Архива за banja Ždrelo

Јужни Кучај на длану (и бонус – бања Ждрело)

Мало је врхова изнад 1000 мнв који су тако лако доступни, а још је мање оних који тако несразмерно много дају у односу на уложени труд. Пожерак, врх дискретног шарма, пружа невероватан видик у свим правцима. Од источних хомољских врхова преко доминантне Бељанице поглед се пружа на непрегледна пространства шумовитог Јужног Кучаја. На југоисточном хоризонту доминира карактеристичан врх Ртња а на југозападу масив Јастребца. За лепих зимских дана могуће је видети и Копаоник. Довољно је ово разлога да вас поведемо у зимску акцију када можемо очекивати најбољу видљивост.

У зависности од временских услова дужина стазе ће бити 12 km са 550 метара успона и спуста, односно 10 km са 450 метара успона и спуста.

ПОЛАЗАК: са паркинга поред  просторија Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник) тачно у 7 часова (дођите 10-ак минута раније како не би смо каснили). Путујемо аутопутем до мотела Стари храст где ћемо направити паузу за јутарњу кафу а затим преко Деспотовца и Ресавице до полазне тачке изнад крашког поља Дивљаковац.

Колским путем, лагано, пењемо се према Пожерку. Након уживања у видику и заслуженог одмора, у зависности од временских прилика настављамо према истоку како би смо обишли још један видиковац или краћим путем према изгорелом врху одакле се пружа одличан поглед на кањон Суваје. Са Изгорелог врха пажљиво, преко камените косе, спуштамо се до нашег возила нешто пре 16 h. Комбијем путујемо око 1 час до бање Ждрело у којој се можете купати или време провести у пријатној атмосфери ресторана уз огњиште које ће вас сигурно добро загрејати. Цена улазнице за улазак на базен за колективне посете је 400 дин.

Полазак кући планирамо за 20 h како би смо у Београду били између 22:00 и 22:30 h.

ОПРЕМА: Одећа прилагођена зимским условима, гојзерице, камашне, штапови по жељи као и опрема за купање.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  1.400 дин

ПРИЈАВЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

 Акцију реализује Ненад Царевић

064 684 01 37

nesa@serbianoutdoor.com

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а

Kaд је Вукан био Куделинов…

Felix Kanitz је своја путовања овим крајевима поредио са онима из „1001 ноћи“.  Можда је мало претерао, али сами знамо колико волимо да идемо на Вукајла! Међутим, ова дивна Хомољска планина има скривене бисере за које многи још увек не знају и то смо вам први пут показали прошле године, када је ова акција изазвала БУМ задовољства (што је сасвим довољан разлог да се опет нађе у нашем календару) У овом албуму, кога су управо ти учесници назвали „Ломатање – лудо радовање“ можете видети како нам је било…

Приказ трасе на Гуглу Млава... Нема сведочанства у стенама Вукана

НАПОМЕНА: због природе терена и трасе успона, у случају неповољног времена, које би омело њено одвијање, акција ће се одвијати стазом од извиђачког дома у селу Ждрело, преко врха Велики и Мали Вукан и спуст до извора „4 луле“.

Наиме, на коси изнад магистрале лежи заборављена тврђава, Куделинов град, до које је ПД „Вукан“ из Пожаревца ре пар година уредио стазу, којом ћемо поћи најпре ка Малом Вукану, а потом и Великом Вукану. Стаза до ње је врло стрма, тако да учесници рачунају на то, да ако желе да виде тврђаву, морају бити спретни на стеновитом терену. Из истог разлога, ова акција није за децу.

Горњачка клисура представља врата Хомоља. Дуга је 16 km и чине је четири велика меандра. Име је добила по ветру који дува њоме и широм околином.

У клисури се налазе и бројни остаци утврђења старог српског града који је престао да живи после пада Смедерева. На улазу у клисуру могу се видети разрушене стражарске куле, које су некада служиле за одбрану римског војног пута (Via militaris) што је пролазио овуда водећи за Ниш. У Горњачкој клисури такође се могу видети и остаци средњовековне српске митрополије.

Услед свог специфичног географског положаја, Хомољски крај се налази помало изван главних путева, тако да су у њему најбоље сачувана обележја старе балканске културе, народних обичаја, старих заната и традиционалне архитектуре. У Горњачкој клисури, и на Вукану и на Јежевцу, налази се више бедема средњевековних утврђења, а у Ждрелу и темељи града Дрмана и Куделина.

А све је почело пре пар година, када је наш пријатељ и сјајан планинар – тата Слоба Божић, прошао овом тада НЕстазом од чесме „Четири луле“ до тврђаве и даље на врхове, што је тако узбуркало планинарску чаршију, да су другари из „Вукана“ трасирали путању, чиме су тајну Вукана учинили приступачном свима нама.

ПОЛАЗАК:  тачно у 7:00 h, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“). Морамо доћи 15-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Путујемо аутопутем до Пожаревца, а одатле ка Петровцу и Горњачкој клисури, до извора „Четири луле“, одакле почињемо успон.

Почетак трасе, од магистрале до тврђаве је стеновит и радикално стрм. Стаза је маркирана и на пар места су постављени ланци (рукавице!), а доње фотографије (аутора Драгице Коцић и Зорана Таврића) најбоље дочаравају зашто се већа група не планира:

фото: Драгица Коцић фото: Зоран Таврић фото: Зоран Таврић фото: Драгица Коцић

Од тврђаве настављамо стазом без критичног нагиба ка врху Мали Вукан (732 m), а потом дуж превоја на Велики Вукан (825 m). Ова планина је дивна, а њени врхови, убијају вољу да се са њих крене јер пружају прелепе видике. Од тврђаве до врха Мали Вукан прелазимо непуна 2 km трасе дуж косе са прелепим видицима.

дуж косе... фото: Драгица Коцић фото: Зоран Таврић Врх... 

Од врха Велики Вукан до села Ждрело где нас чека наше возило, преостаје лагани спуст дуж 4,5 km. После акције одвозимо се до бање „Ждрело“ где употпуњавамо доживљај у термалним водама. Ко буде желео, може и да руча, а у 20:00 h полазимо натраг, за Београд, где стижемо до 22:30 h.   фото: Дејан Ковачевић

Куделинов град је тврђава која се налази 13 km југоисточно од Петровца на Млави, над реком Млавом  код  истоименог села. У историји је познато као упориште  бугарских великаша, браће  Дрмана  и Куделина (Друго бугарско царство крајем XIII века) који су из њега, као полунезависни владари тада управљали Браничевом (1273-1291.), нападајући западне државе, превасходно  краљевину Мађарску и Драгутинову Сремску краљевину (краљ Србије  1276-1282. краљ Срема 1282—1316). Историчари сматрају да су Дрман и Куделин  куманског порекла. Браћа су се користила слабљењем централне власти у Бугарском царству да би се осамосталили у области Браничева 1273. године. Владали су независно од бугарског цара и располагали војском коју су чинили углавном Бугари, Татари и Кумани.

Владислав IV Арпад (1272—1290) је покушао да их фото: Драгица Коцићсузбије 1285. године, али су његове трупе претрпеле пораз у Горњачкој клисури. Милутин је 1282. године на српском престолу наследио свога брата Драгутина, остављајући му северне делове државе (Сремска краљевина). Драгутин је био ожењен  Каталином – ћерком Угарске краљице Јелисавете, која је Драгутину  дала Мачванску и Усорско-солску бановину. Године 1282-4. она је послала трупе на Браничево, али су и њени напади одбијени, а вазалне земље опљачкане од стране Дрмана и Куделина у знак одмазде. Већ 1285. године, Драгутин је са својом таштом предузео још једну, такође неуспешну војну акцију против Дрмана и Куделина. Браћа поново односе победу након чега су похарали Драгутинове територије. Међутим, после тога, Милутин притиче брату у помоћ фото: Зоран Таврићи тада Браничево по први пут долази под српску власт и прикључује се Сремској краљевини. Вероватније је да су Дрман и Куделин страдали у овим биткама, него ли протерани, јер се након 1291. године не спомињу у историјским изворима. Данило у Житију краљева и архиепископа српских описује поход Драгутина и Милутина против куманских владара.

Након пораза Дрмана и Куделина, Српску краљевину је напао видински кнез Шишман (оснивач бугарске  династије Шишман). Напад је завршен неуспехом, а у контранападу, Милутин је заузео Видин и приморао Шишмана да се ожени ћерком свог великаша Драгоша. Од некадашње утврде, данас су остали само темељи, док је све остало зарушено.

приказ трасе на топо карти са параметрима

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА:  гојзерице и камашне обавезно, штапови за пешачење, мали ранац са водом и храном за успут, одећа слојевита, прилагођена временским приликама; заштита од ветра и евентуалних падавина и пресвлака. Ко жели на базен, носи наравно купаћи, пешкир и остало што је за то потребно.

НАПОМЕНЕ:

  • траса успона од магистрале до тврђаве је маркирана, врло окомита (на пар делова је оклинчена ланцем за придржавање), терен до Малог Вукана је стеновит, а после је стаза мирнија;
  • у Ждрелу може да се руча, а ко хоће, може у базен (групна улазница за базен је 400,оо дин).

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.600 дин

1.500 дин  за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Због природе терена, велика група се не планира.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

+42 нa -3 ! бања Ждрело

  Акцију реализују:

         Гордана Атанасијевић         и        Немања Манчић

                 065 377 14 74                     064 878 78 78

                  gordana@serbianoutdoor.com                    nemanja@serbianoutdoor.com

Врх - фото: Милош Бранковић  ПД "Вукан" на задатку трасирања стазе до тврђаве

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ОМАН – врх са више лица! Шош-Оман-Чока Унук – бања Ждрело

Није што је највиши међу Хомољским врховима, већ што је пешачење до њега и спуст до Липе врло лепа и опуштајућа траса, извезена преко преко широких пропланака и шума, а како се крећемо претежно гребенима, поглед може да лута хоризонтом на околне суседне врхове. Са завршницом у Ждрелу, биће то идеалан третман након радне недеље! Кликните на фотку доле десно и погледајте кратак филм са једног од ранијих провода на Оману:

 

ОВДЕ можете видети и Дулетову репортажу са прошлогодишњег Омана 🙂

ПОЛАЗАК:  тачно у 6.00 h, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Дођите 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо аутопутем до Пожаревца и даље ка Жагубици, после које ћемо се убрзо наћи на полазној тачки наше трасе, где напуштамо возило и полазимо ка Оману, од кога нас дели 5 km. Не правимо успутну паузу, јер пут дуг.

IMG_2483 IMG_2473 

У почетку стаза има благи нагиб, али се на кратко спушта, када постигнемо 30 висинских метара. После Курматура Маре, опет ходамо узбрдо, до врха Шош (888 m) и даље на Оман (962 m). Ту знамо да смо прешли трећину планираног пута. Али, обзиром на благост терена којим се крећемо и лепоту питомог крајолика, што ову акцију чини веома питком за све категорије љубитеља природе, изгледаће вам и краће. Оман је „чудан“, некима мистичан врх, са више назива, што сте можда већ приметили ако сте гледали карту, али је ретко посећиван, што је много чудније обзиром да цео предео пружа бескрајне могућности за пријатне, опуштајуће шетње.

Са врха се спуштамо ка Липи, која је 290 метара ниже од висине места где нас чека комби, тако да у наставку следи  успон на врх Чока Унук (741 m) и даље истоименим гребеном до краја, тј. асфалта, где нам је комби.

 Шта ли се то кува...(?)

Ова траса је дуга 13 km са успоном од 590 m. По силаску, одвозимо се до бање Ждрело, где су нам на располагању базени са термалном водом, сауне, масаже, вечера, ко жели…

За Београд полазимо у 19.30 h како бисмо у Београду били најкасније до 22:30 h.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, одећа прилагођена временским приказ трасе на картиприликама, заштита ветра и евентуалних падавина. Све што је потребно за базен, обзиром да свраћамо у Ждрело (купаћи,  пешкир и пресвлака).

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.800 дин

1.700 дин  за чланове Клуба

За групу од 40 учесника, цена се умањује за 300 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕи информације средом од 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц  (Коњарник, код хотела Србија)

    Акцију реализују:

           Зоран Стејић       и       Дарко Цветковић

064 453 83 04               066 613 935

 zokimen@serbianoutdoor.com                darko@serbianoutdoor.com   

 са спуста... пауза на врху :-) 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Велики Крш и Борски Стол

Од бројних љубитеља природе, овде су увек ишли само сладокусци, јер су ове планине и читав предео око њих МЕРАК. Знам много њих који се тамо упуте у сопственој режији, али ништа мање оних који јетко упуте питање – Кад се иде? Па ево – ИДЕ СЕ 🙂

Превој Цепе, између Крша и Стола (фото: Зоран Стејић)

 Ок, рецимо да незнате о чему причам, погледајте овај албум, па да наставимо даље…

Сада, по албуму, видите да смо тамо срели једно врело лето и једно, као нигде и никада, цветно пролеће. План је био да бар погледом пребројимо милионе висибаба почетком једног марта док снег копни; једном смо доживели све боје јесени, када пурпурни руј опточи беле стене Стола. Једном смо се играли жмурке у магли, дешава се… Овога пута нам је заиста дуго требало да преломимо коју од тих варијанти да буде приређена ове године. Јер ТАМО је лепо УВЕК (ризикујем да звучи прозаично, али је тако). На чудноват начин, тамо природне чари достижу неке крајности због чега се том месту увек морате враћати. Знају то добро они који су били, а ко још није, схватиће лако. Листање фотографија је некако упутило на одлуку!

Одатле су отворене многе стазе, због чега је ово место као створено за базу из које се сваки дан може отперјати на неку страну. Наш план је да се попнемо на импозантну кичму Великог Крша – најлепшег гребена Србије са ког поглед досеже и Штрбац и Дунав и много  тога још. У недељу ћемо се прошетати до врха Борског Стола, а по силаску следи повратак за Београд. Ево детаљног плана, по данима:

језеро крај Дома, подно Стола (фото: Александар Вељковић)

Петак, 18. мај:

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125,  тачно у 17 h. Полазимо аутопутем ка Пожаревцу, и даље ка истоку преко Дебелог Луга, Јасикова, до Горњана и Стола. Најкасније до 23 h стижемо у село Горњане и смештамо се, као и прошле године у домаћој радиности, код госпође Мире, чије нам је гостопримство значајно обележило прошлу акцију!

Због положаја на коме се налази, овај Дом ужива репутацију најбољег места од свих сличних, као Оаза сочног мира, те се искрено надамо да ће бити поново као пре. Смештамо се, а пре спавања – топла чорбица 🙂

 вече уз ватру крај Дома

Субота, 19. мај:

Након буђења, кафе, доручка, тачно у 9 h полазимо према превоју Цепе, ка стази за Велики Крш. Стаза је маркирана до гребена, даље није ни потребно, водиће вас очи, а натраг се враћамо истим правцем. Са овог гребена, види се пола Србије и има се осећај као да се налазите изнад географске карте у природној величини. Неки су врхови ниски, неки виши, а неке узвишени – такав је овај! По повратку нас чека топао ручак и дружење уз ватру.

Укупна дужина трасе износи 12 km са успоном од 450 m.

И најзад - ВРХ! :-) фото: Деки Ристов

Недеља, 20. мај:

Дан предвиђен за успон на врх Стола и повратак уз неколико занимљивих пауза. Након кафе полазимо у 7.30 h на врх Стола (можемо и тамо доручковати, пошто до врха имамо сат лаганог хода :-). И овај врх је Богом дан за изливе хедонизма. Ако већ јуче није, данас сваком постаје јасно да се овом месту увек враћа и да се ова акција никада не одлаже у фолдер „ту сам био или била“; то је вечити евергрин! Укупна дужина трасе износи 2 km са успоном од 305 m.

На путу до Београда свраћамо најпре на Врело Млаве, затим посећујемо Тршку цркву и најзад. Ручаћемо у ресторану „Дебели лад“ код Петровца, а у Београд стижемо до 23 h.

 Срећа, срећа, радос! 

Средњовековни манастир Тршка црква се налази у Хомољу, на путу Жагубица – Петровац на Млави, код села Рибари, 4 km западно од Жагубице. Некада се ту налазило средњевековно насеље или село Трг, по коме је Тршка црква и добила име. Тршка црква је најстарији црквени споменик у источној Србији. Према предању,  изграђена је још у IX веку, али се на основу сачуваних материјалних остатака (грифона, прозора на апсиди и керамичких судова уграђених у западну фасаду храма), датира на крај XIII века, негде око 1274. године. Првобитно је био црква била посвећена Св. Николи. Тршка Црква је срушена и прва велика обнова била је 1430. године у време владавине деспота Ђурђа Бранковића, када је црква посвећена Рођењу Пресвете Богородице, што је остало до данашњих дана. О томе сведочи камена плоча са натписом и друга из 1483. године.

Оскудни су подаци о Тршкој цркви из времена турског ропства. У турским пописима из 1572. године се манастир Тршка црква помиње као активан. Манастир је са имањем припадао султанском хасу и давао приход султановој благајни од 130 акчи. Деценију касније, пописом се констатује смањење манастирског задужења на 120 акчи. Није познато због чега се то догодило – да ли је манастир стекао неке привилегије или му је смањен земљишни посед. Није познато када је Тршка црква страдала, али је записана обнова из 1796. године, из ког време потиче данашњи изглед.

После II светског рата манастир Тршка црква је био опљачкан. 1953. године вршена је реконструкција манастира и подигнут је конак. Новији конак подигнут је 1973. год и у њему капела Светог Николе. Тршка црква је једнобродни храм рашке архитектонске школе и један је од репрезентативнијих рашких сакралних грађевина, насталих области веома удаљеној од српских средњовековних крајева Старог Раса. Зидана је сигом, равних масовних зидова дебљине 1 m. Укупна дужина Тршке цркве је 24 m, а ширина 7 m. Темељи Тршке цркве су урађени од камених блокова пешчара. Над централним делом налази се округли тамбур кубета на квадратном постољу, покривен оловом. На Тршкој
цркви су постављена само три прозора (два у наосу и један олтару). Главни и једини улаз у Тршку цркву је са запада, а портал је начињен од три масивна камена блока. Камена пластика Тршке цркве је рустична и чине је орнаменти у виду плетенице, флорални мотиви и представе митолошких бића. На западној фасади Тршке цркве се налазе склуптуре уклесане у камену, од чега се издвајају крилати грифони. Скулптуре грифона се данас још могу видети у Студеници, Бањи и Дечанима, најлепшим споменицима рашке школе. Грифони, од којих северни држи у предњим канџама главу овна, а у задњим главу лоза плодностичовека, док јужни држи главу анђела, представљају јеванђелисте Луку и Матеју. Простор Тршке цркве подељен је на унутрашњу припрату, наос и олтар. Између припрате и средишњег дела цркве је лепо обликован портал. Под у припрати, као и у средишњем делу цркве је од камена. Куполу носе 4 пиластра, а тамбур куполе је елипсастог облика -као у манастиру Ђурђеви Ступови – са уздужном осом у смеру север – југ. Пиластри су међусобно повезани преломљеним готским луком. Источне пиластре повезује метална шина, маскирана храстовом облогом, да личи на греду, на којој су рефлектори који осветљавају унутрашњост куполе. На источном зиду припрате су иконе Господа Христа и Мајке Божије, са старог иконостаса од храстовине, релативно значајне историјске вредности. Тршка црква је увршћена у значајне историјске споменике Србије. Манастир је активан, женски и о њему, уз молитву и богослужење, брину монахиње. У народу постоји веровање да винова лоза која се пружа уз сам зид цркве доноси плодност.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: транспортни (велики) ранац, мали ранац за дневне активности, гојзерице, штапови, заштита од ветра и евентуалних падавина; пешкир за купатило и за базен у Ждрелу, купаћи.

врело Млаве Тршка црква

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:Смештај и гостопримство у Горњанима, учесници су лане оценили са пет звездица

3.700 дин (превоз, смештај, вечера у петак и ручак у суботу)

3.600 дин  за  чланове Клуба

Ко жели да спава у сопственом шатору, цена се умањује за 800 дин (износ преноћишта).

ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ:  

Код домаћина имамо храну, по цени од 200 дин по оброку (храна је домаћа и изврсна!), тако да се нећете морати оптерећивати набавком и ношењем хране пре пута.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ   и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија)

Акцију реализује Зоран Стејић

064 453 83 04

zokimen@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Ракобарски вис – водопад Бурев (и бонус бања Ждрело!)

Наша истраживања Северног Кучаjа обично смо везивали за стазе и видиковце изнад Дунава. Овога пута прошпартаћемо југо-западном страном овог масива обилазећи један онижи врх али у овој области доминантну тачку – Ракобарски вис. Не брините, са овог врха ( 691 мнв) пружа се одличан видик, како на цели Северни Кучај, тако и на венац Хомољских планина и све из једног другачијег угла.

Осим прелепих и нажалост напуштених пашњака обилазимо и два лепа водопада који ће се, због топљења снега, приказати у најлепшем издању. Први, Мало врело, готово на самом почетку а други, Бурев, пред сам крај ове шетње. Дужина стазе је 13 km са 600 m успона и исто толико спуста. Осим почетног успона кондиционо није захтевна па је могу проћи и они слабије припремљни као и почетници.

   

ПОЛАЗАК:  са паркинга поред  просторија Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник) тачно у 7 часова (дођите 10-ак минута раније како не би смо каснили). Путујемо аутопутем према Пожаревцу и надаље према Кучеву. Нашу шетњу почињемо на ободу села Ракова бара после четрдесетак минута стижемо до водопада Мало врело где чемо направити получасовну паузу. Након нешто више од једног часа константног успона долазимо на Ракобарски вис где правимо још једну дужу паузу.

Од ове тачке лаганим спустом идемо у правцу села Шевица. Обилазимо Шевићку пећину која је истовремено и понор једне речице. Уколико доток воде не буде певелик обићи ћемо прву дворану пећине тако да је неопходно за ову активност понети батеријске лампе.

Након одмора код пећине настављамо крашким пољем па затим правимо дужи спуст до водопада Бурев,

Овде правимо краћу паузу како би смо уживали у овом изузетно лепом водопаду. Након краћег пешачења  до нашег превоза стижемо око 16 h.

Након завршене пешачке туре крећемо на једно-сатну вожњу према бањи Ждрело у којој се можете купати или време провести у пријатној атмосфери ресторана уз огњиште које ће вас сигурно добро загрејати. Цена улазнице за улазак на базен за колективне посете је 400 дин..

Полазак кући планирамо за 20 h како би смо у Београду били између 22.00 и 22:30 h.

ОПРЕМА: Одећа прилагођена временским условима, гојзерице, штапови по жељи као и опрема за купање.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 дин

1.400 дина за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

ПРИЈАВЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Александар Радовановић

063 555 966

aca@serbianoutdoor.com

   

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Између уклетог и светог: клисура Бистрице – Лукин камен – бања Ждрело

Ово је једна врло лепа траса у ареалу „Капије Хомоља“, по мери зимског дана, која води живописном клисуром Бистрице, крај њених слапова и водопада и качи изузетно леп видиковац –  Лукин камен. Није тешка, нити дуга, тако да могу учествовати и почетници. Почиње од моста за који мештани верују да је уклет, а завршава код старог манастира Орешковица. Након пешачења,  сјурићемо се у Ждрело! 🙂

 поглед са Суморовца

Према легенди, пролазећи овим крајевима, с десне страном Млаве, цар Лазар и царица Милица су, испод оближњих планина пронашли изузетно бистар извор и речицу. Ту су се одморили, пили воду, умили се. Чувши за то, људи су почели да насељавају тај део око извора и настало је село у чијој близини беше и манастир који је данас Бистричка црква. Цар Лазар и царица Милица су село касније прозвали Бистрица по бистрој води коју су ту затекли.

ПОЛАЗАК:   у 7.00 h, са паркинга крај нашег Клуба (Устаничка 125). Морамо доћи 15-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Путујемо аутопутем преко Пожаревца и Петровца, до села Бистрица где напуштамо возило и почињемо пешачење.

слапови Бистрице излетиште, фото Александар Вељковић

Полазимо од Уклетог моста на крају села Бистрица. Да, баш тако и о томе можете видети причу овде, али не брините, већ смо га много пута прелазили, безбедно је 🙂 Ходамо дуж живописног тока реке Бистрице ка цркви Светог цара Константина и царице Јелене. У непосредној близини је и лепо уређено излетиште са чесмом, дрвеним столовима и клупама. Ту се сваке године одржава манифестација „Дани воденичара и помељара“ (Бистрица је позната по својим старим воденицама), а нама ће ту бити идеално место за доручак!

Данашња црква почива на темељима старог манастира саграђеног 1471. године, у време турског ропства. Црква је направљена на удаљеном месту од села како би је што боље сачували од Турака, али су је 1813. године ипак срушили. Ктитори прве цркве која је овде била беху Богдан и Митар Јакшић из суседног села Ждрело. Данашња црква је обновљена на темељима старе, тако да је задржала исте димензије. Године 1936. на инсистирање свештеника Чедомира Кујунџића који је у то време био парох, започета је обнова цркве . Завршена је 1937. године, преживела је Други светски рат и остала као у периоду завршетка обнове. Црквена слава је Велика госпојина када се у порти одржава велики традиционални Великогоспојински сабор.

Настављамо даље уз Бистрицу ка њеном водопаду… Налази се на 500 m од излетишта и представља диван мотив за фотографисање и инспиративан предах 🙂

Бистрички водопад у рано пролеће Бистрички водопад, зими Скретање за Лукин камен

Враћамо се са водопада и пењемо ка Лукином камену, предивном видиковцу изнад долине Решковице. То је маркантна кречњачка стена, истуреног шпица и препуна шкрапа, што је не чини лако приступачном, али је видик предиван; испред је Вукан, а доле се види обновљени стари манастир Орешковица, чије је братсво ту поставило крст. Лукин камен је одлично место са кога се ужива у заласку сунца, што је утицало на креирање ове трасе 🙂

Лукин камен  фото: Александар Вељковић Лукин камен

 

Са Лукиног камена се спуштамо ка манастиру Светог Петра и Павла – Орешковица, подигнутог недалеко од извора Решковице.

Манастир Решковица се налази у атару села Ждрело и припада Браничевској епархији. Од средњовековне Орешковице остали су само темељни зидови храма из којих се диже високи дрвени крст, који је јеромонах Данило донео из Јерусалима. Он од 1991. обнавља манастир у планинском беспућу. Црква Свете Тројице је јединствена, јер има три црквена брода на три спрата. Два су под земљом и посвећени су Сабору Светих апостола и Светој Катарини Синајској, а надземни део храма Светој Тројици. У спољашњем изгледу храма украшеног лепо отесаним белим кречњаком и црвенкастим пешчаром уједињени су елементи српско-византијског стила са егзотичним утицајима из Свете земље.

Према народном предању, а и неким историјским потврдама, саградио га је кнез Лазар. Манастир је био посвећен светој Тројици, па се у старим записима помиње као светотројички или троицки. Лековит извор крај манастира по предању је сазидао кнез Лазар. Тај извор се налазио на седамдесетак метара северно од старе манастирске цркве. Цео манастир био је ограђен заштитним зидом чији се темељи још увек понегде назиру. Од саме цркве остало је веома мало, заправо делови зида не виши од једног метра. Види се да је била доста малих димензија, због чега неки сумњају да је то била царска задужбина, иако је познато да Лазареве цркве нису биле грандиозне грађевине, већ мале и скромне богомоље, што одликује и њега као човека и тешко време у којем је живео. После тешких времена у којима је манастир био од 1467. године, када је привремено напуштан до 1528. године, црква је обновљена, највероватније на старим темељима. Манастир је био значајан духовни центар у време када је из духовности извирала укупна наша култура. У њему су, од краја XVI па до краја XVII века, преписиване свете књиге. Захваљујући свом географском положају, манастир се одликовао тешком приступачношћу. За доба када силнике нису могли зауставити ни најјачи одбрамбени зидови, ова чињеница је била велика предност. У Орешковици је преписано много књига, али је до данашњих дана сачуван мали број. Остале су нестале у турским паљевинама и пљачкама или у бегу од турског зулума. Манастир су Турци 1688. године опљачкали, спалили и срушили. Обнављање манастира започето је 1991. године. Међутим, то није уобичајено обнављање на темељима пострадалог манастира – овде су темељи средњевековног манастира Решковице остављени по страни, а гради се на двадесетак метара северно од њих нова црква, са три нивоа, од којих су два дела под земљом (најнижи је посвећен Сабору Светих Апостола, средњи Светој Катарини Синајској, а горњи Светој Тројици).

Након посете манастиру Орешковица, настављамо до Извиђачког дома где нас чека наше возило. Укупна дужина трасе износи 11 km са успоном од 280 m и спустом од 260 m, што значи да није кондиционо захтевна. Одвозимо се до бање „Ждрело“ где проводимо остатак времена, опуштајући се у лековитим, термалним базенима (групна улазница је 400 динара). За Београд полазимо у 20 h и стижемо до 22:15 h.

Пост фестум у Ждрелу :-) (фото: Александар -Вељковић) Ждрело (фото: Александар -Вељковић)

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА:  гојзерице и камашне, штапови за пешачење, мали ранац са водом и храном за успут, одећа слојевита, прилагођена временским приликама; заштита од ветра и евентуалних падавина и пресвлака. Ко жели на базен, носи наравно купаћи, пешкир и остало што је за то потребно.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.600 дин

1.500 дин   за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

За групу од 40 учесника, котизација се умањује за 200 дин.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима клуба, сваке среде у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“).

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

gordana@serbianoutdoor.com

 Лукин камен и Вукан у позадини Водопад Бистрице, фото: Александар Вељковић Лукин камен, фото: Александар Вељковић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

КРИЛАШ (бања Ждрело)

Село Шетоње, надомак Горњачке клисуре нам је добро познато, али када се настави даље и прође село, убрзо наилазимо на прекрасна језера, која су лети савршено место за камп. Али, околне планине нису тако посећене, а нису за подценити. Језера нас неће интересовати у децембарском дану, тако да ће наша „мета“ бити Крилаш! Траса од свега 15 km са 550 m успона, идеална је за зимски дан, нарочито ако се финале планира у термалним базенима Ждрела 🙂

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 7.00  h. Полазимо аутопутем према Пожаревцу и даље ка Петровцу, до села Везичево, одакле почињемо пешачење.

Успон није радикалан, крећемо се колским путем, најпре шумом, а касније излазимо на брисан простор гребена. Са Великог врха пружа се леп видик на села, али и околне планине (Вукан, Јежевац, Лисичји врх…). На Крилашу се налази Ћопина градина која представља утврђено насеље гвозденог доба, док су трагови римског пута видљиви у Турским орницама, али онда када нема снега. Навела сам то тек да подсетим како ово место заслужује пажњу и није „анонимно“.

Постоје најмање две варијанте куда наставити са врха, тј. којим путем сићи. Зато сам у уводу споменула Кореничко језеро, као одличну базу, када током лета одлучите да „опајате“ овај предео својим корацима 🙂 Како је зимски дан краћи, али и због лепе долине Ћовдинског потока, спустићемо се овог пута у Ћовдин. У самом завршетку је црква пећина. Већ рекох колико је дуга траса и успон, тако да у овој акцији могу узети учешћа сви који су се опробали по оближњим Хомољским висовима (Вукан, Јежевац…). Траса је средње захтевна по снегу, лети би била баш лака.

поглед на Вукан и параглајдеристи 

Изненадиће вас шаролике шуме лишћара и јелкица, а можда, ако време буде ведро, угледамо и параглајдеристе, којима је Крилаш згодно узлетиште 🙂

А у Ћовдину нас чека наше возило, којим се одвозимо до Ждрела, бањамо се, ко жели може и да руча. За Београд полазимо у 19.30 h, како бисмо у Београд стигли до 22 h.

ОПРЕМА:  гојзерице и камашне обавезно; штапови за пешачење, мали ранац са водом и храном за успут. Одећа слојевита и мора бити одговарајућа временским приликама. У ранцу увек треба имати заштиту од ветра или евентуалних падавина и пресвлаку. Ко жели касније у базен, нека понесе купаћи и  пешкир.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 дин

1.400 дин

За групу од 40 учесника, цена се умањује за 200 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

Акцију реализује Ненад Царевић
064 684 01 37
nesa@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

БРЕЗНИЦА – Мијуцића пећина и водопади

Опет ћемо на Хомоље које стварно представља непресушан извор лепих терена, стаза, врхова и видиковаца, шума, река и потока, водопада… Сигурно је да није довољан ни један ни два живота да се све то обиђе, прегледа, забележи, фотографише и понајвише меморише у сопственим емоцијама и утисцима. Овом стазом смо први пут ишли пре три године, па је сад време да је опет прођемо. Гарантујемо да нећете остати равнодушни, зато да кренемо:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:30 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо аутопутем према Петровцу на Млави и настављамо према Горњачкој клисури. Пролазимо манастир Горњак (нећемо га посећивати) и убрзо након тога се одвајамо са пута према селу Брезница. Ту напуштамо возило и крећемо долином Брезничке реке.

  

Након сат времена хода прелазимо реку и почињемо успон на Велики Комнен. Овај врх се налази на надморској висини од 524 м. а са њега се пружају одлични видици према Малом и Великом Суморовцу, као и према Малом и Великом Вукану. Правимо паузу, па онда крећемо прелепом гребенском стазом да се спуштамо према долини Комненске реке.

 Одмор са погледом на Велики Суморовац

Недуго по силаску у долину, стижемо и до Мијуцића пећине и врела Комненске реке.

 Врело Комненске реке; Фото: Александар Вељковић Доњи слапови

Врело је (као што је случај са многим сличним) периодичног карактера, тј. најјаче је у рано пролеће након топљења снегова са околних врхова. Вода се преузима за потребе локалног водовода, тако да врело практично ни не постоји за време летњих врућина. Правимо другу паузу или код саме пећине или нешто низводно на једној лепој ливади, па крећемо натраг.

 Можда ћемо је опет срести! 

Ходамо неко време долином Комненске реке, пролазимо водопад, па скрећемо са пута и идемо опет узбрдо на гребен. Долазимо до локалитета „Делови“, спуштамо се до потока Труц, па онда опет узбрдо и долазимо до Кругле њиве.

  

Ту или на оближњој Главици правимо још једну паузу и након тога почињемо спуст назад ка долини Брезничке реке где нас чека наш превоз. По завршетку овог пешачког дела акције, настављамо на додатно уживање, тј. на купање у бању Ждрело. Након тога крећемо натраг ка Београду са очекиваним временом повратка око 22:00-23:00 h.

Укупна дужина пешачења је 19-20 км,  са 700 м успона и исто толико силаска. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо: колски путеви, шумске стазе, гребенски путеви. Воде има на врелу Комненске реке, али препоручујемo ношење довољних количина према индивидуалним потребама.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или добре патике), камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.500 дин.

1.400 дин за чланове клуба са плаћеном чланарином за текућу годину

У цену није урачунато купање у Ждрелу које за групне посете преко 10 особа износи 400 дин по особи.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:30 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 h).

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Бисери Хомоља: ЗДРАВЧА – извор потајница Стојање – бања ЖДРЕЛО

  Зашто Бисер?

Зато што има истурени, стеновити врх попут трона са ког можете да посматрате шири предео са суседним, благо заталасаним хомољским врховима и зато што се стаза до њега и од њега пружа кроз динамичан крајолик који заиста озари душу. 

ПОЛАЗАК: са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој125 (Коњарник, код хотела „Србијa“), тачно у 7.00 h, дођите 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време.

Планирамо да на пешачење ка врху Здравча кренемо са превоја Бигерје, а спустимо уз обод Краку Шерпоњ, долином клисуре Ваља Мори ка потајници Стојање до села Селиште. Ова траса је дуга 12 km са свега 200 m успона, јер идемо правцем којим се више спуштамо и ево како то изгледа:

 

Иначе, потајнице су изузетно ретке природне творевине, због чега су увек заштићене. У Србији их има три. Извор има шупљину (сифон), из које вода истиче када се напуни и почне да прелива отвор. Када се излије, вода престаје да тече, а каквом динамиком ће се ови процеси смењивати, зависи од хидролошких фактора самог терена и наравно временских услова. Можда отуд назив Стојање ? Ове творевине су релативно фражилне, јер ако се сифон оштети, напрсне, извор ће изгубити карактеристична својства.

Од недавно, ова потајница је уређена и изгледа као да вода тече из корена старог стабла.

Возилом настављамо до Тршке цркве из XII века. Након посете цркви, настављамо ка бањи (аквацентру) ЖДРЕЛО, са базенима пуним топле (42 С), сумпоровите воде.

 По предању, ова црква је сазидана раније, у IX веку. Али, према сачуваним доказима остаје да је то био крај XII века, као и да је првобитно био посвећен Светом Николи. Данас је то женски манастир у коме постоји капела Светог Николе, док је црква посвећена рођењу Пресвете Богородице. Сазидана од сиге и пешчара, Тршка црква је изузетно вредан споменик Рашке школе. А грифони, од којих северни у предњим канџама држи главу овна, а у задњим главу човека, и јужни који држи главу анђела – представљају јеванђелисте Луку и Матеју. Такве скулптуре се могу видети једино још у Дечанима и Студеници.

Бања у Ждрелу је постала aквапарк. Али је и много раније, док није било ни ресторана, ни базена, то било омиљено место за фантастичан предах након планинарења. Зашто бисмо мењали пријатну навику?  🙂

У Београд стижемо најкасније до 22.30 h.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, вода, храна за успут, заштита од ветра и евентуалних падавина.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.650 динара

1.550 динара за чланове Клуба са плаћеном чланарином

За групу од 40 учесника, цена се умањује за 250 динара

Акцију реализује Зоран Стејић

064  453 83 04

zokimen@serbianoutdoor.com

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Јесен на Хомољу: Брезница-Мали и Велики Вукан-бања Ждрело

У периоду краћих јесењих дана нема ништа лепше него отићи на оближње Хомоље, прећи једну лепу пешачку стазу и на крају све то зачинити купањем у топлим водама бање Ждрело. Ово је управо један такав излет који ће вам се допасти.

  Велики и Мали Вукан

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:30 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо аутопутем према Петровцу на Млави и настављамо према Горњачкој клисури. Пролазимо манастир Горњак (нећемо га посећивати) и убрзо након тога се одвајамо са пута према селу Брезница. Ту напуштамо возило и крећемо према Малом Суморовцу. Нагиб није нешто специјално велик, али је успон све време константан. Долазимо до седла испод врха и одатле силазимо на другу страну.

Велики и Мали Суморовац

Спуштамо се до пута који води према Великом Суморовцу, али овај пут не настављамо њиме, већ скрећемо према Ловачкој чесми. Ловачка чесма се налази са источне стране Вукана, супротно од стране којом се стандардно пење на Вукан.

 Ловачка чесма Велики Вукан са мање познате стране

Одатле крећемо у други успон (мало тежи него претходни) стрмом стазом према седлу између Малог (752 мнв) и Великог Вукана (825 мнв). Иако је нагиб већи, неће нам бити тешко да се попнемо зато јер пролазимо кроз прелепу шуму у којој влада савршен мир.

Успон према седлу На Малом Вукану

По изласку на седло идемо прво лево на Мали Вукан, па се враћамо натраг и настављамо на Велики Вукан. Ту правимо и последњу дужу паузу након које крећемо у спуштање стандардном стазом према Ждрелу.

Велики Вукан (сликано са Малог) КАУП-овци на Великом Вукану

У селу нас чека возило које нас превози до бање и тамо остајемо на купању и осталом уживању. Након тога крећемо натраг ка Београду са очекиваним временом повратка око 22:00-22:30 h.

Укупна дужина пешачења ће бити 15 km,  са 850 m успона и 900 m силаска. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо: колски путеви, шумске стазе, гребенски путеви. На Ловачкој чесми се могу обновити залихе воде, али је ипак потребно да се у старту понесу довољне количине у случају да чесма није у функцији. Траса

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.500 динара

1.400 динара  за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

У цену није урачунато купање у Ждрелу које за групне посете преко 10 особа износи 400 дин по особи.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ПОЛАЗАК: крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:30 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 h).

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Јужни Кучај на длану (и бонус – бања Ждрело)

Мало је врхова изнад 1000 мнв који су тако лако доступни, а још је мање оних који просто несразмерно много дају у односу на уложени труд. Пожерак, врх дискретног шарма, пружа невероватан видик у свим правцима. Од источних хомољских врхова преко доминантне Бељанице поглед се пружа на непрегледна пространства шумовитог Јужног Кучаја. На јужном хоризонту доминира карактеристичан врх Ртња а на југоистоку масив Јастребца. За лепих зимских дана могуће је видети и Копаоник. Довољно је ово разлога да вас поведемо у зимску акцију када можемо очекивати најбољу видљивост.

У зависности од временских услова дужина стазе ће бити 12 km са 550 метара успона и спуста, односно 10 km са 450 метара успона и спуста.

ПОЛАЗАК:  испред Сава центра тачно у 7 часова (дођите 10-ак минута раније како не би смо каснили). Путујемо аутопутем до мотела Стари храст где ћемо направити паузу за јутарњу кафу а затим преко Деспотовца и Ресавице до полазне тачке изнад крашког поља Дивљаковац.

Колским путем, лагано, пењемо се према Пожерку. Након уживања у видику и заслуженог одмора, у зависности од временских прилика настављамо према истоку како би смо обишли још један видиковац или краћим путем према изгорелом врху одакле се пружа одличан поглед на кањон Суваје. Са Изгорелог врха пажљиво, преко камените косе, спуштамо се до нашег возила нешто пре 16 h. Комбијем путујемо око 1 час до бање Ждрело у којој се можете купати или време провести у пријатној атмосфери ресторана уз огњиште које ће вас сигурно добро загрејати. Цена улазнице за улазак на базен за колективне посете је 300 дин.

Полазак кући планирамо за 20 h како би смо у Београду били између 22:30 и 23 h.

ОПРЕМА: Одећа прилагођена зимским условима, гојзерице, камашне, штапови по жељи као и опрема за купање.

НАПОМЕНА: У случају временскик неприлика извешћемо акцију Рам –Велико брдо- Бања Ждрело (биће ускоро постављено)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.600 дин

1.500 дина за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

ПРИЈАВЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

 Акцију реализује Александар Радовановић

063 555 966

aca@serbianoutdoor.com

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ОМАН – врх са више лица! Шош-Оман-Чока Унук – бања Ждрело

Није што је највиши међу Хомољским врховима, већ што је пешачење до њега и спуст до Липе нешто што фантастично опушта, јер траса је као вез преко широких пропланака и шума, а како се крећемо претежно гребенима, поглед може да лута хоризонтом на околне суседне врхове. Са завршницом у Ждрелу, биће то идеалан третман након радне недеље!

IMG_2480 IMG_2456 IMG_2453

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред центра Сава, тачно у 6.00 h (дођите 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо аутопутем до Пожаревца и даље ка Жагубици, после које ћемо се убрзо наћи на полазној тачки наше трасе, где напуштамо возило и полазимо ка Оману, од кога нас дели 5 km.

IMG_2483 IMG_2473 IMG_2484

У почетку стаза има благи нагиб, али се на кратко спушта, када постигнемо 30 висинских метара. После Курматура Маре, опет ходамо узбрдо, до врха Шош (888 m) и даље на Оман (962 m). Ту знамо да смо прешли трећину планираног пута. Али, обзиром на благост терена којим се крећемо и лепоту питомог крајолика, што ову акцију чини веома питком за све категорије љубитеља природе, изгледаће вам и краће. Оман је „чудан“, некима мистичан врх, са више назива, што сте можда већ приметили ако сте гледали карту, али је ретко посећиван, што је много чудније обзиром да цео предео пружа бескрајне могућности за пријатне, опуштајуће шетње.

Са врха се спуштамо ка Липи, која је 290 метара ниже од висине места где нас чека комби, тако да у наставку следи  успон на врх Чока Унук (741 m) и даље истоименим гребеном до краја, тј. асфалта, где нам је комби.

IMG_2479 IMG_2472 IMG_2478

Ова траса је дуга 13 km са успоном од 590 m. По силаску, одвозимо се до бање Ждрело, где су нам на располагању базени са термалном водом, сауне, масаже, вечера, ко жели…

За Београд полазимо у 19.30 h како бисмо пред центром Сава били у 22.00 h.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, одећа прилагођена временским приказ трасе на картиприликама, заштита ветра и евентуалних падавина. Све што је потребно за базен, обзиром да свраћамо у Ждрело (купаћи,  пешкир и пресвлака).

ЦЕНА:

1.800 дин

1.700 дин  за чланове Клуба

За групу од 40 учесника, цена се умањује за 300 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕи информације средом од 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц  (Коњарник, код хотела Србија)

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

Oman

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.Oman