Архива за divljina

Јужни Кучај: Грза – Пештерац – Сисевац

Нећемо ваљда чекати пролеће да бисмо отишли на слапове Грзе? Добро, легенда каже како су некада пролећа била влажнија од киша и снегова који се топе, те остаде веровање да су потоци, речице и њихови водопади тада раскошнији, са више воде, те да једино с пролећа вреди ићи на врела Грзе. Осим што данас те ствари могу бити и знатно другачије, ови вазда издашни извори увек имају довљно воде да хуче и стварају раскошну слику пенушавих слапова. Чак и да је што „легенда“ каже, тиркизно зелене воде Грзе у контрасту са бакарним шумама око ње, умеју бити чаробан призор, тако да се Грза и ја, готово ритуално дружимо сваке јесени. Уосталом, јесен је време њеног другог хидролошког максимума, што се тиче количине воде!

 

Она настаје спајањем Иванштице („Мале Грзе“) и Велике Честобродице, између туристичког насеља Грза и села Извор и тече 23 km до Црнице у коју се  улива. Масив Јужног Кучаја је огроман сплет само њему својствених особености. По много чему посебне, многе његове вредности се и званично представљају у суперлативу. Грза са својом околином је репрезент јужних обронака овог предивног и посебног предела, препознатљива по лепоти природног амбијента. А тај амбијент, људи су уредили стазама, клупама, ознакама и он ће бити полазна тачка за наш провод у природи 🙂

  

ПОЛАЗАК:  тачно у 6:00 h, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Потребно је доћи 10-ак минута раније, како би не бисмо каснили при поласку. Дани су краћи и време је у толико важније – Carpe Diem! Путујемо аутопутем до  Параћина, затим магистралним до Дома на Грзи, где напуштамо возило, које ће нас чекати предвече у Сисевцу.

Ово место је једно од култних за љубитеље природе. Шетња узводно, до врела Грзе, и видиковаца одвија се стазама, а сам ток Грзе је рај за очи. Све је обележено, а шумске клупе и столови омогућавају предах на отвореном, да се ни за трен не раздвајамо од лепих призора. A ту лепоту чине вредности, захваљујући којима овај предео, у непосредној околини врела Грзе, ужива статус споменика природе.

 

Полазимо од језера, према врелима Грзе, и видиковцима, а потом се одвајамо са стазе и урањамо у Кучај… По доброј видљивости, са другог видиковца се, на линији хоризонта, јасно види Копаоник, а језера и Грза су испод, у првом плану. Проћићемо и Извор испод букве за кога тврде да је лековит.

Језерца... одатле смо пошли... На линији хоризонта Коп! Кад се зумира, јасије је - КОПАОНИК :-)

Обележену стазу напуштамо  после другог видиковца, настављајући на горе, кроз шуму ка Пештерцу. Због деонице као што је ова, неко би ову туру назвао „истраживачком“. Али, ништа се не истражује, само ходамо чистом шумом, лепом и мирисном. Док нам лишће шушти под корацима, смењују се граб, буква и јеле, пролазимо крај извора Иванштице (тзв. Мале Грзе) и ловачког дома. Када пређемо Пештерац, следи лаган спуст, колским путем, све до Сисевца.

Предивна шума за ход шуме Кучаја 

У Сисевцу ћемо одморити и освежити се. На располагању нам је ресторан, а и базен са термалном водом; од хладне Грзе до топле терме – заслужили смо! 🙂 С тим што вода није толико топла као у Ждрелу и Богатићу.  Испод, десно, приказана је описана траса, са параметрима, а за Београд полазимо у 19:30 h како бисмо стигли до 22:00 h.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, пешачки штапови, заштита од ветра и евентуалних падавина; одећа слојевита, примерена временским условима. И купаћи, ако желите у базен.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  

1.900 дин

1.700 дин за групу од 40 учесника

ПРИЈАВЉИВАЊЕ   и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија).

  Акцију реализују:

         Гордана Атанасијевић        и        Немања Манчић

                  065 377 14 74                   064 878 78 78

                   gordana@serbianoutdoor.com                   nemanja@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ИСХРАНА У ПРИРОДИ (др Боривој Врачарић, Јосип Бакић, 1977.)

ЛАЗАРЕВ КАЊОН – стазом збегова

Шта рећи, а описати га, па вас тиме позвати…Не, не, не иде тако. Лазарев кањон се не нуди; или сте за то, или нисте; или желите да видите, осетите, спознате, и решили сте да то учините, или не. Овде се не нико не позива и нико „не води“. Овде се предајете једном фантастичном и тешко описивом простору, са пуном опремом, неоптерећени конвенционалностима које подразумевају планинарске акције. A награда је неминовна. Још нешто: ову акцију организујемо јер излазимо у сусрет вашим жељама у виду заиста бројних инсистирања многих који су тамо већ били са нама, a за чију заинтригираност се осећам лично одговорном.

Ово није стандардна планинарска акција, нити је Лазарев кањон рутина,  полигон за трке, већ простор кога треба доживети. Поред Гордане ћете имати одговоре на сва питања. За један викенд, можете осетити само део много веће приче, обзиром на комплексност простора и чињеницу да овде имамо четири кањонска коридора. Зато, када се група оформи, имаћемо посебан састанак пред полазак, ради припреме.

 

Да бисте, бар физички, прокрстарили свим крацима кањона (горњи део, дуж литица је сасвим друга ствар), требало би имати 4 дана. Ни тад не бисте видели све. Да потрошите годишњи одмор, будите сигурни, да бисте се поново вратили са извесним планом, већ у повратку. Зато, ово је одлична комбинација коју је реално остварити током једног викенда, а како је овај предео аутентична тековина КАУП-а, неговаћемо је како је најбоље могуће. И најзад, у име неприкосновених осећања према овом пределу, за који сматра да му нема равног, Гордана је члан ПК „Дубашница“ из Злота, брилијантне екипе енузијаста, који заиста имају чиме да се похвале. Они и ми можемо свакако показати баш све што овај изузетан предео поседује.

Џунгле Демижлока су јединствена слика праве дивљине Демижлок Демижлок

Петак, 9. август:  окупљамо се на паркингу испред центра “Сава”, после радног времена, како бисмо тачно у 17.00 h пошли,  стигли у 21 h, подигли шаторе и сутра имали на располагању цео дан, без пута. На месту камповања ради ресторан „Злотске пећине“, а можемо јести и оно што понесемо – ствар избора.

Субота, 10. август: устајање, доручак, кафа, паковање шатора и полазак у кањон (ресторан код пећине ради од јутра) у 9 h. Комплетну опрему носимо собом у транспортном ранцу, јер ће нам требати и . Једна група полази од Злотског врела кањоном до понора Демижлока, и ту могу сви, по избору. Друга екипа се пење на Ковеј и одатле се спушта у кањон, и ту могу ићи само они који су већ били у Лазаревом кањону.

 пред највишом литицом, где је кањон најдубљи

На крају дана, сви спавамо на истом месту. Овај потез је тежи, али и права посластица, видећете зашто.

Недеља, 11. август: доручак, кафа, паковање шатора и полазак преко Стрњака до централног видиковца над раскршћем Лазаревог кањона. Ранчеве остављамо крај једне колибе, носимо воду и идемо на видиковац. До њега нема стазе, терен је обрастао макијама, али зато призор који ћемо видети стоструко награђује уложени труд.  Враћамо се до места где смо оставили ранчеве, и настављамо преко Стобора (појате са одличним сиром, може се купити), поред Корњета (још један видиковац). Скрећемо на уску стазу која води до Верњикице и најзад силазимо пред Лазареву пећину.

ОПРЕМА:  гојзерице, транспортни ранац, шатор, врећа подлошка, батеријска лампа, штапови за ходање, храна, вода, прибор за личну хигијену, примус, качкет, заштита од сунца

НАПОМЕНА:  а) за ову акцију неопходно је стрпљење и добра кондиција, није за почетнике;  б) дуж кањона нема питке воде и потребно је у суботу ујутро понети је довољно, пошто ће бити суво и спарно;  в) број места је ограничен.

ЦЕНА:     2.100 динара

 Учесници добијају поклон, а  акција има и свој печат.

Можете погледати и филм о Лазаревом кањону, сниман пре 15 година, аутор Гордана Атанасијевић.

Код понора Пред понором Демижлока У најдубљем делу

Акцију реализује 

Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com