Архива за canyoning

Кањон Караша (Румунија)

Кањони…ти фасцинантни планински ходници који љубоморно заклањају лепоту реке која га је стварала, чији високо извијени зидови изазивају дивљење и увек буде жељу за природом. Масив Карпата има сијасет заносних кањона а кањон реке Караш један је од приступачних, што због стазе која се пружа целим кањоном, што због близине која омогућава да га прођемо у једном дану. Нека то буде дан кога ћемо се сећати, јер ово је најбоље време за одлазак у Национални парк Семеник – предворје величанствених Карпата… Иначе, кањон Караша је природно добро под строгом заштитом.

План пута је једноставан: полазимо у 6:00 h ујутро и стижемо на место са кога се спуштамо у кањон, пролазимо кањон Караша. Пролазимо га низводно, излазимо у Карашову, вечерамо и враћамо се натраг за Београд. Траса је дуга 9 km, не гази се вода, хода се стазом све време. Добро је имати гојзерице, или евентуално теренске патике са крампоном.

ПОЛАЗАК: тачно у 6:00 h са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Пођите од куће на време и будите тамо 10-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Путујемо преко Беле Цркве, ка граничном прелазу код Калуђерова. Другим речима, до границе се возимо добра два сата. Не можемо знати колико ће трајати гранична процедура, али када пређемо границу, до места где стајемо и полазимо у кањон предстоји још сат и по вожње. Требало би да до 10:30 h стигнемо на место где напуштамо возило.

ВАЖНА НАПОМЕНА: молимо вас да током граничне процедуре не излазите из возила већ седите на својим местима.

Спуштамо се у кањон реке Караш и ходамо необележеном стазом до кањона; на даље је стаза обележена. На овом почетном делу правила колоне се априори морају поштовати, како не бисмо дошли у ситуацију да се тражимо! Када се сви окупимо, полазимо у кањон. Нема потребе да газимо реку, осим ако неко баш хоће. Једна од две пећине је са друге стране реке и до ње би се морала прећи река, али нема потребе за тим. Ем није уређена, ем је прилаз изузетно стрм, ем је тај део тока Караша врло леп и без да је пећина ту 🙂

Настављамо даље низводно приближавајући се остацима утврђења, које ће нам указати да смо прошли пола кањона. и то онај најатрактивнији део где су лонци дубљи, река живописне боје, а орнаментика самог кањона раскошнија. Стаза постепено постаје мирнија. Последњу четвртину трасе карактерише присуство двеју пећина. Коначно, излазимо из кањона у Карашову, где нас чека наше возило. Ово велико, мирно село има крај пута и ресторан, где примају евре, а  мештани говоре српски 🙂 Ту можемо вечерати, а полазимо у 19 h.

НАПОМЕНА:  и ако траса није дуга (свега 9 km), пролазак кањона неће бити кратак и не смете га подценити. Нарочито почетни део, када улазимо у кањон. Будите стрпљиви, предивни утисци ће засигурно то надјачати! 🙂

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или трекинг патике са вибрам ђоном), мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од сунца, ветра и евентуалне кише, одећа слојевита примерена временским условима и чеона лампа.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.900 динара

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба.

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

gordana@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Кањон реке БРЊИЦЕ

Рекоше једном да је ова акција „Чудо које стане у један дан!“ 🙂 Али за то ЧУДО се мора бити спреман.

Брњица је изузетно узбудљива и забавна, само ако се не подцене захтеви које поставља посетиоцима! Ова река је најдужи водоток у НП „Ђердап“, настаје спајањем Кључате и Раденке, недалеко од села Доња Раденка, управо на граници Националног парка. На километар даље, она усеца прелеп кањон у масиву Северног Кучаја, са два предивно извајана теснаца, због којих је и пролазимо, а приликом чега смо стекли бројне успомене… Пажљиво прочитајте овај програм, погледајте све линкове и наравно фото албум  како бисте добро проценили захтеве акције и сопствених могућности и пошли спремни. Приликом проласка кањона Брњице, учеснике чека скакање са једног мањег и другог, нешто већег водопада. Надамо се да ни ове године неће бити оних који се дуго размишљају да скачу са водопада, јер од водопада нам предстоји више од половине трасе.

 Наравно! :-)

До пре пет година Брњицу је под нашим вођством прошло преко 1000 људи. Онда смо престали да бројимо. Пре два лета смо прославили 10-годишњицу акције. Ради се о једној од најпопуларнијих акција у природи за коју постоји несмањено интересовање током свих протеклих година, тако да је важно да се пријавите на време! То је авантура у којој су учествовали људи са свих континената, а наша траса је имала више варијанти. Од пре четири године, путања проласка кањона Брњице је условљена чињеницом да је стаза између два теснаца затрпана поломљеним деблима, која су већ увелико обрасла купином, тако да се цео кањон мора проћи коритом!

Субота, 27. јули:

ПОЛАЗАК: тачно у 6.00 h са паркинга у Устаничкој 125 (Коњарник). Неопходно је да дођете бар 15 минута раније, како не бисмо каснили са поласком. Пут траје тачно 3 сата, тако да успутне паузе правимо само по потреби (кафу понесите).  Не заборавите ВОДУ!  У кањону нема извора, а она из корита свакако није за пиће!

Пре напуштања возила треба да се пресвучемо и препакујемо тако да возило напустимо спремни за улазак у кањон. Собом носимо само оно што је потребно током проласка кањона и то у водоотпорној врећи.  Све остало, чекаће нас у бусу по изласку из кањона.

Пролазак кањона Брњице подразумева пролазак речним коритом којим тече вода, тако да морате бити спремни за то: обучени за такве услове. Јер СВЕ што је на нама биће мокро, укључујући и ранац. Ствари које носимо морају бити спаковане у водонрепропусним врећама, а не у ранчевима! Има мало пливања и скок са једног водопада.  Ко има страх од воде било које врсте, не треба да се пријављује за учешће у овој акцији.

Траса би се грубо могла поделити у четири етапе: 1) долазак до кањона и пролазак првог теснаца, до водопада; 2) ход коритом до другог теснаца (најтежи део, јер се отегне због корачања са камена на камен), 3) хватање стазе „са водоводним цревом“ и пролазак другог теснаца и 4) излазак из кањона и макадамом до Дунава. Кретање било каквом стазом није ни приближно споро као брзина проласка неког кањона – ово друго је увек битно спорије.

Наша траса има укупну дужину од 14 km, али ће нам за њен прелазак требати цео дан, тако да очекујемо да у село (Брњица) цела група стигне до 19 h. У бусу нам је остатак ствари, пресвлака (сува одећа) и „нормална“ обућа. По изласку из кањона, људи се обично упуте у ресторан „Тома“, на обали Дунава.  Да бисмо у Београд стигли до 22:30 h, у бус улазимо у 20:15 h.

Ево детаљнијег описа проласка кањона:

почетак...

Ова фотографија приказује Брњицу на почетку тока, пре уласка у кањонски теснац. Након 20-ак минута хода, пред нама ће се указати кањон, односно његов први теснац, који се завршава водопадом. Ту пролазимо врло лепо сужење – место где је кањон најужи. То место многи оцењују и као најлепши део кањона. Ту наилазимо и на први, мањи, 1 метар висок водопад, са кога скачемо (крај овог слапа је начињена насловна фотографија акције). Пошто је вода под њим плитка, скачемо како је приказано десно испод – у „чуч“ позу:

најужи део кањона мали водопад правилан скок

Око 300 m даље наилазимо на 4 m висок водопад водопад – Брњичку лиру и скачемо! Потпуно је безбедно и довољно дубоко, тако да многи скок понављају и више пута! Ко нема ту амбицију, наставља даље, коритом Брњице до другог теснаца.

Ево Брњичке лире! (нема тога на карти, јер смо га МИ тако назвали) Полако се спуштамо до водопада мала демонстрација

Овим водопадом  се завршава први теснац и до следећег, корито Брњице има картактеристике клисуре, због чега смо га увек премошћавали шумском стазом, што више на жалост није могуће. До другог теснаца крећемо се коритом, а због спорог кретања, тај део ће вам се чинити дужим него што заиста јесте и одредиће трајање проласка кањона. Али, други теснац биће, као и увек права посластица:

  0079

Километар после другог теснаца, са десне стране ћемо запазити лепу ливаду, воћњак и брвнару и ту излазимо из корита и настављамо равним макадамом до Дунава (45 минута хода). Обзиром да се крећемо коритом кањона рачунајте да ће цела група изаћи из кањона и бити у селу до 19 h. И ако сте бржи, не заборавите да сте део групе!

пре три године на овој истој акцији... Голубачки кеј

ОПРЕМА:  обућа и одећа за воду, водонепропусне вреће за ношење ствари кроз кањон (могу се купити у продавницама спортске/планинарске опреме, или наручити преко интернета), пресвлака, храна и вода за успут. Згодно је имати неопренско одело (кратких рукава и ногавица, 3 mm дебљине), ако сте осетљиви на хладноћу!

НАПОМЕНЕ:

  1.  У акцији не могу учествовати деца испод 12 година, односно испод 45 kg  тежине и 150 cm висине. У случају лошег времена (а треба нам идводонептопусна врећа за ствариеално сунчан, сув, врео дан), акција ће бити померена за следећи викенд.
  2. Пролазак овог кањона може бити забаван само за спремне људе. Од учесника се очекује да се не изненађују препрекама на стази или у кориту, јер ће их бити.
  3. Водите рачуна о стварима које не трпе квашење (телефони, фотоапарати, наочаре), Брњица уме да одузме неке предмете, ако их не чувате прописно, како налаже природно окружење!
  4. Обзиром да на ток ове акције битан утицај може имати синоптичка ситуација, у случају лошег времена (кише), акција се одлаже за наредну суботу.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.800 дин

Котизација обухвата и улазнице за НП Ђердап и пратњу службених лица.

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

gordana@serbianoutdoor.com

фото: Гордана Атанасијевић

водопад „Брњичка лира“

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Кањон Белог Рзава (НП Тара)

Ову акцију сте веома волели, а врелина лета је враћа на репертоар 🙂 Да бисте стекли представу како нам је било, погледајте албум.

Његове литице су некако отмене. Окомите, високе, елегантно извајане. оне у својим недрима крију малене и ретке рунолисте, заштитни знак планина. Но, и поред свега тога, његов пролазак не представља кондициони напор. Фотографије, које смо одабрали за ову страну су оне које приказују његове типичне призоре као и једини сегмент, који захтева технички маневар. Све остало је лако, с тим да рачунате на квашење 🙂  Кањон Белог Рзава је изузетне лепоте и планирана је његова заштита, као посебног резервата. Скромни труд за пролазак је вишеструко награђен фантастичнм призорима.

кућица на Дрини пред Бајином баштом кањон Белог Рзава  Ко је планинар и има књижицу нека је понесе за печат!
Субота, 1. септембар:

ПОЛАЗАК: тачно у 7.00 h на паркингу крај нашег Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“). Молимо вас да дођете 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Оно што нам је потребно је цео дан за опуштену акцију, а када већ зато идемо дан раније, онда смо га богато испланирали: путујемо преко Ваљева и Дебелог Брда ка Бајиној Башти и Перућцу, где правимо већу паузу (сат и по) да бисмо прошетали дуж најкраће реке у земљи – Врело, коју другачије зову Година, јер је дуга свега 365 метара. Обилазимо стару воденицу, ушће Врела у Дрину… Можемо се освежити директно у Дрини, или у ресторану изнад водопада 🙂

река Врело, Перућац Врело пред ушћем у Дрину прави дивне слапове Дрина... (иза су слапови Врела) Слапови Врела

Пут настављамо на планину Тару ка Заовинском језеру. Застајемо крај велике бране ради погледа на Спајића језеро, које нам увек служи као супер плажа, јер је надомак нашег кампа; као и место са кога је Панчић први пут рекогносцирао Панчићеву оморику! 🙂

Поглед на брану у Перућцу Прелазиво Заовинско језеро...

Стижемо у Ђуриће и подижемо шаторе крај старе школе, пред самим кањоном Белог Рзава. Вечерамо, а после, воља нам ићи на плажу Спајића језера, или пењати се на стену изнад логора 🙂

 наше мало село Наша плажа на Спајића језеру Чари логоровања

Недеља, 2. септембар: 

Буђење у 7.00 h, доручак, паковање шатора. Возач долази како бисмо сУ сред кањона Белог Рзаватвари унели у комби. До 8.30 h полазимо у кањон. Проћићемо га коритом, неких 2,6 km, а потом
се пењемо десно уз Солиле, и преко Кошаришта, Трифковића и Костића, уском шумском стазом стижемо до места одакле смо пошли и где нас чека наше возило.

Укупна дужина трасе износи 8 km, висинска разлика 400 m. Током повратка, паузу правимо у ресторану, иза Бајине Баште.

ОПРЕМА: гојзерице, обућа за воду, шатор, врећа, подлошка, батеријска (чеона) лампа, храна за успут и за доручак. Неопходно је да за пролазак кањона будете обучени тако, да вам кретање кроз воду не представља проблем, дакле: купаћи, или шорц, обућа од неопрена, спортска сандала (или крокс), каквих има у спортским продавницама, или патике.

После кањона, летње сунце прија Повратак је СУВ :-) Поглед на Спајића језеро са велике бране

Понећете и пресвлаку и гојзерице, за део руте у повратку, када изађемо из кањона. Ваши мали ранчеви и фото-апарати биће безбедно пренешени, за вас је важно да понесете ово што наводимо да је потребно, како бисте несметано уживали у дражима кањона и савладали планирану трасу. По поласку, као и увек правимо малу пливачку паузу на плажи Заовинског језера.

Неша Царевић и Тања Слобин скок у Заовинско језеро Поглед на кањон Дрине са пута за Перућац

Храна за успут, током хода, из ранца. У недељу, при повратку ћемо ручати по жељи у ресторану крај Дрине.

НАПОМЕНА: На једном месту у кањону, високом око 3 m  ћемо се спуштати један по један помоћу прусика и ужета. Иза тог места наилазимо на потез дуг свега неколико метара, који ћемо препливати. Све остало је обичан ход са малим ранчевима на леђима. Ово није екстремни кањон и може га проћи сваки рекреативац.

ПРИЈАВЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:    

2.700 дин

2.600 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата: превоз, логорску вечеру и трошкове организације. Не планира се велика група, пријавите се на време јер је број учесника ограничен.

 Акцију реализује Ненад Царевић

nesa@serbianoutdoor.com

064 684 01 37

Најужи део кањона Ових 15-ак метара препливавамо  

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Дурмитор – рафтинг Таром – ZIP LINE!

По многима, Дурмитор је најлепша планина у Црној Гори; круна у црногорском планинском венцу, окићен ледничким смарагдним језерима, по чијем се броју убраја у ниски драгуља попут Бјеласице, Сињајевине, Комова, Проклетија…

Парк обухвата основни планински масив Дурмитора, делове и површи језера и Пивске планине, горње делове кањонских долина Грабовице и Комарнице, кањонску долину реке Таре и кањоне њених притока Сушице, Вашковске реке и Драге. Простире се на 39.000 ha, захватајући територију пет црногорских општина: Жабљак, Шавник, Плужине, Мојковац и Пљевља. Највиши врх планине Дурмитор је Боботов кук (2.525 мнв)

 У подножју Дурмитора, планине чији назив потиче од келтских речи „дру ми торе“ што значи „планина пуна воде“, налази се највиши град у Црној Гори – Жабљак, кога окружују 23 планинска врха. Цео овај предео обогаћују свежином и бојом многобројна планинска језера ледничког порекла, простране шуме четинара, реликтни букови гајеви, тамнозелене колоније клеке, као и многе кањонске долине дивљих река. Дурмитор има 48 врхова преко 2.000 метара, 18 горских очију – предивних глечерских језера, 5 кањона и преко 500 km маркираних стаза и као такав се убраја међу  најбоље обележене планине.

 Ђирђевића Тара

Посматрајући живописну панораму дурмиторског подручја, човек не може а да не размишља о настанку овог драматичног пејзажа и утицају моћних природних сила, које су учествовале у његовом формирању. Посебно обележје својим бистрим, зеленоплавим тоновима дају му језера, јер су неизбежна у свој својој упечатљивости, миру и тишини који уносе у простор којим доминирају стеновите литице, оштри, ка небу окренути врхови, клисуре, кањони, ливаде и пашњаци. Основу за научна истраживања језера Дурмитора, поставио је Јован Цвијић далеке 1899. године који је, боравећи на Дурмитору, обишао готово сва језера. По њему, она су елементи препознатљивости ове планине, јер нигде, на тако малом простору, није наишао на тако велики број језера. Сва она, како их је овај велики научник назвао горске очи, имају своју препознатљивост, различита по постанку, величини, по количини воде, по свом облику и лепоти пејзажа који их окружује. Ипак ако све погледамо из нашег времена, језера никад није превише и она нису дата једном за свагда. Привлачна су и значајна онако и онолико, колико је чиста вода у њима, јер језера, као и људи, имају своје лице и судбину.

масив Дурмитора

Петак, 8. јун:

ПОЛАЗАК: са паркинга поред Клуба (Устаничка 125) у 16.30 h. Молимо вас да дођете 10-ак минута раније како бисмо кренули на време. Путујемо преко Златибора до кампа Развршје на Жабљаку. На Златибору правимо већу паузу за одмор возача и вечеру. У камп стижемо иза поноћи. Размештај по собама, ноћење.

Субота, 9. јул:

У 8.00 h после јутарње кафе и доручка, возимо се према Воденом долу, где се налази споменик планинару (1.820 мнв). Са бујног травнатог терена, прошараног белим кречњачким стенама, вијугавом стазом, крећемо према превоју Шкрчко ждрјело (2.114 мнв). Затим према Шкрчкој долини и Шкрчким језерима (око 1.700 мнв), стазом дугом 12 km, са висинском разликом око 850 m.

На том путу нас чекају фасцинантни призори околних врхова подно којих пролазимао, са леве стране је Пруташ (2.393 мнв) а са десне Шарени пасови (2.248 мнв). Цела стаза је јако динамична и једна од најлепших на планини, многе ће оставити без речи или ће их тешко наћи да пренесу личне импресије. Стаза првим делом углавном је у успону до превоја Шкрчко ждријело а након тога се спуштамо према језерима.

„Избијањем на Шкрчко ждријело, готово изненадно, ушли смо у вилински предео, у самом срцу Дурмитора. На овој планини има много дивних видиковаца, али овај – са Шкрчког ждријела убедљиво их надмашује погледом на блиске, лучне, стеновите зидове Планинице, Безименог врха, Боботовог кука и Ђевојке, џиновских размера, уроњене у неизмерна точила. Жутосиве вертикале, издељене на катове уским терасама, засутим урнисима, моћне као да држе плаветни свод, заслужено су добиле песнички епитет Сохе небеске. Уз то, непосредно смо уз Шарене пасове, изузетног колорита, задивљујућег сведочанства силних тектонских поремећаја. Хтели ми или не, на овом месту доживљавамо велики час из историје наше планете.“

 Бранислав Церовић (из књиге, Дурмитор и кањон Таре)

Задњих око 500 m стазе, пре превоја, је стрмији и каменитији, а савлађује се око 100 m висинске разлике. Затим се са Шкрчког ждријела стрмо спушта следећих око километар, према долини, која се простире подно врхова Дурмитора, при чему се губи висинска разлика 300 m. Ово је најтежи део стазе, како због висинске разлике тако и због каменитог терена и треба бити нарочито опрезан.

Али сама чињеница да Шкрчка долина представља само срце масива Дурмитор и сигурно његов најлепши део, учиниће да се уложени напор вишеструко награди и ова посета ће остати као незабораван планинарски доживљај!

На траси нам је планинарски дом, који се налази на платоу изнад језера, те ћемо на тако лепом месту направити паузу за фотографисање и одмор.

Веће језеро је чаробне боје, издужено, изузетног облика, подећа на контуре људског тела. Које је Јован Цвијић означио и именом „Зелено“, боја воде овога језера је зеленкаста, а максимална провидност достиже 8,5 m, по чему је прво међу језерима на Дурмитору.

У великом цирку Шкрке, поред Великог, постоји и Мало Шкрчко језеро.

Стазе око језера су једним делом проходне, тако да се оба језера могу обићи за сат времена. У овој потпуно релаксирајућој током које пунимо срца и батерије, уживаћемо у прелепим бојама воде, околној вегетацији и погледу на врхове који одвајкада стражаре над овом лепотом. Тешка срца а још тежег корака, одвојићемо се од ове лепоте, јер се морамо вратити истом стазом назад до нашег возила, које ће нас превести у камп.

Сваки направљени корак учиниће да се безусловно заљубите у ову планину и заувек у срцу понесете њену јединствену лепоту. Након доласка у камп, слобдно време, вечера по жељи и дружење уз логорску ватру.

Иако морфолошки различите јединке, Шкрка (цирк), Пруташ (врх) и Сушица (кањон) чине јединствено подручје деловања тектонских покрета, крашке и ледничке ерозије. Тектонско убирање и навлачење не само да је уздигло високо изнад нивоа површи  флисне слојеве Пруташа већ је раседном линијом дуж данашње Шкрке и Сушице определило правац речне и касније ледничке ерозије које ће затим знатно снизити коту Пруташа и истовремено дубоко урезати крашку увалу Шкрку и кањонску долину Сушицу.

Шкрка је назив који има корен у речи шкртаст којим се у Пиви означава неравно, испресецано, каменито тле, какво је управо у овом пространом цирку. Удаљен од насеља, изолован од осталих делова Дурмитора литицама и стрмим пасовима, овај крај и данас одише исконском дивљином и недирнутом лепотом. И стока у само-пасу до недавно је красила неупоредиви шкршки пејсаж. То је предео који треба не само осмотрити са врхова и превоја на ободу већ и посетити да би се доживела пуна скала његових вредности. За језера, бистрину и боје Великог језера, сликовит стеновит оквир над снежним наслагама по терасама и точилима, прегршт најживописнијих излета (Пруташ, Планиница, Зелени вир, Боботов кук, Ботун, Скакала, Сушица) и уз све то дивне пастрмке заточене у језеру.

Шкрчка језера се налазе у најпространијем и најдубље урезаном цирку на Дурмитору, на висини 1.686 m (Велико језеро), односно 1.711 m (Мало језеро). Највиши кршевити дурмиторски гребени оградили су их са три стране, док су на четвртој стеновитим одсеком одвојена од Сушице. То онемогућава приступ свима онима који нису спремни за напоре петочасовног хода најповољнијим правцем (Добри до – Шкрчко ждријело – Велико шкрчко језеро и натраг). Два језера одвојена су међусобно карстификованом заравни висине 50 m, ширине 400 m. Велико језеро дугачко је 580, максималне ширине 165 m, најмање 52 m, дужине обалсе линије 1720 m, површине 56.800 m2, највеће дубине 17,2 m. Окружују га кречњачке главице и моренски бедеми високи 10-15 m, изграђени од облутака сивих и зутих пешчара који потичу са Шарених пасова, и белог кристалног кречњака са Соха. Југоисточни део језерског басена је дубљи а северозападни плићи, где се на малом простору налазе подземни извори, у плићаку, и понори којима језерска вода отиче а касније се појављује на Скакалима, што је проверено бојењем воде. Мало језеро, у самом подножју Пруташа, при ниском водостају дугачко је 156 m, при високом 225 m, максималне ширине 94 m, дужина обалске линије 440 m (при високом водостају 750 m), површина 10.800 m2, највећа дубина 15,2 m. За време топлих летњих дана, темпаратура воде на површини оба језера не прелази 16 степени C. Прозирност воде Великог језера износи 8,5 m а Малог 6,4 m.

Бранислав Церовић (из књиге, Дурмитор и кањон Таре)

Недеља, 10. јул:

Група A: У 8.00 h после јутарње кафе и доручка крећемо према Савином куку 2.313 мнв. Али пошто је ово дан  за повртак за Београд и ограничени смо са временом, користићемо жичару, која ће нам знатно скратити време успона иЛево је Савин кук! силаска. Жичаром ћемо се превести до Савине воде, која је за 100 m висининске разлике нижа од врха.

Веома карактеристичног облика, џиновска купа, према северу вертикално засечена од основе до темена, остаје у сећању свакоме који је макар једном осмотрио панораму Дурмитора са Жабљака. Уз Међед, ово је најпознатији, најпосећенији, најфотографисанији врх на планини. Стаза до самог врха је направљена још почетком двадесетог века за излазак црногорског краља Николе првог. Осим тога, врх је привлачан због легенде о Савиној води (2.212 мнв), за коју се тврди да је лековита. Захваљујући чуду Светог Саве који је на том месту штапом прекрстио по земљи и вода се појавила. Сваке године, на Илиндан, 2.августа људи се пењу до извора у нади да ће им вода донети срећу, здравље, мир.Савин кук

Стазом од кампа до жичаре пролазимо кроз четинарске шуме, зелене пропланке, цветне пољане, камењаре…откривајући незаборавне пределе заносне лепоте.

Жичара нас одвози до Савине воде, а одатле преко кршевитог предела, стазом која вијуга испећемо се на врх, одакле је предиван поглед на врхове Дрмитора, Црно језеро, Жабљак. Стаза у оба правца износи 8 км, са висинском разликом до 400 m.

Враћамо се према жичари, која нас враћа у подножје планине, настављамо према кампу на ручак.

Након ручка у кампу, поздрављамо се са домаћином, у 13.30 h полазимо према Београду. Већ прву паузу и још лепоте открићемо на мосту Ђурђевића Таре, који ћемо  прећи пешке и направити дивне фотографије.  За оне храбрије, вожња  Zipline-а преко кањона реке Таре.

Када се група са Zipline-а сретне са пешачком, која стиже преко моста, и групом са рафтинга, настављамо ка Београду најкасније у 14.30 h, у који, са краћим паузама, стижемо око 22.30 h.

Група Б: После јутарње кафе и доручка иде на рафтинг Таром од Сплавишта – Жугића лука, у дужини од 14 km. Ова етапа рафтинга је погодна за рекреативце.

Возило учеснике одвози до старта рафтинга. Након припреме за рафтинг, сваки учесник добија одговарајућу опрему (неопренско одело, чизме, сигурносни прслук, кацигу и весло). Следи рафтинг најлепшим делом кањона Таре у  трајању од 3 h, са паузама за фотографисање и купање. Освежење и пауза на реци Љутици, најкраћој реци у Европи и највећем извору питке воде (1000 l/sec). Фото сафари моста на Ђурђевића Тари, подно кога се пролази. Долазак на Жугића луку, где је завршница рафтинга. Повратак и ручак (јагњетина, телетина печена или кувана, риба, кромпир, салата, пиће).

 

ОПРЕМА: гојзерице, штапови, мали ранац, преобука, заштита од сунца или евентуалних падавина. Нешто топлије одеће, вечери и јутра на високим планинама су јако хладна.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

55 € + 1300 дин, за групу од 40 учесника цена се умањује за 10 €

55 € + 1200 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином.

Котизација обухвата: превоз, два ноћења у вишекреветним собама (доплата за двокреветне собе 5€), улазнице у Национални парк, боравишну таксу, трошкове организације.

Котизацијом није обухваћено: вожња жичаром 5€, рафтинг,  zipline, обавезно путно и спортско осигурање.

Цена рафтинга: 42 €, у цену је укључено: комплетна опрема, услуге скипера,  превоз, све таксе, ручак.

НАПОМЕНА: Приликом пријављивања доставити следеће податке: име и презиме, контак телефон, број путне исправе.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“). Приликом пријављивања је обавезно измирење аконтације у износу од 30 €, а остатак до 15 дана пред полазак на пут. Рок за пријављивање је до 30. маја 2018. године.

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Смарагдна лагуна – кањон Цврцке (Република Српска)

Чаробно зелени ток Цврцке у њеном кањону буди еуфорију због чега је омиљено одредиште младих људи жељних акције и авантуре! Стога вас позивамо да проведемо незабораван викенд у овом предивном кањону, који повезује Кнежево и Котор Варош. Кроз кањон се могу доживети заносне чари природе – од пећина, водених букова, преко стеновитих литица и слапова. У самом кањону налази се и неколико старих воденица, извора и мноштво водопада. Резерват Вилењска врела су њен посебан драгуљ!

фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић

Кањон реке Цврцке дуг је 12 km и за обилазак је потребно 6 до 10 часова. Са својим многобројним воденим каскадама, казанима, стрмим литицама и природним тобоганима ова локација чини прави изазов за љубитеље летњег, рекреативног кањонинга. Долина Црврцке је атрактивна и за пешачење са сликовитим пејзажима и аутентичним воденицама јер целом дужином кањон прати пешачка стаза. 

фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић

Шта све стане у тих 12 km? Тешко је својим очима  поверовати, како се у релативно малом простору скрило толико лепоте: кристално бистра вода са базенима удубљеним у стенама и стопљеним у право ремек дело какво само природа може да изваја. Да ли стајати и гледати, или се бацити у дубоке смарагдне вирове, подићи тако около завесу капљица воде блиставе као кристал.

фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић

Али, то неће бити једини изазов. Како будемо пролазили кањон, Цврцка ће откривати своје дражи, заталасана, хучна, бистра, брза и блистава; док негде, на моменте сличи планинском потоку, мирној планинској реци. Она просто преноси исконску искру чистоте унутар сваког бића.  Биће то прави летњи ХИТ! На жалост, број места је овога пута ограничен, али ћемо се потрудити да изађемо у сусрет свима који би желели да пођу, колико је могуће.

фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић

Петак, 21. јул:

ПОЛАЗАК:  у 18 h са паркинга код просторија клуба (Устаничка 125, Koњарник). Молимо вас да дођете 15-так минута раније како бисмо кренули на време. Путујемо преко Хрватске до Бања Луке. Након доласка у Бања Луку, око поноћи смештај у кампу крај Врбаса у сопствене шаторе или у хостелу са вишекреветним собама уз доплату.

фото: Мирослав Тривић

Субота, 22. јул:

Устајање, јутарња кафа, доручак, припрема за целодневно пешачење и боравак у кањону.

У 8.00 h одвозимо се до кањона Цврцке. По напуштању возила и упознавања са локалним водичима који ће нас упознати са дневним програмом, крећемо на пешачку туру. Кратко се крећемо асфалнтним па колским путем кроз село, утабаним стазицама, до уласка у реку дели нас 6 км. Сам кањон реке је дуг 12 км и тај део се делом хода по речном кориту (вода је изнад чланка) делом утабаним стазицама поред водотока.

фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић

Акција је средње захтевна, тражи кондицију, добру координацију. Хода се по разноврсном терену (већином коритом реке 8-9 сати хода), на појединим местима се гази кроз воду дубине преко појаса, док се на појединим местима морамо попети уз, технички мање захтевне стене. Успут ћемо обићи једну мању пећину, а дужу паузу имаћемо на атрактивном месту за купање. Вода је доста хладна, што прија на летњим жегама.

До 19 h излазимо из кањона, а за Бања Луку полазимо до 20 h, следи вечера, дружење, ноћење у кампу.

фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић

Недеља, 23. јули:

Како је дан за нама био доста захтеван, овај смо планирали да буде потпуно релаксирајући. Након буђења, јутарње кафе и доручка, пакујемо опрему и смештамо је у наше возило.

У 10 h крећемо према најпознатијем бањалучком излетишту Бањ брду, у опуштену шетњицу, одакле се пружа диван поглед на градску панораму. Излетиште је на 431 метар надморске висине и богато је шумом, стазама за шетњу и планинарење, изворима воде за пиће као и уређеним местима за одмор. У њему доминира меморијални споменик палим Крајишницима у НОБ-у, дело познатог југословенског вајар Антуна Аугустинчића.

  

Након шетње, долазимо до обала Врбаса, недалеко од тврђаве, на получасовну возњу дајак чамцима, симболима Бања Луке. Препустићемо се вештим скиперима, врхунским познаваоцима вода Врбаса, да нас својим елегантним чамцима, уведу у чаролију коју пружа ова чиста, зелена вода. Дуго у сећању остаје предивна слика околине, мирис реке и тај диван осећај да се лебди над овом моћном водом.

Након овог угођаја остаје нам време за ручак и посета самостану Марије Звијезде у Трапистима, чувеном по производњи полутврдог трапист сира.

Полазак за Београд у 16 часова, чекају нас два преласка границе, правићемо једну дужу паузу у току пута. Очекивано време доласка у Београд око 23 часа.

ОПРЕМА: камперска опрема (за оне који су смештени у кампу), обућа за пешачење и обућа за ходање кроз воду (неопренке, патике или чврсте сандале – никако јапанке или папуче), мали ранац, купаћи костим, пресвлака, заштита од сунца, чеона лампа,1,5l воде. Храна из ранца.фото: Мирослав Тривић

НАПОМЕНЕ:

  • Рок за пријављивање и уплате је 12. јул (аконтација 30 €, број путне исправе)
  • Камп је стандардно опремњен (купатило, употреба кухиње)
  • Приликом пријављивања ћете се изјаснити желите ли путно-здравствено осигурање, уколико га немате.
  • По Правилнику, у случају евентуалног одустајања, повраћај котизације је могућ једино ако обезбедите замену.
    фото: Мирослав Тривић
  • У случају неповољних временских прилика акција ће бити померена

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (не планира се велика група):

45 € и 1.100 дин

45 € и 1.000 дин  за чланове клуба са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата: превоз, два ноћења у кампу, услуга локалних водича и организационе трошкове.
фото: Мирослав Тривић

Котизација не обухвата: доплату за ноћење у хостелу (20 €), дајак чамац 5 € по особи (чамац прима 3 особе) обавезно путно и здравствено осигурање, трошкове исхране

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела “Србија”)

Акцију реализује Новица Радојичић

061 170 29 55

фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

НП Тара: кањон Белог Рзава

Ову акцију сте веома волели, а врелина лета је враћа на репертоар 🙂 Да бисте стекли представу како нам је било, погледајте албум.

кањон Белог РзаваЊегове литице су некако отмене. Окомите, високе, елегантно извајане. оне у својимкањон Белог Рзава недрима крију малене и ретке рунолисте, заштитни знак планина. Но, и поред свега тога, његов пролазак не представља кондициони напор. Фотографије, које смо одабрали за ову страну су оне које приказују његове типичне призоре као и једини сегмент, који захтева технички маневар. Све остало је лако, с тим да рачунате на квашење 🙂 

 Кањон Белог Рзава је изузетне лепоте и планирана је његова заштита, као посебног резервата. Труд за пролазак је вишеструко награђен фантастичнм призорима. 

кућица на Дрини пред Бајином баштом река Врело, Перућац

Субота, 3. септембар:

Окупљамо се са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 у 6.30 h, како бисмо пошли тачно у 7.00 h. Оно што нам је потребно је цео дан за опуштену акцију, а када већ зато идемо дан раније, онда смо га богато испланирали: путујемо преко Ваљева и Дебелог Брда ка Бајиној Башти и Перућцу, где ћемо прошетати дуж најкраће реке у земљи – Врело, коју другачије зову Година, јер је дуга свега 365 метара. Ту застајемо, да обиђемо стару воденицу, ушће Врела у Дрину, освежимо се у Дрини, или у ресторану изнад водопада 🙂

Врело пред ушћем у Дрину прави дивне слапове Дрина... (иза су слапови Врела) Слапови Врела

Пут настављамо на планину Тару ка Заовинском језеру. 

Поглед на брану у Перућцу Прелазиво Заовинско језеро...

Стижемо у Ђуриће и подижемо шаторе крај старе школе, пред самим кањоном Белог Рзава. Ту подижемо шаторе, вечерамо и воља нам ићи на плажу малог Заовинског језера, или пењати се на стену изнад логора 🙂

 Плажа на малом Заовинском језеру Чари логоровања

Недеља, 4. септембар: 

Буђење у 7.00 h, доручак, паковање шатора. Возач долази како бисмо сУ сред кањона Белог Рзаватвари унели у комби. До 8.30 h полазимо у кањон. Проћићемо га коритом, неких 2,6 km, а потом
се пењемо десно уз Солиле, и преко 
Кошаришта, Трифковића и Костића, уском шумском стазом стижемо до места одакле смо пошли и где нас чека наше возило.

Укупна дужина трасе износи 7,7 km, висинска разлика 400 m. Током повратка, паузу правимо у ресторану „Одмор на Дини“, иза Бајине Баште.

ОПРЕМА: гојзерице, обућа за воду, шатор, врећа, подлошка, храна за успут и за доручак. Неопходно је да за пролазак кањона будете обучени тако, да вам кретање кроз воду не представља проблем, дакле: купаћи, или шорц, обућа од неопрена, спортска сандала, каквих има у спортским продавницама, или платнене патике.  

После кањона, летње сунце прија Повратак је СУВ :-) Поглед према Ђурићима са Заовинског језера

Понећете и пресвлаку и гојзерице, за део руте у повратку, када изађемо из кањона. Ваши мали ранчеви и фото-апарати биће безбедно пренешени, за вас је важно да понесете ово што наводимо да је потребно, како бисте несметано уживали у дражима кањона и савладали планирану трасу. 

Неша Царевић и Тања Скок у Заовинско језеро при поласку Поглед на кањон Дрине са пута за Перућац

Храна за успут, током хода, из ранца. У суботу имамо вечеру, а у недељу ћемо ручати по жељи у ресторану крај Дрине, при повратку за Београд.

НАПОМЕНА: На једном месту у кањону, високом око 3,5 m  ћемо се спуштати један по један помоћу прусика и ужета. Увек нас је спуштао неко од алпиниста, тако да је било безбедно, чак и забавно (Ненад Царевић је пењач, члан ПК „Раднички“). Иза тог места наилазимо на потез дуг свега неколико метара, који ћемо препливати. Све остало је обичан ход са малим ранчевима на леђима. Ово није екстремни кањон и може га проћи сваки рекреативац.

ПРИЈАВЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ  (превоз, вечера у суботу):     

3.000 дин

2.900 дин за чланове Клуба

  Ко је планинар и има књижицу нека је понесе за печат! Beli Rzav

 Акцију реализује Ненад Царевић

nesa@serbianoutdoor.com

064 684 01 37

Најужи део кањона Ових 15-ак метара препливавамо  

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

АВАНТУРА ДУРМИТОР: кањон НЕВИДИО – кањон СУШИЦЕ – ZIP LINE!

У централном делу Црне Горе, на 55 km од Никшића, налази се легендарни кањон Невидио. Његовим коритом протиче Мала Комарница која извире у Добром Долу, у подножју јужног дела Дурмитора. Понирући пролази између Бољских греда (2091 m нв) и Лојаника (2091 m нв) да би се поново појавила у питомој речној долини као стална река. На самом крају долине почиње кањон Невидио или Невиђбог како га мештани с првом називај, пошто се већи део кањона налази у вечитој сенци. Због окомитих стена сунчеви зраци никада не допиру до дна. На споменутој питомој долини, Комарница се одједном губи у чудно уклесани улаз и постаје људском оку невидљива. Одатле почиње наша авантура…

Али, то је само део плана који обухвата још један кањон, помало запостављен последњих година…  Кањон Сушице повезан је са најимпресивнијим цирком – Шкрком. A на дну, дубине преко 800 m леже Мало и Велико Шкрчко језеро! Кањон реке Сушице је један од најлепших и најимпресивнијих кањона у Црној Гори. Ми га пролазимо једним делом, јер је у ово доба године безводан, како му и само име каже, посут травнатим тепихом. Налази се на западним обронцима планине Дурмитор и један је од четири импресивна кањона који окружују ову планину (остали су: кањон Таре, кањон Комарнице, кањон Пиве). У оквиру је националног парка Дурмитор, те је стога, заштићен многим регулативама у настојању да се очува његова лепота.

кањон Сушице 

Петак, 26. август:

ПОЛАЗАК: са паркинга поред Клуба (Устаничка 125), ујутру у 16.00 h (поподне!). Потребно је доћи 15-так минута раније како бисмо кренули на време. Путујемо према Жабљаку са једном паузом од 45 минута на Златибору. Око поноћи стижемо у Жабљак и смештамо се у камп.

Субота, 27. август:

Група А

Устајање, доручак у 7.00 h и припрема за стазу. У 7.30 h крећемо аутобусом према Добром долу (1.722 мнв), одакле започиње наше пешачење у дужини од 22 km са око 800 m висинске разлике, око 400 m у успону и исто толико у спусту. Започињемо успон преко Шкрчког ждрела на висину од 2.093 мнв, одакле се спуштамо ка Шкрчким језерима на висину од 1.720 мнв. На том путу чекају нас фасцинантни призори околних врхова подно којих пролазимао, са леве стране је Пруташ (2.393 мнв), а са десне Шарени пасови. Цела стаза је јако динамична и једна од најлепших на планини, многе ће оставити без речи или ће их тешко наћи да пренесу личне импресије.

 

Велико Шкрчко, које је Јован Цвијић означио и именом „Зелено“, налази се на надморској висини од 1.686 m, са највишом дубином од 14,2 m. Боја воде овога језера је зеленкаста, а максимална провидност достиже 8,5 m, по чему је прво међу језерима на Дурмитору.

У великом цирку Шкрке, поред Великог, постоји и Мало Шкрчко језеро. Оно се налази на чак 1.711 m нв, са просечном дубином од 5,9 m.

Даље од ових језера у правцу села Недајно, у месту проширења Сушичког кањона, смештено је Сушићко језеро. На надморској висини од 1.140 m, ово језеро је представник периодичних језера Дурмитора. Сушићко језеро се пуни водом Сушице, само у време влажних, пролетних месеци, те је само у том периоду видљиво.

Планинарски дом се налази на платоу изнад језера, те ћемо на тако лепом месту направити паузу за фотографисање и одмор. Након окрепљења настављамо пут према кањону Сушице који се налази на 1366 мнв. До тада смо прешли 6,5 km стазе где нам је Дурмитор открио део своје лепоте а ми настављамо ка још једном његовом адуту, споменику природе водопаду Скакала, који је заправо извор реке Сушице. Сам кањон је под строгим режимом заштите, природни процеси који се одвијају без удела човека, шуме које су једним делом и прашуме, растиње на стази које понегде надвишује путнике намернике, све је то део непоновљивог доживљаја који само може да пружи нетакнута природа.

Кањон Сушице је граница између Дурмитора и Пивске планине. Настао је усецањем у крашку подлогу – најпре ледника а потом и реке. То је узана и дивља пукотина, страна обраслих четинарским и мешовитим листопадним шумама. Нарочито је занимљив Црни бор чији поједини примерци броје и више од 400 година старости образујући дакле прашуму. Има примерака који су својим жилама причвршћени дословно за голи камен и надвијени над кањоном. Такви призори су невероватни и буде страхопоштовање… Овде расте и тиса, једини четинар који се успешно подмлађује из пања (по народном веровању свето дрво). У кањону живе срне и дивокозе, а у горњем делу и медведи.

Река Сушица је дуга колико и кањон, око 14 km и на већем делу тока је понорница. Кажу да то није била одувек, него је почела да понире после једне велике поплаве. Сада стални површински ток има само у подручју извора. Укупан пад јој износи око 800 m (извире на 1.300 m нв, а у Тару се улива на 512 m нв). Три-четири километра после извора, формира Сушићко језеро, које постоји само од раног пролећа до јуна, највећа дубина му је 4,5 m. У његовом кречњачком дну постоји више понора кроз које губи воду. Та вода онда кроз крашко подземље долази до Црних врела, у долини Пиве (сада су потопљена водама Пивског акумулационог језера) и претвара се у невероватно лепу долину, ливаду са нафинијом енглеском травом. Неописив доживљај је посматрање „језера“ из „птичије“ перспективе тј. са литица кањона. Благи ветар наизменичног правца таласа траву којом је прекривено дно тако да мења боју на врло софистициран начин. Када дуне у једну страну боја траве је јака зелена а када промени смер боја прелази у смарагднозелену. Ова чаролија дешава се у таласима тако да нисте сигурни да ли је доле узбуркана вода или трава…врло импресиван призор. Током пролећа Сушица тече углавном по површини, понирући само испод Сушићког језера.

 

Гоца и Сале над кањоном Сушице .-) IMG_0225 столетни борови

Сада нам следује 6 km стазе кроз кањон који је у овим месецима без воде а богато обрастао травом и планинским цвећем. На месту где је пресахло Сушићко језеро 1.184 мнв, направићемо паузу за одмор, јер нам затим следи успон уским макадамским путем од 5,5 km до села Недајно на висину 1.522 мнв, до видиковца са којег се види наш пређени пут али и део кањона који овај пут нисмо прошли који води ка кањону Таре. Недалеко одатле нас чека наш превоз који ће нас вратити у камп.

Група Б

Након доручка и јутарње кафе у 8.30 h заједно са водичима полазе пут кањона мале Комарнице на кањонинг. Њима домаћини обезбеђују комплетну опрему за пролазак кроз кањон и професионално вођење.

  скок

Лепоту овог краја чини село Пошћење са два ледничка језера, периодични водопад Скакавица који са седамдесетак метара високе стене расипа воду Грабовице која се улива у Комарницу.

Скривен на неприступачном терену, будио је
знатижељу авантуриста. Први озбиљнији покушаји да се прође и истражи изведени су 1957. и 1964. године, али нису били успешни, те су се низале чудне и фантастичне приче о последњем неосвојеном кањону Европе, све до августа 1965. када су чланови ПСД Јаворак из Никшића коначно прошли Невидио и први представили јавности његову дуго скривану, дивљу и запањујућу лепоту.

Ширина кањона је на поједин
им местима мања од метра, а на више места је неопходно скакати. Зато је Невидио, са својом импресивном дивљом лепотом привилегија одважних, упорних и решених, због чега ће за многе ипак остати тајна. Њега походе храбри и бескрајно заљубљени у природне лепоте! Дуг свега 4 km, на појединим местима је широк тек невероватних 25 cm. Стене које се уздижу над њим су вертикалне…

 

Недеља, 28. август:

Устајање, јутарња кафа, доручак, паковање ствари и припрема за повратак. У 9.30 h полазак аутобуса ка видиковцу Ћуревац  у кањону Таре (1625 m). Удаљен је свега 7 km од Жабљака према селу Надгора. До њега се стиже обележеном стазом, за мање од пола сата успона. Са њега се пружа фасцинантан поглед на кањон Таре!

Ћуревац Ћуревац

Сликање и уживање у погледу. Након тога настављамо ка мосту на Ђурђевића Тари који можемо прећи на два начина, свако по личном нахођењу: – пешице или као „летачи“ уз помоћ zip line.

Феномен zip line је последњих година веома популаран. Лет се одвија тако што „летач“ висећи на сајли прелеће кањон од платформе до платформе. Може се летети соло или у пару, положај може бити седећи или „супермен“ стил. Све инструкције ћете добити на лицу места и превоз до вашег возила.

Око 14.00 h полазак за Београд, са успутном паузом од 45 минута негде око половине пута. У Београд стижемо у вечерњим сатима.

Ђурђевића Тара

ОПРЕМА: комплетну опрему за пролазак кањона Невидио обезбеђују водичи – наши домаћини. За остатак програма: гојзерице, камашне, штапови за ходање, пресвлака, заштита од евентуалних падавина, заштита од сунца, подлошка за седење, мали ранац. 

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

45 € + 700 дин

45 € + 600 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином.

Котизација обухвата: превоз, улазнице, боравишну таксу, трошкове организације.

Котизација необухвата:  трошкове проласка кањона Невидио (100 €). Пролазак кањона, опрема, стручно вођство и доручак, пиће, и ручак, пиће, после проласка кањона кошта 100 € .

Ноћење, у собама 12 € или 3 € за мање шаторе по особи, за једну ноћ.

Путно и спортско осигурање, које можете да купите преко клуба,( уколико га већ не поседујете), изјашњавате се при пријави.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“). Приликом пријављивања је обавезно измирење ау износу од 30 €, а остатак до 10. августа 2016. године, докле је и рок за пријављивање.

Акцију реализује Новица Радојичић – Ноле

065 55 99 346

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Кањон Великог Рзава – Височка бања

У кањон Јагнила повела сам вас вођена жељом да га видите док га не униште. Прошлог пролећа, прелепа траса преко Дупеш Чоке је коначно руинирана  да ова акција више никада неће постојати. Ко се сећа Кленцуша од пре 3 године, сада би се засигурно потресао пред његовим призором.

А Рзав? Кратак форшпан испод садржи оно што нас је нагнало да вам прошлог лета покажемо нешто прелепо и вредно, а што је и поред тога у опасности да га више не буде. Оно што овога пута мењамо је да због предугог пута, акција буде дводневна: првога дана пролазимо део кањона Великог Рзава, до Височке бање (термалне каде у самом кањону), а другога дана се придружујемо Нолетовој групи која обилази кањон Пањице и Водену пећину!

Височка бања

фото: Владимир Мијаиловић

Велики Рзав је река која тече источном границом Златибора – поред Бијеле Ријеке, Љубиша, Жељина и Сирогојна. Амбијент изузетне лепоте, плаховити брзаци, смарагдни вирови, врлетни кањони, лековите воде, чак и бања у самом кањону – нису једини адути Великог Рзава. Првенство над свим наведеним има чињеница да се ради о најчистијој реци Србије и последњој која је незагађена целим својим током, дугим преко 50 km. Оваквим вредним реткостима држава би морала бити Мајка, а не зла маћеха која над истим извршава смртну пресуду предвиђену Просторним планом Републике Србије. Више о томе прочитајте овде (потписник редова је уједно и наш домаћин Зоран Раковић). Пре него изнесемо програм акције, наглашавамо кобну могућност да овај кањон и јединствену Височку бању у њему можда више никад нећете видети, јер се радови и поред залагања грађанства – не заустављају…

Височки кањон Височка бања

Субота, 2. јули:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 6.00 h. Обавезно дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време.  Путујемо Ибарском магистралом до Ариља. На Руднику правимо паузу, а од Ариља настављамо ка селу Висока (Ариљске пирамиде…) Велики и Мали Остреш последњих година буде знатижељу, нарочито након открића босанских пирамида (крај једних и других у близини је село Висока/Високо).

Височки кањон 

Наш план је да прођемо део кањона Великог Рзава код села Висока (Височки кањон), где је и некад чувени, данас мало заборављени извор термалне воде – Височка бања. Да, да, у самом кањону! Биће то адекватан предах након кањонске партије 🙂 То ће изгледати овако: када дођемо до кањона, возило напуштамо спремни за пролажење воде која је у три теснаца дубока толико да нећемо моћи да носимо ранчеве, већ искључиво водонепропусне вреће! После 6 km стижемо до Височке бање, где се бањамо и настављамо сувом стазом, без даљег квашења, до места где логорујемо. Подижемо шаторе, палимо ватру, вечерамо…

Височки кањон 

Траса није напорна,  дуга је око 6 km, али напомињемо учесницима да имају у виду да ће приликом проласка кањона газити и плитку воду и мало пливати по нешто дубљим деловима. Воде Височке бање су термалне и пружиће нам пријатну релаксацију.

Пролазак воде је једини специфичан сегмент ове иначе врло лагане акције, тако да је она приступачна и учесницима са скромнијом кондицијом.

Недеља, 3. јули:

Устанак, доручак, кафа, паковање шатора, да бисмо у 9 h пошли у сусрет нашој екипи са којом проводимо овај дан. У Ариљу морамо бити у 10 h, кјер дочекујемо КАУП-це предвођене Нолетом и са њима настављамо доживљај! Од Ариља се одвозимо до села Добрача, одакле почиње пешачка партија.

Пролазак кањона Пањице и Водена пећина је изузетно популарна акција, коју КАУП годинама изводи у предивном Ариљском крају. Она се и даље изводи као једнодневна акција, а програм можете видети кликом на линковане речи, како бисте стекли детаљан увид како ћемо провести други дан. На располагању вам је избор: кањон Великог Рзава и Височка бања (викенд), или кањон Пањице – Водена пећина (један дан), шта вам буде више одговарало 🙂

ОПРЕМА: за пролазак кањона је потребна одећа за воду – неопрен, или купаћи, а на ногама обућа у којој се може пролазити вода (неопренске патике, или обичне патике, или кроксице), док ствари потребне дуж тих 6 кањонских километара носимо у водонепропусној врећи.

за логор: шатор, врећа, подлошка, батеријска лампа, прибор за јело (порција и есцајг)

за други дан: гојзерице (могу и патике), мали ранац са водом и храном за успут, одећа прилагођена временским условима, батерријска лампа, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина, опрема за купање (пешкир, купаћи) и пресвлака.

НАПОМЕНА: пролазак Височког кањона захтева потпуно квашење и нешто мало пливања.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

3.300 дин

3.200 дин за пуноправне чланове Клуба

Котизација обухвата и вечеру у суботу у Височкој бањи.

Уколико будемо путовали аутобусом, котизација се умањује за 300 динара

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник код хотела “Србија”).

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Велики Рзав – Височка бања и кањон

Пре две године повела сам вас у кањон Јагнила вођена жељом да га видите док га не униште. Овог пролећа, прелепа траса преко Дупеш Чоке је коначно руинирана  да ова акција више никада неће постојати. Ко се сећа Кленцуша од пре 3 године, сада би се засигурно потресао пред његовим призором.

А Рзав?

Овај кратак форшпан садржи оно што нас је нагнало да вам покажемо нешто прелепо и вредно, а што је и поред тога у опасности да га више не буде, погледајте:

Височка бања

фото: Владимир Мијаиловић

Велики Рзав је река која тече источном границом Златибора – поред Бијеле Ријеке, Љубиша, Жељина и Сирогојна. Амбијент изузетне лепоте, плаховити брзаци, смарагдни вирови, врлетни кањони, лековите воде, чак и бања у самом кањону – нису једини адути Великог Рзава. Првенство над свим наведеним има чињеница да се ради о најчистијој реци Србије и последњој која је незагађена целим својим током, дугим преко 50 km. Оваквим вредним реткостима држава би морала бити Мајка, а не зла маћеха која над истим извршава смртну пресуду предвиђену Просторним планом Републике Србије. Више о томе прочитајте овде (потписник редова је уједно и наш домаћин Зоран Раковић). Пре него изнесемо програм акције, наглашавамо кобну могућност да овај кањон и јединствену Височку бању у њему можда више никад нећете видети, јер се радови и поред залагања грађанства – не заустављају…

Височки кањон Височка бања

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра Сава, тачно у 7.00 h. Молимо вас да дођете 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време.  Путујемо до Ариља у друштву Зорана Раковића, лидера борбе за одбрану Великог Рзава и на наше задовољство, нашег домаћина током обиласка овог предела. А крај Ариља су и Ариљске пирамиде… Велики и Мали Остреш последњих година буде знатижељу, нарочито након открића босанских пирамида (крај једних и других у близини је село Висока/Високо).

Височки кањон 

Наш план је да прођемо део кањона Великог Рзава код села Висока (Височки кањон), где је и некад чувени, данас мало заборављени извор термалне воде – Височка бања. Да, да, у самом кањону! Биће то адекватан предах након кањонске партије 🙂 То ће изгледати овако: кад дођемо до кањона, свлачимо се у купаћи и пролазимо стотинак метара са ранцем у ципелама у рукама до Вискочке бање. Ту се бањамо и настављамо сувом стазом, без даљег квашења.

Височки кањон 

Иначе, траса до кањона нас води и крај интересантног монолита, за који су везане многе легенде (добро познате Зорану). По повратку пролазимо ушће Катушнице и пењемо даље ка једном имању са фантастичним видиковцем, изнад самих базена. Траса није напорна,  дуга је око 6 km, али напомињемо учесницима да рачунају на квашење приликом проласка кањона.  Први јесењи викенд је одлично време за то, обзиром да су воде Височке бање термалне. Пре поласка за Београд, уприличићамо леп предах који подразумева ручак у природи, као прави епилог овој лепој причи 🙂

Пролазак воде је специфичан сегмент ове иначе врло лагане акције, тако да је она приступачна и учесницима са скромнијом кондицијом.

ОПРЕМА: гојзерице (могу и патике), мали ранац са водом и храном за успут, одећа прилагођена временским условима и проласку воде, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина, опрема за купање (пешкир, купаћи) и пресвлака. Понесите посуду и прибор за јело!

НАПОМЕНА: приликом проласка Височког кањона ће бити квашења, рачунајте на то!

ЦЕНА (путујемо минибусом):

2.100 дин

2.000 дин за пуноправне чланове Клуба

Ценом је обухваћен и ручак у природи

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник код хотела “Србија”).

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

КАЊОН НЕВИДИО

Већ само име интригира и мирише на авантуру, а обзиром колико вас је питало за ову акцију, у договору са ПК „Раднички“ из Београда, ову акцију, коју води Тихомир Војновић, уврстили смо у избор КАУП-а. Широј планинарској јавности, чари и изазов кањона Комарнице су опште познати

Овај видео и ће вам дочарати како то изгледа.

Да бисте видели коплетан садржај програма кликните ОВДЕ

КО СМЕ, ТАЈ И МОЖЕ!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и ИНФОРМАЦИЈЕ:

На састанцима КАУП-а, средом у 19 h код Неше Царевића (064 684 01 37)

и на састанцима ПК „Раднички“, четвртком у 19 h, код Тихомира Војновића (065 895 64 54)

ЛАЗАРЕВ КАЊОН – стазом збегова

Шта рећи, а описати га, па вас тиме позвати…Не, не, не иде тако. Лазарев кањон се не нуди; или сте за то, или нисте; или желите да видите, осетите, спознате, и решили сте да то учините, или не. Овде се не нико не позива и нико „не води“. Овде се предајете једном фантастичном и тешко описивом простору, са пуном опремом, неоптерећени конвенционалностима које подразумевају планинарске акције. A награда је неминовна. Још нешто: ову акцију организујемо јер излазимо у сусрет вашим жељама у виду заиста бројних инсистирања многих који су тамо већ били са нама, a за чију заинтригираност се осећам лично одговорном.

Ово није стандардна планинарска акција, нити је Лазарев кањон рутина,  полигон за трке, већ простор кога треба доживети. Поред Гордане ћете имати одговоре на сва питања. За један викенд, можете осетити само део много веће приче, обзиром на комплексност простора и чињеницу да овде имамо четири кањонска коридора. Зато, када се група оформи, имаћемо посебан састанак пред полазак, ради припреме.

 

Да бисте, бар физички, прокрстарили свим крацима кањона (горњи део, дуж литица је сасвим друга ствар), требало би имати 4 дана. Ни тад не бисте видели све. Да потрошите годишњи одмор, будите сигурни, да бисте се поново вратили са извесним планом, већ у повратку. Зато, ово је одлична комбинација коју је реално остварити током једног викенда, а како је овај предео аутентична тековина КАУП-а, неговаћемо је како је најбоље могуће. И најзад, у име неприкосновених осећања према овом пределу, за који сматра да му нема равног, Гордана је члан ПК „Дубашница“ из Злота, брилијантне екипе енузијаста, који заиста имају чиме да се похвале. Они и ми можемо свакако показати баш све што овај изузетан предео поседује.

Џунгле Демижлока су јединствена слика праве дивљине Демижлок Демижлок

Петак, 9. август:  окупљамо се на паркингу испред центра “Сава”, после радног времена, како бисмо тачно у 17.00 h пошли,  стигли у 21 h, подигли шаторе и сутра имали на располагању цео дан, без пута. На месту камповања ради ресторан „Злотске пећине“, а можемо јести и оно што понесемо – ствар избора.

Субота, 10. август: устајање, доручак, кафа, паковање шатора и полазак у кањон (ресторан код пећине ради од јутра) у 9 h. Комплетну опрему носимо собом у транспортном ранцу, јер ће нам требати и . Једна група полази од Злотског врела кањоном до понора Демижлока, и ту могу сви, по избору. Друга екипа се пење на Ковеј и одатле се спушта у кањон, и ту могу ићи само они који су већ били у Лазаревом кањону.

 пред највишом литицом, где је кањон најдубљи

На крају дана, сви спавамо на истом месту. Овај потез је тежи, али и права посластица, видећете зашто.

Недеља, 11. август: доручак, кафа, паковање шатора и полазак преко Стрњака до централног видиковца над раскршћем Лазаревог кањона. Ранчеве остављамо крај једне колибе, носимо воду и идемо на видиковац. До њега нема стазе, терен је обрастао макијама, али зато призор који ћемо видети стоструко награђује уложени труд.  Враћамо се до места где смо оставили ранчеве, и настављамо преко Стобора (појате са одличним сиром, може се купити), поред Корњета (још један видиковац). Скрећемо на уску стазу која води до Верњикице и најзад силазимо пред Лазареву пећину.

ОПРЕМА:  гојзерице, транспортни ранац, шатор, врећа подлошка, батеријска лампа, штапови за ходање, храна, вода, прибор за личну хигијену, примус, качкет, заштита од сунца

НАПОМЕНА:  а) за ову акцију неопходно је стрпљење и добра кондиција, није за почетнике;  б) дуж кањона нема питке воде и потребно је у суботу ујутро понети је довољно, пошто ће бити суво и спарно;  в) број места је ограничен.

ЦЕНА:     2.100 динара

 Учесници добијају поклон, а  акција има и свој печат.

Можете погледати и филм о Лазаревом кањону, сниман пре 15 година, аутор Гордана Атанасијевић.

Код понора Пред понором Демижлока У најдубљем делу

Акцију реализује 

Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

НАШИ КАЊОНИ ЗА РЕКРЕАТИВЦЕ – Гордана Атанасијевић (пројекција)

Биће ово леп начин да видите неке од наших кањона који се могу проћи рекреативно, што значи без посебне опреме, јер немају препрека које их захтевају

кањоне вам приказује Гордана Атанасијевић

КЛИК на слику!

Погледајте и остале најављене пројекције