Архива за Đerdap

НП Ђердап: Загрљај кошаве

Пробијајући Карпатобалкански лук, Дунав је створио најлепшу клисуру. Легенда каже да су је створили џинови и богови, кад су пре 800 миленијума разгрнули стене и пустили да Панонско море истече кроз клисуру. Тако је настао Ђердап, односно вртлог или ковитлац, како гласи превод те персијске речи која савршено описује ову моћну реку – централну артерију овог подручја. 

Плиније млађи је записао да је величанствено стајати на обали Дунава (Magnum est stare in Danubii ripa) и то ће нам овога пута бити водиља: идемо на места са величанственим погледом! Без превише пешачких амбиција, са жељом да се опустимо и препустимо магији Дунава – ово је излет за уживање.

Полуострво Гребен - Бољетинско брдо На шпицу

Иза Лепенског Вира, а пре Доњег Милановца, десна обала Дунава зарива се 2 km у његов ток. То стеновито полуострво Гребен, или Бољетинско брдо, чува занимљива геолошка и многа друга сведочанства, али оно што је приступачно баш свима је поглед са његовог шпица и предивни пејсажи који прате пешака на тој крајње лаганој стази.

Поглед на Доњомилановачку котлину са ливада Бољетинског брда

И то није све! Постоји још једно посебно место, са кога се посматрачу чини да је само небо граница; прави трон над величанственим Дунавом.

фото: Игор Њагојевић

Е зато је ово излет за уживање. Јер 10 km са незнатном висинском разликом, може препешачити свако, а амбијентална лепота вишеструко награђује, пружајући предивне призоре за фотографисање.

ПОЛАЗАК тачно у 7:00 h са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Неопходно је да дођете 10-ак минута раније како не бисмо каснили у поласку.

Како не волите опширне програме, овај садржај ћемо представити сликовито и кратко. План је да посетимо музеј „Лепенски Вир“ (наравно, ко буде желео), видимо кањон Бољетинске рекегеолошки буквар Балкана, пређемо полуострво Гребен до његовог шпица над матицом Дунава, видиковац Ковилово (тзв. „Крoв света“) и Капетан Мишин брег.

Пешачење је лагано и опуштајуће, а крећемо се искључиво стазама са којих ћу вам показати још неке скривене занимљивости 🙂

У Београд се враћамо до 22 h.

НП Ђердап Лицем у лице са кошавом! фото: Драгољуб Јанковић

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или трекинг патике са вибрам ђоном), мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од сунца, ветра и евентуалне кише, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.700 динара

Котизацијом је обухваћена и улазница за НП Ђердап уз пратњу службеног лица.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба.

 

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

gordana@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

РЕЗЕРВАТИ ЂЕРДАПА: Голубац-Велика Чука-Венац-Соколовица-Брњица

У читавом свом току, дугом 2888 km, најлепшим делом пролази управо кроз Србију, а Ђердапска клисура  је круна све његове лепоте и врх свих његових вредности. Баш у том делу, дугом стотинак километара, Дунав достиже своје екстремне димензије: највећу дубину, највећу ширину, али и најужи део корита! Овом акцијом смо својевремено почели да утемељавамо циклус Ђердапских резервата и настављамо, јер је ова траса један од правих Ђердапских бисера! 

Наше пешачење започињемо успоном на Велику Чуку, са које се види онај најшири део Дунава (4 km), као и Голубачка тврђава.

 Поглед са Велике Чуке... Ка Великој Чуки...

ПОЛАЗАК: са паркинга у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 7.00 h (дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време).  Путујемо ауто путем према Пожаревцу, а даље ка Градишту и Дунавском магистралом до Голупца. Пешачење почињемо пре тврђаве и колским путем се пењемо од резервата Голубац на врх Велика Чука (слика горе). Ево неких занимљивости у вези овог, по много чему посебног утврђења и стене Баба Кај, која штрчи из Дунава… (некада, пре изградње хидроцентрале, много више таквих стена парало је немирну површ ове реке).

За постанак имена Голубац везане су бројне легенде. Према једној од њих, у Шешир кули која доминира градом, била је заточена византијска принцеза Јелена. Да би ублажила своју тугу и самоћу, гајила је голубове, по чему је касније град добио име. Друга легенда казује да је овде живала девојка по имену Голубана и приче о њеној лепоти стигоше и до турског паше. Доносио јој је свилу и бисере не би ли се удала за њега. Голубана је све дарове одбијала, па је паша наредио да се казни тако што ју је везао за стену која је штрчала из Дунава. Мучили су је и оставили птицама које су унаказиле њено тело. Постоје и приче да је град добио назив по изгледу кула на литицама које делују као голубови на стенама. Има и оних који тврде да су се на литицама настанили дивљи голубови и да отуд потиче име града.

Време изградње тврђаве није познато. Први пут се спомиње у Угарској повељи 1335. године, али је су је много раније изградили Срби. Његова основа, као и очувани остаци бедема и кула јасно указују на његову важну стратешку улогу и као такав имао бурну историју. Утврђење је са једне стране било обезбеђено Дунавом, док са свих осталих – масивом окомитих стена. Прилагођено је та борбу хладним оружјем, а Турци су доградили топовску кулу. Основа тврђаве не неправилног облика, прилагођена конфигурацији терена, са ДЕВЕТ кула висине од по 25 m повезаних градским зидинама. Спратови, степеништа и кровови били су од дрвета, а испред бедема спољног утврђења, налазио се водени ров. Претпоставља се да је град напуштен средином XIX века.

 Голубачки град, ускоро, након реконструкције

У току су радови на реконструкцији тврђаве (пројекта вредног 6,5 милиона евра, аутор Марија Јовин). Магистрални пут је измештен, а грађевина ће бити испуњена културно-туристичким садржајем. У доње делове тврђаве и кулама које се налазе ниже биће  музеј са археолошким експонатима који су ископани на овој локацији. Такође, ту ће бити и амфитеатар, керамичарски и сликарски атељеи, визиторски центар, базен са пречишћеном дунавском водом. Простор за витешке турнире, мале и спортове на води, апартмани, марина, рибљи ресторани, рибарско село и друго. Видиковци би били уређени на вишим кулама. Све то, биће урађено по узору на архитектуру из доба када је твђава настала.

стена Баба кај Утврђење Голубачки град са наше и стена Баба Кај са румунске стране означавају улазак у највећу и најлепшу клисуру у Европи.

Шиљату стену Баба Кај, спомиње Јован Цвијић. Легенда каже да носи име по баби Каји из времена када је била много виша него сада. Неки кажу да њено име у преводу значи Кајин отац. Међутим, дунавски лоцови, сачували су једну трагичну причу…

Беше љубав забрањена између туркиње из харема и локалног младића. Он је украде, те побегну на Дунав. Али, Турци кренуше за њима, ухвате их, момку одсекоше главу, а девојку су оковали за стену уз речи „Бабо кај се“. Са стене су се чули језиви крици, а кажу да гаврани и данас облећу изнад ње, а док ветар дува чује се снажно фијукање. На стени постоје металне букагије, али су вероватно служиле за бродове. Иначе, пре ного је подигнута брана код Кладова, из Дунава је штрчало на десетине сличних шиљатих стена, обликованих током времена огромном ерозионом силом реке пробојнице над карактеристичним литолошким саставом корита.

После Велике Чуке, наставак трасе води поред резервата Бојанине воде до врха Венац, преко салаша и лепих видиковаца Зимовник и Љиљар…. Са трасе скрећемо до имања где се налази најлепша чесма коју сам икада видела. Вода из ње тече, али је кућа напуштена. Ипак, види се да је потомци посећују…

IMG_7036  

Док полако стижемо на Венац, остављајући за собом Велику Чуку, још увек погледом можемо да добацимо на Дунав који је ту најшири у целом свом току. А сам Венац је место – Богом дано за пландовање! Ту дакле правимо лепу паузу, пре него наставимо према Соколовици.

 После пријатног развлачења по Венцу, настављамо ка Соколарици

Одатле настављамо према Соколовици – предивном стеновитом видиковцу изнад кањона реке Брњице. Баш као што фотографије покаузују. Све време се крећемо колским путем, тако да се ово може сматрати комфорном планинарском трасом. На стеновитој Соколовици уживамо у призору који пружа стена изнад чувеног кањона реке Брњице. Углавном, после Венца више нема успона и остатак трасе је спуштање.

  

Са ових предивних, изазовних литица, спуштамо се полако ка селу Брњица…

Поглед са Соколовице на кањон Брњице

Они који су прошли кањон Брњице, претпоставиће да испод оних стена Црног врха почиње други, завршни теснац, тако да ћемо овом акцијом апсолвирати Брњицу и одозго 🙂

Видиковац са ког се тешко полази даље...

Описана траса дуга је 16,5 km са 600 m успона, што представља праву рекреативну варијанту планинарења, обзиром на чињеницу да се крећемо претежно широким колским путем.

Соколовица, изнад Брњице

Пре него пођемо натраг за Београд, уприличићемо предах и освежење у неком од ресторана крај Дунава. Крећемо до 20 h, а у Београд стижемо око 22.00 h.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, вода, храна за успут, заштита од ветра и евентуалних падавина.за пландовање :-)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  1.800 динара

(котизација обухвата и улазницу за НП Ђердап и обавезну пратњу ренџера)

За велику групу (бус) котизација се умањује за 200 динара.

Акцију реализује Годана Атанасијевић

065 377 14 74

gordana@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

РЕЗЕРВАТИ ЂЕРДАПА: Голубац-Велика Чука-Венац-Соколовица-Брњица

Драги Кауповци, места за ову туру су попуњена. Због великог интересивања акцију поново изводимо у понедељак, 17. априла (дан после Васкрса)

У читавом свом току, дугом 2888 km, најлепшим делом пролази управо кроз Србију, а Ђердапска клисура  је круна све његове лепоте и врх свих његових вредности. Баш у том делу, дугом стотинак километара, Дунав достиже своје екстремне димензије: највећу дубину, највећу ширину, али и најужи део корита! Овом акцијом смо својевремено почели да утемељавамо циклус Ђердапских резервата и настављамо, јер је ова траса један од правих Ђердапских бисера! 

Наше пешачење започињемо успоном на Велику Чуку, са које се види онај најшири део Дунава (4 km), као и Голубачка тврђава.

 Поглед са Велике Чуке... Ка Великој Чуки...

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 7.00 h (дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време).  Путујемо ауто путем према Пожаревцу, а даље ка Градишту и Дунавском магистралом до Голупца. Пешачење почињемо пре тврђаве и колским путем се пењемо од резервата Голубац на врх Велика Чука (слика горе). Ево неких занимљивости у вези овог, по много чему посебног утврђења и стене Баба Кај, која штрчи из Дунава… (некада, пре изградње еидроцентрале, много више таквих стена парало је немирну површ ове реке).

За постанак имена Голубац везане су бројне легенде. Према једној од њих, у Шешир кули која доминира градом, била је заточена византијска принцеза Јелена. Да би ублажила своју тугу и самоћу, гајила је голубове, по чему је касније град добио име. Друга легенда казује да је овде живала девојка по имену Голубана и приче о њеној лепоти стигоше и до турског паше. Доносио јој је свилу и бисере не би ли се удала за њега. Голубана је све дарове одбијала, па је паша наредио да се казни тако што ју је везао за стену која је штрчала из Дунава. Мучили су је и оставили птицама које су унаказиле њено тело. Постоје и приче да је град добио назив по изгледу кула на литицама које делују као голубови на стенама. Има и оних који тврде да су се на литицама настанили дивљи голубови и да отуд потиче име града.

Време изградње тврђаве није познато. Први пут се спомиње у Угарској повељи 1335. године, али је су је много раније изградили Срби. Његова основа, као и очувани остаци бедема и кула јасно указују на његову важну стратешку улогу и као такав имао бурну историју. Утврђење је са једне стране било обезбеђено Дунавом, док са свих осталих – масивом окомитих стена. Прилагођено је та борбу хладним оружјем, а Турци су доградили топовску кулу. Основа тврђаве не неправилног облика, прилагођена конфигурацији терена, са ДЕВЕТ кула висине од по 25 m повезаних градским зидинама. Спратови, степеништа и кровови били су од дрвета, а испред бедема спољног утврђења, налазио се водени ров. Претпоставља се да је град напуштен средином XIX века.

 Голубачки град, ускоро, након реконструкције

У току су радови на реконструкцији тврђаве (пројекта вредног 6,5 милиона евра, аутор Марија Јовин). Магистрални пут је измештен, а грађевина ће бити испуњена културно-туристичким садржајем. У доње делове тврђаве и кулама које се налазе ниже биће  музеј са археолошким експонатима који су ископани на овој локацији. Такође, ту ће бити и амфитеатар, керамичарски и сликарски атељеи, визиторски центар, базен са пречишћеном дунавском водом. Простор за витешке турнире, мале и спортове на води, апартмани, марина, рибљи ресторани, рибарско село и друго. Видиковци би били уређени на вишим кулама. Све то, биће урађено по узору на архитектуру из доба када је твђава настала.

стена Баба кај Утврђење Голубачки град са наше и стена Баба Кај са румунске стране означавају улазак у највећу и најлепшу клисуру у Европи.

Шиљату стену Баба Кај, спомиње Јован Цвијић. Легенда каже да носи име по баби Каји из времена када је била много виша него сада. Неки кажу да њено име у преводу значи Кајин отац. Међутим, дунавски лоцови, сачували су једну трагичну причу…

Беше љубав забрањена између туркиње из харема и локалног младића. Он је украде, те побегну на Дунав. Али, Турци кренуше за њима, ухвате их, момку одсекоше главу, а девојку су оковали за стену уз речи „Бабо кај се“. Са стене су се чули језиви крици, а кажу да гаврани и данас облећу изнад ње, а док ветар дува чује се снажно фијукање. На стени постоје металне букагије, али су вероватно служиле за бродове. Иначе, пре ного је подигнута брана код Кладова, из Дунава је штрчало на десетине сличних шиљатих стена, обликованих током времена огромном ерозионом силом реке пробојнице над карактеристичним литолошким саставом корита.

После Велике Чуке, наставак трасе води поред резервата Бојанине воде до врха Венац, преко салаша и лепих видиковаца Зимовник и Љиљар…. Са трасе скрећемо до имања где се налази најлепша чесма коју сам икада видела. Вода из ње тече, али је кућа напуштена. Ипак, види се да је потомци посећују…

IMG_7036  

Док полако стижемо на Венац, остављајући за собом Велику Чуку, још увек погледом можемо да добацимо на Дунав који је ту најшири у целом свом току. А сам Венац је место – Богом дано за пландовање! Ту дакле правимо лепу паузу, пре него наставимо према Соколовици.

 После пријатног развлачења по Венцу, настављамо ка Соколарици

Одатле настављамо према Соколовици – предивном стеновитом видиковцу изнад кањона реке Брњице. Баш као што фотографије покаузују. Све време се крећемо колским путем, тако да се ово може сматрати комфорном планинарском трасом. На стеновитој Соколовици уживамо у призору који пружа стена изнад чувеног кањона реке Брњице. Углавном, после Венца више нема успона и остатак трасе је спуштање.

  

Са ових предивних, изазовних литица, спуштамо се полако ка селу Брњица…

Поглед са Соколовице на кањон Брњице

 

Они који су прошли кањон Брњице, претпоставиће да испод оних стена Црног врха почиње други, завршни теснац, а десно се могу видети брда која пролазимо шумском стазом, између два теснаца. Ето, овом акцијом апсолвираћемо Брњицу и одозго 🙂

Видиковац са ког се тешко полази даље...

Описана траса дуга је 16,5 km са 600 m успона, што представља праву рекреативну варијанту планинарења, обзиром на чињеницу да се крећемо широким колским путем.

Соколовица, изнад Брњице

Пре него пођемо натраг за Београд, уприличићемо предах и освежење у ресторану „Јенић“, на обали Дунава, код Голубачког града. Крећемо до 20 h и стижемо најкасније до 22.30 h.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, вода, храна за успут, заштита од ветра и евентуалних падавина.за пландовање :-)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.600 динара

1.500 динара за чланове Клуба са плаћеном чланарином

За велику групу (бус) котизација се умањује за 300 динара.

Акцију реализује Годана Атанасијевић

065 377 14 74

gordana@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ТРЕСКАВАЦ – на врху охлађеног вулкана! (Румунија)

 Ђердапска клисура, место стварања… На месту најстарије европске цивилизације, тече река за чије кањонске литице стручњаци кажу да су „геолошки буквар Балкана“. А са друге стране Дунава, на Румунској обали издиже се преживели, мумифицирани сведок времена када људска нога још није ходала земљом. Геолози његов облик називају енглеском речју “neck“ (врат), јер кажу, то је некада био вулкан. Да не лицитирам лаички стратиграфијом, радије ћу признати да силуета ове чудновате вулканске купе заокупља моју пажњу када год сам тамо. А то је често. Како је на врху једног палео кратера, није тешко сазнати, обзиром да је до њега потребно пешачити свега 5 km, што ову акцију чини приступачном свим категоријама љубитеља природе!

Трескавац nec3_mare

ПОЛАЗАК: Окупљамо се на паркингу испред центра “Сава” и тачно у 6.00 h крећемо преко Ковина и Беле Цркве према граничном прелазу Калуђерово. Обзиром да је пут дуг, неће бити успутних пауза. Понесите кафу и доручак, пред   нама је импресија од које нас дели 3 и по сата вожње. Обзиром на то да је група мала, очекујем да бисмо границу могли проћи и брже, можда и за пола сата.

  38354163 

Требало би да стигнемо до 11 h, a aутобус напуштамо на магистрали са које се одваја обележена екотуристичка стаза на врх Трескавац (Varful Trescovat 755 m).

Ова маркантна вулканска купа у Румунском Парку природе Гвоздена Врата (Parcul Natural Portile de Fier), лежиште је терогених вулканита и упадљива је са обе Дунавске обале. Ходамо по релативно каменитом терену, стазом солидног успона, тако да и поред чињенице да је кратка, до врха ће нам требати три сата лаганог корака. Задржавамо пола сата, како бисмо мало одморили пред лепим пејсажима и фотографисали. По силаску, ко жели, може и да осети мало Дунав, тако да имате купаће и пешкир у ранчевима – за сваки случај !

Поглед са врха - непроцењив!

Укупна дужина трасе износи 10 km, са успоном од 670 m, што значи да  на ову акцију може поћи свако, јер није кондиционо захтевна, али не и они који не воле успоне – поновићу: стаза јесте кратка, али на пар делова има солидан нагиб! Полазимо натраг у 18 h. Током повратка за Београд, уприличићемо успутну паузу након преласка границе у Старој Паланци (ако то неће пореметити план да пред САВА центром будемо најкасније до 23 h!).

DSC_4784p

Поред бројних адута, НП Ђердап важи за изузетно вредан трезор видљивих геолошких промена одиграних пре неколико стотина милиона година. Ова акција има за циљ да Вам приближи једну такву појаву.

ЈОШ ТОГА ЗАНИМЉИВОГ (али са НАШЕ стране):

Преко пута „колевке цивилизације“ у Европи, најстаријег археолошког налазишта Лепенски вир, налази се вероватно најуочљивији угашени вулкан у овом делу Старог континента. Иако је налазиште на нашој, десној страни Дунава, вулкан је на другој, румунској обали велике реке, али заједно са налазиштем чини неодвојиву, готово магијску целину.

У његовој сенци наши давни преци из преисторије, пре осам и по миленијума изашли су из пећина и других природних скровишта и решили да живе на местима која сами изаберу. Тада су први пут одлучили да се приближе реци и ловиштима и да не DSC_6019буду искључиво у склоништима која су им подарили природа или њихови богови који су се „крили“ у Дунаву.

Све се догађало поред прастаре пирамиде угашеног вулкана који их је непомично гледао. Веровали су да имају подршку и с тог места, у чији су врх, с обзиром да је највиши у широј околини, приликом олуја увек ударали громови. Па ко не би помислио да угасли вулкан и богови немају нешто заједничко?

ПОГЛЕД С РЕКЕ

1010329_551464868235673_1217172639_nКао водича смо, нимало случајно, изабрали дунавског аласа Ђорђа Миладиновића Ћиру, човека који деценијама живи на Дунаву и од њега. Настањен је у оближњем Бољетину, а овде, са сином Драганом лови рибу и одржава традицију давних предака. Поред Лепенског вира живи у импровизованом, привременом дому који је направио од камп кућице. Поред ње, као својеврсна декорација, раширене су мреже, штапови и други риболовачки прибор. Као сви људи који поштују хлеб који једу, Ћира и Драган опрему држе у савршеном реду.OLYMPUS DIGITAL CAMERA

У складу с његовим животом и навикама, Ћира нам је своје приче о вулкану испричао – с реке. Ушли смо у његов чамац, а пратиоци су нам били Демби и Руни, два црна лабрадора. Добро, каже, један је расан, а овај други „много личи“ али и није баш… На прамцу рибарског брода два црна пса су се примирила, а искусни алас је лаганим, мирним гласом приповедао репортерима „Трећег ока“…

– Ту, ваљда, почињу Карпати – говори Ћира. – Ово брдо је у нашем крају познато као Трескавац. Народ му је одавно дао то име, наравно да нико не зна од кад је то, али знамо зашто је тако. Кад почну да ударају громови, они се најчешће заврше на Трескавцу.dscf0612d

У овом крају се зна да се доба године утрвђује на основу природних феномена који је прате. Тако Ћира помиње да је један од наговештаја лета „оно време када почну громови“, а то је мај. Тада и Трескавац почиње да „бруји“.

Археолози кажу да је ова купола остатак вулкана, односно да је оно што видимо, прецизно речено, вулкански чеп. После силних година, чији број се мери милионима, један део планине се одвалио, па овај други, који нам је окренут лицем, заиста подсећа на попречни пресек вулканског гротла, али је тако окренут као да је природа удесила да га радозналци попут нас виде што боље.

Још ако вас у праскозорје, непосредно пред свитање, искусни рибар одведе на реку, одакле се све боље види, онда је утисак савршен. Као по сценарију, око планинског врха налазили су се облаци које су први сунчеви зраци полако растеривали, па је поглед ка вулкану у посматрачу рађао утисак да се налази на снимању филма „Парк из доба јуре“, или да је лично ускочио у времеплов и одјурио у доба далеких предака.

lepenski_vir images (1)

МАГИЈА ДУГОДНЕВИЦЕ

О овој перфектној игри мајке природе данас мало ко говори. У ствари, није се само она играла. Мада мало знамо о начину на који су размишљали први становници Лепенског вира, време у којем живимо и наша препотентност увек нам дају за право да потцењујемо претке и мислимо да су о свему знали мање од нас. Питамо се да ли је баш тако када схватимо колико је значајно место које су изабрали за своје насеље, али још више – какве је све то везе имало са вулканом, односно Трескавцем.

Овде сазнајемо још један невероватан податак.

– Када је најдужи дан у години, дакле 21. јун и када почиње лето, сунце излази тачно изнад вулканске куполе и обасјава место где је било преисторијско насеље – приповеда нам даље Ћира, док се његов метални брод лагано љуљушка на води. – То само говори да су становници Лепенског вира имали лепа знања о астрономији и календару. На основу положаја сунца у односу на врх вулкана знали су када моруна улази у Дунав и када га напушта.

Подсећамо, ова морска риба мрести се у слаткој, дунавској води. Некада, пре изградње хидроелектране, стизала је знатно више узводно. Стари записи говоре да је једна огромна уловљена чак код Беча. Сада јој се бетонска баријера испречила на том путу.

После изградње хидроелектране „Ђердап“, првобитно место на којем је било насеље морало је да буде премештено, али су тадашњи археолози то учинили на најпрецизнији могући начин. Локалитет је измештен само неколико десетина метара изнад тачке на којој се некада налазио, да га вештачко језеро не би потопило, али то нимало није покварило утисак аутентичности првог подунавског људског насеља. Њихове колибе имале су огњишта, а богови су били риболики. Очигледно је да су живели од онога што су сматрали даровима Дунава, па је наш Ћира, у ствари, далеки настављач њихове цивилизације, гајећи исто страхопоштовање према реци и њеним вировима.

Тако је у доба дугодневице и сада, миленијумима касније, Лепенски вир обасјан сунцем које се рађа изнад Трескавца. С друге, румунске стране, ова планина има своје име. Зову је Пјатра маре што би у преводу значило „Велики камен“.

– Громови се чују са свих страна када наступе ђердапске олује – наставља Ћира своју причу. – Али Трескавац је окренут ка нама. Чак и кад гром не удари у њу, с планинских обронака чује се најјачи одјек. Па све изгледа као да тај стари вулкан скупља громове.

Током посете искусном аласу варљиво и променљиво време овог лета „частило“ нас је потврдом о свему што нам је Ћира испричао. Исте вечери облаци су зацрнели небо и зачас је почела тешка, летња олуја. Муње су се проламале небом, а онда је прасак одјекнуо. Заиста, богови су опет „погледали“ Трескавац. Није било разлога да не верујемо у Ћирину причу малопре, док нас је возио чамцем.

Сада смо му веровали још више.

Још је чудније ако се зна да је Доњи Милановац, који је одавде удаљен свега око 17 километара, најосунчанији град у Србији. Некада, у време бивше Југославије, највише сунчаних дана имао је Хвар, а за њим је био овај подунавски град. Сада, када се стара држава упокојила, Доњи Милановац држи примат. Кажу да је то од необичне руже ветрова која растерује облаке над овим местом, па само најупорнији успеју да саспу кишне капи на њега.

Ето, недалеко од града, Трескавац упорно скупља громове, не дајући им да приђу овом лепом подунавском месту.

ЛЕПЕНСКИ ВИР

Вирови у овом делу Дунава заиста су чести, и док смо се возили Ћириним бродићем, река је стално кључала око нас. Одатле потреба да га питамо о називу овог места.

– Име је добило по вировима којих је овде безброј – објашњава Ћира. – Они су некада, пре изградње Ђердапа, правили лепу пену, па одатле име „Лепенски вир“.

ЖИВОТНА ФИЛОЗОФИЈА

Сваки алас има неку своју, животну мудрост, па би било чудно да је нема и Ћира. Стално је на води, а речни мир човека тера на размишљање. Тако и он каже да је давно ђаво побегао од Бога у Дунав, у воду.

– Ђаво никада не тражи човека – вели Ћира. – Увек је обрнуто. Човек је тај који тражи ђавола.

ПИРАМИДА

Безброј брда окружује Трескавац, али нам је још једно привукло пажњу, удаљено тек неколико стотина метара од прастарог вулкана. Ћирин син Драган показује нам на брдо које безмало чини идеалну пирамиду. У шали каже: “Где су вам они што траже пирамиде по Босни и којекаквим другим местима? Тамо још могу и да се збуне ако нешто не изгледа баш онако како они желе. Овде нема дилеме. Ево им праве пирамиде, погледајте и сами!”

Зоран Николић

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина; одећа слојевита, примерена временским условима, купаћи и пешкир (чисто да се нађе, ако пожелите да се бућнете).

ЦЕНА:

2.000 дин

1.900 дин  за  чланове Клуба

За групу од 40 учесника, цена се умањује за 300 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ   и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија)

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

DSC_6002p

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ЂЕРДАП: Голубачки град – Велика Чука – Венац – Соколарица – Брњица

У читавом свом току, дугом 2888 km, најлепшим делом пролази управо кроз Србију, а Ђердапска клисура  је круна све његове лепоте и врх свих његових вредности. Баш у том делу, дугом стотинак километара, Дунав је и најшири и најужи, и најдубљи.

Наше пешачење започињемо успоном на Велику Чуку, са које се види онај најшири део Дунава (4 km), као и Голубачка тврђава.

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред центра „Сава“ тачно у 7.00 h (дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време).  Путујемо ауто путем према Пожаревцу, а даље ка Градишту и Дунавском магистралом до Голупца. Пешачење почињемо пре тврђаве и колским путем се пењемо на Велику Чуку (слика горе). Ево неких занимљивости у вези овог, по много чему посебног утврђења и стене Баба Кај, која штрчи из Дунава… (некада, пре изградње еидроцентрале, много више таквих стена парало је немирну површ ове реке).

За постанак имена Голубац везане су бројне легенде. Према једној од њих, у Шешир кули која доминира градом, била је заточена византијска принцеза Јелена. Да би ублажила своју тугу и самоћу, гајила је голубове, по чему је касније град добио име. Друга легенда казује да је овде живала девојка по имену Голубана и приче о њеној лепоти стигоше и до турског паше. Доносио јој је свилу и бисере не би ли се удала за њега. Голубана је све дарове одбијала, па је паша наредио да се казни тако што ју је везао за стену која је штрчала из Дунава. Мучили су је и оставили птицама које су унаказиле њено тело. Постоје и приче да је град добио назив по изгледу кула на литицама које делују као голубови на стенама. Има и оних који тврде да су се на литицама настанили дивљи голубови и да отуд потиче име града.

Време изградње тврђаве није познато. Први пут се спомиње у Угарској повељи 1335. Године, али је су је много раније изградили Срби. Његова основа, као и очувани остаци бедема и кула јасно указују на његову важну стратешку улогу и као такав имао бурну историју. Утврђење је са једне стране било обезбеђено Дунавом, док са свих осталих – масивом окомитих стена. Прилагођено је та борбу хладним оружјем, а Турци су доградили топовску кулу. Основа тврђаве не неправилног облика, прилагођена конфигурацији терена, са ДЕВЕТ кула висине од по 25 m повезаних градским зидинама. Спратови, степеништа и кровови били су од дрвета, а испред бедема спољног утврђења, налазио се водени ров. Претпоставља се да је град напуштен средином XIX века.

Али, у плану је његова скора реконструкција, вредна 6,5 милиона евра, а аутор пројекта је Марија Јовин. Магистрални пут би ту био измештен, а грађевина ће бити испуњена културно-туристичким садржајем. У доње делове тврђаве и кулама које се налазе ниже биће  музеј са археолошким експонатима који су ископани на овој локацији. Такође, ту ће бити и амфитеатар, керамичарски и сликарски атељеи, визиторски центар, базен са пречишћеном дунавском водом. Простор за витешке турнире, мале и спортове на води, апартмани, марина, рибљи ресторани, рибарско село и друго. Видиковци би били уређени на вишим кулама. Све то, биће урађено по узору на архитектуру из доба када је твђава настала.

   

Утврђење Голубачки град са наше и стена Баба Кај са румунске стране означавају улазак у највећу и најлепшу клисуру у Европи.

Шиљату стену Баба Кај, спомиње Јован Цвијић. Легенда каже да носи име по баби Каји из времена када је била много виша него сада. Неки кажу да њено име у преводу значи Кајин отац. Међутим, дунавски лоцови, сачували су једну трагичну причу…

Беше љубав забрањена између туркиње из харема и локалног младића. Он је украде, те побегну на Дунав. Али, Турци кренуше за њима, ухвате их, момку одсекоше главу, а девојку су оковали за стену уз речи „Бабо кај се“. Са стене су се чули језиви крици, а кажу да гаврани и данас облећу изнад ње, а док ветар дува чује се снажно фијукање. На стени постоје металне букагије, али су вероватно служиле за бродове. Иначе, пре ного је подигнута брана код Кладова, из Дунава је штрчало на десетине сличних шиљатих стена, обликованих током времена огромном ерозионом силом реке пробојнице над карактеростичноим литолошким саставом корита.

 

После Велике Чуке, наставак трасе води до врха Венац, преко салаша и лепих видиковаца Зимовник и Љиљар…

DSC_3707p

 

Још увек се види Велика Чука, али ускоро ћемо замаћи даље, ка Венцу…

 DSC_3731

Баш као што видите на фотки, све време се крећемо колским путем, тако да се ово може сматрати комфорном планинарском трасом. На два места се мало одвајамо са тог пута: први пут када будемо ишли на врх Венац, а други када се упутимо ка стеновитој Соколовици, да бисмо уживали у призору који пружа стена изнад чувеног кањона реке Брњице. Углавном, после Венца више успона нема, остатак трасе је спуштање.

Са ових предивних, изазовних литица, спуштамо се полако ка селу Брњица…

Golubac-Venac-Brnjica 2

Они који су прошли кањон Брњице, претпоставиће да испод оних стена Црног врха почиње други, завршни теснац, а десно се могу видети брда која пролазимо шумском стазом, између два теснаца. Ето, овом акцијом апсолвираћемо Брњицу и одозго 🙂

Ова траса дуга је 15 km са 560 m успона, што представља праву рекреативну варијанту планинарења, обзиром на чињеницу да се крећемо широким колским путем. Ево графичког приказа кретања:

Пре него пођемо натраг за Београд, уприличићемо предах и освежење у ресторану „Тома“, на обали Дунава у селу Брњица. Крећемо до 20 h и стижемо до 22.30 h.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, вода, храна за успут, заштита од ветра и евентуалних падавина.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ЦЕНА (до 40 пријава):

1.500 динара

1.400 динара за чланове Клуба са плаћеном чланарином

У случају преко 40 пријава, цена се умањује за 300 динара!

АКЦИЈУ РЕАЛИЗУЈЕ

Зоран Вујошевић – Буца

063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

DSC_7554p

Погледајте и остале акције за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

НП Ђердап: МИРОЧ – Мали и Велики Штрбац

Национални парк Ђердап је без премца у Европи! Осим 10 природних резервата, он је и геолошки буквар Балканског полуострва, највећи археолошки музеј под ведрим небом, пупак европске цивилизације, а од свих природних целина, Мироч је посебно вреднован. Не ваља лицитирати, али би се за трасу на коју вас позивамо овим програмом, могло рећи да је међу најлепшим у земљи. При свему томе, митски Дунав даје посебну, мистичну драж…Највећа пробоjница континанта, река укроћена хидроелектраном, чија се величина не мери физичким јединицама, већ причом из ранијих епоха – вечитој граници два царства. И тако, са стена Казана, посматра нас уклесани лик Дакијског вође – Дећебала, а мирис ветрова над Мирочом мирише на дуге косе виле Равијојле… Надамо се да ће наши пријатељи из Кладова имати времена да нам се придруже, јер са Митом, Чедом и Галином, доживљај увек има пуне боје! 🙂

Узгред, стаза коју пролазимо подразумева УЛТИМАТИВНЕ видиковце на најлепши ток Дунава, од којих је једна и насловница сајта нашег КАУПА!

IMG_6425

ПОЛАЗАК:  Обзиром да је пред нама дуг пут за једнодневну акцију, на Мироч се у том случају уобичајено полази у 6.00 h, и врло је битно да се не касни, тако да је неопходно доћи 15-ак минута раније! Путујемо аутопутем до Пожаревца, а потом се одвајамо ка Градишту, према Дунавској магистрали, све до тунела 3 и одморишта крај пута. ТУ  напуштамо возило и полазимо на успон!

IMG_6281 IMG_6289

Пешачимо стазом, ка једном од најлепших видиковаца на Дунавске казане – Мали Прилаз:

IMG_6290 IMG_6301

Ту ћемо предахнути 15-ак минута, јер ћете свакако желети фотографију, а потом настављамо даље, преко салаша и ливада препуних разног воћа…

IMG_6323 IMG_6307 IMG_6291 

Напредујемо ка Штрбачког чукара ка Великом Штрпцу (768 m). Стаза је оскудно обележена, тако да је врло важно да се испоштују правила колоне. Велики Штрбац је следећа пауза од 20 минута, шта мислите ЗАШТО?

IMG_6410 IMG_6416 IMG_6362

Просто – ЗАТО:

IMG_6402

Силазимо на шумску стазу и наредних 6,5 km преваљујемо до Малог Штрпца (626 m), чије се стене уздижу над Великим Казаном и прелепом обалом Хајдучке воденице. Ту се такође мора уживати 20-ак минута.

IMG_6446

После Малог Штрпца предстоји 3 km спуста до Голог брда, где нас, на магистрали чека наше возило. Мироч је препун лековитог биља, воћа, и пролазак његовим стазама, с обзиром на величанствене видиковце, увек представља посебан ужитак, који се памти, а и понавља.

IMG_6352 IMG_6344 IMG_6479

Дужина трасе износи 18,5 km, са укупним успоном од  850  m, дакле средње је захтевна и потребна је извесна кондиција, да би се савладала.IMG_6499

По завршетку пешачења, одвозимо се до Лепенског вира, где ћемо се освежити, пре поласка за Београд. До 20.00 h полазимо, како бисмо до 23 h стигли.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, штапови за пешачење, одећа прилагођена временским условима,  заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина.

ЦЕНА:

1.400 дин

1.300 дин  за чланове Клуба са уплаћеном чланарином

Доплата 500 дин ако путујемо минибусом

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коеарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализујe Борис Братић

064 992 48 11

boris@serbianoutdoor.com

IMG_6478 IMG_6482 IMG_6479 IMG_6360

Погледајте све шта смо спремили за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења. 

НП Ђердап: МИРОЧ – Фајфур – Ђеврин

Ах, МИРОЧ!… PORTILE DE FIER ! Полигон Марка Краљевића и Виле Равијојле; место највеће концентрације лековитог биља, према Др Туцакову;  најлепши Дунавски видиковци;  Текија…Златна бућка Ђердапа… Шта још? Па КАУП, наравно! Пошто сте прошлог лета Фајфур оценили чистом десетком, идемо опет! 

Мироч

Aко је пут дуг, пешачење мора бити идеалне дужине, како бисмо ЗАИСТА уживали, а не само они који су спремни за напоре. Нарочито када све мора да стане у један дан. У том смислу, ово је идеална варијанта за уживање у Мирочу, а при том ће вам све то бити ново – и Фајфур и Ђеврин и између њих.  Траса дуга 15 km, са висинском разликом од 580 m, чини је приступачном баш сваком, што обећава опуштено уживање у природи и пријатно дружење. За суботу смо се одлучили, јер касније стижемо, а у понедељак почиње и школа!

фото: Чедомир Житаревић Казан плажа

Иначе, август је у Текији месец када се одржава традиционална „Златна бућка Ђердапа“. Манифестација ће бити увелико завршена у време нашег доласка, али то неће бити разлог да овде не нађемо деликатесну свежу сомовину 🙂

фото: Чедомир ЖитаревићПОЛАЗАК: у 6.00 h, са паркинга испред центра „Сава“. Потребно је доћи 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Пут је дуг, и паузу правимо само ако постоји потреба.

Голубачка тврђава Трајанова табла (приступачна искључиво са воде) Дећебал

По доласку у Текију, крећемо на пешачење ка Фајфуру (505 m) на месту Одуш.

Фајфурска панорама!

Овај врх је, као што видите на фотографији, изузетно леп видиковац изнад Текије. Испод њега је и сам извор Фајфурског потока, који смо пратили узводно.

Настављамо даље, савијајући путањом ка Пропазшћу (472 m), што је још један леп видиковац, а потом, преко Дугог поља ка Ђеврину (434 m).

Ђеврин

Са Ђеврина ћемо уживати у погледу на Дунав, Сип и ХЕ „Ђердап I“.

Овогодишња првомајска фото сеанса на Ђеврину :-)

Када се сити исфотографишемо, силазимо ка Ђевринском потоку до моста на магистрали, где нас чека наше возило, којим одлазимо у Текију.

спуст Оршава На Ђевринском мосту

Полазимо за Београд, испуњени подељеним доживљајем, а како је пут дуг, свраћамо на освежење, рибљу чорбу у ресторан на Лепенском Виру. Стижемо између 23 и 24 h.

Лов на сома уме бити права драма и најчешћи мотив популарних „пецарошких прича“. Бућкање је традиционалан начин
риболова на сомове. Прибор за се састоји од подебље јаке струне довољно дугачке да може дохватити дно сваке дубине. Набућке једном њеном крају везана је удица. Други део прибора је сама бућка, начињена од комада дрвета, дугог око 30 cm а дебљине око 4 cm. У пределу рукохвата је округла, а доле у делу који бућка воду, пљосната, док на самом крају остаје овална, пљосната плочица, пречника око 2 cm. Управо од облика те чашице зависи успех или неуспех. Битан је угао клокне, која може бити удубљена или испупчена. Прва је мирну воду , а друга за таласе. Рибар седи у чамцу мирно пушта да матица реке носи чамац и ставља мамац на удицу. На струни изнад удице око 30 cm мора бити комад олова, како би удица са мамцем (ровац, шкољка, глиста, пијавица) могла да потоне. Алас омота струну око леве шаке коју држи изнад воде с леве стране чамца и помера је горе доле, изазивајући сома . Десном руком удара бућком по води. Тај звук из неких разлога привлачи сомове, диже их са дна, и када наиђу на мамац , лакомо га прождиру.

Код Јоце Крофне :-) плажа Дунав - МОЈЕ МОРЕ!

ОПРЕМА: мали ранац, гојзерице, храна и пиће за успут, заштита од сунца, опрема за плажу (пешкир, купаћи) и преслака.

Текијска плажа филмски залазак сунца Текијска плажа

ЦЕНА: 

1.900 дин

1.800 дин за чланове Клуба

ПРИЈАВЕ и ИНФОРМАЦИЈЕ  средом у 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

са Ђеврина фото: Чедомир Житаревић

Ево како планирана путања изгледа на топо карти и гуглу:

приказ трасе на карти сателитски приказ (Google earth)

Акцију реализује Александар Радовановић

aca@serbianoutdoor.com

063 555 966

Званично, најлепши ток Дунава је управо Ђердап!

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

НП Ђердап: БУКОВА ГЛАВА – круна Лишковца

Ако до сад нисте чули за Букову Главу, како Вам се чини ово:

Видик (180 степени) са Букове главе на југВидик (180 степени) са Букове главе на југ

Онда се oкренете ка северу:

Видик (180 степени) са Букове Главе ка северу

Букову Главу сигурно нећете запамтити као врх, јер је као такав дискретног шарма, али када крочите на његов плато са кога се поглед пружа у пуном кругу око Вас, као на горњим фотографијама – ЊЕГОВИ сте заувек! И све је јасно, осим, како је могуће да за Букову главу још нисте чули!

ПОЛАЗАК:  обзиром на дужину трајања путовања од Београда до Близне, као и дужину планиране трасе, полазак мора бити тачно у 6 ујутро, без успутних пауза; кафицу и доручак носимо за пут 🙂

Пред Мајданпеком застајемо на 5 минута ради сликања језера у кругу рудника, и настављамо даље ка селу Близна, одакле почиње наше пешачење.

Језеро РБМ Близна и добро нам знано место :-)

Са самог развођа Хомољских и планина Северног Кучаја, полазимо из Близне и пењемо се на Рудноглавско брдо, па гребенски све до врха Букова Глава. Овај део стазе износи 9,5 km и може се рећи да смо доласком на врх прешли половину планиране трасе (до Решковице нам преостаје још 8 km).

Почетак трасе (уз Рудноглавско брдо) садржи наравно постепен успон, затим се крећемо гребеном и најзад спуст, све до Старе Решковице. Све време ходамо колским путем.

са успона из Близне

 Од Букове Главе,  настављамо Рудноглавским путем ка Старој Решковици,  где нас чека наше возило и њиме одлазимо на једно предивно место, сјајан видиковац, као што ће бити круна целом доживљају!

 10473065_479689028801396_5563051080466281684_o

 

Укупна дужина трасе износи 17,5 km са успоном од 670 m.

У зависности од агилности учесник, односно темпа хода, видећемо, хоћемо ли имати времена за посету Капетан Мишином брегу. Пре поласка за Београд, уприличићемо предах у ресторану крај Лепенског Вира.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, адекватна одећа за време какво нас чека, заштита од ветра и евентуалних падавина.

поглед из парка на Капетан Мишином брегу

ЦЕНА:

1.300 дин

1.200 дин – за чланове Клуба са плаћеном чланарином

ако путујемо минибусом доплата 300 дин

ако путујемо комбијем, доплата 500 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и остале информације на састанцима Клуба, средом у 20 h

 Акцију реализују

Александар Радовановић и Милан Велић

aleksa.r@hotmail.com

063 555 966

   

  Погледајте све шта смо припремили за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

 

Брњичка трилогија

Водопад на Брњици

Међ вилама и аласима

Са малог прилаза