Архива за dan u prirodi

Тометино поље

Ово је предео аутентичне амбијенталне, лепоте коју карактеришу непрегледни хоризонти по којима су расуте формације борова и бреза, што у јесен даје изузетне контрасте боја. Кроз тако заносан крајолик, вијугаво тече Каменица и могло би се рећи да у нашој земљи нема много предела тако наклоњених пешаку, јер нема места куда се не може проћи и где се не може прићи. Свуда се пред вама простиру видици, заталасана пространства ливада, поља и брежуљака, прошараних белим стадима, боровим шумама, белим брезама на црним стенама, те брзим и бистрим планинским речицама: Белом и Црном Каменицом, које се спајају у Каменицу а негде успут им притиче и Козлица; пречисте и пуне ракова и риба.

Иначе, Тометино поље се простире у подножју Маљена, између Пожеге и Дивчибара, на 750 m надморске висине и једно је од оних места где се не долази случајно, већ искључиво са намером. Ретко насељено (број житеља је у константном опадању), својим амбијентом потпуно одудара од суседних, шумовитих и туристима крцатих Дивчибара.

Оно што плени је неописива ширина простора, што Тометино поље чини посебним и препознатљивим. Отуд се са ове акције увек доносе предивне фотографије! У том смислу, захваљујемо нашем члану Зорану Симићу, чије фотографије илуструју овај програм.

 ранч "Орлово гнездо"

ПОЛАЗАК  у 7 h, са паркинга крај нашег Клуба (Устаничка 125). Дођите 10-ак минута раније, како не бисмо каснили у  поласку. Без кафе паузе, за 2 сата стижемо до тачке где напуштамо возило и крећемо у брда. Не брините, кафу и доручак имаћемо на много лепшем месту   🙂

Пешачење почињемо у селу Тометино поље на месту где се спајају Бела и Црна Каменица у реку Каменицу. Пратећи њен ток почињемо успон ка врху Голо брдо. Крећемо се колским путем, преко пашњака до видиковца Клик који се налази изнад ранча Орлово гнездо, одакле пуца поглед на кривудави ток Каменице, простране пашњаке, локална домаћинства, разбацана по брежуљцима прекривених травом, камењем, усамљеним дрвећем, омањим шумарцима, белих бреза и белим стадима.

Са врха Влашића

Одатле се спуштамо на Kaменицу, прелазимо је преко моста и после пређених 5,5 km, стижемо у домаћинство Милинковић на кафу и доручак (лепиња и кајмак). После паузе прелазимо код самог ушћа реку Козлицу, (с’камена на камен ), пењемо се на гребен висине 639 m и одатле стазом дужине 1,5 km стижемо на врх Влашић (716 m нв) који нам је све време у видокругу јер доминира околином. Са стазе се пружа поглед на Каменицу, Дивчибаре, огромна пространства овог предела јер је то највећи врх у близини. Поглед на две планинске реке пружа леп, надахњујући призор. Настављамо кроз борове и брезове шуме, каменитом стазом обраслом густим бокорима траве, преко меких ливадских травњака, и  камењара. Импресије из ових предела човеку заиста „обнове батерије“, а необична ширина хоризонта вуче ка још једном брежуљку, па другом, петом и чини се да би тако могли од свитања до сумрака!

Са врха се спуштамо у корито реке Козлице (525 мнв), поново је прелазимо, и идемо крај ње прелазећи je неколико пута с’ камена на камен, уживајући у сваком направљеном кораку, са безброј кадрова за љубитеље добре фотографије.

Из корита Козлице, савијамо на горе, ка Цицовићима и за 3 km стижемо до пута који води до места где нас чека наше возило, до кога одатле ходамо још 2 km.

Траса није напорна, захтева средње кондиционе способности и дуга је 14,5 km са 690 m и 660 m спуста. Неопходна је адекватна обућа (гојзерице) и рачунајте на прелазак реке 3-4 пута (можда и са преобувањем,

што зависи од водостаја, али и вештине оног што прелази). Овде можете видети висински профил и теренски приказ трасе.

ОПРЕМА:  гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, одећа примерена временским условима заштита од ветра и евентуалних падавина и подметач за седење за време ручка.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ1.700 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20.00 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74,   gordana@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Кањон Пањице, Водена пећина и плаже Великог Рзава

Од разних природних лепота које имамо у Србији, ариљски крај се посебно истиче раскошним током Пањице, и њеним 5 km дугим кањоном између Брекова и Добраче. Атрактивни слапови, бигрена корита, каскаде и водопад пружају заиста рајске призоре, а наша траса од Добраче до Водене пећине, пружа се несвакидашње лепим крајоликом, при том лагана, готово без успона, није кондиционо захтевна и као таква, приступачна свим категоријама пешака.

Пешачење почињемо у селу чије име потиче од калуђера Добраче из оближњег манастира Клисуре. По предању, он је био познат по томе што је имао огромно стадо оваца и што су код њега долазили верници из десетак других села на богослужење и исповест.

Јер, кроз атар села Добраче, смештеног међ врхове Вучјак, Велики и Мали Остреш, Гајеви, Седлац и Малићи, протиче геоморфолошки веома интересантна река Пањица, чије корито красе бројни водопади и слапови са бигреним баријерама и каскадама, а између села Добраче и Брекова усекла је кањон, дугачак 5 km кога сматрају драгуљем природе ариљског краја.

 фото: Дуле Опачић фото: владимир Мијаиловић

Највеће атракције кањона су Пањички водопад и Водена пећина. Пањички водопад висок је 10 m, а са њега се вода слива у многобројним млазевима низ бигрену каскаду која је обрасла маховином. Узводно од водопада налази се Водена пећина односно врело из којег извире вода која пуни корито реке Пањице. Досадашња истраживања показала су да водена маса која избија на површину потиче од понорнице која настаје од више различитих подземних извора лоцираних око Кукутнице и Бјелуше. Рониоци и истраживачи који су је испитивали са сигурношћу тврде да се дубоко у пећини налази језеро, а врло могуће и неколико. Бигрене баријере у кориту Пањице представљају кречњачке каскаде преко којих се, поготово у периоду високог водостаја, формирају слапови.

фото: Дуле Опачић

Треба знати и да су крајем 1958. године ту откривена три праисторијска насеља из доба неолита (око 2600 година пне), док је из периода бронзаног доба, у долини Великог Рзава пронађено више локалитета. Такође, у овој прелепој клисури, Јосиф Панчић је открио ендемску врсту биљке campanula secundiflora. Данас се претпоставља да их на овом локалитету нема више од стотинак примерака.

Наша свега 7 km дуга траса пролази најатрактивнијим током Пањице, у њеном кањону. Не захтева кондициону спремност и приступачна је свима, без обзира на старост или кондициону спремност. А како за ову акцију увек влада велико интересовање, потребно је да се пријавите на време, да бисте обезбедили учешће. Овде можете погледати репортажу са jeдне од ранијих акција.

 фото: Дуле Опачић

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код Дома здравља „Шумице“) у 6.00 h. Потребно је да, дођете 10-ак минута раније како бисмо кренули на време.

ВАЖНА НАПОМЕНА: Путовање није кратко и захтеваће обилазак места где је пут оштећен, те ћемо настојати да га до одредишта прођемо што агилније, тако да успутну паузу нећемо правити. Кафу и доручак понесите, јер ћемо током вожње имати довољно времена за оба. Пауза ће бити уприличена искључиво зарад физиолошких потреба.

У Добрачу би требало да стигнемо до 10:00 h, напуштамо возило и пролазимо селом, до задњих кућа одакле почињемо узводно да пратимо реку Пањицу и након 3 km пред нама ће се указати 10 метара висок водопад, који се разлива преко, маховином обрасле бигрене окапине. Стотинак метара изнад су плитки и пространи каскадни вирови златносмеђе боје, а десно је још већи отвор, којим се у пећину може ући до 70 метара.

На 10-ак минута од водопада ходамо дуж најлепшег тока речице, ка пећини из које извире Пањица. Улазимо како би разгледали, сликали, али не даље од 10-ак метара, јер пећина није уређена за посетиоце, а ми нисмо спелеолози.

фото: Дуле Опачић фото: Владимир Мијаиловић фото: Дуле Опачић

Од Водене пећине враћамо се истом стазом и одвозимо се најпре до манастира Клисура, а потом до кристално чистог Рзава, и његових уређених плажа. Велики Рзав тече са јужних падина Муртенице, источном границом Златибора, северним делом Старог Влаха ка Ариљу, пружајући све лепоте којима река може одушевити посетиоце: и рафтинг и плаже и водопаде, бигрене каскаде и кањоне, а сва кристално бистра, питка, зелена… МА ПРОСТО ЛЕПА!

Пањица Maнастир Клисура фото: Лазар Јошанов

Ту остајемо до поласка за Београд. У 19:30 h смо сви у аутобусу и полазимо, да бисмо до 23 h стигли у Београд, а успутну паузу правимо на бензинској пумпи.

фото: Вера Буквић

ОПРЕМА: мали ранац са водом и храном, удобна трекинг обућа (прескакаћемо више пута реку), одећа прилагођена времену, батеријске лампе, заштита од сунца, купаћи, пешкир и пресвлака.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  2.000 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 19 h, или директно:

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

gordana@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.