Архива за brana

Јесења палета Рајских отока

Са свих страна окружено планинама у регији унутрашњих Динарида, на надморској висини око 410 m, лежи град Ужице. Недалеко је и граница према Републици Српској и Црној Гори, те практично представља центар западне Србије, којим тече река Ђетиња… Она настаје на обронцима планине Таре, у Пустом пољу код Кремана, где се спајају Братешина, Коњска река, Ужички и Томића поток. Након 75 km тока улива се у Моравицу, одакле тече као Западна Морава. Вода у горњем току (изнад Ужица) спада у  I и II класу квалитета.

Све до Ужица, Ђетиња тече јединственом клисуром која добрим делом има и кањонске литице, тако да је њен ток наизменично миран и разливен, или виртуозан, са пуно слапова, у деловима где се провлачи кроз кањонске теснаце, наткривена стеновитим литицама. Живи свет клисуре је изузетно богат и одликује га велики број ретких и ендемских биљних врста; позната је као простор најбогатији популацијама дневних лептира, док су срне, лисице, видре и друге шумске животиње њени уобичајени становници. 

Придружите нам се на овом пешачењу кроз природно добро, 14 km дугом трасом која води кроз историју, природне лепоте, уживајући у звуцима вода бистре Ђетиње!

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред просторија клуба (Устаничка 125 ц), тачно у 6.00 h. Потребно је доћи 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време.

На успон према остацима утврђења Стари град, полазимо недалеко од градске плаже у центру Ужица, ходамо узаним, стрмим улицамаНакон обиласка и фотографисања, спуштамо се према кањону Ђетиње, одакле крећемо на пешачку туру. Прво што ћемо видети на овој врло динамичној стази су два вештачка водопада на реци Ђетињи која никога не остављају равнодушним. Одавде креће успон стеновитом стазом, према видиковцу Ђурђевића орлови, са кога се пружа диван поглед на кањон реке, која меандрира међу високим кречњачким литицама. Такође се види и неколико мостова, тунела, од старе и нове железничке пруге. Након паузе на врху, настављамо атаром села Стапари, поново према кањону Ђетиње и термалних извора, лепо уређеном излетишту. Поред термалних извора, који такође припадају Стапарима, направићемо дужу паузу, за ручак и окрепљење (ако буде довољно заинтересованих, етно домаћинство нам може организовати заједнички ручак). Одавде улазимо на стару трасу Ћире, која води кроз кањон Ђетиње до плаже у Ужицу.

На том невероватном путу, пролазимо 12 тунела, више од 5 мостова (већи број тунела је НЕосветљен, па ће нам требати лампа, тунели су различитих дужина).

Од Стапара до Ужица је најлепши део стазе са многобројним вировима, Клисура Ђетиње је дугачака 15 km (где она поседује кањонске одлике, стрмих литица, које досежу висину до 300 m), проглашен је пределом изузетних одлика и означен је као природно добро од великог значаја. Ми прелазимо најлепши део у дужини од 6,5 km.

Уживаћете у динамичним шумовима и сликама воде која мења своје облике кроз брзаке, пени се у тзв. лоницма и опет мирно спушта у појединим деоницама. Бићемо изнад дела кањона, зову га котлови, где је најужи, само 3 m. Сићи до специфичног завоја реке назван Рајски отоци.

После неколико тунела наилазимо на  велику и малу брану, и два вештачка али атрактивна водопада, које су направљени у насељу Турица за потребе снабдевања хидроелектране водом, затим  поред хидроцентрале, друга у свету направљена по Теслином начину рада и старог гвозденог моста где се у врелим летњим месецима одржава такмичење скокова у воду.фото: Милија Дикић

Пролазимо поред градске плаже, пратећи ток Ђетиње до паркинга и нашег возила.

Време поласка у 18 h, са једном краћом паузом у току пута, очекивано време доласка у Београд око 22 h.

Стаза је дуга 14 km са висинском разликом 400 m, крећемо се макадамским путем, природном стазом а последњих 6 km ближе Ужицу је асфалтирано и тунели су осветљени.

Ужичанствено!

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, одећа прилагођена времену, батеријске лампе, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина, купаћи, пешкир, пресвлака, храна.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ: 

1.750 дин

1.650 дин – за чланове Клуба

за мање од 40 учесника, котизација се увећава за 300 дин.

Цена ручка ће бити накнадно објављена.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

фото: Милан Мијушковић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Каблар – од Међувршја изнад меандара Мораве

Сви знамо стандардне стазе којима углавном идемо на врхове Каблара и Овчара. Дођемо до Овчар бање и висећег моста преко Мораве, па онда неком од познатих стаза даље. Хмммм, све је то лепо и интересантно, али хајдемо овај пут да мало променимо. Постоји ту још стаза које нису непознате, али којима се ипак ређе иде, тако да можемо рећи да имамо још једну премијерну акцију (бар што се тиче нашег клуба). Свима који нам се придруже гарантујемо да ће их ова стаза испунити мноштвом нових утисака и доживљајем Овчарско-Кабларске клисуре на један други начин.

Меандри Мораве

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:30 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо ибарском магистралом (успут правимо једну кафе паузу), долазимо до Чачка и настављамо до бране у Међувршју. Ту напуштамо наше возило и крећемо у акцију.

 Брана Међувршје На Хаџином долу Гребенска стаза 

Прелазимо Мораву преко бране и узбрдицом на Хаџином долу излазимо на Видовску косу. Ту „хватамо“ гребенску стазу којом настављамо према Каблару. Све време се крећемо изнад Мораве и уживамо у погледима на веома блиске меандре ове реке.

 Рт Међувршје Маховина на стени  

Стаза иде тереном који стално мења свој изглед. Час ходамо кроз листопадне пределе, час каменитим стазама, час кроз четинаре, пашњаке…, тако да је пажња стално усмерена на нешто ново и другачије у односу на оно шта остаје иза нас.

На видиковцу Каблара

Обилазимо рт Међувршје, пролазимо Бећину главицу и долазимо до засеока Чвркићи одакле крећемо у завршни успон на врх Каблара. Излазимо на коту 885 где се налази видиковац и уживамо у добро познатим призорима који нам се пружају са овог места.

 Поглед на Овчар

Након паузе крећемо у спуст стазом бр. 2 која је позната као једна од најстрмијих на Каблару. Иако Каблар спада у ниже планине, пролазак овом стазом нам даје утисак као да се налазимо на неком високом и тешко проходном црногорском или босанском кршу, и заиста је потребно имати претходно искуство у кретању по сличним теренима. Има и делова са сипаром, а нагиб је доста велики, па је зато неопходна добра обућа – гојзерице.

 Стаза бр. 2  

Спуштајући се стазом, неко време се крећемо веома близу ферати до пећине Турчиновац, тако да детаљно можемо видети како изгледа та траса која је постала веома популарна за љубитеље адреналина.

Турчиновац и Виа ферата Стрмо  Доле нам се ваља спустити

Долазимо до познате „Савине испоснице“  и правимо последњу паузу. Одатле до краја стаза води поред Орлових стена, али нагиб није више као онај који смо прошли тако да се у лаганом ритму спуштамо до ресторана „Дом“ где завршавамо акцију.

 Испосница 

У ресторану се окрепљујемо и одмарамо, а затим крећемо натраг ка Београду где очекујемо да стижемо најкасније до 22:00 h. Ако буде било времена може се отићи до базена на купање у термалној води, тако да они који су заинтересовани, за сваки случај понесу неопходну опрему.

  

Укупна дужина пешачења је око 13,5 км, а с обзиром да се крећемо гребеном где има горе-долирања, висинска разлика је 970 м успона и 1020 м силаска. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо су добри колски путеви,  шумске, гребенске и ливадске стазе, стаза у стени, сипари.

ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. За прелаз Мораве преко бране је неопходна дозвола од управе хидроелектране. Уколико из неког разлога ту дозволу не добијемо, онда реку прелазимо преко висећег моста у близини села Пријевор. То нам продужава пешачење за 2,5 км али не утиче знатно на тежину акције зато јер је ту траса без већег успона.
  2. Стазом бр. 2 се са врха Каблара спуштамо искључиво ако буде лепо и суво време, а терен сигуран за кретање. У супротном случају, спуштамо се неком другом, лаганијом стазом. Процену стања стазе и избор најпогодније трасе радимо на лицу места.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (обавезно), камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.650 динара

1.550 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:30 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (око 22 h).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Овчар и Каблар

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

 

 

Косовски божури – ферата Берим

Обишли смо већи део Србије, редовно идемо у Црну Гору, Бугарску, Румунију, Босну, Хрватску…, али на Косову и Метохији још увек нисмо били. У жељи да исправимо тај наш „пропуст“, решили смо да одемо до Ибарског Колашина и да се на лицу места упознамо са овим све популарнијим крајем. Последњих година тамо се дешавају неке веома лепе ствари везане за предивну природу којом је овај крај богат. Истина, језеро Газиводе је дело људских руку (настало је преграђивањем реке Ибар), али се оно невероватно добро уклопило са планинама Мокра Гора и Рогозна. Резултат креативности природе и градитељског инжењеринга је да се сада на једном месту могу практиковати многе активности везане за активан одмор и авантуру: кајакарење, планинарење, бициклизам, пливање, камповање, ферата, параглајдинг, лов и риболов, слободно пењање, итд… За овај излет у плану нам је успон фератом Берим и планинарење по Мокрој Гори, а у даљем наставку можете видети шта вас све очекује.

Газиводе и Рогозна. Фото: Outdoor In

Ибарски Колашин је назив за област која се простире уз реку Ибар, на северу Косова и Метохије и на југу Рашке области. Највеће место у Ибарском Колашину је Зубин Поток, а већа села су Угљаре, Зупче, Газиводе, Чечево, Вељи Брег, Брњак, Оклаце и Рибариће. Становништво из Оклаца је махом насељавано из Црне Горе, места Кучи.

 Фото: Outdoor In Фото: Outdoor In

Језеро Газиводе:

У долини Ибра, на простору Ибарског Колашина, крајем шездесетих и почетком седамдесетих година 20. века изграђена је брана и формирана акумулација Језеро Газиводе у оквиру Система Ибар – Лепенац, који је требало да снабдева косовску котлину водом којом би се наводњавала поља све до Урошевца. Други део Система, језеро Лепенац није реализован, али су канали овог система били изграђени све до Приштине. Водом из Језера Газиводе снабдевају се Зубин Поток, Косовска Митровица, Звечан, Вучитрн и околна насеља. Његовом изградњом расељена су српска села у долини Ибра, од Рибарића до Зубиног Потока. Од онда је почело интензивније исељавање народа Ибарског Колашина.

Језеро Газиводе. Фото: Outdoor In Фото: Outdoor In

За Ибарски Колашин раније се употребљавао назив Стари Колашин. Становници Ибарског Колашина зову се Колашинци. Најпознатији Колашинац је писац Григорије Божовић, рођен у селу Придворица, близу Зубиног Потока. Најстарија школа у овоме крају основана је пре 150 година у Манастиру Дубоки Поток.

Петак, 11. мај:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 16:30 часова. Идемо преко Чачка, Краљева и Рашке, па долазимо до Рибарића где прелазимо административни прелаз. Не треба нам још пуно до Зубиног Потока, а тамо нас чекају наши домаћини из организације „Outdooor In“. У зависности од временских прилика и договора са домаћинима, смештамо се или у собе студентског дома у Зубином Потоку, или ако буде топлије време (чему се надамо) у бунгаловима кампа Резале који се налази на самој обали језера Газиводе. Одлазимо на одмор, јер сутрадан нас чека акција.

Субота, 12. мај:

Рано устајање, доручак и покрет у 08:00 часова, идемо на ферату Берим.

Виа ферата је обезбеђена планинска стаза кроз тешко приступачне стеновите терене, опремљена ногоступима, челичним сајлама, гвозденим клиновима и лествицама, које су причвршћене уз стену. На виа ферати планинари користе личне техничке комплете за осигурање приликом кретања. За коришћење виа ферате учесници морају бити физички и психички изузетно припремљени. За оцењивање техничке тежине успона постоји више скала на међународном нивоу.

Ово је дефиниција која постоји на сајту ПСС-а, а много више информација се могу видети на следећем линку:

http://www.regionalnirazvoj.org/upload/Plan/Documents/2017_02/Via_Ferrata_Osnovne_informacije.pdf

Молимо све учеснике да преузму овај фајл и да га првенствено из безбедносних разлога обавезно прочитају.

Организатори нас њиховим возилом превозе до места одакле крећемо на успон на ферату Берим. На почетку имамо упознавање са опремом (шлем, појас, виа ферата сет, рукавице) коју организатори обезбеђују, као и пробу на једној мањој ферати-вежбалишту која служи у те сврхе.

Фото: Outdoor In Фото: Outdoor In Фото: Outdoor In 

Комплетан опис ферате Берим преузимамо са сајта www.ibarski-kolasin.org:

Ферата се налази на стенама Берима на планини Мокра Гора. Удаљена је 25 км од Зубиног Потока, путем који иде преко бране „Газиводе“ до школе у селу Коваче, а онда макадамским путем до Превије и даље ка Бериму.

Виа ферата креће од логистичког кампа планинском стазом која пролази испод стена Берима, а затим се одваја уским успртим прилазом до прве вертикалне деонице. Прва вертикала износи 80 м и води до пећине на чијој је литици постављена клупа, одакле се пружа невероватан поглед. Виа ферата даље иде вертикалом кроз пећину и наставља до првог врха Берима на око 160 м висинске разлике од почетне тачке. Са првог врха постоји излаз до логистичког кампа. За оне храбрије који желе да наставе даље, ферата води до следеће вертикале којом се пење до другог врха Берима. У овом делу ферата има хоризонталну деоницу која даје потпуно другачији угођај од пењања претходних вертикалних делова. Други врх је на 1520 мнв или на око 300 м висинске разлике од почетне тачке. Ту се налази мало одмориште погодно за фотографисање прелепих предела Ибарског Колашина, планине Рогозне и Копаоника, а у мањем делу се види и језеро Газиводе. Овде се и завршава пењање на виа ферату, а стаза даље води низ стрму увалу којом се силази до логистичког кампа.

Укупна дужина стазе је 4 км, дужина вертикала је 500 м, а висинска разлика 300 м. Тежина ферате је 3 PD.

Виа ферата Берим. Фото: Outdoor In

Укључујући време за долазак и повратак до и од ферате, да би се све ово извело потребно је око 8-9 сати тако да нас чека једна целодневна акција пуна авантуре и скока адреналина. Након свега, враћамо се до нашег смештаја на вечеру и остале слободне активности.

Недеља 13. мај:

Рано устајање, доручак и покрет у 07:45 часова. Идемо на успон на планину Мокра Гора и њен највиши врх Берим (1731 мнв). Старт туре је код цркве у селу Чечево докле се превозимо нашим возилом. Преко засеока Продановићи и Превије долазимо до врха Берим.

Мокра Гора. Фото: Outdoor In Поглед на Газиводе. Фото: Outdoor In 

Правимо паузу на врху одакле се кад временски услови то дозвољавају одлично види суседна Рогозна чији је највиши врх Црни врх (1479 мнв), јужни обронци Копаоника, па чак и Панчићев врх. Такође је одличан поглед и на долину Ибра и делове планине Чичавица на истоку која се наслања на Косовску котлину.

Настављамо даље до локалитета Макве где постоји неколико мањих језера, па се враћамо до Превије и крећемо у спуштање ка језеру. Идемо преко Роглића брда одакле је један од најлепших погледа на Газиводе, као и на врх Берим на коме смо били. Пролазимо испод Резалске главе и долазимо до кампа Резала где завршавамо акцију за тај дан.

Фото: Outdoor In Чечевски залив. Фото: Outdoor In Врх Берим. Фото: Outdoor In 

Током читаве акције прелазимо око 20 км са укупним успоном од 1100 м и спустом од 1200 м. Терен по коме се крећемо је мешавина колских, гребенских и шумских путева и стаза.

Наше возило нас чека у кампу и након краћег одмора крећемо натраг ка Београду. Обавезно правимо једну дужу паузу за вечеру, а по потреби можда још једну краћу. Очекивани долазак у Београд је између 23:00 и 24:00 h.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

4.300 дин + 20 € ферата

За чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином:

4.200 дин + 20 € ферата

Калкулација је рађена за минимум 17 пријављених. Ако број учесника буде мањи, цена може да се повећа о чему ће сви бити благовремено обавештени!

Уколико из било ког разлога ноћење не буде на предвиђеним локацијама, него у хотелу у Зубином потоку, неопходно је повећање динарског дела котизације за 1400 дин. У том случају добијамо и два доручка у хотелу.

У цену је урачунато: превоз минибусом од Београда и натраг, трошкови возача (спавање и храна), ноћење, ферата Берим, организацијски и остали трошкови.

ДОДАТНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Техничку опрему за виа ферату обезбеђују домаћини-организатори. Ферата се пролази под вођством искусних-лиценцираних водича чија се упутства беспоговорно морају извршавати због безбедности учесника која нам је на првом месту. Такође је неопходно имати планинарске ципеле које дају додатну сигурност, а поготово приликом кретања незгодним тереном преко сипара којим се спуштамо након завршеног успона на други врх ферате Берим.
  2. Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи…). У објекту где спавамо (камп Резале или студентски дом у Зубином потоку) можемо у договору са домаћинима да добијемо оброке по популарним ценама. Ако будемо ноћили у студентском дому, онда на располагању имамо још и локалне продавнице, ресторане, пицерије, пекаре и сл. Све то ће се тачно знати непосредно пре акције о чему ће учесници бити благовремено обавештени.
  3. У договору са домаћинима, као и у складу са најављеним временским приликама, могућа је промена дана извођења појединачних акција, тј. да ферата буде у недељу 13. маја а планинарење по Мокрој гори у суботу 12. маја. Одлука о томе се доноси непосредно пре акције, или на лицу места.

 

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо у петак 11. маја тачно у 16:30 часова, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у недељу 13. маја у вечерњим сатима (претпостављамо између 23:00 и 24:00 h).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Поглед са Резалске главе. Фото: Outdoor In

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

РАЈСКИ ОТОЦИ – Tрасом Ћире: манастир Рујан, Ужице

Са свих страна окружено планинама у регији унутрашњих Динарида, на надморској висини око 410 m, лежи град Ужице. Недалеко је и граница према Републици Српској и Црној Гори, те практично представља центар западне Србије, којим тече река Ђетиња… Она настаје на обронцима планине Таре, у Пустом пољу код Кремана, где се спајају Братешина, Коњска река, Ужички и Томића поток. Након 75 km тока улива се у Моравицу, одакле тече као Западна Морава. Вода у горњем току (изнад Ужица) спада у  I и II класу квалитета.

Све до Ужица, Ђетиња тече јединственом клисуром која добрим делом има и кањонске литице, тако да је њен ток наизменично миран и разливен и и темпераментан, са пуно слапова, у деловима где се провлачи кроз кањонске теснаце, наткривена стеновитим литицама. Живи свет клисуре је изузетно богат и одликује га велики број ретких и ендемских биљних врста; позната је као простор најбогатији популацијама дневних лептира, док су срне, лисице, видре и друге шумске животиње њени уобичајени становници. 

Придружите нам се на овом пешачењу кроз природно добро, 15 km дугом трасом која води кроз историју, природне лепоте, са пријатном релаксацијом: термални извор  бистре Ђетиње!

фото: Предраг Супуровић

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред просторија клуба (Устаничка 125 ц), тачно у 6.00 h. Потребно је доћи 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време.

На успон према остацима утврђења Стари град, полазимо недалеко од градске плаже у центру Ужица, ходамо узаним, стрмим улицамаНакон обиласка и фотографисања, враћамо се у наше возило и следи наставак пута према Врутцима одакле почиње наша пешачка тура. Прва одредница је манастир Рујан где ћемо се упознати са његовом историјом. Спуштамо се према брани и језеру Врутци, одакле улазимо на стару трасу Ћире, која води кроз кањон Ђетиње до плаже у Ужицу.

градска плажа  

На том петочасовном путу, пролазимо 12 тунела, више од 5 мостова (већи број тунела је НЕосветљен, па ће нам требати лампа, тунели су различитих дужина). У селу Стапари, поред термалних извора направићемо дужу паузу, па ко буде желео може се окупати у маленим базенима (темпаратура воде је од 17 -24 C).

DSCI3590 DSCI3614 DSCI3223

Од Стапара до Ужица је најлепши део стазе са многобројним вировима, Клисура Ђетиње је дугачака 15 km (где она поседује кањонске одлике, стрмих литица, које досежу висину до 300 m), проглашен је пределом изузетних одлика и означен је као природно добро од великог значаја.

Тврђава Поглед на тврђаву са Забучја

Уживаћете у динамичним шумовима и сликама воде која мења своје облике кроз брзаке, пени се у тзв. лоницма и опет мирно спушта у појединим деоницама. Бићемо изнад дела кањона, зову га котлови, где је најужи, само 3 m. Сићи до специфичног завоја реке назван Рајски отоци. Може се организовати оброк крај Ђетиње у Стапарима, (ако буде довољно заинтересованих).

DSCI3203 DSCI3240 Velika brana na Djetinji -Uzice

После неколико тунела наилазимо на  велику и малу брану, и два вештачка али атрактивна водопада, које су направљени у насељу Турица за потребе снабдевања хидроелектране водом, затим  поред хидроцентрале, друга у свету направљена по Теслином начину рада и старог гвозденог моста где се у врелим летњим месецима одржава такмичење скокова у воду.

Детаљ са Рајских отока код Мале бање ФОТО: Милија Дикић фото: Нилија Дикић

И коначно релаксација (уколико остане врмена) на градској плажи која је уједно и мини водени спортски центар, где проводимо време до поласка за Београд. Време поласка у 19 h, са једном краћом паузом у току пута, очекивано време доласка у Београд око у 23 h.

  дото: Милија Дикић DSCI3234 DSCI3229

Стаза је дуга 17 км са висинском разликом 300м (у спусту), крећемо се макадамским путем а последњи километри ближе Ужицу су асфалтирани (у догледно време ће цела траса бити асфалтирана) и тунели су осветљени.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, одећа прилагођена времену, батеријске лампе, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина, купаћи, пешкир, пресвлака, храна.фото: Милија Дикић

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ: 

1.750 дин

1.650 дин – за чланове Клуба

за мање од 40 учесника, цена се увећава за 200 дин

ЦЕНА ОБРОКА: биће накнадно објављена (храна из етно домаћинства)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

фото: Пеђа Супуровић Старо Ужице - разгледница

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.