Архива за Bukovska reka

Маљен: од Крчмара до Подбукова

Планина Маљен је заиста једна непресушна инспирација за разне акције које већ неколико година заредом органиујемо по њеним прелепим теренима. Поштујемо традицију да сваки пут видимо неке друге стазе, па смо тако и ове године направили један интересантан план. Наравно, неким деловима ове трасе смо ишли и раније, а неко је сигурно већ и био у прилици да обиђе поједине локалитете. Овај пут на успон на Маљен крећемо од тачке са које до сада нисмо кретали, а даљи ток акције зависи од метео услова који ће тог дана бити у овим крајевима. У овом плану износимо све детаље, тако да сваки учесник може да види шта је од свега тога већ можда обишао, а шта није, и наравно да нам се придружи сходно сопственим жељама и могућностима.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо ибарском магистралом, пролазимо Лајковац, скрећемо пре Ваљева па преко Мионице идемо ка Маљену. Стижемо до села Крчмар под северним подножјем Маљена и одатле крећемо у акцију.

Стаза нас у почетку води макадамским путем уз Крчмарску реку и идемо у правцу Беле стене која се налази у подножју врха Благуља (916 мнв).

За име Крчмар везана је следећа народна прича: Под Доброшем, у самој Реци, некад је била нека велика путничка крчма (механа), коју је држала Крчмарица Мара, она што се пева у народним песмама. Због тога што је насељено око ове крчме, село је добило име Крчмар.

У близини села, на месту где у Крчмарску реку утиче један поток с оближњег брда Чубрице, још увек се распознају зидови и сухомеђине некадашњег градића Бијеле Стијене (Бела Стена). По њивама се и данас изоравају остаци од судова, старог оружја, алата и камена, а мало по даље уз брдо је и старо градско гробље. Штета је што је гробље са врло мало споменика, а и они што постоје су без натписа.

За битку између Душана и Маџара у овом крају прича се ово. Душан је с војском дошао на Маљен, ту заостао и војску послао низ планину да иде пред Маџаре. Цар, вели прича, за све време докле му нису стигли гласови о добивеној победи, задржао се на Краљевом Столу (највиши врх Маљена – 1104 мнв), који је по њему добио име, а кад је добио извештај о бици, сишао је у Белу Стену. Ту  је сачекао и прегледао војску, па се након одмора вратио у Призрен.

Бела стена је заправо погранична трђава према Угарској која је постојала још у време Немањића, разрушена од стране Махмуђпаше 1458. године. Постојала је тврђава са подграђем, јер дужина зидова износи 70-80 метара. Поред зидова данас се може још видети добро очувана платна, једна кула и на њој камена капија.

Кроз Крчмар пролазио је одавно стари пут који је спајао посавске области са Поморављем. Њим се од Сремске Митровице, Шапца и Ваљева ишло за Чачак, Крушевац и даље. Ово је све до 1840-е год. био једини пут за Пожегу и Ужице, а од тада је напуштен кад је просечен нов пут низ Ластру и преко Букова. На овом путу под планином и данас ће сваки Крчмарац упозорити путника на зидине дома и крчме Крчмарице Маре, које су може бити из познијег доба.

   Вуковића ливаде - поглед са Љутог крша 

Непосредно пре стене се одвајамо од корита реке и крећемо у успон подножјем Кулине ка гребену Пејар (906 мнв). Долазимо до извора „Маркови чанци“ где правимо кратку паузу, па настављамо гребеном према Вуковића ливадама (966 мнв).

Вуковића ливаде

Каже се у предању да је Краљевић Марко, који је често навраћао у ове крајеве, једном опазио да крај самог пута вода извире и без задржавања се разлива. Како је био жедан, он покуша да се напије, али без успеха. Када је видео невољу свога господара, Шарац закопа ногом на месту где вода извире и тако направи два удубљења у којима се вода задржава, те Марко угаси жеђ. Како та удубљења личе на чанке, то народ прозва извор Маркови чанци.

На Љутом кршу Црна река  

Крећући се гребеном Пејара, све време имамо леп поглед на суседни Љути крш којег такође обилазимо на овој акцији. Између Пејара и Љутог крша тече један од изворишних кракова познате Црне реке. Долазимо до Питомина и настављамо даље преко Стражаре (1061 мнв) до Љутог крша (950 мнв). Правимо паузу и уживамо у погледима на оближњу Никшића градину и Голубац, као и на удаљеније ваљевске планине Медведник, Јабланик, Маглеш…

 Острвце у снегу Никшића градина под снегом 

Након паузе крећемо даље Дивчибарским платоом, пролазимо Голубац (1056 мнв), Никшића градину (1048 мнв) и Мали Голубац (995 мнв), па крећемо у спуст низ Црвени брег – левом страном кањона Црне реке. Стаза иде кроз прелепу четинарску шуму и на неколико места постоје видиковци како према кањону, тако и према врховима Ваљевских планина западно од Маљена. На крају се спуштамо на састав Црне и Буковске реке у Подбуковима и завршавамо туру у прелепом природном амбијенту.

Дужина трасе је између 21 и 22 км са укупним успоном од 900 м и спуштањем од 850 м.

Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију за комплетан пролазак трасе. Стазе којима се крећемо су углавном кроз шуме, преко гребена, поред реке, нешто мало колским путевима и макадамом.

Медведник - зимски амбијент Мостић преко Црне реке у Подбуковима Црвени брег 

Одмах по завршетку туре идемо до домаћинства Обрадовића, где ћемо ако све буде по плану добити неопходно окрепљење у виду ручка и осталог. Након тога крећемо за Београд где очекујемо да ћемо стићи у вечерњим сатима (око 22 h).

 НАПОМЕНЕ:

1. Због краткоће дана и у жељи да туру завршимо за видела, учесници морају бити спремни да прате мало бржи темпо кретања. Из истог разлога, број пауза ће бити смањен, а и време њиховог трајања ће бити скраћено.

2. Уколико буде снега, тј. у зависности од тежине кретања по њему, туру завршавамо на платоу Дивчибара и до Подбукова се превозимо нашим возилом. У том случају дужина трасе је око 14 км са 700 м успона и 250 м спуштања.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.400 динара

1.300 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (око 22 h).

Кањон Црне реке

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Појана Треснит

Хомоље и хомољске планине су непресушан извор инспирације за све љубитеље природе без обзира на врсту активности. Непрегледна пространства, многобројни прелепи локалитети, маса више и мање познатих врхова, видиковаца, пећина, јама, стена, столетне шуме, небројене речице и потоци. Хомоље нам несебично пружа све ове ствари и каже нам „Дођите, видите и осетите све лепоте које вам могу дати“.

Овај део Хомољских планина смо обилазили у два наврата 2013-е и 2014-е године. Међутим, на нашу велику жалост, један део те трасе (по нама и најлепши) је девастиран од стране (НЕ) људи, па је било велико разочарање кад смо то видели и зато смо престали да организујемо акције по овом крају. Након 4 године, одлучили смо да опет посетимо територију села Буковска, али овај пут је путања којом се крећемо измењена у односу на претходну. Сигурни смо да ће сви учесници уживати у траси коју смо припремили за ову прилику.

Поглед на долину Ваља Мика и Буковске реке

У непосредној близини познатих пећина Равништарка и Церемошња, или још прецизније, преко пута највишег врха Хомоља – Штубеја и његовог комшије Врања, кад се крене мало на исток, сакрио се још један веома интересантан хомољски локалитет са чудним називом „Појана Треснит“. Назив је наравно на влашком језику, Појана је пољана, а Треснит отприлике значи удар (вероватно грома), дакле „Пољана (ливада) где удара гром“. Но, надамо се да тога неће бити и сигурни смо да нас ништа неће спречити да направимо једнодневни излет у овај крај и да се опет лепо проведемо и опустимо у мирноћи и магији Хомоља.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо преко Пожаревца и Кучева где се одвајамо на локални пут који води према Равништарки и Церемошњи. Након још једног одвајања, долазимо до села Буковска одакле креће пешачки део акције.

Крећемо се у правцу југа и прво се спуштамо до Мале Тупоначке реке.

Одатле идемо узбрдо и излазимо на гребенски пут којим долазимо до Појане Треснит. Успут пролазимо локалитете: Велико брдо, Јабуково брдо, Змјеур, Краку Њалта, Краку Грљеј. То су све успутни врхови, али их не обилазимо због дужег пешачења које имамо у плану, тј. због недостатка времена да се све то обиђе.

Поред Мале Тупоначке реке Суседни Штубеј  КАУП-овци на врху Појана Треснит

Од стартне тачке до Појане Треснит (877 мнв) прелазимо 12-ак км, са пар успутних краћих пауза. На Појани Треснит или непосредно испод врха правимо нешто дужу паузу.

Поглед са врха

Даље, идемо у правцу запада гребенским путем који спаја Појану Треснит и највиши врх Хомоља – Штубеј (940 мнв). Уз константни поглед на Велики Врањ (884 мнв), ободом Витовничке шуме излазимо на Штубеј где имамо још једну паузу.

На врху Штубеј

 

Одавде до краја имамо углавном спуштање у правцу севера а предвиђене су још две успутне посете карактеристичним хомољским локалитетима.

 

Први је Хајдучки кладенац где постоји извор одличне воде и стена са прелепим погледима на долину Велике Топоначке реке, као и на гребен којим смо се кретали у првом делу акције при успону на Појану Треснит.

Извор Хајдучки кладенац На видиковцу 

Други је врх Чучек (822 мнв) до кога се долази буквално тако што се мало скрене са главног пута и попне на стене које представљају још један леп видиковац. Након последње паузе на Чучеку, пут настављамо преко Арсиног града и долазимо до платоа испред пећине Церемошња где је и крај пешачке акције.

Успон на Чучек Поглед Још само мало до Церемошње

Због дужине трасе коју прелазимо, не верујемо да ће бити могућности и за обилазак Церемошње, а такође у зависности од сатнице, на лицу места ћемо се договорити да ли ћемо на путу до Београда имати и времена за предах и освежење у неком од успутних стајалишта.

Укупна дужина пешачења је око 28 км, а висинска разлика 1220 м. у успону и 1100 м. у силаску. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо су добри колски путеви, шумске и гребенске стазе.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.550 динара

1.450 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:0 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 h).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Жубор пролећа: Таорска врела – Клокочевац

Таорска врела се налазе у Доњем Таору недалеко од пута за Маковиште. У овом предивном природном простору, некад је постојало 12 воденица, а сада их је остало неколико од којих су само две или три у неком нормалном стању где се може видети како је све то некад изгледало. Фотографије овог краја су некад красиле сваку брошуру која је представљала лепоте некадашње СФРЈ. Али, откако су врела каптирана 80-их година прошлог века за потребе Косјерићког водовода, ови предивни слапови су мање јачине, тако да своју аутентичну лепоту показују једино у рано пролеће. Тада их и посећујемо, као и сваке године, а како нам је било, можете видети у овим фото галеријама:

2013          2014          2015          2016          2017

Сваке године идемо нешто другачијом трасом, а ове смо решили да главни акценат ставимо на један доста скривени и непознати драгуљ природе – Клокочевац 🙂 

  

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:30 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо преко Лајковца, Ваљева и Косјерића до Маковишта и Сијања где је полазишна тачка пешачења. Идемо у правцу североистока и веома брзо (након само 1,5 – 2 км) долазимо до Таорских врела. Ту је планирана прва пауза, како бисмо могли у миру да уживамо у лепоти воде и водених каскада. Ко буде хтео, моћи ће да истражује околину, а ко буде желео само уживање и мир имаће за то сасвим довољно времена.

  

Након паузе настављамо у правцу истока долином реке Скрапеж и онда се уз Бели поток пењемо до Ћировине. Настављамо још мало узбрдо и долазимо до споменика народном хероју Жикици Јовановићу Шпанцу. Правимо још једну краћу паузу и продужавамо на север ка Радановцима и ловачкој кући Лајковача. Пут нас даље води на исток и долазимо до Дреновачког кика. Још мало истим правцем и стижемо до Лилове превије у чијем подножју извире речица Клокочевац. Овде почиње други део данашње акције – пролаз кроз веома живописни кањончић ове скривене веселе планинске речице.

Споменик природе „Клокочевац“ налази се у западној Србији у сливу реке Градца, на северној страни њеног развођа са Скрапежом. Споменик природе „Клокочевац“ стављен је под заштиту ради очувања мешовите шуме букве, јеле са мечјом леском и племенитим лишћарима прашумског карактера (Corilo colurnae – Abieti – Fagetum Gaj.) на локалитету Ком, на планини Повлен, као природни арборетум са 16 различитих врста дрвећа на малом простору.

Ово је био цитат са сајта Србијашума, а ми ћемо додати још и ово: Клокочевац се након свог тока од неких 9 км улива у Буковску реку која даље тече као Суваја до састава са реком Градац. Градац се улива у Колубару, ова у Саву, Сава у Дунав, а Дунав у Црно море. Дакле, воде маленог Клокочевца путују веома, веома далеко.

Одмах на самом почетку посећујемо водопад висине од неких 20-ак метара. Правимо малу паузу на његовом врху, па онда настављамо околним путићем до подножја.

На врху водопада Пењање уз водопад  Клокочевац

Даље идемо што стазом поред реке, што самим коритом реке, у зависности како нам терен дозвољава лакши пролаз. Имамо небројене преласке реке са једне стране на другу, тако да је потребно бити спретан у свему томе, а наравно, добра обућа се подразумева. Има доста клизавог камења које не дозвољава несигурност и због тога су гојзерице неопходне. Такође нас очекује и прескакање оборених стабала и грања, провлачење кроз шибље и трње итд…, али за некога ко је вичан кретањима по оваквим теренима, пролазак кроз кањон Клокочевца представља право уживање.

Место за медитацију  

Као што је већ речено, кањон је дугачак око 9 км, на самом крају пролазимо испод пруге и долазимо до улива Клокочевца у Буковску реку где завршавамо акцију.Један од многобројних преласка реке

Укупна дужина пешачења је 22-23 км са висинском разликом од 650 м. у успону и 1000 м. у силаску. Пролазак кроз кањон Клокочевца је мало захтевнији од обичног кретања шумским стазама и због тога није за почетнике, а поготово не за оне који немају адекватну обућу. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо су углавном добри колски и гребенски путеви, шумске стазе, коритом реке и стазе ван корита којима се веома ретко иде.

На крају акције свраћамо до неког од успутних познатих окрепилишта (или домаћинство Обрадовић у Буковима, или неки ресторан на Дивчибарама). Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 часа).

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.500 динара

1.400 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:30 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 h).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

 Испред "Камена мудрости"

    Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Маљенске заврзламе

Као већ по некој традицији, сваке године направимо акцију по прелепом Маљену увек се трудећи да изаберемо неку нову стазу којом се може проћи и да покажемо колико лепота постоји на овој планини веома близу Београда. Неким деловима ове стазе смо ишли и раније, неко је сигурно већ и био у прилици да обиђе поједине локалитете, а сада смо осмислили стазу која ће спојити три битна маљенска водотока: Белу Каменицу, Црну реку и Буковску реку. Стаза иде горе-доле по Маљену, посећује бројне карактеристичне тачке и по својој структури је доста весела, па отуда и назив „Маљенске заврзламе“. У овом плану ћемо изложити све детаље, тако да ће сваки учесник моћи да види шта је од свега тога већ можда обишао, а шта није, и наравно да нам се придружи сходно сопственим жељама и могућностима.

 

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:30 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо ибарском магистралом, пролазимо Лајковац, скрећемо пре Ваљева па преко Мионице идемо ка Маљену. Стижемо до Дивчибара и одатле крећемо у акцију.

 Дрво љубави Велика плећа Спуштање преко Малих плећа

Стаза нас у почетку води одмах лагано узбрдо, пролазимо „Дрво љубави“ и убрзо стижемо на Црни врх (1096 мнв). Црни врх је други по висини врх на Маљену (највиши је Краљев сто – 1104 мнв) али је атрактивнији зато што се до њега може слободно попети (на Краљевом столу се налази војни објекат, па није баш уобичајено да се иде горе) и бити награђен сјајним погледима према Тометином пољу, Субјелу, Ваљевским планинама, Равној гори и Рајцу, а кад је лепо време и даље према Златибору и Тари. На Црном врху постоји и једина сређена ски стаза на Маљену где се у снежним месецима може лепо и активно проводити слободно време. Настављамо даље гребеном и долазимо до следећег врха – Велика плећа (1037 мнв). Правимо краћу паузу и крећемо у спуштање преко Малих плећа до речице Беле Каменице.

Стаза поред Беле Каменице Бела Каменица 

Бела Каменица заједно са Црном Каменицом код Тометиног поља ствара реку Каменицу и улива се у Западну Мораву узводно од Чачка, нешто после Овчарско-Кабларске клисуре.

По спуштању на реку одмах хватамо стазу која нас лаганим ходом доводи до једне од скривених маљенских знаменитости – Вражјег вира. Правимо још једну паузу јер ово место заслужује да се ужива у њему што је више могуће. Од Вражјег вира крећемо опет узбрдо и идемо према Краљевој коси која се налази испод самог Краљевог стола. На врх не идемо већ скрећемо у његовом подножју и крећемо натраг према Дивчибарама. По доласку у Дивчибаре правимо  још једну краћу паузу, па настављамо даље са нашом акцијом. Идемо платоом Маљена све до врха Голубац (1056 мнв) који представља и последњи предвиђени успон током овог дана.

Голубац Црна река

Одатле почиње спуштање прво преко Никшића градине (1048 мнв). Настављамо према Малом Голупцу (985 мнв), а онда нам следи само уживање у виду спуста једном од најлепших стаза у Србији. Идемо низ гребен Црвеног брега који води левом страном кањона Црне реке. Стаза иде кроз прелепу четинарску шуму и на неколико места постоје видиковци како према кањону, тако и према врховима Ваљевских планина западно од Маљена. На крају се спуштамо на састав Црне и Буковске реке у Подбуковима и завршавамо туру у прелепом природном амбијенту. Дужина ове трасе је између 21 и 22 км са укупним успоном од 720 м и спуштањем од 1160 м.

Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију за комплетан пролазак трасе. Стазе којима се крећемо су углавном кроз шуме, преко гребена, поред реке, нешто мало колским путевима и асфалтом.

Кањон Црне реке

Одмах по завршетку туре идемо до домаћинства Обрадовића, где ћемо ако све буде по плану добити неопходно окрепљење у виду ручка и осталог. Након тога крећемо за Београд где очекујемо да ћемо стићи у вечерњим сатима (између 22 и 23 часа).

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.350 динара

1.250 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:30 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 h).

 

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Маљен: преко три реке и три брда…

Маљен и Дивчибаре су тако близу Београда и често се посећују, али без обзира на то овај предивни природни драгуљ увек може да нас изненади нечим другачијим и да нам открије неке нове стазе, врхове, речице и остале лепоте које ће нас оставити у предивним утисцима након једног дивно проведеног дана на овом простору. Ово је већ други пут да идемо управо са том намером, заборавићемо на познате маљенске врхове и идемо у један фини „трекинг“ његовим централним и западним делом.

Ljuti_Krs

ПОЛАЗАК: окупљамо се на паркингу испред центра „Сава“ и полазимо тачно у 07:00 часова. Скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо преко Лајковца и Мионице одакле се стандардним путем пењемо на Маљен. Долазимо до платоа Дивчибара где напуштамо возило и крећемо у акцију.

На самом старту идемо у обилазак гребена Љутог Крша где нас очекује јутарњи поглед на кањон Црне реке, као и на остале ближе и даље врхове.

Стаза ка Љутом кршу Поглед према Маглешу и осталим Ваљевским планинама

Одатле се враћамо кратко истом стазом и скрећемо према Стражари (1061 мнв). Са Стражаре се прво спуштамо на другу страну, па онда колским путем преко Пољане идемо узбрдо ка Великом брду (1036 мнв) где правимо паузу.

  Велико брдо

Даљи наставак ове акције нас води низбрдо према прелепој Крчмарској реци, а затим опет узбрдо на Пејар.

Крчмарска река 

Даље се преко Вуковића ливаде и Лазове косе спуштамо у кањон Црне реке до малог слапа где правимо још једну паузу.

Стаза којом се спуштамо ка Црној реци Црна река Црна река - слап

Одавде наступа и најзанимљивији део трекинга. Улазимо у стазу која води испод Љутог крша поред једног од потока који пуне водом Црну реку и долазимо до места са пар водопада и каскада.

 

Кратко се задржавамо и идемо у последњи предвиђени успон за тај дан према Никшића градини (1048 мнв). Настављамо према Малом Голупцу (985 мнв), а одатле нам следи само уживање у виду спуста једном од најлепших стаза у Србији. Идемо низ гребен Црвеног брега који води левом страном кањона Црне реке.

Гребен Црвеног брега - зимска фотка Црна река близу састава са Буковском - зимска фотка

Стаза иде кроз прелепу четинарску шуму и на неколико места постоје видиковци како према кањону, тако и према врховима Ваљевских планина западно од Маљена. На крају се спуштамо на састав Црне и Буковске реке у Подбуковима и завршавамо туру у прелепом природном амбијенту.

Одмах ту у  близини је и домаћинство Обрадовића, где ћемо ако све буде по плану добити неопходно окрепљење у виду ручка и осталог. Уколико Обрадовићи не буду били у могућности да нас приме, отићи ћемо превозом натраг до Дивчибара до неког од ресторана, али то ће се тачно знати неколико дана пред акцију.

Укупна дужина пешачења је око 19 км, а висинска разлика 700 м. успона и 1.100 метара силаска. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо су добри колски путеви, шумске, гребенске и ливадске стазе.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне и штапови по потреби, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита, примерена временским условима.

ЦЕНА (путујемо минибусом): 

1.350 дин.

1.250 дин. за чланове клуба са плаћеном чланарином за текућу годину

У случају да се иде великим аутобусом, цена се умањује за 250 дин!

У цену је урачунат превоз, трошкови возача, као и трошкови вођења и организације. Ручак код Обрадовића се посебно плаћа (до сада је увек било око 450 динара + пиће), а ако се буде ишло на неко друго место онда према важећем ценовнику ресторана.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија)

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 07:00 h, дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 часа).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца
063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Вуковића ливаде

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ПОЈАНА ТРЕСНИТ

Хомоље и хомољске планине су непресушан извор инспирације за све љубитеље природе без обзира на врсту активности. Непрегледна пространства, многобројни прелепи локалитети, маса више и мање познатих врхова, видиковаца, пећина, јама, стена, столетне шуме, небројене речице и потоци. Хомоље нам несебично пружа све ове ствари и каже нам „Дођите, видите и осетите све лепоте које вам могу дати“.

Прошле године смо направили премијеру са овом акцијом и реаговања учесника су била неподељена – сви су били одушевљени. Оно што је добро, за сада нећемо ни мењати тако да ћемо и ове године ићи истим путевима, а како смо се провели пре годину дана можете да видите на нашем албуму са акције: Појана Треснит.

У непосредној близини познатих пећина Равништарка и Церемошња, или још прецизније, преко пута највишег врха Хомоља – Штубеја и његовог комшије Врања, кад се крене мало на исток, сакрио се још један веома интересантан хомољски локалитет са чудним називом „Појана Треснит“. Назив је наравно на влашком језику, Појана је пољана, а Треснит отприлике значи удар (вероватно грома), дакле „Пољана (ливада) где удара гром“. Но, надам се да тога неће бити и сигуран сам да нас ништа неће спречити да направимо једнодневни излет у овај крај и да се опет лепо проведемо и опустимо у мирноћи и магији Хомоља.

ПОЛАЗАК: окупљамо се на паркингу испред центра „Сава“ и полазимо тачно у 06:30. Дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо преко Пожаревца и Кучева где се одвајамо на локални пут који води према Равништарки и Церемошњи. Након још једног одвајања, долазимо до села Буковска одакле креће пешачки део акције.

Крећемо се у правцу југа и прво се спуштамо до Тупоначке реке.

Одатле идемо узбрдо и излазимо на гребенски пут којим ћемо доћи до Појане Треснит. Успут пролазимо локалитете: Велико брдо, Јабуково брдо, Змјеур, Краку Њалта, Краку Грљеј. То су све успутни врхови, али их не обилазимо због дужег пешачења које имамо у плану, тј. због недостатка времена да се све то обиђе.

 

Од полазне тачке до Појане Треснит (877 мнв) прелазимо 12-ак км, са пар успутних краћих пауза. На Појани Треснит или непосредно испод врха правимо нешто дужу паузу.

 

Даље, крећемо назад другим краком преко Ракине пољане и Кулма Маре. Спуштамо се у клисуре речица Ваља Новокоњ и Ваља Мика.

Клисуре су веома живописне са многобројним каскадицама и импровизованим мостићима. Све је у дебелој сенци околног дрвећа тако да ако буде био врућ дан, имаћемо фино природно освежење.

  

Постоје и базенчићи где би у врелим летњим данима могло чак и фино да се окупа. Клисуре пролазимо у дужини од 5 км и излазимо на долину где од Ваља Мика и суседне речице Приод настаје Буковска река.

Буковска река је иначе притока познате златоносне реке Пек. Још мало идемо долином и ту би требало да нас сачека наш превоз за Београд.

У зависности од сатнице, на лицу места ћемо се договорити да ли ћемо на путу до Београда имати и времена за предах и освежење у неком од успутних стајалишта.

Укупна дужина пешачења ће бити око 24 км, а висинска разлика 850 м. у успону и 1000 м. у силаску. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом ћемо се кретати су добри колски путеви, шумске стазе и стаза кроз клисуру (са повременим преласцима реке).

 

 

 

 

 

 

 

 

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или неке добре патике), камашне по потреби, мали ранац, вода, храна за успут, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, батеријска лампа…; одећа слојевита, примерена временским условима.

ЦЕНА:

1500 дин.

1400 дин  за чланове клуба са плаћеном чланарином.

Путујемо минибусом, јер велико возило не може доћи до полазне тачке за пешачење.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија)

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 06:30 h, дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 часа)..

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца
063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

 

Погледајте све шта смо припремили за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.