Архива за Bor

Велики Крш и Борски Стол

Од бројних љубитеља природе, овде су увек ишли само сладокусци, јер су ове планине и читав предео око њих МЕРАК. Знам много њих који се тамо упуте у сопственој режији, али ништа мање оних који јетко упуте питање – Кад се иде? Па ево – ИДЕ СЕ 🙂

Превој Цепе, између Крша и Стола (фото: Зоран Стејић)

 Ок, рецимо да незнате о чему причам, погледајте овај албум, па да наставимо даље…

Сада, по албуму, видите да смо тамо срели једно врело лето и једно, као нигде и никада, цветно пролеће. План је био да бар погледом пребројимо милионе висибаба почетком једног марта док снег копни; једном смо доживели све боје јесени, када пурпурни руј опточи беле стене Стола. Једном смо се играли жмурке у магли, дешава се… Овога пута нам је заиста дуго требало да преломимо коју од тих варијанти да буде приређена ове године. Јер ТАМО је лепо УВЕК (ризикујем да звучи прозаично, али је тако). На чудноват начин, тамо природне чари достижу неке крајности због чега се том месту увек морате враћати. Знају то добро они који су били, а ко још није, схватиће лако. Листање фотографија је некако упутило на одлуку!

Одатле су отворене многе стазе, због чега је ово место као створено за базу из које се сваки дан може отперјати на неку страну. Наш план је да се попнемо на импозантну кичму Великог Крша – најлепшег гребена Србије са ког поглед досеже и Штрбац и Дунав и много  тога још. У недељу ћемо се прошетати до врха Борског Стола, а по силаску следи повратак за Београд. Ево детаљног плана, по данима:

језеро крај Дома, подно Стола (фото: Александар Вељковић)

Петак, 18. мај:

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125,  тачно у 17 h. Полазимо аутопутем ка Пожаревцу, и даље ка истоку преко Дебелог Луга, Јасикова, до Горњана и Стола. Најкасније до 23 h стижемо у село Горњане и смештамо се, као и прошле године у домаћој радиности, код госпође Мире, чије нам је гостопримство значајно обележило прошлу акцију!

Због положаја на коме се налази, овај Дом ужива репутацију најбољег места од свих сличних, као Оаза сочног мира, те се искрено надамо да ће бити поново као пре. Смештамо се, а пре спавања – топла чорбица 🙂

 вече уз ватру крај Дома

Субота, 19. мај:

Након буђења, кафе, доручка, тачно у 9 h полазимо према превоју Цепе, ка стази за Велики Крш. Стаза је маркирана до гребена, даље није ни потребно, водиће вас очи, а натраг се враћамо истим правцем. Са овог гребена, види се пола Србије и има се осећај као да се налазите изнад географске карте у природној величини. Неки су врхови ниски, неки виши, а неке узвишени – такав је овај! По повратку нас чека топао ручак и дружење уз ватру.

Укупна дужина трасе износи 12 km са успоном од 450 m.

И најзад - ВРХ! :-) фото: Деки Ристов

Недеља, 20. мај:

Дан предвиђен за успон на врх Стола и повратак уз неколико занимљивих пауза. Након кафе полазимо у 7.30 h на врх Стола (можемо и тамо доручковати, пошто до врха имамо сат лаганог хода :-). И овај врх је Богом дан за изливе хедонизма. Ако већ јуче није, данас сваком постаје јасно да се овом месту увек враћа и да се ова акција никада не одлаже у фолдер „ту сам био или била“; то је вечити евергрин! Укупна дужина трасе износи 2 km са успоном од 305 m.

На путу до Београда свраћамо најпре на Врело Млаве, затим посећујемо Тршку цркву и најзад. Ручаћемо у ресторану „Дебели лад“ код Петровца, а у Београд стижемо до 23 h.

 Срећа, срећа, радос! 

Средњовековни манастир Тршка црква се налази у Хомољу, на путу Жагубица – Петровац на Млави, код села Рибари, 4 km западно од Жагубице. Некада се ту налазило средњевековно насеље или село Трг, по коме је Тршка црква и добила име. Тршка црква је најстарији црквени споменик у источној Србији. Према предању,  изграђена је још у IX веку, али се на основу сачуваних материјалних остатака (грифона, прозора на апсиди и керамичких судова уграђених у западну фасаду храма), датира на крај XIII века, негде око 1274. године. Првобитно је био црква била посвећена Св. Николи. Тршка Црква је срушена и прва велика обнова била је 1430. године у време владавине деспота Ђурђа Бранковића, када је црква посвећена Рођењу Пресвете Богородице, што је остало до данашњих дана. О томе сведочи камена плоча са натписом и друга из 1483. године.

Оскудни су подаци о Тршкој цркви из времена турског ропства. У турским пописима из 1572. године се манастир Тршка црква помиње као активан. Манастир је са имањем припадао султанском хасу и давао приход султановој благајни од 130 акчи. Деценију касније, пописом се констатује смањење манастирског задужења на 120 акчи. Није познато због чега се то догодило – да ли је манастир стекао неке привилегије или му је смањен земљишни посед. Није познато када је Тршка црква страдала, али је записана обнова из 1796. године, из ког време потиче данашњи изглед.

После II светског рата манастир Тршка црква је био опљачкан. 1953. године вршена је реконструкција манастира и подигнут је конак. Новији конак подигнут је 1973. год и у њему капела Светог Николе. Тршка црква је једнобродни храм рашке архитектонске школе и један је од репрезентативнијих рашких сакралних грађевина, насталих области веома удаљеној од српских средњовековних крајева Старог Раса. Зидана је сигом, равних масовних зидова дебљине 1 m. Укупна дужина Тршке цркве је 24 m, а ширина 7 m. Темељи Тршке цркве су урађени од камених блокова пешчара. Над централним делом налази се округли тамбур кубета на квадратном постољу, покривен оловом. На Тршкој
цркви су постављена само три прозора (два у наосу и један олтару). Главни и једини улаз у Тршку цркву је са запада, а портал је начињен од три масивна камена блока. Камена пластика Тршке цркве је рустична и чине је орнаменти у виду плетенице, флорални мотиви и представе митолошких бића. На западној фасади Тршке цркве се налазе склуптуре уклесане у камену, од чега се издвајају крилати грифони. Скулптуре грифона се данас још могу видети у Студеници, Бањи и Дечанима, најлепшим споменицима рашке школе. Грифони, од којих северни држи у предњим канџама главу овна, а у задњим главу лоза плодностичовека, док јужни држи главу анђела, представљају јеванђелисте Луку и Матеју. Простор Тршке цркве подељен је на унутрашњу припрату, наос и олтар. Између припрате и средишњег дела цркве је лепо обликован портал. Под у припрати, као и у средишњем делу цркве је од камена. Куполу носе 4 пиластра, а тамбур куполе је елипсастог облика -као у манастиру Ђурђеви Ступови – са уздужном осом у смеру север – југ. Пиластри су међусобно повезани преломљеним готским луком. Источне пиластре повезује метална шина, маскирана храстовом облогом, да личи на греду, на којој су рефлектори који осветљавају унутрашњост куполе. На источном зиду припрате су иконе Господа Христа и Мајке Божије, са старог иконостаса од храстовине, релативно значајне историјске вредности. Тршка црква је увршћена у значајне историјске споменике Србије. Манастир је активан, женски и о њему, уз молитву и богослужење, брину монахиње. У народу постоји веровање да винова лоза која се пружа уз сам зид цркве доноси плодност.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: транспортни (велики) ранац, мали ранац за дневне активности, гојзерице, штапови, заштита од ветра и евентуалних падавина; пешкир за купатило и за базен у Ждрелу, купаћи.

врело Млаве Тршка црква

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:Смештај и гостопримство у Горњанима, учесници су лане оценили са пет звездица

3.700 дин (превоз, смештај, вечера у петак и ручак у суботу)

3.600 дин  за  чланове Клуба

Ко жели да спава у сопственом шатору, цена се умањује за 800 дин (износ преноћишта).

ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ:  

Код домаћина имамо храну, по цени од 200 дин по оброку (храна је домаћа и изврсна!), тако да се нећете морати оптерећивати набавком и ношењем хране пре пута.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ   и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија)

Акцију реализује Зоран Стејић

064 453 83 04

zokimen@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

МАЛИНИК, Крши Сатули, видиковци Лазаревог кањона, Злотске пећине

Колико год било тешко рећи, због огромне величине простора, шта представља Малиник, одважићу се да тврдим да источни део масива Јужног Кучаја садржи главни адут својих укупних вредности: планину Малиник и спектакуларни Лазарев кањон. Ова акција је својеврсна мисија која ће вас уверити у то!

Малиник

Субота, 7. јуни:

ПОЛАЗАК:   са паркинга испред центра САВА у 8.00 h. Путујемо аутопутем и код Параћина се одвајамо на магистрални пут, са кога скрећемо ка Подгорцу, Боговини и најзад селу ЗЛОТ.

Крши Сатули Стари храст у Злоту

Пред Злотом напуштамо возило како бисмо скокнули до Крши Сатули, који је висок свега 434 m. Пешачење почињемо од прелепог великог храста, старог 400 година, за који многи и не знају да га Злот има. Одушевиће вас призор!

Крши Сатули

Сам врх Крши сатули (Сеоски крш на влашком) је врло необичног облика који неодољиво подсећа на тврђаву. То је својевремено запазио и Felix Kanitz и написао: „Меланхолични карактер ове типичне крашке области престаје близу Злота с појавом дивне храстове шуме. Одмах потом, кречњачка стена, живописно се уздиже са кршевитог дна долине врхом који подсећа на тврђаву с порушеним зидовима, са ког се пружа диван поглед ка југоистоку на клисуру Злотске реке све до Сумраковца. Власи ту стену зову Крши Сатулуј, а на српским картама је убележена као Селски камен“.

Крши Сатули

Ходамо колским путем, потом стазом, прилаз врху није тежак и мештани га често посећују да би запалили свеће под иконама које су тамо, на стенама врха.

Крши Сатули

Дужина трасе износи 4 km, са свега 160 m успона. По повратку, пролазимо село Злот, где можете купити нешто што сте евентуално заборавили да понесете, и настављамо до Лазареве пећине. Ко жели, може да посети пећину, а оно што ми планирамо је да вас одведемо на видиковце над Лазаревим кањоном: Совину главу и Велики видиковац под Корњетом, који је и најпознатији широј јавности.

на Великом видиковцу на Великом видиковцу, али по каквом времену! Велики видиковац

Спуштамо се до пећине,  и одвозимо се до планинарског дома у Бељевини, где ме можете сматрати домаћином, јер је то моје друштво, које ме је освојило предивним ентузијазмом, поред лепог предела који им припада, а који ја толико волим. Дом има купатило, кухињу и трпезарију, а соба је групна. Ако буде постојало интересовање, може нам бити спремљена и вечера. Дужина трасе до видиковца и назад износи 6 km са 330 m успона.

видиковац Совина глава

Недеља, 8. јуни:

Доручак, кафица, а у 9.00 h полазимо ка Злоту, одакле почиње пешачки поход на Његово Планинско Величанство Малиник!

са гребена Малиника

Макадамским путем долазимо најпре на Ковеј – престона кота Лазаревог кањона. Прилазимо јој са ове ливаде. Она је врло посебна, а видећете и зашто…

IMG_0888

Ковеј гради највише литице Лазаревом кањону (375 m) и ту је низ фасцинирајућих видиковаца. Заправо би се сво време којим располажемо могло утрошити на прекрасне литице Ковеја, али ми овога пута посећујемо ова три видиковца:

 Ова фотка је обишла свет! Ту престају речи...

 Ковејске литице Ковејски шпиц (Дунга лу Драгон) Ливаде Малиника

Након обиласка видиковаца, пењемо се на гребен Малиника. Ходамо преко ливада, стазом, која није сталног карактера, крз шуму и по стенама и обзиром на нагиб брзо добијамо у висини, тако да ће нам се иза леђа отварати поглед на све краке Лазаревог кањона.

  Призор ће нам израњати с леђа... овакав призор зкаује да смо се закачили гребена 

Сам гребен Малиника пружа најлепше што има и он сам, и околне планине у ареалу Лазаревог кањона. Одатле се наиме његов феномен најбоље види и у тим призорима, са неколико тачака, уистину вреди потрошити време.

са гребена

Силазимо у Злот и крећемо за Београд преко Црног врха, из два разлога: први да видите ово, што приказује фотка лево, а други, да бисмо свратили овде где показује фотка десно (ту ће бити заиста пријатан предах, ако дан буде довољно топао)

фото: Борис Мрђа Борско језеро

Иначе, дужина трасе износи 20 km са успоном од 880 m.

За Београд полазимо до 19 h како бисмо најкасније до 22.30 h били пред САВА центром. Што се кондиције тиче, акција је средње захтевна.

ОПРЕМА:  гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина. Нису вам потребне вреће за спавање, у Дому вас чека чиста постеља.

ЦЕНА:   (обухвата превоз, смештај и трошкове организације)

за 40 учесника: 2.200 дин (2.100 дин за чланове Клуба)

за 30 учесника 2.500 дин  (2.400 дин  за чланове Клуба)

за 16 учесника 2.800 дин  (2.700 дин  за чланове Клуба)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

                     Акцију реализују;

Гордана Атанасијевић                 Борис Братић

                     065 377 14 74                 064 992 48 11

                       office@serbianoutdoor.com                 boris@serbianoutdoor.com 

МАЛИНИК

 Погледајте све шта смо спремили за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ЛАЗАРЕВ КАЊОН – стазом збегова

Шта рећи, а описати га, па вас тиме позвати…Не, не, не иде тако. Лазарев кањон се не нуди; или сте за то, или нисте; или желите да видите, осетите, спознате, и решили сте да то учините, или не. Овде се не нико не позива и нико „не води“. Овде се предајете једном фантастичном и тешко описивом простору, са пуном опремом, неоптерећени конвенционалностима које подразумевају планинарске акције. A награда је неминовна. Још нешто: ову акцију организујемо јер излазимо у сусрет вашим жељама у виду заиста бројних инсистирања многих који су тамо већ били са нама, a за чију заинтригираност се осећам лично одговорном.

Ово није стандардна планинарска акција, нити је Лазарев кањон рутина,  полигон за трке, већ простор кога треба доживети. Поред Гордане ћете имати одговоре на сва питања. За један викенд, можете осетити само део много веће приче, обзиром на комплексност простора и чињеницу да овде имамо четири кањонска коридора. Зато, када се група оформи, имаћемо посебан састанак пред полазак, ради припреме.

 

Да бисте, бар физички, прокрстарили свим крацима кањона (горњи део, дуж литица је сасвим друга ствар), требало би имати 4 дана. Ни тад не бисте видели све. Да потрошите годишњи одмор, будите сигурни, да бисте се поново вратили са извесним планом, већ у повратку. Зато, ово је одлична комбинација коју је реално остварити током једног викенда, а како је овај предео аутентична тековина КАУП-а, неговаћемо је како је најбоље могуће. И најзад, у име неприкосновених осећања према овом пределу, за који сматра да му нема равног, Гордана је члан ПК „Дубашница“ из Злота, брилијантне екипе енузијаста, који заиста имају чиме да се похвале. Они и ми можемо свакако показати баш све што овај изузетан предео поседује.

Џунгле Демижлока су јединствена слика праве дивљине Демижлок Демижлок

Петак, 9. август:  окупљамо се на паркингу испред центра “Сава”, после радног времена, како бисмо тачно у 17.00 h пошли,  стигли у 21 h, подигли шаторе и сутра имали на располагању цео дан, без пута. На месту камповања ради ресторан „Злотске пећине“, а можемо јести и оно што понесемо – ствар избора.

Субота, 10. август: устајање, доручак, кафа, паковање шатора и полазак у кањон (ресторан код пећине ради од јутра) у 9 h. Комплетну опрему носимо собом у транспортном ранцу, јер ће нам требати и . Једна група полази од Злотског врела кањоном до понора Демижлока, и ту могу сви, по избору. Друга екипа се пење на Ковеј и одатле се спушта у кањон, и ту могу ићи само они који су већ били у Лазаревом кањону.

 пред највишом литицом, где је кањон најдубљи

На крају дана, сви спавамо на истом месту. Овај потез је тежи, али и права посластица, видећете зашто.

Недеља, 11. август: доручак, кафа, паковање шатора и полазак преко Стрњака до централног видиковца над раскршћем Лазаревог кањона. Ранчеве остављамо крај једне колибе, носимо воду и идемо на видиковац. До њега нема стазе, терен је обрастао макијама, али зато призор који ћемо видети стоструко награђује уложени труд.  Враћамо се до места где смо оставили ранчеве, и настављамо преко Стобора (појате са одличним сиром, може се купити), поред Корњета (још један видиковац). Скрећемо на уску стазу која води до Верњикице и најзад силазимо пред Лазареву пећину.

ОПРЕМА:  гојзерице, транспортни ранац, шатор, врећа подлошка, батеријска лампа, штапови за ходање, храна, вода, прибор за личну хигијену, примус, качкет, заштита од сунца

НАПОМЕНА:  а) за ову акцију неопходно је стрпљење и добра кондиција, није за почетнике;  б) дуж кањона нема питке воде и потребно је у суботу ујутро понети је довољно, пошто ће бити суво и спарно;  в) број места је ограничен.

ЦЕНА:     2.100 динара

 Учесници добијају поклон, а  акција има и свој печат.

Можете погледати и филм о Лазаревом кањону, сниман пре 15 година, аутор Гордана Атанасијевић.

Код понора Пред понором Демижлока У најдубљем делу

Акцију реализује 

Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

ЛАЗАРЕВ КАЊОН – Гордана Атанасијевић (мултимедијална презентација)

КЛИК на слику!

Лазарев кањон

 

 

Много пута су ме питали да скачим на тјуб своје емисије о Лазаревом кањону. Ја сам свих пет наставака спојила у један филм који сада можете гледати. Биће и други део, још увек радим на томе, но све у свеје време… 🙂

 

 

Погледајте и остале најављене пројекције