Архива за banja

Светлост Овчарско-кабларске клисуре

Зашто „Светлост“? Једноставно зато што је овај предео изузетно полупаран због јединственог сплета природних лепота и споменичких вредности, чиме вековима привлачи пажњу. Њено основно обележје чини рељеф, упечатљиви масиви Овчара и Каблара, по којима је и добила име. Западна Морава између њих твори изразите, тзв. укљештене меандре. Мало је која клисура тако украшена, и још приде обогаћена лековитим, термалним изворима као ова.  Али, ниједна  у нас не крије у себи толики број углавном очуваних средњевековних манастира, по чему је, као и по уметничкој вредности, ова група манастира одмах иза Фрушкогорске. Овчарско-кабларска клисура је дуго остала изван животних токова. Тек оснивањем монашких заједница овај простор почиње да се користи, а доцнијим ретким истраживањима, то је постао примарни мотив посете.

Ова акција посвећена је управо томе и зато смо изабрали лагану стазу, без успона на врхове, како бисмо се посветили знамењима која су такође њени значајни атрибути. У техничком смислу, то значи да акција није кондиционо захтевна и као таква је приступачна свима. Пролазимо трасу која повезује четири манастира и бигрене слапове на Моравици. За оне који нису толики штребери, ту је и базен у Овчар бањи 🙂

 

Међу најстарије материјале о овом пределу, спадају путописи Евлије Челебије из 1662-ге године, где се између осталог наводи:

“… У близини овог насеља у планинама богатим дрвећем, налазе се купке села Бање. Још у доба хришћанских краљева на овој лековитој води подигнуте су величанствене високе куполе, велики басен, многобројни хладњаци, халвати и свлачионице. Ту се годишње у доба лубеница сакупи 40-50 хиљада душа, одржавају панођури, тргује. То је величанствено излетиште и место за уживање. Како је вода тих бања јако топла, то се води купке додаје нешто хладне воде.”

А Каниц Феликс бележи следеће:

“… И Србија има свој Монферато и свој Атлас. Само он није ни као први који је из земље изникао попут високе купе окружене брежуљцима, ни као други, који је “планинска катедрала анатолског хришћанства” господари валовима Стримонског залива; у дубокој клисури између Овчара и Каблара леже на обале реке по четири манастира, са својим причама о некадашњим чудима, тако скривени од погледа пролазника

ПОЛАЗАК: са паркинга у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 6.30 h. Путујемо Ибарском магистралом до Овчарко кабларске клисуре. Ту напуштамо возило и одатле почињемо пешачење стазом  од манастира Преображење, стазом дугом 13 km са висинском разликом од око 750 m.

Овај манастир се првобитно налазио са друге (леве) стране Западне Мораве али је срушен 1910. због градње железнице Чачак-Вишеград. У њему се живи по »јерусалимском типику« по којем живе и монаси Хиландарци на Светој Гори. Био и остао поштован као велика светиња.

Први помен манастира Преображења у писаним изворима везан је за 1525. годину. Стари манастир Преображење је порушен како би се изградила железничка пруга према Ужицу. Постоје бројни записи о томе какве су последице имали људи који су одобрили и наредили рушење овог манастира. Старо Преображење је било пусто све до обнове 1811. године када је обновљен од Епископа Никифора. Манастир су посећивали Јоаким Вујић, Вук Караџић, када је био и калуђер манастира, Исаија, који је још за живота био поштован као светац. Манастир је одувек живео са молитвом и од молитве, монашки скромно.

Ново Преображење је подигнуто на супротној (десној) страни Мораве, у подножју планине Овчар. Нови манастир Преображење је освештао Владика Николај Велимировић, тада епископ Жички, на дан Покрова Пресвете Богородице 1. (14.) октобра 1940. године. Владика је том приликом поставио игумана Васијана за старешину манастира. »Тада им је Владика Николај дао флашу вина, просфору и једну флашу уља. У аманет им је оставио да не смеју имати стоке ни имања већ да живе само од молитве и да она буде извор прихода.«

Црква манастира Преображење је мала, проширена затвореним тремом. Украшена је руком Ивана Мељеникова 1940. године када је урадио иконе, дуборез иконостаса и две фреске. Слава манастира је Преображење Господње 19. августа (6. августа по јулијанском календару). Под управом Манастира Преображење су и две необичне светиње у непосредној близини, Црква Савиње и Кађеница.

Пут до манастира Сретење води нас 2 km уз Короњски до. ка врху планине Овчар на 800 метара надморске висине и представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

По писаним подацима овај манастир се први пут помиње у манастиру Јовању 1571. године, а спомиње се и његово рушење 1623. године, што његово настајање и постојање датује за претходни временски период. Предање вели да је са врха Овчара бачена круна(корона) па се гледало где ће да падне, ту ће се градити црква. По том догађају се и брдо изнад самог манастира зове Короњско брдо. Манастирска црква је обновљена трудом монаха Никифора Максимовића, који је после обнове манастира Преображења, 1818. године почео обнову манастира Сретење, тада је обновљена црква, конак, бедеми. По жељи Кнеза Милоша, ради великих заслуга је произведен за архимандрита манастира Сретење, а касније је хиротонисан за Епископа Ужичког, Нићифора Максимовића. Упокојио се 1853. године и сахрањен је у сретењској цркви.

Живопис наоса, олтарског простора и зидане олтарксе преграде из 1844. године рад је Живка Павловића из Пожаревца, док је Никола Јанковић аутор сликане декорације припрате. На строгост у избору, како иконографских тако и ликовних решења, и овако конзервативног зографског сликарства, са тек понеким елементом барока, утицао је дубоко религиозан Нићифор Максимовић. Олтарска фреска приказује свештеника коме је Анђео везао руке јер је недостојан и неспреман да служи Свету Литургију.

Наредна 2,5 km настављамо преко Сретенске косе према манастиру Свете Тројице, угњежђеном на шумовитој падинини Овчара, у атару села Дучаловићи, на територији општине Лучани и представља споменик културе од великог значаја. За оближња села он је  парохијска црква, а по лепоти се битно издваја од осталих манастира.

Сматра се да је манастир Свете Тројице настао кад и манастир Благовештење, у XIII веку. Поуздано се зна да су га градили калуђери манастира Сретење. О њему су први писали Јоаким Вујић и Вук Ст. Караџић у својим делима у XIV  веку. Први пише о терору Ћаја-паше и одвођењу робља током Другог српског устанка, као и факат да је то робље спасао, плативши оштету Милош Обреновић маја 1815. године. Вук описујући манастир, налази да је „тврђи“ од Благовештења, да има кубе и да унутрашњост није „моловата“ – виде се голи зидови. Око цркве је десетак конака на спрат, а има и других зграда које су у лошем стању. Такође Вук није нашао ту калуђере, јер их није било. Живела су ту два свештеника, отац и син са породицама, који су морали да иду и раде у надницу по „својој нурији“ (парохији).

Манастир је пострадао од воде која је извирала изнад манастира, али лоше каналисана оштетила је саму цркву и здања, јер се у порти изливала. У међуратном периоду манастир је потпадао под манастир Сретење. У запуштеној унутрашњости није било ничега. Више пута је напуштан и обнављан, да би пред Други светски рат Владика Николај Жички уз помоћ сретењског игумана Атанасија обновио манастир, међутим манастир је убрзо, 1941. године, два пута бомбардован од стране Немаца. Манастир се коначно обнавља 1979. године и слави Силазак Светог Духа на Апостоле (или: духови, тројице,педесетница) празнује се педесети дан по Васкрсу. У њему је иконостас који је урадио Никола Марковић 1868. године и две вредне фреске из XVII века. Света Литургија се служи сваке суботе, недеље и празником са почетком у 8 часова.

Спуштамо се изнад тока Тројичког потока до Моравице у Овчар бањи и одлазимо  до места чаробне лепоте, које се ретко посећује – бигрене каскаде Моравице, илити Бањски поток са бројним слаповима и водопадом! Од манастира до Бањског потока дели нас 2,5 km, углавном спуста.

фото: Милош КараклићДо следеће одреднице дели нас километар. Спуштамо се до Мораве, прелазимо с друге стране моста, и посећујемо манастир Благовештење. Он се налази под Кабларом узводно уз Мораву, с леве стране реке, изнад саме хидроцентрале Овчар Бања и убраја се у споменике културе од великог значаја. Иначе, да је монашки живот ових предела и даље врло динамичан сведоче новији догађаји, као они у манастирима Стјеник на Јелици, Вазнесење на Овчару, па и у овом. Чућете о томе на лицу места…

Црква има основу у облику крста са апсидом на истоку. На западу уз њу је у новије време прислоњен један трем с дрвеним стубовима. Кубе носе луци подухваћени пандантифима. Свод је обличаст. Осмострани тамбур кубета израђен је од тесане сиге. Судећи по кубету, могло би се претпоставити да је и остали део цркве од истог материјала. Изузетак би вероватно чинио олтар за који је Вук забележио „да је нађиват“ пошто се „некад био одвалио и срушио доњу страну ћелија“.

Извесни архитектонски елементи указују да је Благовештење могло бити сазидано у време процвата тзв. „рашке школе“, тј у XII-XIII веку. Међутим натпис изнад улазних врата на западном зиду цркве, у трему, каже да је храм подигнут 1602. Године:  „Изволенијем оца и поспешенијем сина и свршенијем Светог духа сазда се сиј свети и божествени храм Благовештеније пресвјатија владичице наше Богородице и присно дјеве Марије в времена тешка и нужна, трудом и усердијем игумана кир Никифора с братијами и сврши се в лето 7110. тј. 1602. године.

Други запис у цркви на северном зиду који одваја наос од припрате, обавештва да је унутрашњост храма жиописана 1632. године.

Од старог иконостаса је остала сачувана престолна икона са Христом из времена оснивања. Манастир је познат по преписивачкој школи.

Враћамо се у Овчар бању и у 19.30 h полазимо за Београд, где стижемо до 22.30 h. Ову акцију одликује умерена кондициона захтевност, што је чини приступачном и за почетнике.

 

ОПРЕМА:   гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, камашне, штапови за ходање, одећа прилагођена времену, слојевита, заштита од ветра и евентуалних падавина, а ко жели и неопходан прибор за базен.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.900 дин

За групу од 40 учесника котизација се умањује за 200 динара.

НАПОМЕНА: котизацијом није обухваћена исхрана; храну можете понети за све време током боравка.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ   и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба.

Акцију реализује Ненад Јовановић

065 99 22 782

nenad@serbianoutdoor.com

Поглед са Овчара

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Kaд је Вукан био Куделинов…

Felix Kanitz је своја путовања овим крајевима поредио са онима из „1001 ноћи“.  Можда је мало претерао, али сами знамо колико волимо да идемо на Вукајла! Међутим, ова дивна Хомољска планина има скривене бисере за које многи још увек не знају и то смо вам први пут показали прошле године, када је ова акција изазвала БУМ задовољства (што је сасвим довољан разлог да се опет нађе у нашем календару) У овом албуму, кога су управо ти учесници назвали „Ломатање – лудо радовање“ можете видети како нам је било…

Приказ трасе на Гуглу Млава... Нема сведочанства у стенама Вукана

НАПОМЕНА: због природе терена и трасе успона, у случају неповољног времена, које би омело њено одвијање, акција ће се одвијати стазом од извиђачког дома у селу Ждрело, преко врха Велики и Мали Вукан и спуст до извора „4 луле“.

Наиме, на коси изнад магистрале лежи заборављена тврђава, Куделинов град, до које је ПД „Вукан“ из Пожаревца ре пар година уредио стазу, којом ћемо поћи најпре ка Малом Вукану, а потом и Великом Вукану. Стаза до ње је врло стрма, тако да учесници рачунају на то, да ако желе да виде тврђаву, морају бити спретни на стеновитом терену. Из истог разлога, ова акција није за децу.

Горњачка клисура представља врата Хомоља. Дуга је 16 km и чине је четири велика меандра. Име је добила по ветру који дува њоме и широм околином.

У клисури се налазе и бројни остаци утврђења старог српског града који је престао да живи после пада Смедерева. На улазу у клисуру могу се видети разрушене стражарске куле, које су некада служиле за одбрану римског војног пута (Via militaris) што је пролазио овуда водећи за Ниш. У Горњачкој клисури такође се могу видети и остаци средњовековне српске митрополије.

Услед свог специфичног географског положаја, Хомољски крај се налази помало изван главних путева, тако да су у њему најбоље сачувана обележја старе балканске културе, народних обичаја, старих заната и традиционалне архитектуре. У Горњачкој клисури, и на Вукану и на Јежевцу, налази се више бедема средњевековних утврђења, а у Ждрелу и темељи града Дрмана и Куделина.

А све је почело пре пар година, када је наш пријатељ и сјајан планинар – тата Слоба Божић, прошао овом тада НЕстазом од чесме „Четири луле“ до тврђаве и даље на врхове, што је тако узбуркало планинарску чаршију, да су другари из „Вукана“ трасирали путању, чиме су тајну Вукана учинили приступачном свима нама.

ПОЛАЗАК:  тачно у 7:00 h, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“). Морамо доћи 15-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Путујемо аутопутем до Пожаревца, а одатле ка Петровцу и Горњачкој клисури, до извора „Четири луле“, одакле почињемо успон.

Почетак трасе, од магистрале до тврђаве је стеновит и радикално стрм. Стаза је маркирана и на пар места су постављени ланци (рукавице!), а доње фотографије (аутора Драгице Коцић и Зорана Таврића) најбоље дочаравају зашто се већа група не планира:

фото: Драгица Коцић фото: Зоран Таврић фото: Зоран Таврић фото: Драгица Коцић

Од тврђаве настављамо стазом без критичног нагиба ка врху Мали Вукан (732 m), а потом дуж превоја на Велики Вукан (825 m). Ова планина је дивна, а њени врхови, убијају вољу да се са њих крене јер пружају прелепе видике. Од тврђаве до врха Мали Вукан прелазимо непуна 2 km трасе дуж косе са прелепим видицима.

дуж косе... фото: Драгица Коцић фото: Зоран Таврић Врх... 

Од врха Велики Вукан до села Ждрело где нас чека наше возило, преостаје лагани спуст дуж 4,5 km. После акције одвозимо се до бање „Ждрело“ где употпуњавамо доживљај у термалним водама. Ко буде желео, може и да руча, а у 20:00 h полазимо натраг, за Београд, где стижемо до 22:30 h.   фото: Дејан Ковачевић

Куделинов град је тврђава која се налази 13 km југоисточно од Петровца на Млави, над реком Млавом  код  истоименог села. У историји је познато као упориште  бугарских великаша, браће  Дрмана  и Куделина (Друго бугарско царство крајем XIII века) који су из њега, као полунезависни владари тада управљали Браничевом (1273-1291.), нападајући западне државе, превасходно  краљевину Мађарску и Драгутинову Сремску краљевину (краљ Србије  1276-1282. краљ Срема 1282—1316). Историчари сматрају да су Дрман и Куделин  куманског порекла. Браћа су се користила слабљењем централне власти у Бугарском царству да би се осамосталили у области Браничева 1273. године. Владали су независно од бугарског цара и располагали војском коју су чинили углавном Бугари, Татари и Кумани.

Владислав IV Арпад (1272—1290) је покушао да их фото: Драгица Коцићсузбије 1285. године, али су његове трупе претрпеле пораз у Горњачкој клисури. Милутин је 1282. године на српском престолу наследио свога брата Драгутина, остављајући му северне делове државе (Сремска краљевина). Драгутин је био ожењен  Каталином – ћерком Угарске краљице Јелисавете, која је Драгутину  дала Мачванску и Усорско-солску бановину. Године 1282-4. она је послала трупе на Браничево, али су и њени напади одбијени, а вазалне земље опљачкане од стране Дрмана и Куделина у знак одмазде. Већ 1285. године, Драгутин је са својом таштом предузео још једну, такође неуспешну војну акцију против Дрмана и Куделина. Браћа поново односе победу након чега су похарали Драгутинове територије. Међутим, после тога, Милутин притиче брату у помоћ фото: Зоран Таврићи тада Браничево по први пут долази под српску власт и прикључује се Сремској краљевини. Вероватније је да су Дрман и Куделин страдали у овим биткама, него ли протерани, јер се након 1291. године не спомињу у историјским изворима. Данило у Житију краљева и архиепископа српских описује поход Драгутина и Милутина против куманских владара.

Након пораза Дрмана и Куделина, Српску краљевину је напао видински кнез Шишман (оснивач бугарске  династије Шишман). Напад је завршен неуспехом, а у контранападу, Милутин је заузео Видин и приморао Шишмана да се ожени ћерком свог великаша Драгоша. Од некадашње утврде, данас су остали само темељи, док је све остало зарушено.

приказ трасе на топо карти са параметрима

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА:  гојзерице и камашне обавезно, штапови за пешачење, мали ранац са водом и храном за успут, одећа слојевита, прилагођена временским приликама; заштита од ветра и евентуалних падавина и пресвлака. Ко жели на базен, носи наравно купаћи, пешкир и остало што је за то потребно.

НАПОМЕНЕ:

  • траса успона од магистрале до тврђаве је маркирана, врло окомита (на пар делова је оклинчена ланцем за придржавање), терен до Малог Вукана је стеновит, а после је стаза мирнија;
  • у Ждрелу може да се руча, а ко хоће, може у базен (групна улазница за базен је 400,оо дин).

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.600 дин

1.500 дин  за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Због природе терена, велика група се не планира.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

+42 нa -3 ! бања Ждрело

  Акцију реализују:

         Гордана Атанасијевић         и        Немања Манчић

                 065 377 14 74                     064 878 78 78

                  gordana@serbianoutdoor.com                    nemanja@serbianoutdoor.com

Врх - фото: Милош Бранковић  ПД "Вукан" на задатку трасирања стазе до тврђаве

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Јесења палета Рајских отока

Са свих страна окружено планинама у регији унутрашњих Динарида, на надморској висини око 410 m, лежи град Ужице. Недалеко је и граница према Републици Српској и Црној Гори, те практично представља центар западне Србије, којим тече река Ђетиња… Она настаје на обронцима планине Таре, у Пустом пољу код Кремана, где се спајају Братешина, Коњска река, Ужички и Томића поток. Након 75 km тока улива се у Моравицу, одакле тече као Западна Морава. Вода у горњем току (изнад Ужица) спада у  I и II класу квалитета.

Све до Ужица, Ђетиња тече јединственом клисуром која добрим делом има и кањонске литице, тако да је њен ток наизменично миран и разливен, или виртуозан, са пуно слапова, у деловима где се провлачи кроз кањонске теснаце, наткривена стеновитим литицама. Живи свет клисуре је изузетно богат и одликује га велики број ретких и ендемских биљних врста; позната је као простор најбогатији популацијама дневних лептира, док су срне, лисице, видре и друге шумске животиње њени уобичајени становници. 

Придружите нам се на овом пешачењу кроз природно добро, 14 km дугом трасом која води кроз историју, природне лепоте, уживајући у звуцима вода бистре Ђетиње!

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред просторија клуба (Устаничка 125 ц), тачно у 6.00 h. Потребно је доћи 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време.

На успон према остацима утврђења Стари град, полазимо недалеко од градске плаже у центру Ужица, ходамо узаним, стрмим улицамаНакон обиласка и фотографисања, спуштамо се према кањону Ђетиње, одакле крећемо на пешачку туру. Прво што ћемо видети на овој врло динамичној стази су два вештачка водопада на реци Ђетињи која никога не остављају равнодушним. Одавде креће успон стеновитом стазом, према видиковцу Ђурђевића орлови, са кога се пружа диван поглед на кањон реке, која меандрира међу високим кречњачким литицама. Такође се види и неколико мостова, тунела, од старе и нове железничке пруге. Након паузе на врху, настављамо атаром села Стапари, поново према кањону Ђетиње и термалних извора, лепо уређеном излетишту. Поред термалних извора, који такође припадају Стапарима, направићемо дужу паузу, за ручак и окрепљење (ако буде довољно заинтересованих, етно домаћинство нам може организовати заједнички ручак). Одавде улазимо на стару трасу Ћире, која води кроз кањон Ђетиње до плаже у Ужицу.

На том невероватном путу, пролазимо 12 тунела, више од 5 мостова (већи број тунела је НЕосветљен, па ће нам требати лампа, тунели су различитих дужина).

Од Стапара до Ужица је најлепши део стазе са многобројним вировима, Клисура Ђетиње је дугачака 15 km (где она поседује кањонске одлике, стрмих литица, које досежу висину до 300 m), проглашен је пределом изузетних одлика и означен је као природно добро од великог значаја. Ми прелазимо најлепши део у дужини од 6,5 km.

Уживаћете у динамичним шумовима и сликама воде која мења своје облике кроз брзаке, пени се у тзв. лоницма и опет мирно спушта у појединим деоницама. Бићемо изнад дела кањона, зову га котлови, где је најужи, само 3 m. Сићи до специфичног завоја реке назван Рајски отоци.

После неколико тунела наилазимо на  велику и малу брану, и два вештачка али атрактивна водопада, које су направљени у насељу Турица за потребе снабдевања хидроелектране водом, затим  поред хидроцентрале, друга у свету направљена по Теслином начину рада и старог гвозденог моста где се у врелим летњим месецима одржава такмичење скокова у воду.фото: Милија Дикић

Пролазимо поред градске плаже, пратећи ток Ђетиње до паркинга и нашег возила.

Време поласка у 18 h, са једном краћом паузом у току пута, очекивано време доласка у Београд око 22 h.

Стаза је дуга 14 km са висинском разликом 400 m, крећемо се макадамским путем, природном стазом а последњих 6 km ближе Ужицу је асфалтирано и тунели су осветљени.

Ужичанствено!

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, одећа прилагођена времену, батеријске лампе, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина, купаћи, пешкир, пресвлака, храна.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ: 

1.750 дин

1.650 дин – за чланове Клуба

за мање од 40 учесника, котизација се увећава за 300 дин.

Цена ручка ће бити накнадно објављена.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

фото: Милан Мијушковић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

КАЛАФАТ

Северно од Ниша пружа се планина Калафат, позната и под називом Курилово. Ка југу оивичена Нишком котлином, а на северу Топоничком и Копајкошарском (Попшичком) реком, простире се од Грамаде на истоку до превоја Торине на западу одакле настаје Попова глава. Њен највиши истоимени врх висок је 837 m, затим следе још два који прелазе 800 и око десет између 700 и 800 m; остали су испод ових висина. Али, сви ти бројеви мало значе спрам чињенице да се ради о просто заборављеној планини, чије су природне и културно-историјске вредности мало познате. Позивамо вас да  их откријемо, јер ова  област Србије, крије изванредне приче своје околине.

Мало је познато да је подно Калафата и Хумска Чука (крај села Хум), преисторијско насеље из неолитско-бронзаног доба. Шта више, одатле води и стаза ка једном од врхова (Попова Глава 534 m, иначе најзападнији врх). Истраживања која су 1934. године радили А. О. Славетић и М. Грубић, а касније М. Гарашанин, показала су да Хум спада у врло стара села. Налазиште је лоцирано изнад данашњег насеља на Ћувику, између два потока, и лак му је приступ само с југа.

село Хум Хумска чука - налазиште

Субота, 23. септембар:

ПОЛАЗАК  тачно у 6:00 h, са паркинга крај нашег Клуба (Устаничка 125). Дођите 15-ак минута раније како бисмо кренули на време. Путујемо аутопутем Београд – Ниш, са ког се искључујемо  за село Горњи Матејевац, где започињемо нашу авантуру.

Најпре посећујемо средњовековну цркву од изузетног културно-историјског значаја. Латинска црква, данас посвећена св.Тројици, налази се у самом селу, спада у веома ретке објекте који датирају из доба пре Немањића, прва половина XI века, изграђена је у тадашњој Византији.

Изнад села Горњи Матејевац, 7 km од града, на брду званом Метох налази се најлепша сакрална грађевина на овом подручју. Саграђена је у време владавине византијског цара Манојла I Комнина (1143.-1180.) који је често боравио у Нишу. Обновљена је за време владавине деспота Стевана Лазаревића, почетком XV века. Црква је посвећена светојЛатинска црква Тројици, а због колоније дубровачких трговаца који су је користили у XVI веку у народу је позната као «Латинска». Изграђена као једнобродна грађевина у облику уписаног крста са куполом , са фасадом од опеке и камена, својим архитектонским облицима обезбедила је значајно место у историји византијске архитектуре на овим просторима. У њеној унутрашњости нису пронађени трагови фресака, а свој народни назив је добила по Дубровчанима (католицима тј. Латинима) који су је користили током XVI века. У периоду од 1968. до 1974. године, на цркви су обављени  конзерваторски  и  рестаураторски  радови, током којих јој је враћен њен изворни облик, који је реконструисан на основу њених остатака и археолошких истраживања

Након обиласка Латинске цркве, полазимо стазом која ће нас водити преко планине Калафат, од јужне до северне стране до села Копајкошара где завршавамо пешачење и подижемо шаторе. Траса је дуга око 15 km. Прелепе, густе храстове шуме Калафата су од изузетног значаја за природу околине Ниша. Познате и по богатству јестивих гљива, нарочито вргања, које ћемо потражити успут, па ако будемо имали среће, вечера ће бити укуснија 🙂

Копајкошара старе куће од црвене земље Мрислав Стевановић на видиковцу изнад села

У Копајкошари нас чека традиционална вечера: белмуж, као и сваки пут када обилазимо Сврљишке пределе! Имамо времена да обиђемо село, које је врло интересантно због свог специфичног микроположаја, руралне архитектуре.  Имаћемо прилику да пробамо и купимо првокласни мед из средине која није ни најмање загађена.

Увече, уз логорску ватру, подсетићемо се несвакидашње приче, по којој је ово село најпознатије! Наиме, кампујемо испред пећине Самар, која је била дом нашем легендарном спелеологу Милутину Вељковићу  463 дана. Његово „камено небо“, опсесија, љубав и живот. Милутинов рекорд којим је ушао у Гинисову књигу, још увек нико није оборио. За мештане, то је било златно време, кога се сећају са сузама у очима! Иначе, Вељковићева њига „Под каменим небом“ је дневник његовог боравка у пећини и можете је купити у Клубу.

Недеља, 24. септембар:

Устајемо у 07:00 часова ујутру, пакујемо камп, очекује нас врло динамичан дан, који започињемо проласком кроз пећину Самар. У њој је пронађена до сада најбоље очувана лобања пећинског лава, али и остаци пећинског медведа и кабалоидног коња.

пећина Самар Милутин Вељковић спомен плоча на улазу у пећину

Проћићемо кроз ходнике и дворане пећине и покушаћемо да замислимо све камене зидове и одаје као нечији дом, природну средину, где се човек спаја са природом никад тесније, са мраком подземних каналала и жубором подземне реке. Пећина је тунелског карактера, тако да није захтевна за пролазак (ако неко не жели да прође кроз пећину, неће морати). После изласка из пећине, посећујемо чудесну камену композицију лучних облика, налик прерасти. И ако се не убраја у ред тих геоморфолошких реткости, вредно видети је, јер се ради о необично лепом призору!

камени лукови Немања у акцији 

Из Копајкошаре одлазимо у  Попшицу где је нешто врло лепо и занимљиво: базен са природном термалном водом! Ово је јединствена и идилична прилика да се окупамо у сеоском базену на отвореном у коме је вода проточна, а извор се налази у самом базену. Базен је изграђен за мештане села, да после мукотрпних радова на пољима могу да се опусте и освеже…придружићемо се 🙂

базен у Попшици базен у Попшици базен у Попшици

Последња тачка наше авантуре је бања Топило, смештена у живописном кањону Топоничке реке на 640 метара надморске висине. Прошетаћемо клисуром Топоничке реке и ако нам пролазно време дозволи, посетићемо остатке средњовековног утврђења „Железна врата“, и кроз историјску причу, повезаћемо овај локалитет са „Кулама“ Сврљишке клисуре, које смо посетили овог лета.

 река Топоница у бањи Топило бања Топило

Бања Топило је некад изграђена за потребе локалног становништва, а потом као пројекат сеоског и бањског туризма. Успева да се одржи захваљујући мештанима села, који су ову бању скоро у потпуности сами одржавају годинама уназад, иако изостаје било каква новчана и инфраструктурна помоћ општине. Температура воде износи 34 °C, а о њеној лековитости говорићемо на терену. Имаћемо прилику да уживамо у лековитој води бање, која ће бити отворена само за нас 🙂

Следи повратак, од бање Топило после 7 km излазимо на ауто пут Београд-Ниш, и у Београду смо до 22:30h.

Кликни! 🙂

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: шатор, врећа, подлошка, чеона батеријска лампа, прибор и посуда за јело, гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, одећа слојевита примерена временским условима. За пливање, понесите шта је за то потребно. За пећину, где је температура знатно нижа, требаће вам полар, или јакна, заштита за главу – шлем и батеријска чеона лампа. Пролазак пећине није обавезан, али наведну опрему морате имати.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

3.500 дин

3.400 за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

котизација обухвата и ручак у суботу (белмуж)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125-ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Немања Потребић

065 99 88 777

nemanja@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

РАЈСКИ ОТОЦИ – Tрасом Ћире: манастир Рујан, Ужице

Са свих страна окружено планинама у регији унутрашњих Динарида, на надморској висини око 410 m, лежи град Ужице. Недалеко је и граница према Републици Српској и Црној Гори, те практично представља центар западне Србије, којим тече река Ђетиња… Она настаје на обронцима планине Таре, у Пустом пољу код Кремана, где се спајају Братешина, Коњска река, Ужички и Томића поток. Након 75 km тока улива се у Моравицу, одакле тече као Западна Морава. Вода у горњем току (изнад Ужица) спада у  I и II класу квалитета.

Све до Ужица, Ђетиња тече јединственом клисуром која добрим делом има и кањонске литице, тако да је њен ток наизменично миран и разливен и и темпераментан, са пуно слапова, у деловима где се провлачи кроз кањонске теснаце, наткривена стеновитим литицама. Живи свет клисуре је изузетно богат и одликује га велики број ретких и ендемских биљних врста; позната је као простор најбогатији популацијама дневних лептира, док су срне, лисице, видре и друге шумске животиње њени уобичајени становници. 

Придружите нам се на овом пешачењу кроз природно добро, 15 km дугом трасом која води кроз историју, природне лепоте, са пријатном релаксацијом: термални извор  бистре Ђетиње!

фото: Предраг Супуровић

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред просторија клуба (Устаничка 125 ц), тачно у 6.00 h. Потребно је доћи 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време.

На успон према остацима утврђења Стари град, полазимо недалеко од градске плаже у центру Ужица, ходамо узаним, стрмим улицамаНакон обиласка и фотографисања, враћамо се у наше возило и следи наставак пута према Врутцима одакле почиње наша пешачка тура. Прва одредница је манастир Рујан где ћемо се упознати са његовом историјом. Спуштамо се према брани и језеру Врутци, одакле улазимо на стару трасу Ћире, која води кроз кањон Ђетиње до плаже у Ужицу.

градска плажа  

На том петочасовном путу, пролазимо 12 тунела, више од 5 мостова (већи број тунела је НЕосветљен, па ће нам требати лампа, тунели су различитих дужина). У селу Стапари, поред термалних извора направићемо дужу паузу, па ко буде желео може се окупати у маленим базенима (темпаратура воде је од 17 -24 C).

DSCI3590 DSCI3614 DSCI3223

Од Стапара до Ужица је најлепши део стазе са многобројним вировима, Клисура Ђетиње је дугачака 15 km (где она поседује кањонске одлике, стрмих литица, које досежу висину до 300 m), проглашен је пределом изузетних одлика и означен је као природно добро од великог значаја.

Тврђава Поглед на тврђаву са Забучја

Уживаћете у динамичним шумовима и сликама воде која мења своје облике кроз брзаке, пени се у тзв. лоницма и опет мирно спушта у појединим деоницама. Бићемо изнад дела кањона, зову га котлови, где је најужи, само 3 m. Сићи до специфичног завоја реке назван Рајски отоци. Може се организовати оброк крај Ђетиње у Стапарима, (ако буде довољно заинтересованих).

DSCI3203 DSCI3240 Velika brana na Djetinji -Uzice

После неколико тунела наилазимо на  велику и малу брану, и два вештачка али атрактивна водопада, које су направљени у насељу Турица за потребе снабдевања хидроелектране водом, затим  поред хидроцентрале, друга у свету направљена по Теслином начину рада и старог гвозденог моста где се у врелим летњим месецима одржава такмичење скокова у воду.

Детаљ са Рајских отока код Мале бање ФОТО: Милија Дикић фото: Нилија Дикић

И коначно релаксација (уколико остане врмена) на градској плажи која је уједно и мини водени спортски центар, где проводимо време до поласка за Београд. Време поласка у 19 h, са једном краћом паузом у току пута, очекивано време доласка у Београд око у 23 h.

  дото: Милија Дикић DSCI3234 DSCI3229

Стаза је дуга 17 км са висинском разликом 300м (у спусту), крећемо се макадамским путем а последњи километри ближе Ужицу су асфалтирани (у догледно време ће цела траса бити асфалтирана) и тунели су осветљени.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, одећа прилагођена времену, батеријске лампе, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина, купаћи, пешкир, пресвлака, храна.фото: Милија Дикић

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ: 

1.750 дин

1.650 дин – за чланове Клуба

за мање од 40 учесника, цена се увећава за 200 дин

ЦЕНА ОБРОКА: биће накнадно објављена (храна из етно домаћинства)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

фото: Пеђа Супуровић Старо Ужице - разгледница

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

У ритму чардаша

Сегедин је град у јужној Мађарској на ушћу реке Муреш у Тису. Представља регионални центар југоисточног дела земље и главни је град жупаније Чонрад. Сматра се да је Атила Бич Божји у одређеном временском тренутку имао седиште баш на овом простору, што није немогуће, мада за то не постоје чврсти докази…

За нас је ово одредиште интересантно када дани постани хладни и кратки, јер пружа могућности малих и лаких пешачких партија и пријатно опуштање у термалним водама 🙂

  

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај нашег Клуба (Устаничка 125, Коњарник) у 6 h испред центра Сава (доћи 15 минута раније ради поласка на време)

Идемо аутопутем ка Мађарској и због дужине пута и задражавања на граничном прелазу нећемо правити паузу за кафу. По доласку у Сегедин, возило нас оставља испред тржног центра Аркад где ћемо направити паузу за кафу и разменити новац.

Одатле крећемо у лагану шетњу и обилазак Сегедина ( Синагога, Заветна црква, Сечењи трг…)

Синагога је урађена у маварском стилу и позната је по својим витражима и дуборезима, док је Црква урађена у нео-готском стилу у чијем склопу се налази више мањих цркава. Унутрашњост је шарена и раскошна, а позната је и по оргуљама са 11000 цеви.

Након тога мостом прелазимо на другу страну реке Тисе и настављамо шетњу градским парком Св. Јелисавете који се протеже на површини од 15 ha; потом рукавцем  реке Марош који предствља једнo од главних шеталишта и одморишта за житеље Сегедина (дужине око 4 km), одакле се уз обалу реке Тисе стиже до Герго шуме .  Стижемо до обале Тисе где се кроз шумицу утабаном стазом поред реке враћамо до Аква парка , где по жељи можемо уживати у једном од најатрактивнијих водених паркова у Европи или се опустити у тзв. Тихом велнесу 🙂

Дужина стазе коју прелазимо је око 11 km, није кондиционо и технички захтевна, приступачна за сваког.

Цена улазнице у аква парк са тобоганима је око 16 евра, а за Тихи велнес око 9 евра. Поред аква парка у самом центру Сегедина постији и бања Ана, где је улазница око 6 евра.

Нећемо игнорисати чињеницу да се ту налази и DECATHLON – где се може наћи планинарска опрема по врло повољним ценама!

Полазак за Србију је планиран око 19 h, а долазак у Београд до поноћи, у зависности од гужве на граничним прелазима.

ОПРЕМА:  патике или гојзерице (због евентуалног блата крај Тисе); они који желе на базен, понеће опрему и прибор за то.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

2.200 дин

2.100 дин за чланове Клуба

за групу од 40 учесника котизација се умањује за 300 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

Акцију реализује Ненад Јовановић
065 99 22 782
nesa@serbianoutdoor.com

morahalom

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Дочек Нове 2017-те – три испуњена празнична дана!

Замишљено је да за сваки дочек Нове одаберемо посебно место; предео чији ће нас садржај испунити током празничних дана. Тако смо ове године требали планирати дочек негде на југу Србије. АЛИ… захваљујући томе што је Вишеградска Нова у свих учесника оставила невероватно снажан утисак, мимо свих очекивања, одлучили смо да овај догађај поновимо! Кликом на фотографију испод, можете видети како је изгледао прошлогодишњи дочек у Вишеграду:

Овако је било прошле године

А ко зна колико бисмо знали о Вишеграду да живот касабе и старог моста као његове душе, Иво Андрић није сажео у дело за сва времена. Беше то разлог што смо лане ту боравили и вратисмо се надахнути и пуних срца. Шетње обалама Дрине, крај легендарне ћуприје као да нас изместише у временске димензије које памти стара Ћуприја оживљавајући, на махове, ликове из романа „На Дрини Ћуприја“…

Поучени претходним искуством, ове године смо у програму начинили извесне измене, заједно са нашим домаћинима, у складу са вашим запажањима, како би и овога пута доживљај остао незабораван!

Субота, 31. децембар:

ПОЛАЗАК: окупљамо се ујутро у 7.30 h на паркингу код нашег Клуба (Устаничка 125 ц)  и тачно у 8.00 h полазимо према Ваљеву и Дебелом брду. Јутарњу кафу пијемо у аутентичном рустичном амбијенту крчме „Вајат“ у Јовањи, код крчмарице Снежане, а потом настављамо пут ка Бајиној Башти. Опраштамо се на кратко са Дрином и прелазимо планину Тару, где ћемо застати ради једне кратке али лепе пешачке партије до предивног видиковца који по легенди посетиоцима доноси љубавну срећу!

Видиковац среће Кремна 

Даље, пут настављамо ка Кремни, где посећујемо кућу пророка Тарабића, а потом путујемо према граничном прелазу код Вардишта.

Одатле нас до Вишеграда дели још 18 km. Непосредно иза границе Црни и Бели Рзав се спајају у Рзав. Пратећи његов ток до ушћа у Дрину, стижемо до Вишеграда пред хотел „Андрићев конак“ (три звездице), крај саме ћуприје на Дрини, где нам је на располагању пун комфор и необична срдачност домаћина. Сместићемо се брзо, пошто знамо бројеве својих соба, те почињемо са припремама за „најлуђу ноћ“!

Јеловник предвиђа време поста, као и госте који су вегетаријанци и приликом пријављивања ћете се изјаснити који од четири понуђена менија бирате за свечану вечеру.

Наш хотел је на самој обали Дрине, скроз десно  

Недеља, 1. јануар:

Дан када је тешко претпоставити када ће ко да се пробуди и разбуди, тако да је време после доручка до 15 h слободно да га искористите како вам највише одговара.

Андрићград, или Каменград је врло близу и сигурно га нећете прескочити, а препоручујемо и шетње: до куће Иве Андрића, те видиковаца и то с’друге стране ћуприје (стаза је кратка и обележена), затим оног где живеше „лијепа и мудра Фата Атлагина“ што је живот предала Дрини, бацивши се са Ћуприје на дан свог несуђеног венчања; затим до стене на Бикавцу (у близини хотела) и Маркове куле. Ни једна од нанедених шетњи није кондиционо захтевна, а наградиће ваша сећања трајном успоменом 🙂  Да бисте се боље снашли, на располагању Вам је ова карта, али и трекови које за предложене шетње можете употребити помоћу својих GPS уређаја, или андриод телефона 🙂

 На једном од видиковаца...(поглед на Бикавац) Маркова кула 

У 15 h смо у холу хотела, спремни за одлазак у Вишеградску бању. Базен је намењен искључиво за госте бање, али у овом случају и нас. Благотворне термалне воде биће прави третман пред још једну журку 🙂 На овом линку можете видети избор менија за ово вече.

Понедељак, 2. јануар:

Напуштамо хотел и заједно посећујемо спомен учионицу Иве Андрића.  По силаску у град полазимо на пут пратећи Рзав узводно, до манастира Добрун. Ту застајемо ради посете манастиру.

Спомен учионица Иве Андрића Манастир Добрун Дрвенград

Пред нама је гранични прелаз, после кога идемо ка Мокрој Гори, у Дрвенград на Мећавнику.

Након обиласка Мећавника, а по силаску у Бајину Башту, уприличићемо ручак у ресторану „Студенац“, где такође имамо одговарајући избор менија (посно/мрсно, салата и једно пиће по избору). После ручка настављамо ка Гвоздачким стенама, Дебелом брду, Ваљеву и стижемо у Београд до 21.30 h.Кућица на Дрини

ОПРЕМА:  лепо расположење, лепе жеље, све што треба да увече будете свечани и лепи, гојзерице и мали ранац за пешачење, прибор за базен. Не заборавите личну карту, неопходну за гранични прелаз!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба средом у 20 h. Без обзира на који начин ћете се пријавити (путем мејла, телефоном, или доласком на састанак), попуњавање овог формулара је неопходно за сваког учесника.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  90 € + 3.500 дин (подразумева се да су сви учесници чланови Клуба)

  • Котизација обухвата: превоз, смештај у хотелу са доручком у петак и суботу, две свечане вечере, улаз у базен Вишеградске бање и Дрвенград, улазница за Спомен учионицу, боравишну таксу, ручак у „Студенцу“ при повратку и путно и здравствено осигурање.
  • Приликом пријављивања је обавезно дати попуњен формулар за учешће и измирење аконтације у износу од 70 €

НАПОМЕНА:  последњи рок за пријаве је 15. децембар! Препоручујемо да  то учините на време, како бисте обезбедили жељени смештај.

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

gordana@serbianoutdoor.com

Одштампајте програм, или га преузмите у pdf. формату

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Кањон Великог Рзава – Височка бања

У кањон Јагнила повела сам вас вођена жељом да га видите док га не униште. Прошлог пролећа, прелепа траса преко Дупеш Чоке је коначно руинирана  да ова акција више никада неће постојати. Ко се сећа Кленцуша од пре 3 године, сада би се засигурно потресао пред његовим призором.

А Рзав? Кратак форшпан испод садржи оно што нас је нагнало да вам прошлог лета покажемо нешто прелепо и вредно, а што је и поред тога у опасности да га више не буде. Оно што овога пута мењамо је да због предугог пута, акција буде дводневна: првога дана пролазимо део кањона Великог Рзава, до Височке бање (термалне каде у самом кањону), а другога дана се придружујемо Нолетовој групи која обилази кањон Пањице и Водену пећину!

Височка бања

фото: Владимир Мијаиловић

Велики Рзав је река која тече источном границом Златибора – поред Бијеле Ријеке, Љубиша, Жељина и Сирогојна. Амбијент изузетне лепоте, плаховити брзаци, смарагдни вирови, врлетни кањони, лековите воде, чак и бања у самом кањону – нису једини адути Великог Рзава. Првенство над свим наведеним има чињеница да се ради о најчистијој реци Србије и последњој која је незагађена целим својим током, дугим преко 50 km. Оваквим вредним реткостима држава би морала бити Мајка, а не зла маћеха која над истим извршава смртну пресуду предвиђену Просторним планом Републике Србије. Више о томе прочитајте овде (потписник редова је уједно и наш домаћин Зоран Раковић). Пре него изнесемо програм акције, наглашавамо кобну могућност да овај кањон и јединствену Височку бању у њему можда више никад нећете видети, јер се радови и поред залагања грађанства – не заустављају…

Височки кањон Височка бања

Субота, 2. јули:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 6.00 h. Обавезно дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време.  Путујемо Ибарском магистралом до Ариља. На Руднику правимо паузу, а од Ариља настављамо ка селу Висока (Ариљске пирамиде…) Велики и Мали Остреш последњих година буде знатижељу, нарочито након открића босанских пирамида (крај једних и других у близини је село Висока/Високо).

Височки кањон 

Наш план је да прођемо део кањона Великог Рзава код села Висока (Височки кањон), где је и некад чувени, данас мало заборављени извор термалне воде – Височка бања. Да, да, у самом кањону! Биће то адекватан предах након кањонске партије 🙂 То ће изгледати овако: када дођемо до кањона, возило напуштамо спремни за пролажење воде која је у три теснаца дубока толико да нећемо моћи да носимо ранчеве, већ искључиво водонепропусне вреће! После 6 km стижемо до Височке бање, где се бањамо и настављамо сувом стазом, без даљег квашења, до места где логорујемо. Подижемо шаторе, палимо ватру, вечерамо…

Височки кањон 

Траса није напорна,  дуга је око 6 km, али напомињемо учесницима да имају у виду да ће приликом проласка кањона газити и плитку воду и мало пливати по нешто дубљим деловима. Воде Височке бање су термалне и пружиће нам пријатну релаксацију.

Пролазак воде је једини специфичан сегмент ове иначе врло лагане акције, тако да је она приступачна и учесницима са скромнијом кондицијом.

Недеља, 3. јули:

Устанак, доручак, кафа, паковање шатора, да бисмо у 9 h пошли у сусрет нашој екипи са којом проводимо овај дан. У Ариљу морамо бити у 10 h, кјер дочекујемо КАУП-це предвођене Нолетом и са њима настављамо доживљај! Од Ариља се одвозимо до села Добрача, одакле почиње пешачка партија.

Пролазак кањона Пањице и Водена пећина је изузетно популарна акција, коју КАУП годинама изводи у предивном Ариљском крају. Она се и даље изводи као једнодневна акција, а програм можете видети кликом на линковане речи, како бисте стекли детаљан увид како ћемо провести други дан. На располагању вам је избор: кањон Великог Рзава и Височка бања (викенд), или кањон Пањице – Водена пећина (један дан), шта вам буде више одговарало 🙂

ОПРЕМА: за пролазак кањона је потребна одећа за воду – неопрен, или купаћи, а на ногама обућа у којој се може пролазити вода (неопренске патике, или обичне патике, или кроксице), док ствари потребне дуж тих 6 кањонских километара носимо у водонепропусној врећи.

за логор: шатор, врећа, подлошка, батеријска лампа, прибор за јело (порција и есцајг)

за други дан: гојзерице (могу и патике), мали ранац са водом и храном за успут, одећа прилагођена временским условима, батерријска лампа, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина, опрема за купање (пешкир, купаћи) и пресвлака.

НАПОМЕНА: пролазак Височког кањона захтева потпуно квашење и нешто мало пливања.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

3.300 дин

3.200 дин за пуноправне чланове Клуба

Котизација обухвата и вечеру у суботу у Височкој бањи.

Уколико будемо путовали аутобусом, котизација се умањује за 300 динара

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник код хотела “Србија”).

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

ФРУШКА: у сусрет Баћи! :-)

На 80 km од Београда, налази се НП Фрушка Гора, лепа и интересантна у свако доба године, са бројним, уредно обележеним стазама за пешачење. Зову је и Српска Света гора због бројних манастира који се ту налазе, а има и више извора лековите воде. Међу њима је вероватно најпопуларнија бања Врдник, која је прошле године и реновирана, па ћемо у њеним базенима, након пешачења заокружити утисак.

манастири Фрушке Горе манастир Раковац

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“ тачно у 8 h. Молимо вас да дођете 10-ак минута раније како бисмо пошли на време. Путујемо аутопутем до искључења за Руму и даље према Фрушкој до манастира Раковац, одакле започињемо наше пешачење.

Манастир Раковац налази се на северној страни Фрушке горе у Раковцу, на 10 km од Новог Сада. Манастирска црква посвећена је св. Козми и Дамјану.

Легенда каже да је манастир Раковац подигао извесни Рака, који је на том месту убио јелена. Како се јелен у хришћанству сматра симболом самоће и чистоте монашког позива, Рака је обећао да ће свој грех искупити, тако што ће на том месту изградити манастир. Међутим први званични документ о манастиру Раковац датира из 1546. године када су Турци извршили попис Срема, ради убирања пореза. Током свог постојања манастир је неколико пута био мање или више оштећен, међутим највећу штету претрпео је у I светском рату када је опљачкан, и у II светском рату рату када је минирана црква и звоник јер је у њему откривена партизанска штампарија. Црква манастира је током 90-их година већим делом обновљена, а 2003. године, захваљујући донацијама, започета је изградња и обнова конака. У зиду капеле манастира Раковца 1893. су похрањене кости митрополита београдско-карловачког Вићентија Јовановића, заслугом тадашњег митрополита карловачког и патријарха српског Георгија Бранковића.

 

Од манастира Раковац настављамо до Раковачке пећине – каменолома Бели Мајдан. Одатле се вадио камен за потребе изградње манастира, налази се на косом терену а свод држе камени стубови остављени приликом копања. На многим местима су видљиви трагови камених блокова који су одатле вађени. Кружи легенда да се у њој крије и живи пећински човек Велики Сремац Баћа, па можда га и сретнемо! Од скора су постављене табле са упозорењем на опасност због обрушавања, тако да морамо бити пажљиви приликом ове посете.

 

Враћамо се на стазу, прелазимо Велики Раковачки поток и идемо узбрдо према Змајевцу. Од Змајевца гребеном настављамо ка Врднику уз посету Врдничкој кули и спуштамо се ка манастиру Раваница, где се завршава наша шетња и одлазимо у бању Врдник.

У бањи остајемо око 2 сата. Ко не жели у бању може прошетати по Врднику и уживати у неком од тамошњих ресторана. Након окрепљења, предвиђен је повратак за Београд, где стижемо до 21 h.

 Раваница 

Акција није кондиционо захтевна. Са мањим успоном и силаском, траса је дуга око 12 km и као таква право освежење за душу и тело, по иначе кратком зимском дану. Уз посету манастиру, шетњу Фрушкогорским шумама и купање у бањи Врдник провешћемо пријатан и окрепљујући дан.

 

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са храном и водом за успут, штапови за пешачење, заштита од ветра и могућих падавина; зимска слојевита одећа, прибор и опрема за базен.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.300 динара

1.200 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

За групу од 40 учесник цена се умањује за 200 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h на састанцима Клуба (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Aкцију реализује Ненад Царевић

064 684 01 37

nesa@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

У сусрет Новој, бољој и лепшој – дочекајмо заједно 2016-ту!

Дочек Нове и боље године, свесно или не буди жељу за свечаним тренутком.  У то име, бирамо историјско место, лепу природу и надахнуће. До Вишеграда, пре него се сместимо на самој обали Дрине, крај легендарне ћуприје и обучемо тоалету, као и при повратку, посетићемо занимљива места, а сам град, изместиће нас у временске димензије које памти стари мост и подсетити на ликове из романа „На Дрини Ћуприја“.

Оно на шта морамо да Вам скренемо пажњу је да за пријављивање постоји ограничен временски рок. Наиме, до краја новембра, наше резервације морају бити уплаћене хотелу „Андрићев конак“, али верујемо да ћете после ових редова лако одлучити.

continue reading…

ФРУШКА: у сусрет Баћи! :-)

На 80 km од Београда, налази се НП Фрушка Гора, лепа и интересантна у свако доба године, са бројним, уредно обележеним стазама за пешачење. Зову је и Српска Света гора због бројних манастира који се ту налазе, а има и више извора лековите воде. Међу њима је вероватно најпопуларнија бања Врдник, која је прошле године и реновирана, па ћемо у њеним базенима, након пешачења заокружити утисак.

манастири Фрушке Горе манастир Раковац

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“ тачно у 8 h. Молимо вас да дођете 10-ак минута раније како бисмо пошли на време. Путујемо аутопутем до искључења за Руму и даље према Фрушкој до манастира Раковац, одакле започињемо наше пешачење.

Манастир Раковац налази се на северној страни Фрушке горе у Раковцу, на 10 km од Новог Сада. Манастирска црква посвећена је св. Козми и Дамјану.

Легенда каже да је манастир Раковац подигао извесни Рака, који је на том месту убио јелена. Како се јелен у хришћанству сматра симболом самоће и чистоте монашког позива, Рака је обећао да ће свој грех искупити, тако што ће на том месту изградити манастир. Међутим први званични документ о манастиру Раковац датира из 1546. године када су Турци извршили попис Срема, ради убирања пореза. Током свог постојања манастир је неколико пута био мање или више оштећен, међутим највећу штету претрпео је у I светском рату када је опљачкан, и у II светском рату рату када је минирана црква и звоник јер је у њему откривена партизанска штампарија. Црква манастира је током 90-их година већим делом обновљена, а 2003. године, захваљујући донацијама, започета је изградња и обнова конака. У зиду капеле манастира Раковца 1893. су похрањене кости митрополита београдско-карловачког Вићентија Јовановића, заслугом тадашњег митрополита карловачког и патријарха српског Георгија Бранковића.

 

Од манастира Раковац настављамо до Раковачке пећине – каменолома Бели Мајдан. Одатле се вадио камен за потребе изградње манастира, налази се на косом терену а свод држе камени стубови остављени приликом копања. На многим местима су видљиви трагови камених блокова који су одатле вађени. Кружи легенда да се у њој крије и живи пећински човек Велики Сремац Баћа, па можда га и сретнемо! Од скора су постављене табле са упозорењем на опасност због обрушавања, тако да морамо бити пажљиви приликом ове посете.

 

Враћамо се на стазу, прелазимо Велики Раковачки поток и идемо узбрдо према Змајевцу. Од Змајевца гребеном настављамо ка Врднику уз посету Врдничкој кули и спуштамо се ка манастиру Раваница, где се завршава наша шетња и одлазимо у бању Врдник.

У бањи остајемо око 2 сата. Ко не жели у бању може прошетати по Врднику и уживати у неком од тамошњих ресторана. Након окрепљења, предвиђен је повратак за Београд, где стижемо до 21 h.

 Раваница 

Акција није кондиционо захтевна. Са мањим успоном и силаском, траса је дуга око 12 km и као таква право освежење за душу и тело, по иначе кратком зимском дану. Уз посету манастиру, шетњу Фрушкогорским шумама и купање у бањи Врдник провешћемо пријатан и окрепљујући дан.

 

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са храном и водом за успут, штапови за пешачење, заштита од ветра и могућих падавина; зимска слојевита одећа, прибор и опрема за базен.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.300 динара

1.200 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

За групу од 40 учесник цена се умањује за 200 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h на састанцима Клуба (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Aкцију реализује Ненад Царевић

064 684 01 37

nesa@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Велики Рзав – Височка бања и кањон

Пре две године повела сам вас у кањон Јагнила вођена жељом да га видите док га не униште. Овог пролећа, прелепа траса преко Дупеш Чоке је коначно руинирана  да ова акција више никада неће постојати. Ко се сећа Кленцуша од пре 3 године, сада би се засигурно потресао пред његовим призором.

А Рзав?

Овај кратак форшпан садржи оно што нас је нагнало да вам покажемо нешто прелепо и вредно, а што је и поред тога у опасности да га више не буде, погледајте:

Височка бања

фото: Владимир Мијаиловић

Велики Рзав је река која тече источном границом Златибора – поред Бијеле Ријеке, Љубиша, Жељина и Сирогојна. Амбијент изузетне лепоте, плаховити брзаци, смарагдни вирови, врлетни кањони, лековите воде, чак и бања у самом кањону – нису једини адути Великог Рзава. Првенство над свим наведеним има чињеница да се ради о најчистијој реци Србије и последњој која је незагађена целим својим током, дугим преко 50 km. Оваквим вредним реткостима држава би морала бити Мајка, а не зла маћеха која над истим извршава смртну пресуду предвиђену Просторним планом Републике Србије. Више о томе прочитајте овде (потписник редова је уједно и наш домаћин Зоран Раковић). Пре него изнесемо програм акције, наглашавамо кобну могућност да овај кањон и јединствену Височку бању у њему можда више никад нећете видети, јер се радови и поред залагања грађанства – не заустављају…

Височки кањон Височка бања

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра Сава, тачно у 7.00 h. Молимо вас да дођете 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време.  Путујемо до Ариља у друштву Зорана Раковића, лидера борбе за одбрану Великог Рзава и на наше задовољство, нашег домаћина током обиласка овог предела. А крај Ариља су и Ариљске пирамиде… Велики и Мали Остреш последњих година буде знатижељу, нарочито након открића босанских пирамида (крај једних и других у близини је село Висока/Високо).

Височки кањон 

Наш план је да прођемо део кањона Великог Рзава код села Висока (Височки кањон), где је и некад чувени, данас мало заборављени извор термалне воде – Височка бања. Да, да, у самом кањону! Биће то адекватан предах након кањонске партије 🙂 То ће изгледати овако: кад дођемо до кањона, свлачимо се у купаћи и пролазимо стотинак метара са ранцем у ципелама у рукама до Вискочке бање. Ту се бањамо и настављамо сувом стазом, без даљег квашења.

Височки кањон 

Иначе, траса до кањона нас води и крај интересантног монолита, за који су везане многе легенде (добро познате Зорану). По повратку пролазимо ушће Катушнице и пењемо даље ка једном имању са фантастичним видиковцем, изнад самих базена. Траса није напорна,  дуга је око 6 km, али напомињемо учесницима да рачунају на квашење приликом проласка кањона.  Први јесењи викенд је одлично време за то, обзиром да су воде Височке бање термалне. Пре поласка за Београд, уприличићамо леп предах који подразумева ручак у природи, као прави епилог овој лепој причи 🙂

Пролазак воде је специфичан сегмент ове иначе врло лагане акције, тако да је она приступачна и учесницима са скромнијом кондицијом.

ОПРЕМА: гојзерице (могу и патике), мали ранац са водом и храном за успут, одећа прилагођена временским условима и проласку воде, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина, опрема за купање (пешкир, купаћи) и пресвлака. Понесите посуду и прибор за јело!

НАПОМЕНА: приликом проласка Височког кањона ће бити квашења, рачунајте на то!

ЦЕНА (путујемо минибусом):

2.100 дин

2.000 дин за пуноправне чланове Клуба

Ценом је обухваћен и ручак у природи

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник код хотела “Србија”).

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.