Архива за Debeli Lug

ЗЛАТНА ГРОЗНИЦА: Дупеш Чока

Крећући се од Кучева поред Краку Лу Јордана, Нереснице, Волује и Благојевог Камена, ми заправо следимо златну жилу источне Србије, идући у сам њен центар – село Дебели Луг – “Српски Ел Дорадо”. Само што је Дебели луг много старији, а читав крај има место у античким легендама из пребиблијских времена. Књиге кажу да Змај, који чува оно златно руно, за којим су трагали Јасон и древни Аргонаути, још увек баш ту негде спава… И данас, има мештана који живе од овдашњег старог заната – испирања самородног злата. На овом излету, проћићемо парче бујног царства Муме Падури, и стазе којима се ноћу до села спуштају змајеви, осетивши магију о којој смо читали као сасвим мали. Видећемо и како се испира злато, овде то није тешко, а кажу да се то не чини у Пеку, већ баш у његовим малим и бројним шумским притокама, које му хрле одасвуд, носећи собом златна зрнца… Циљ овог излета је да се опустимо, препустимо и вратимо са јаким утисцима и новим искуством. А то у овој акцији никада није изостајало!

ПОЛАЗАК: са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125, тачно у 6:00 h. Молимо вас да десетак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Пут није кратак, и зато нећемо правити успутну кафе-паузу, чека нас леп дан, ваља га искористити на отвореном. Путујемо преко Пожаревца и Кучева до села Дебели Луг.

макадамом уз Грабову реку притоке биће и овога

Пред Дебелим Лугом, или тачније код самог ушћа Грабове реке у Велики Пек, напуштамо аутобус, спремни за пешачење. Кретаћемо се најпре макадамом до старих рудника. Ту ћемо направити паузу. А ту је, између осталог људима занимљива гомила кварцног шљунка са лискуном који сија; у кварцу се и налази самородно злато, а у Грабовој реци нађен је и највећи грумен – 40 gr!

урушено старо окно улаз наши пешаци - трагачи

Обично ту и доручкујемо, понекад и уз музику 🙂 Паузираћемо и зато што је потребно да се сакупимо пред почетак успона на Дупеш Чоку. У ово доба године, она је најлепша јер су јој шуме прозрачне и сва је у жуборима својих бројних златоносних поточића. У стара окна се свакако нећемо завлачити, јер су урушена и као таква опасна.

унутрашњост старог окна Јасна и друштво... Идемо! VIA Дупеш Чока!

Крећемо се колским путем који вијуга стаситим буковим шумама, и на пар места ћемо их пречити. Како год, путања није дуга и сав напор који је потребно уложити да би се траса савладала, представља заправо овај део од окна до Дупеш Чоке. После врха преостаје гребенски и спуст. Путања дакле одговара свима.

колски пут ка Дупеш Чоки мали предах након успона И ВРХ!

Сам врх је заравањен и згодан за предах, пред спуст који је врло живописан. Овај предео на жалост нема много становника, а ретко се ко овуда креће, тако да ћемо ходати обрисима некадашњих стаза – довољно.

шумски пут низ Ваља Маре

За разлику од ранијих акција, овога пута се не спуштамо низ Ваља Маре, већ после Дупеш Чоке настављамо гребеном до коте 663 m и одатле се низ Краку Феризан спуштамо до Тодорове реке. Ускоро наилазимо до ушћа Ваља Маре, односно широке ливаде, од које почиње макадам, и по којој се сви разбацају док се не свирне за покрет 🙂

021_resize

Одатле пратимо Тодорову реку све до села, али, негде на пола нас чека Перица, испирач злата, чију причу вреди чути, а и научићете нешто о испирању злата, моћићете и да опробате срећу.

Перица је професионални испирач злата, који је обишао свет у потрази за срећом, али се скрасио у завичају и ми на часу - ЗЛАТНОМ часу! Штребера има увек и свуда! ;-)

Од села нас дели 15-ак минута хода, а увек љубазни домаћини, за које сте вероватно и чули од планинара који су овде већ били, сачекаће нас, као и обично са  старим влашким специјалитетима: плашинтама и чорбицом од коприве. Наравно, ко буде желео.
Дужина описане трасе износи 15 km, са успоном од 470 m и спустом од 420 m. Терен је питом, крећемо се колским путем, стазом и макадамом. Ево и приказа на карти:Приказ трасе на топо карти

Али, оно што се никада не може измерити у источној Србији, јесу посве необични утисци, које ћете памтити. Ова акција носи управо тај печат. Интересантно је чути од Перице која је река боља за испирање – Грабова или Тодорова, и зашто…Чућете 🙂 Крај села је и сада већ позната Паунова стена над кањоном Великог Пека. За Београд полазимо до 19 h, и стижемо до 22:15 h.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице и камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови за пешачење, одећа одговарајућа временским приликама, заштита од ветра, сунца и евентуалне кише.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.800 дин

1.700 дин  за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

За групу од 40 учесника, износ котизације се умањује за 200 дин.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h на састанцима Клуба (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Гордана Атанасијевић:

065 377 14 74,   gordana@serbianoutdoor.com

Ваља Маре

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ЗЛАТНА ГРОЗНИЦА: Дупеш Чока

Крећући се од Кучева Поред Краку Лу Јордана, Нереснице, Волује и Благојевог Камена, ми заправо следимо златну жилу источне Србије, идући у сам њен центар – село Дебели Луг – “Српски Ел Дорадо”. Само што је Дебели луг много старији, а читав крај има место у античким легендама из пребиблијских времена. Књиге кажу да Змај, који чува оно златно руно, за којим су трагали Јасон и древни Аргонаути, још увек баш ту негде спава… И данас, има мештана који живе од овдашњег старог заната – испирања самородног злата. На овом излету, проћићемо парче бујног царства Муме Падури, и стазе којима се ноћу до села спуштају змајеви, осетивши магију о којој смо читали као сасвим мали. Видећемо и како се испира злато, овде то није тешко, а кажу да се то не чини у Пеку, већ баш у његовим малим и бројним шумским притокама, које му хрле одасвуд, носећи собом златна зрнца… Циљ овог излета је да се опустимо, препустимо и вратимо са јаким утисцима и новим искуством. А то у овој акцији никада није изостало!

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“, тачно у 6:00 h. Молимо вас да дођете неки минут раније, како не бисмо каснили у поласку. Пут није кратак, и зато нећемо правити успутне кафе-паузе, чека нас леп дан, ваља га искористити. Путујемо преко Пожаревца и Кучева до села Дебели Луг.

макадамом уз Грабову реку притоке биће и овога

Пред Дебелим Лугом, или тачније код самог ушћа Грабове реке у Велики Пек, напуштамо аутобус, спремни за пешачење. Кретаћемо се најпре макадамом до старих рудника. Ту ћемо направити паузу. А ту је, између осталог људима занимљива гомила кварцног шљунка са лискуном који сија; у кварцу се и налази самородно злато, а у Грабовој реци нађен је и највећи грумен – 40 gr!

урушено старо окно улаз наши пешаци - трагачи

Обично ту и доручкујемо, понекад и уз музику 🙂 Пауираћемо и зато што је потребно да се сакупимо пред почетак успона на Дупеш Чоку. У ово доба године, она је најлепша јер су јој шуме прозрачне и сва је у жуборима својих бројних златоносних поточића. У стара окна се свакако нећемо завлачити, јер су урушена и као таква опасна.

унутрашњост старог окна Јасна и друштво... Идемо! VIA Дупеш Чока!

Крећемо се колским путем који вијуга стаситим шумама, и на пар места ћемо их пречити. Како год, путања није дуга и сав напор који је потребно уложити да би се траса савлаала, представља заправо овај део од окна до Дупеш Чоке. Све остало је или равно, или спуст. Путања дакле одговара свима.

колски пут ка Дупеш Чоки мали предах након успона И ВРХ!

Сам врх је раван и згодан за предах, пред спуст који је врло живописан. Овај предео на жалост нема много становника, а ретко се ко овуда креће, тако да ћемо ходати обрисима некадашњих стаза – довољно.

шумски пут низ Ваља Маре

Крећемо се ка речици Ваља Маре и пратимо је до њеног ушћа у Тодорову реку, односно широке ливаде, од које почиње макадам, и по којој се сви разбацају док се не свирне за покрет 🙂

021_resize

Тодорову реку пратимо до села, али, негде на пола нас чека Перица, испирач злата, чију причу вреди чути, а и научићете нешто о испирању злата, моћићете и да опробате срећу.

Перица је професионални испирач злата, који је обишао свет у потрази за срећом, али се скрасио у завичају и ми на часу - ЗЛАТНОМ часу! Штребера има увек и свуда! ;-)

Од села нас дели 15-ак минута хода, а увек љубазни домаћини, за које сте вероватно и чули од планинара који су овде већ били, Викторина и Славица, сачекаће нас, као и обично са  старим влашким специјалитетима: плашинтама и чорбицом од коприве. Наравно, ко буде желео. 
Дужина описане трасе износи 16 km, а висинска разлика свега 320 m. Ево и приказа на карти:приказ трасе на карти

Али, оно што се никада не може измерити у источној Србији, јесу посве необични утисци, које ћете памтити. Ова акција носи управо тај печат. Интересантно је чути од Перице која је река боља за испирање – Грабова или Тодорова, и зашто…Чућете 🙂 А ако будете били расположени, одшетаћемо и до сада већ познате Паунове стене над кањоном Великог Пека. За Београд полазимо до 19 h, како бисмо пред центром „Сава“ били до 22 h. 

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице и камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови за пешачење, одећа одговарајућа временским приликама, заштита од ветра, сунца и евентуалне кише.

ЦЕНА:   путујемо комбијем

1.700 дин

1.600 дин  за чланове Клуба са плаћеном чланарином

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h на састанцима Клуба (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује:

Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

Ваља Маре

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

КАЊОНСКИ ВИКЕНД: кањон Великог Пека и ЈАГНИЛА!

Велики Пек је већ довео до еуфоручног расположења авантуристички настројених учесника.

Али ЈАГНИЛО ће вас ЗАЧАРАТИ! Спој ова два кањона је од прошле године постао доживљај за препричавање…А можете погледати и филм како је било

Спаваћемо у шаторима, у прелепој долини златоносне Тодорове реке, а на располагању су нам и собе у наставној бази Шумарског факултета.

Јагнило

Када смо вас први пут повели у митски кањон златоносног Великог Пека, то се испоставило као велика авантура, са (за мене) готово неочекивано добрим реакцијама, до усхићења. А зашто? Па зато јер су воде мирне, безопасне и може га свако проћи, али је целокупан амбијент уливао дух авантуре, представљајући своје необичне природне контрасте, тако да су учеснике довеле до еуфоричног расположења, као да смо прошли Амазонију! Наредне године смо га поновили, а потом вам представили неоткривени драгуљ овог дела источне Србије, који ништа мање није фасцинантан, осим што за њега тешко да је ико чуо, осим ако није одатле, или је ишао са нама.

ЗА ОНЕ КОЈИ ХОЋЕ ОДМАХ ДА ВИДЕ ПЛАН, А МРЗИ ИХ ДА СКРОЛУЈУ ДО КРАЈА:

ПОЛАЗАК:  у суботу, 28. јуна 7.00 h испред центра „Сава“

Долазак у Дебели Луг, полазак у кањон Великог Пека, повратак, подизање шатора, ватра, вечера

Недеља, 29. јуни:

Доручак (који смо или понели, или ћемо доручковати плашинте у селу), кафа и полазак ка Јасикову у 8.оо h. Аутобус нас оставља пред Јагнилом, одакле настављамо пешице. По изласку из кањона, враћамо се колским путем изнад кањона до Јасикова. Након акције – окрепљење, па полазак за Београд до 19 h.

СВИ ОСТАЛИ ДЕТАЉИ СЛЕДЕ У ТЕКСТУ ПРОГРАМА И НЕМОЈТЕ ДА ВАС МРЗИ ДА ПРОЧИТАТЕ, АКО СТЕ ЗАИНТЕРЕСОВАНИ ЗА ПРИЈАВЉИВАЊЕ!  🙂

Као што рекох, полазимо у суботу, ујутро у 7.00 h, са великог паркинга испред центра „Сава“ аутопутем до Пожаревца, а одатле у правцу Кучева и Мајданпека. У Дебелом Лугу полазимо у кањон Великог Пека…

Паунова стена

Када стигнемо у Дебели Луг, спремамо се за кањон и носимо само оно што нам је за то потребно (остало остаје у комбију. Рачунајте да кањоном тече река и да ће, осим хода по стази, бити и квашења, тако да  се у том смислу обучете и обујете на одговарајућ начин. 

Такође треба понети довољно воде, јер она у кањону НИЈЕ ЗА ПИЋЕ, a успутних извора бити неће!

Пре него се спустимо у само корито кањона, идемо на видиковац „Паунова стена“, и до Дебелолушке пећине.

Поглед са Паунове стене

Одатле се спуштамо у корито и даље идемо стазом која на десетак места води преко воде. На почетку наилазимо на лагуну где се може пливати, а даље ходамо стазом која на десетак места води преко воде („до слободе“ :-))

 Поглед на Лагуну са Паунове стене Пливање у Лагуни

Кањон је дуг око 4,5 km и биће лепих мотива за фотографисање, али и оваквих ситуација:

  

Најзад, стижемо до краја кањона. Прелазимо велику некошену ливаду и стижемо до црпне станице, где ћемо ужинати, пресвући, јер даље идемо колским путем, изнад кањона.

 

Након 40-ак минута хода. наилазимо на приобални део Ваља Фундате…

  

Ту сви хоће да осете изненадан пустињски призор, док могу да издрже на врућини… 🙂

Оаза ? 

После тога хватамо стазу лево и силазимо ка кањону на место са кога смо у њега пошли. Стаза је најпре уска, стеновита, потом се шири у колски пут кроз шуму.

Поглед на усек кањона са Ваља Фундате Најпре уском стазицом... Прен падура (кроз шуму)

Сада идемо у долину златоносне Тодорове реке, подижемо шаторе, палимо ватру, вечерамо. На месту где логорујемо је излетиште са клупама, столом и чесмом (покривено)

 Недеља, 29. јуни:

Можда планирате да носите доручак, али вам скрећемо пажњу да то можете учинити и у селу. Како год, након доручка и кафе, у 8.00h полазимо ка Јасикову. Возило напуштамо пред прилазом кањону реке Јагнило. Већ на почетку, наилазимо на живописне мотиве

 водопад Ла Белоњи

Заправо је имање Белићевих, за сад напуштрено, али мештани због тога тако називају водопаде који су тик испод њега (Ла Белоњи).

Имање Белић (Ла Белоњи) Време чини своје штрикајући завесе од павити

Ево и другог водопада, који ћемо видети када се спустимо са имања у корито. На извору овог имања ћемо обновити залихе воде које после бити неће!

 

Водопади нису захтевни за пролазак у смислу да се мора са њих скакати, пливати – НЕ! Бићемо мокри, ствари морају бити заштићене, али се прелазе пешачки, рекреативно.

   Камена сова

Шта рећи…

коритом Јагнила крећемо се до Раданове пећине. Ако буде заинтересованих спелеолога, способних и опремљених да прероне њен сифон, можда ће нам својим умећем обогатити акцију. Ако не, свеједно ћемо уживати у живопису Јагнила!

 

Недалеко од Камене сове, која је заиста ремек дело природе, доћићемо до једне старе воденице изнад које је још једна пећина. Одатле стаза води из кањона на колски пут којим се враћамо.

Претпостављам да вам је већ по фотографијама јасно како морамо бити обучени и обувени за кањон. Дакле, на себи имајте нешто што је згодно за квашење и брзо се суши (купаћи, шортсеви од микрофибера – НИКАКО ПАМУК!). Обути можете и патике, НИКАКО БОСИ. Пред излазак из кањона се пресвлачимо и обувамо гојзерице.

Раданова пећина Пећина изнад воденице; с пролећа је ту феноменалан водопад! Излазимо из кањона стазом, види се стара воденица

До краја идемо колским путем уз станку на један видиковац изнад кањона

 

Пре повратка за Београд, требало би да једемо, освежимо се, и вероватно ћемо то учинити у Јасикову (или Дебелом Лугу). Предпрошле године, када смо били код наших пријатеља Љубе и Радета, имали смо срећу да затекнемо свечарски амбијент у селу

 

У 19 h полазимо за Београд.

ОПРЕМА: шатор, врећа, подлошка, гојзерице, опциона обућа за воду, одећа погодна за квашење, купаћи, мали ранац за ношење кањонима (по могућности водонепропустан), вода и храна за успут, заштита од сунца, чеона/батеријска лампа, прибор за хигијену.

ЦЕНЕ:

2.000 дин (1.900 дин за чланове Клуба) – ако будемо путовали комбијем

1.800 дин (1.700 дин за чланове Клуба) – ако будемо путовали минибусом

1.500 дин (1.400 дин за чланове Клуба) – ако нас буде најмање 40

Они који који желе да спавају у собама, доплаћују 700 дин за групну собу, или 900 дин за двокреветну са купатилом.

СВЕ КАЊОНСКЕ АКЦИЈЕ СЕ У СЛУЧАЈУ НЕВРЕМЕНА ПОМЕРАЈУ

Ова поткапина је ОПСЕСИЈА трагача за златом! Може и овако, али је стабилније водом, зато се опремите! Добро нам дошли! :-)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  на састанцима Клуба, средом у 20 h уз уплату аконтације у износу од 1.000 дин

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

office@serbianoutdoor.com

065 377 14 74

У водопаду 

Погледајте све шта смо припремили за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Прашума ФЕЉЕШАНА, Данилова врела, нова прераст Гаура Урсули, Бреза и кањон Црне реке

Првомајски празник 2012. године испратила је и дневна штампа! Провели смо га управо ту, и то 4 дана, и открили велику природну вредност, која је научној јавности била непозната до тад: нову прераст – Гаура Урсули.  Овај предео смо систематски проучавали и акције у изведене по њему су аутентична тековина КАУП-а. Зато вас и ове године позивамо у овај несвакидашње леп крај! Наредне године (Боже здравља), ова акција имаће другачију шему 🙂

Вест у "Политици"

ПОЛАЗАК: обзиром да је ова акција богато осмишљена, полазак у 6.00 h је неопходност да бисмо квалитетно искористили дан пред нама. Дођите пред центар САВА (паркинг) 10-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Успутне паузе нећемо правити (осим ако је по среди „виша сила“), јер пут није кратак. Зато понесите кафу да палимо што пре из града. До 10 h стижемо до полазне тачке, подно Брезе и полазимо ка Фељешани – строгом резервату природе. Пратимо узводно њен ток, и пењемо се ка Брези. 

Строги природни резервати су заштићени и намењени очувању природног фонда и научно-истраживачком раду. Они имају неизмењени и добро очуван екосистем у којем је човеков утицај сведен на минимум (pрашума је еколошки стабилна шума са чврстим и динамички уравнотеженим односима). На основу проучавања букових прашума Фељешане, она је уз Винатовачу и Малиник међу три највредније шуме прашумског типа, и то не само  овог региона, већ много шире, што је мало познато (Међу првим заштићеним природним добрима у Србији су букови резервати Мустафа и Фељешана заштићени 1948. године). Слапови Данилових врела су један од њених украса који ћемо видети…

И тако, моју романсирану конструкцију значења ових топонима, да је Мустафа био неки турски главешина, заљубљен у локалну лепотицу Фељешану, а заувек их раздвојио известан Тодор, руше казивања мештана. Наиме, сва имена у тој околини носе имена турских вазала који су водили и надгледали радове на ћумуранама за потребе топионице Пи-пексјор. То је вероватно случај са Краку Мустафа. Међутим, мештани кажу да су Мустафу убили због пара, а по легенди, његово благо светли о Ђурђевдану… Фељешана је име целог старог система за израду дрвених прагова, тзв. „талпи“ за потребе рудника у Мајданпеку. Настала од речи „фериз“, што на влашком и румунском значи тестера, Фиришана, или Фиљешана у буквалном преводу значи стругара. Али, пре ће бити да се ово односи на оближњу Феризану.

Али, оно због чега такође желимо да вам покажемо овај крај је и његова лепота. Гребен Брезе  и видици које пружа, заиста је очаравајући. Али пре него ли на њега крочимо, обилазимо Гауру Урсули, коју открисмо тог маја 2012…

Под сводом Мечје рупе

Одатле, на стотинак метара, почиње гребен Брезе, кога бисмо требали да затекнемо, као и лане, зеленог и у цвату јоргована (обзиром какву смо зиму имали)

С почетка гребена Брезе

Врх је просто такав да се са њега не може лако отићи. Уживаћемо у видицима у пуних 360 степени!

Врх Брезе

Поглед са врха на копове око Мајданпека

Али, велики адут ове трасе је у чињеници да су и успон и силазак једнако лепи као и сам врх, дословно!

Силазак са Брезе

Прелепа пространства са врло мало преосталих житеља…

Велика вртача и ми са десне стране

 А спуштамо се ка кањону Црне реке, кроз који прлазимо. Кањоном се крећемо колским путем, и најзад излазимо на магистралу где нас чека наше возило, којим одлазимо у Дебели Луг на освежење, и потом повратак за Београд, где бисмо требали да стигнемо до 23.00 h

Дужина планиране трасе износи 15 km са успоном од 700 m.

Силазак са Брезе, на жалост, води поред многих, напуштених појата...  кањон Црне реке

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, адекватна одећа за време какво нас чека, заштита од ветра и евентуалних падавина.

ЦЕНА: 

1.300 дин

1.200 дин (за чланове Клуба)

(доплата 300 дин ако путујемо минибусом)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Вредности овог изузетног предела, показаће вам:

Гордана Атанасијевић          и       Зоран Вујошевић

office@serbianoutdoor.com                   buca@serbianoutdoor.com

065 377 14 74                 063 283 558

Ево и приказа кретања на карти:

графички приказ трасе на карти

 Моменат за памћење у Гаури Урсули  Бреза У кањону Црне реке

Погледајте све шта смо припремили за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

 

Осма капија

Стазама открића:

„Желели смо да својим приступом померимо границе, покажемо скривене лепоте нашег природног трезора, истраживачки, без стереотипне форме која спутава; да свежим ветром инвентивности прхнемо у једра слободе људима који воле боравак у природи… Али, нисмо могли очекивати да ће наша званично прва клупска акција бити овенчана новим открићем“
Гордана Атанасијевић

Не вреди…Морам, по ко зна који пут да почнем тим незаборавним првим утиском, када сам угледала Ваља Прераст пред сутон и остала задивљена пред  монументом нашег геонаслеђа. Висок, елегантан камени лук, чију је глатку, водом углачану унутрашњост обасјавало руменило залазећег сунца. Из даљине се чинило као да  се ради о вештачкој расвети, али нашавши се пред задивљујућом природном грађевином, схватила сам да је она под идеалним углом који јој омогућава да увек у предвечерје буде овако украшена.

Ти природни мостови, такозване прерасти, веома су ретки, и углавном представљају последње што остаје од пећине, након што се или њене таванице уруше, или их обликује вода крашким процесом. Током дугих геолошких периода, кречњачки слојеви нестају, а местимично остаје понеки лук, да као сведок епохе, немуштим језиком приповеда о томе како су настали. У делу источне Србије, коју називамо „карпатском“, геоморфолози су описали 7 изразитих природних мостова, и 4 чије размере још увек одговарају тунелима (пећуре, тунелске пећине), и који ће постати прерасти тек у далекој будућности.

После више од десет година дивљења овим изузетним експонатима под ведрим небом, импресије њиховим индивидуалним особеностима и даље су гласније од свих материјалних чињеница које сам о њима сазнала. А њихова чудноватост је људе опчињавала миленијумима, далеко пре него се ико од научника њима позабавио. Многа веровања из пребиблијских времена, нарочито су везана баш за прерасти. По њима, ту се сукобљавају силе добра и зла; душе мртвих, управо туда улазе у Рај, те отуд често затичемо речицу окићену цвећем (за нечију душу). Веровало се (и још увек се верује), у изузетно снажну магијску моћ воде која тече испод прерасти и њено лустративно дејство, којим ослобађа од свих злих чини. За неке се верује да имају исцелитељска својства, и колико год биле забачене, посећиване су често од оних који верују да им могу помоћи. Све то их на овим просторима, где су репрезентативно заступљене, чини оним што заиста јесу, у пуном смислу. Другим речима, немогуће је проћи пут од једне до друге прерасти, а да и даље ову појаву доживљавате само као орнаментику флувиокраса.

Првомајска четвородневна акција Клуба активних уживалаца природе (serbianoutdoor.com) на северном Хомољу, у околини Мајданпека, била је осмишљена да покаже људима нове стазе уживања и спознаје са нагласком на древну историју обраде метала, јер управо ту, налази се најстарији рудник метала у Европи, тако да се зна да је баш изнад Рудне Главе, пре 7000 година, човечанство искорачило из каменог у доба метала! Опуштена истраживачка атмосфера, која је окупила неколико жанрова на овом догађању, и која дозвољава скретања са стазе ако се спази нешто занимљиво, довела је до обелодањивања нечег што нико није могао да очекује – откриће нове прерасти – ОСМЕ  КАПИЈЕ, чије ће се тајне тек одгонетати…

 

Напредујући опуштено од Фељешане ка Брези, мимо зацртаног трека у GPS-у, на превоју, пред сам гребен уприличили смо предах, и припремали се за наредних 5 km хода под опсадом прелепих мотива за фотографисање. Али, нису сви седели на пропланку у хладу. Неко је поведен трилерима из мојих прича зашао у оближње шуме, ка месту где је на топо-карти означен извор. И можда би се само вратили са напуњеним чутурама, без посебних сензација, да учесник из Смедерева, Часлав Влајић, није споменуо ПЕЋИНУ! Повела нас је радозналост, обзиром да на карти ту нема никакве пећине, већ само вртаче. Заправо је и нема, стаза ка извору је водила кроз КАПИЈУ! Пред  лучно извијеним каменим дверима, које су отварале пролаз ка извору понорнице, чекала ме је учесница са питањем „Гоцо, јел ово ПРЕРАСТ?“.  Почела сам аутоматски „Па не, види…ПРЕРАСТ је МОСТ, дакле испод ње мора протицати барем неки поточић…пази поточић!“, спазих и са неверицом крочих под округли свод, видевши истог трена други отвор и речицу.  Да, то је ПРЕРАСТ! Камени лук који надкриљује речицу. Не могавши да верујем да их има још и да смо управо код једне о којој нисам прочитала ни један рад… Дакле, она је јавности непозната. Била.

Остатком дана, екипа је делила расположење са пуно емоција. Оно што смо могли је да фотографишемо и апроксимативно одредимо димензије, како бих исто вече вест проследила стручњацима и медијима. То што ми је интернет исто вече заказао, беше пријатан изговор, да дамо одушка нашој еуфорији. Међутим, чим сам допутовала послала сам вест свим редакцијама; „Политика“ је објавила новост, читаоци „Планете“ добијају комплетну причу, а нашем Кауповцу др Срђану Белију из Завода за заштиту природе Србије и Академском спелео алпинистичком клубу (АСАК-у) проследила сам и званичан допис са свим потребним подацима, као позив да проуче појаву. Договор је пао брзо и једва сам чекала да сване тај дан када ћу видети како то изгледа када стручна екипа идентификује ново откриће, о чему сам раније само слушала, распитујући се. Ишчекивани догађај међутим, био је све осим рутинске идентификације!

Наравно, много пре него што смо се ми тамо појавили, мештани разбацаних појата на Брези, од давнина су добро знали  малену понорницу и њен мост – Гаура Урсули, како су звали и једно и друго, што у преводу са влашког значи Мечја рупа. Овај топоним иначе не постоји на топо картама. Поред др Белија, геоморфолога Завода за заштиту природе Србије, четворочлану екипу АСАК-а чинили су: Предраг Стошић, Борис Станојевић, хидрогеолог инг. Михаило Мандић – Зис и др Јелена Ћалић, геоморфолог из Института „Јован Цвијић“ (САНУ). Да наведемо и петогодишњег Тому, спелеолошко дете, коме је вероватно бесмислена песмица о „Једној пећини строгој у којој живи Баба Рога“, јер ни најмање није зазирао од скакутања око понора са мачем у руци. Сјајан тим за истраживачку лекцију. Али, када смо крочили пред двери Мечје рупе, осим дивљења, развијала се и резерва при изјавама, јер се испоставило да је овај мост по много чему другачији од оних које знамо до сада, те да ће неки одговори захтевати даља истраживања. Њен лук чини кречњак; речица не пролази својим током испод њеног свода, већ напрасно под њим понире, што ни код једне прерасти није случај. Испитивањем једног од два бочна канала, спелео екипа је установила да се он вероватно спаја са понором којим отиче речица, али је запушен. Сложили су се око тога да је узводни лук резултат рада воде, док се у вези низводног лука мишљења разилазе, тј. тезе умножавају. Слушам и размишљам – нешто је ипак морало пробити ову стену, а верујем да је овакве облине могла извајати једино вода. Оно што до тад нисам чула, а тицало се чињенице да је ово кречњачки свод, јесте јачина коју лучна творевина поседује самим тим што има такав облик. Опет, и ако је кречњачке структуре, компактнији је од околног материјала, кога узводно чине туфови и пешчари.

Што се водотока тиче, од мештана Илије Бабића сазнајемо да се воде понируће Гауре Урсули, појављују на Даниловим врелима. Ни овог топонима нема на картама, али обзиром да је то једини извор са те стране, логично би било да се њене воде појављују баш ту (ако подземни водотокови уопште имају логику). Али је интригантна могућност да је Мечју рупу у неком претходном геолошком периоду пробио неки други ток обрнутог смера од садашњег! И још нешто: даћу себи слободу да кажем да ми се један термин нарочито допао – палеопрераст. Изговорен је несташним тоном, испраћен осмехом, по чему претпостављам да се ради о жаргону смишљеном на лицу места. Међутим, прво што сам тад помислила, била је прераст у Рготском камену, која се данас налази поред, а не преко тока реке која ју је обликовала док је имала другачији ток (меандарска прераст).

Колико год да сам пасионирана, не могу као лаик да судим о основаности теза које сам тога дана чула. Држећи камеру у руци, од присутних ауторитета нисам тражила коначан суд, већ сам желела да снимим само први утисак, ништа више. Али, ти утисци и њихова дискусија су нешто што заиста покреће машту. А за то, (можда) за разлику од стручњака, имам бесконачан простор. Па ипак, стрпљење ће бити потребно и мени и њима, јер још доста тога требати докучити у овом ребусу званом Гаура Урсули, који ће очигледно бити преседан, што се тиче генезе природних мостова. А здрава истраживачка машта пасионираних увек има упориште негде између импресије и гласа науке. Јер и они и ми имамо једну заједничку црту: тежњу да током времена, посматрајући нешто довољно дуго, разумемо камен и воду кад проговоре. И не само то, с културолошког аспекта, за сада је јасно једино порекло назива, јер у левом стубу моста постоји уздигнуто удубљење, карактеристично за склониште (брлог) медведа, којих је овде некада било. Али шта је са осталим култним веровањима, која се по правилу нижу у околини сваке прерасти? И то треба сазнати од преосталих, иначе све ређих житеља Брезе.

Обзиром на неистраженост ових предела и њихов карактеристичан литолошки састав, прича о овим изузетним природним феноменима – каменим мостовима, очигледно није завршена. Потребно је истраживати и уопште не сумњати у извесност нових открића. A oд 13 – 15. jула, КАУП (serbianoutdoor.com) вас води у обилазак прерасти источне Србије, овога пута као неко ко је постао део аутентичне истраживачке приче! Због обимности свега што ће се том приликом видети и сазнати, учесници добијају CD са мултимедијалном ауторском презентацијом. Биће то прилика да се прерасти виде и доживе из прве руке у пуном светлу њихове лепоте и значења.

 

За часопис „Моја планета“ (број 21/20.06.2012.): Гордана Атанасијевић

Председник Клуба активних уживалаца природе Београд

Откриће Осме капије

Првомајски празнични дани 2012. били су у знаку прве званичне акције КАУП-а. План је био куриозитетан, занимљивог и посве новог садржаја, далеко од рутинских, тако да је привукао знатижељнике који воле свеже и квалитетне садржаје. Овога пута, премашена су и очекивања самог организатора!

Боравили смо у Хомољу, између најзлатоноснијих речица, карактеристичних за овај крај. Четири пуна дана и четири нове, лепе трасе, међу којима и она преко Данилових врела до Брезе, што је тада премијерно изведено. Али, на путу до Брезе, скренули смо ка вртачама које су биле предворје каменог моста кога наука није познавала! Мештани ово место зову Гаура Урсули, што ми у моменту откривања нисмо знали, па је дневни лист „Политика“ новост објавио са називом који смо смислили у датом моменту. Репортажу о овом догађају дали смо ексклузивно за часопис часопис „Моја Планета“, а у галерији нашег сајта можете видети и фото албум са саме акције.

Убрзо потом смо на лице места повели и експерте : Срђана Белија и Јелену Чалић са екипом из АСАК-а. По свему судећи, биће ово солидан материјал за даља истраживања 🙂 Део атмосфере од тог дана, можете погледати у краткој репортажи, коју смо снимили тог дана:

 

 

 

кањон Великог Пека

Е па ако сте мислили да смо за Први мај потпуно исцрпели садржаје овог предела, у грдној сте заблуди! Мада се о овом кањону надалеко чуло од прошлог извођења, када је минимум пола учесника питало хоће ли то бити у распореду за следећу годину. Где сме да не буде! 🙂 И ако већ на корзоу у Дебелом Лугу нисте сазнали зашто је ово место ВЕРОНА источне Србије, сад ћу да вам покажем! Опет.

Али најпре да истакнем да овај мали кањон има да вас изненади радикалним разноликостима – од правих правцатих амазонских замки, па до пустињског амбијента при повратку! Можете се распитати код бројних учесника који су то прошли; добар глас, далеко се чује и када то кажем мислим управо на кањон ове златоносне реке.

Полазимо из села Дебели Луг, ка остацима моста преко Пека, према кањону. Обилазимо Дебелолушку пећину, симбол еколошке катастрофе седамдасетих година, када је вода из флотацијског језера туда пробила себи пут… Сада је безбедна, али и на приступачном месту. Изнад ње – епски видиковац са ког се бацио млади Паун Илић, када му се девојка удала за другог…(да се не понављам, та репортажа већ постоји). Одатле се спуштамо у кањон, спремни на разгаљујућу авантуру. Али не по Амундсену који је рекао да је авантура лоше испланирана тура!

 

 

 

 

Све је безбедно, вода је увек различита, тако да не желим да лицитирам који ће јој ниво бити 30. јуна, али свакако није дубока и нема скакања, пењања, нити пролажења уских теснаца.  Само квашења и мало пливања. Потребно нам је топло и суво време, или се акција помера!

Нема чак ни ЗМАЈЕВА. По легенди, ти змајеви посећују девојке само ноћу у обличју лепих младића! Ако не верујете, проверите у селу.

Једна легенда такође каже да су пак у овом кањону скривене златне кочије…

Настављамо наредна 4 km овим мистичним коридором до краја – црпне станице за водоснабдевање. Ту се окупљамо, пресвлачимо и крећемо натраг макадамом изнад кањона. Преостаје на још 6km.

И сада, после свих оних џунгловитих призора, следи тотална супротност, која подсећа на САХАРУ! Са мало успона и углавном спуштања, преостаје нам друга половина пута (4 km).

Сликајте и то колико год будете желели, само пазите да нам се ручак не охлади. А видећете да фотке које следе не могу дочарати огромно пусто пространство под сунцем које се спаја са небом…

 

 

 

 

 

 

Када стигнемо у село, ручак нас чека у трпезарији здања Шумарског факултета, после чега крећемо натраг за Београд.

ОПРЕМА: из свега описаног вам је јасно да у кањон морате поћи одевени за воду, дакле, шортс, купаћи костим, али свакако носите и ранац, јер се не морамо квасити цели (рекла сам да вода није толико дубока). Гојзерице ће пријати за повратак макадамом, тако да и њих треба понети, али за кањон неопренске патике, или обичне, које ћете после сушити.

Укупна дужина трасе износи 10 km, са незнатним успоном, али је пролаз кањонима УВЕК знатно спорији. Ево и њеног топо приказа:

На дан поласка, окупљамо се на паркингу испред центра Сава и због дужег пута, полазимо тачно у 6.00 h. Успут можемо направити „интервентну паузу“ 🙂

ЦЕНА:   1.500,оо динара

O свим детаљима контактирајте нас, или се обратите директно носиоцу активности:

Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

atanaca@gmail.com

 

 

 

ЗЛАТНА ГРОЗНИЦА – Првомајска потрага за златним руном

Доводила сам вас ту, али увек на један дан. Сада имамо нову могућност! Пријатељ Клуба, Шумарски факултет у Београду, нам је домаћин, тако да ћемо имати хотелски комфор, а и најквалитетнију могућу логистику, обзиром да ћемо боравити између два резервата: Фeљешане и Краку Мустафе!

Уједно, биће ово прилика за уживање у недирнутом Хомољу, обзиром да ће актуелна истраживања за златном рудом девастирати простор од Жагубице до Црног врха 🙁

У тзв. Мајданпечкој домени, бораве студенти и наставно особље Шумарског факултета. Њихове собе и трпезарија, биће нам на располагању за Првомајски празник. Сваки дан обезбеђен нам је поподневни ручак и пиће (пиво/кола). То одприлике изгледа овако:

 

 

 

 

 

А сада, да бисте лакше пратили сам садржај планиране акције, ево његовог шематског приказа:

 

Субота, 28. април:

Окупљамо се на паркингу испред центра САВА, и тачно у 6.00 h полазимо аутопутем ка Пожаревцу, а даље, преко Петровца и Жагубице ка Јасикову. Возило напуштамо на Бигерју (пре Јасикова), остављајући у њему све осим онога што је потребно за пешачење, и крећемо према Здравчи и Купиновој Глави. Враћамо се на Чока Њамци и настављамо  ка долини Тодорове реке и смештамо се у собе. У трпезарији нас чека вечера.

 

Разумем ја да ће Здравча немушто да вас задржава, али ћемо смањити паузу, да бисмо је погледали са Купинове Главе! 🙂

 

Иначе, до Купинове Главе ћемо стићи пошто се одвојимо лево од Чока Њамци. Са Купинове Главе се враћамо до Чока Њамци, те настављамо гребеном, до спуста у долину Тодорове реке, тј. места где се у њу улива Бреза. Даље је лако: макадамом до Дебелог Луга – нема скретања!

 Ова траса је дуга 20 km са 400 m успона. Ако је то неком много, нека пође аутобусом до Дебелог Луга и крене нам у сусрет на Тодоровој реци 🙂

Недеља, 29. април:

Данашња стаза пролази кроз први од два строга природна резервата и то ће бити ново свима, па и онима који су раније ишли на Дупеш Чоку. На пешачење полазимо у 8.00 h долином Грабове реке, познате по најтежем груменчићу злата ових крајева, који је испран баш у њеном току (42 грама).

Када дођемо до старог окна напуштеног рудника злата, скрећемо ка Дупеш Чоки, што је једини део трасе који садржи успон. Ту је и гомила кварцног шљунка, и обично свако жели да понесе неки комадић који има сјајног лискуна 🙂

 На Дупеш Чоки ће бити пријатно за предах, а потом ћемо се полако спустити кроз строги резерват природе Краку Мустафа у долину Тодорове реке, где нас чека мали курс испирачког заната, али и ручак у природи.

 

Издвојена шумска површина недалеко од села Дебели Луг и Мајданпека, ужива карактер строгог природног резервата од 20. маја 1950. године, када је донето решење о стављању под заштиту државе шумске састојине мезијске букве и храста китњака на месту званом ’Мустафа’ (Решење о заштити, Слуужбени Гласник НРС бр. 24/50).

У време издвајања, површина резервата представљала је најочуванији део шума у овом подручју. Подручје резервата ‘Мустафа’ и његова непосредна околина представљају изразито шумовит предео, са очуваном високом шумском вегетацијом у овом рударском крају. Треба нагласити да је општина Мајданпек подручје са највећом шумовитошћу у Србији, која износи 71,1%. Релативно мале надморске висине (око 600 m) и мали висински распон (300 m) одредили су основну карактеристику висинског смењивања вегетације на истраживаном локалитету, која се у највишим деловима завршава појасом букве.

На месту званом ‘Мустафа’, као одраз деловања посебне мезо- и микроклиме, сачувана је богата сложена мезофилна реликтна полидоминантна шумска заједница означена као Fagetum montanum silicicolum mixtum (Мишић 1972.)

 

Перица је професионални испирач злата, који је обишао свет у потрази за срећом, али се скрасио у завичају

Ова траса је дуга 14 km са 430 m успона. А, када падне ноћ, можемо изаћи на корзо до сеоске кафане  која носи име нашег сутрашњег циља – „Бреза“; пробајте да сазнате зашто је Дебели Луг – ВЕРОНА источне Србије…

Понедељак, 30. април:

Након доручка и кафе, већ како ко, у 9.00 h полазимо ка Фељешани – другом обећаном строгом резервату природе. Пратимо узводно њен ток, и пењемо се ка Брези.

Прашума је еколошки стабилна шума са чврстим и динамички уравнотеженим односима.
Међу првим заштићеним природним добрима у Србији су букови резервати Мустафа и Фељешана заштићени 1948. године.
Строги природни резервати су заштићени и намењени очувању природног фонда и научно-истраживачком раду. Они имају неизмењени и добро очуван екосистем у којем је човеков утицај сведен на минимум. На основу проучавања букових прашума Фељешане, она је уз Винатовачу и Малиник међу три највредније шуме прашумског типа, и то не само  овог региона, већ много шире, што је мало познато. Слапови истоимене речице су један од њених украса који ћемо видети…

И тако, моју романсирану конструкцију значења ових топонима, да је Мустафа био неки турски главешина, заљубљен у локалну лепотицу Фељешану, а заувек их раздвојио известан Тодор, руше казивања мештана. Наиме, сва имена у тој околини носе имена турских вазала који су водили и надгледали радове на ћумуранама за потребе топионице Пи-пексјор. То је вероватно случај са Краку Мустафа. Међутим, мештани кажу да су Мустафу убили због пара, а по легенди, његово благо светли о Ђурђевдану… Фељешана је име целог старог система за израду дрвених прагова, тзв. „талпи“ за потребе рудника у Мајданпеку. Настала од речи „фериз“, што на влашком и румунском значи тестера, Фиришана, или Фиљешана у буквалном преводу значи стругара. Али, пре ће бити да се ово односи на оближњу Феризану.

 

  А цела површ Брезе заиста напаја душу! Предео као створен за брутални хедонизам!

Са Брезе савијамо ка Црвеном Кршу и пролазимо кањон Црне реке. Нема квашења! Овим кањоном пролази чак колски пут!

 

 До асфалта пратимо Црну реку, потом скрећемо лево до места где нас чека возило и враћамо се у нашу базу у Дебелом Лугу, где нас чека топла вечера

Ова траса дуга је 16 km са 480 m успона.

И да знате, ми ћемо бити први који су прошетали овим кањоном као организовани уживаоци природе!

Уторак, 1. мај:

Уранак? Наравно! Али не толико због празника, већ амбициозног плана (у смислу богатог садржаја). Крећемо  у 6.00 h, како бисмо остварили несвакидашњу идеју, начету прошле године. Спаковане ствари уносимо у пртљажник возила које ће нас чекати на крају трасе, а носимо само оно што нам је потребно за пешачење (мали ранац, вода, нешто за ужину).  Требаће нам времена из два разлога: много ћете сликати, а финале је тек у Рудној Глави, на археолокалитету, где су преисторијска окна најстаријег рудника метала у Европи! А до тамо треба такође пешачити.

Полазимо ка језеру површинског копа Мајданпека – Ваља Фундата, тереном који личи на Сахару!

фото: Маријана Туфонић

 фото: Душко Опачић

Нема разлога да будемо герилци, имамо благослов директора рудника, пошто је упознат са циљевима нашег Клуба. Запамтите ове призоре. Сигурно не желимо да нам Хомоље претворе у велико јаловиште које ће затровати његове питке златоносне речице! Са нама ће бити и Маријана Туфонић из ТО Мајданпек, и од ње ћемо моћи доста да сазнамо како изгледа када се деси да оваква вода пробије пут до реке… (еколошка катастрофа из ’74.)

фото: Душко Опачић

Настављамо даље ка Крсту и спуштамо се пред споменик природе Ваља Прераст, где нас чека возило којим идемо на архео металуршки локалет Рудна Глава.

Ово место има у најмању руку исту вредност као Лепенски Вир, али до данас није заштићено. Како је шездесетих година прошлог века откривено и како је човек пре 6000 година почео одатле да црпи руду и прави метал, завршавајући тиме камено доба, испричаће нам инг. Бора Крчмаревић, кустос Музеја у Мајданпеку.

Након посете Рудној Глави, идемо у Близну на ручак, а и да мало средимо утиске пред повратак.

Траса од Дебелог Луга до Прерасти дуга је 10 km са 200 m успона.

Одлазак до до археолокалитета на брду Окно и назад износи укупно 5 km са 200 м  успона.

Пут до Београда ће трајати 3 сата. Будите опуштени; ако стигнемо касније, имаћете цео сутрашњи дан да се спремите за почетак радне недеље 🙂

Ови крајеви деценијама се означавају као пасивни, забачени. Да су били више посећени, више би људи било свесно значаја његове много боље заштићености, и као такво би много више давало својим преосталим житељима. Крај располаже необично занимљивом историјом и рударском традицијом, од преисторијскох времена. Зато ће наш Клуб сваке године организовати догађање, које ће подсећати јавност колико је то важно.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац за пешачење, заштита од ветра и евентуалних падавина, храна коју ћете носити док пешачите (у Дебелом Лугу постоји продавница) и остало што вам је потребно за та четири дана. Ствари спакујте у путну торбу, јер их нећете носити  током доласка и одласка (биће у пртљажнику аутобуса)

Цена (са корекцијом услед два поскупљења горива):

5.200 динара (за чланове Клуба)

5.400 динара (за остале, који нису чланови Клуба)

a обухвата:

превоз, три ноћења,  вечера првог дана и ручак у преостала два дана и ручак у Близни трећег дана.

Акцију организује SERBIAN OUTDOOR CLUB BELGRADE, под вођством Гордане Атанасијевић.

Ако сте заинтересовани, контактирајте нас (телефоном, мејлом, а ускоро и на састанцима Клуба)

Верона источне Србије

Паунова стена