Архива за čist vazduh

Планина Ц Е Р (и „Термална Ривијера“!)

Осим по историјском епу – Церској битци у Првом светском рату, Цер покривају и старије легенде, а стазе воде крај њихових трагова…  Оне зими умеју пружити бајковит утисак, што показују фотографије; нису кондиционо захтевне, те се препоручују свим категоријама љубитеља природе, а предео Мачве, богат геотермалним изворима, употпуниће нам доживљај на најбољи могући начин!

  Цер је планина, која сваком љубитељу планина може бити база за сопствене излете, обзиром да има лепе и означене стазе, дом и љубазне домаћине. У дому је и ова табла са шематским приказом стаза:

планинарске стазе Цера Дом "Липова вода"

ПОЛАЗАК:  тачно у 7:00 h, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“). Окупљамо се, наравно 10-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Путујемо аутопутем преко Шапца до села Милошевац, подно Цера, одакле полазимо пешице према Тројановом граду.

спуст ка Радовашници на Врху крај остатака Тројановог града

Од Тројановог града настављамо гребеном до дома ПК „Цер“ из Шапца – Липова вода на кувано вино 🙂 Одатле следи спуст ка манастиру Радовашница, где нас чека наше возило. Траса је дуга 16 km, са 690 m успона (после Липове воде је само лагани спуст макадамом/колским путем/стазом).

Богатић Џакузи

Сада се упућујемо се ка Богатићу на „Термалну ривијеру“! Наиме, читава Мачва и део Срема леже на огромним залихама термалних вода, температуре преко 70 степени Целзијуса (готово дупло топлије од Ждрела!). Још увек оне отичу шоровима, као што се види на фотографији доле лево. Али, срећом, господин Драговић је почео да остварује сјајан пројекат, чији се део види на слици десно и у коме се заиста може приказ трасе на топо картиуживати, те ћемо ту завршити дан 🙂

Ако до сада нисте посетили ово место, бићете одушевљени његовом уређеношћу, изузетном нивоу услуге, а аналогија са Ждрелом, биће вам незамислива. Свраћамо дакле у „Термалну Ривијеру“ у Богатићу, како бисмо угодили телу које нас је служило током пешачења Цером. Ко жели, ту може и јести.

За Београд полазимо у 21 h и стижемо за сат времена.

Следе још неке занимљивости о овом пределу; све у свему, ради се о лаганој пешачкој партији, питомим тереном, прилагођеној и деци и учесницима са скромнијом кондицијом.

Једно од предања казује да је село Бадања добило име по бадњу, како се звала дрвена цев од шупљег стабла која је служила да усмери воду ка воденичном точку. Од већег броја воденица на речици Церници данас је остало само неколико.

Недалеко, на највишој тачки планине Цер се налазе остаци средњевековног утврђења „Косанин Град“ и утврде Тројанов Град, која се приписује митском бићу цару Тројану, кога се сећамо из бајке о цару са козијим ушима

остаци Тројановог града 

Вук је у свом речнику записао: “ На планини Церу, у околини Шапца, у близини Тројанова града, живљаше неко лице под тим именом. Сваке ноћи иђаше он у Срем код какве жене или девојке. Бојаше се сунчаних зракова, да га не спрже, и зато од драгане одлажаше пре сунца. Кад дође код своје драге, даду коњима зоби; а кад они поједу зоб, и петао запева, он се одмах враћа у свој замак. Једне ноћи брат или муж једне његове драгане метну у зобнице коњима песка место зоби, па посече језик свима петловима, да га певањем не пробуде. Кад цар помисли да је време да иде запита свога слугу да ли су коњи појели зоб. Слуга одговори да нису, а петлови не могаху певати, те се тако Тројан одоцни код своје драге. Најзад видећи у чему је ствар, уседне на свога коња и појури замку. Тројан је у том бежању оглувео у селу Глушци, изгубио табане близу села Табановци, ослепио поред села Слепчевић, изгубио штит поред села Штитари, а највећа му се несрећа десила близу села Десића. Сунце га на крају стиже на путу; он се сакрије под један пласт сена; но дођоше волови и растурише сено, те тако Тројана дохвати сунце и спржи.“ Према легенди цар Тројан је имао пет кћери Косану, Ковиљку, Виду и Соку, по њима су градови и добили имена Соко-град, Ковиљача, Видин град и Косанин град (на Церу). Петој кћери се не зна име те се не зна ни који је њен град.
У историји су ови градови остали записани као интересантни остаци римских утврђења (Тројанин град, Кулина, Косанин град и Видојевица).

  

Mанастир Радовашница у истоименом селу, подно Цера, саграђен је у XIV веку као задужбина краља Драгутина манастир РадовашницаНемањића, који је владао од 1282. до 1316. године.

Манастир се обнавља и постаје оаза бројних верника и туриста из Србије и иностранстава. Палили су га Турци, али су га немачки војници 1941. године потпуно разорили. У манастиру Радовашница налазе се две велике светиње, реликвије – честице моштију светог великомученика Тирона и честице моштију превлачких мученика, 70 монаха који су, како прича каже, отровани 1441. године. Ту су још честице светог великомученика
Димитрија, честице моштију новомученка руских, страдалих са царском породицом велике кнегиње Јелисавете и монахиње Варнаве, затим честице моштију светог Николе, уграђене у икону. У манастиру је веома лепа и вредна копија иконе Тројеручице освећене у Хиландару. Краљ Александар Карађорђевић подарио је после Првог светског рата манастиру звоно.

ОПРЕМА:  гојзерице и камашне обавезно, штапови за пешачење, одећа одговарајућа временским приликама, мали ранац са водом и храном за успут. За базен понесите купаћи, пешкир (фен имате тамо)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  се обавља испуњавањем формулара испод, а детаљније информације можете добити средом у 20 h на састанцима Клуба, или директно од организатора акције.

Приступницу можете преузети ОВДЕ.

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ПЛАНИНСКИ ОДМОР: Камена гора, Сопотница и рафтинг Лимом

Да ли је ово уопште акција? Не. Ово је одмор на планини, препуштање амбијенту чисте природе, удаљене од свих „благодети“ урбане свакодневнице, у времену дужем од оног који је карактеристчан за АКЦИЈЕ.  Где ћемо? Кад ћемо? Колико ћемо? Полако…дошли смо пре свега да ослушнемо и удахнемо. О, да, пешачићемо, свакако, можда одемо и на рафтинг Лимом ако пожелимо, али ћемо и упознати једног пастира, што ће вам сигурно оплеменити искуство и остати у сећању. Успони дакле, нису у плану, нити дуже трасе – све је подређено само једном циљу: одморити се на планини, осетити исконски додир природе у архаичном маниру, и аутентичним старим брвнарама. 

У летњим  месецима планине се отварају, богатство флоре и фауне тада долази до свог пуног  изражаја, а Камена гора је по много чему врло посебна и као таква можда и ултимативан избор за прави планински одмор, далеко од паклених јулских врућина. Безброј планинских извора, четинарских шума и надморска висина од 1300 m чине идеалан амбијент. И да знате, тамо где вас водимо не постоје продавнице! Па опет, све оно за чим чезне отуђен градски човек и што му је потребно има Камена гора: чист ваздух, бистре изворе планинске воде, хармоничне звукове природе, мир, спокој,  звездано небо. Ту ћете осетити давно заборављене мирисе и укусе,  упознаћете добре, срдачне и гостољубиве  горштаке, који цео живот проводе на овој планини и тек по некад сиђу до града. На овом одмору ћемо шетати планином, брати  лековито биље и чајеве, упознати пастирски начин живота, пробаћемо традиционалну храну овог краја, чувену хељдопиту, домаће кисело млеко, брати шумске јагоде и боровнице, а увече се дружити уз ватру и приче које оживљавају некадашњи начин живота.

 

Недеља 15. јул:

ПОЛАЗАК:  Oбзиром на дужину боравка, до одредишта ћемо се превести редовном линијом до Пријепоља, тако да полазимо тачно у 9:30 h, са аутобуске станице Београд. Потребно је да дођете 20-ак минута раније, јер на перону немају разумевања за кашњење.

До Пријепоља путујемо преко Ужица и Златибора, што траје пет сати, наравно са паузом. По доласку у Пријепоље чека нас такси превоз, који нас вози до манастира Милешева.

манастир Милешева Бели Анђео

Након посете манастиру крећемо ка Каменој гори, где стижемо после сат времена вожње, око 17 h. На тридесетак километара од Пријепоља на путу према Пљевљима лежи Камена Гора, а на њеном најлепшем месту,  етно село Гувниште породице Глушчевић, где се смештамо. Архаичне брвнаре налазе се на једном брежуљку одакле се пружа прелеп поглед на  живописне крајолике овог чаробног места. Собе су двокреветне, трокреветне и четворокреветне са заједничким купатилом. Куће су нове, лепо уређене, са кухињом и купатилом и великим, зеленим простором испред кућа.

Етно село Гувниште 

Понедељак 16. јул:

Пошто доручкујемо, почећемо са упознавањем околине, лаганом шетњом ка ловачкој чеки. Стаза је дуга око 3 km, са висинском разликом од око 200 m). Обилазимо камп Ковчица, у којем се налази мини базен, језерце и извор чисте планинске воде. Ту ћемо се одморити и освежити у чаробној природи. Потом се враћамо на вечеру и дружење поред ватре, ноћење.

 

Уторак 17. јул:

После доручка полазимо у шетњу до симбола Камене Горе – Светог бора. Ово импресивно стабло је дрво запис, који се сматра најстаријим бором у Србији. Кажу, да он чува историју Камене Горе…Стаза је дуга око 10 km, а успут ћемо проћи поред више извора чисте планинске воде, којих на Каменој гори има доста, брати дивље малине и боровнице. По повратку вечера и ноћење.

Среда 18. јул:Горњи слап Сопотнице

Данас, после доручка идемо на планину Јадовник да уживамо у легендарним призорима Сопотнице и њених слапова! По повратку слободне активности, вечера, дружење. Раније на спавање, јер…сутра је посебан дан 🙂

Четвртак 19. јул:

Данашњи дан је предвиђен за упознавање пастирског живота на планини. Поранићемо ујутро у зору, а наш водич тога дана биће пастир Ивко – професор историје у пензији који се вратио родном дому и дечачким данима пастирског живота.  Он ће нас повести њему знаним стазама и упознати са изворним начином живота на овој планини.

Петак 20. јул:

Овај дан је предвиђен за кружну туру обиласка засеока на Каменој гори, која је богата различитим изворима воде. Тура је лагана око 4-5 km. Увече је планирано опроштајно дружење уз ватру и вино и сумирање утисака. Ноћење.

Субота 21. jул:

Обзиром да овде летујем годинама, верујем да ће данас бити тежак дан, јер одлазимо. Након доручка се пакујемо, чека нас такси превоз и крећемо ка Пријепољу. Полазимо у 10 h са аутобуске станице, редовном линијом за Београд гдестижемо до 16:30 h.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац за дневно пешачење, одећа слојевита, за летњи боравак на висини, што значи обавезно понесите и топлије ствари (дукс, полар, џемпер); лична документа (здравствена књижица!),купаћи, као и заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

60 € + 6.000 дин

60 € + 5.900 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухата: 6 ноћења са боравишном таксом на Каменој Гори, повратну аутобуску карту Београд-Пријепоље, трошкове локалног превоза за посете манастиру Милешеви, излет на Сопотницу, и организационе трошкове акције.

Котизација НЕ обухвата: Трошкове исхране, рафтинг Лимом и остале индивидуалне трошкове.

ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ: 

  • На Каменој гори не постоји продавница, и то имајте на уму приликом паковања. Можемо једино свратити у маркет у Пријепољу, приликом одласка на слапове Сопотнице. На 4 km од нашег смештаја, постоји и један ресторан.
  • У смештају постоји и могућност исхране, за минимум 10 оброка, по цени од 300 дин за доручак (сир, јаја, пршута, салата…) и 600 дин за ручак (роштиљ и салата).
  • Такође постоји могућност организовања сплаварења Лимом за заинтересоване, а минимум за учешће је шесторо људи.

Да би ово заиста био одмор, планирана је мала група (од 15 до највише 18 људи).

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, кодхотела „Србија“)

Приликом пријављивања се измирује аконтација у износу од 6.000 дин, односно 5.900 дин. По Правилнику, одустајање је могуће једино уз замену. Рок за пријављивање је до 1. јула.

Акцију реализује Ненад Јовановић:

065 99 22 782,  nenad@serbianoutdoor.com

 

Пријавомзаучешће у акцијамаКлуба, у обавезистедатокомакције поштујете Статут и Правилник о извођењуактивности КАУП-а, безобзирадалистечлан КАУП-а, илинекогдругог  удружења.

часопис „Биље и здравље“ о нама: Купање у шумском ваздуху

Да се људи све више интересују за активности у природи, говори и овај текст Дијане Димитровске објављеног у часопису „Биље и здравље“ у петак 13. новембра.

Ако сте пропустили да га прочитате, имате форе да на киосцима набавите часопис до краја недеље, а ми вам га стављамо на располагање и овде. Обзиром да је КАУП тим сада у фази израде календара активности за 2016. годину, оваква запажања свакако нећемо губити из вида. То је само још једна потврда да нема ничег здравијег од боравка у природи, утолико више што је текст потекао из пера новинарке којој оваква нтересовања не само да нису страна, или нова, већ их упражњава како је својствено само најхрабријима: рафтинг с првим зраком пролећа, или новогодишње пливање на Јадрану.

Biljei zdravlje