Архива за Arilje

Кањон Пањице, Водена пећина и плаже Великог Рзава

Због великог интересовања, поново идемо на Пањицу!

Велики Рзав тече са јужних падина Муртенице, источном границом Златибора, северним делом Старог Влаха ка Ариљу, према коме ћемо се и ми упутити тога дана. Предивна река, згодна за љубитеље рафтинга, али и за хедонисте који би уживали на њеним плажама…(што нам је у плану!). За ову акцију увек влада велико интересовање, па је потребно на време да се пријавите, како бисте обезбедили учешће. Овде можете погледати репортажу са прошле акције!

 фото: Дуле Опачић фото: Дуле Опачић фото: Дуле Опачић

Водена пећина са водопадом у кањону реке Пањице представља најлепшу природну атракцију на подручју Ариља и сигурно заслужује да буде заштићено природно добро Србије. А доступна је и оним знатижељницима који немају нарочиту физичку кондицију. Стога је ово акција погодна за све узрасте и категорије љубитеља природе!

campanula secundiflora фото: Дуле Опачић фото: владимир Мијаиловић

У овој прелепој клисури, Јосиф Панчић је открио ендемску врсту биљке campanula secundiflora. Данас се претпоставља да их на овом локалитету нема више од сто примерака. Са мало пешачења, видећемо много тога лепог, па кренимо редом… 

фото: Дуле Опачић  фото: Дуле Опачић

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник) у 6.00 h. Окупљамо се 15-ак минута раније како бисмо кренули на време. Путујемо ка Ариљу, а пошто је пут дуг, успут правимо јутарњу кафе паузу, а потом настављамо ка селу Добраче 🙂

До пре 50 година то је било највеће насељено место у бившем Ариљском срезу са 2.142 становника,  док је у варошици Ариље тада било само 1.006 становника. Тужно је шфото: Дуле Опачићто их сада ту има свега 821.

Ту напуштамо аутобус и настављамо пешице кроз село, до задњих кућа одакле почињемо да пратимо реку Пањицу узводно њеним током и након 3 km пред нама ће се указати 10 метара висок водопад, који се разлива преко, маховином обрасле бигрене окапине! Стотинак метара изнад су плитки и пространи каскадни вирови златносмеђе боје, а десно је још већи отвор, којим се у пећину може ући до 70 метара

На 10-ак минута од водопада идемо дуж најлепшег тока речице, ка пећини из које извире Пањица. Улазимо у њу неких десетак метара, ради разгледања и сликања, не идемо дубље, јер нисмо опремњени за то, а ни обучени!

 фото: Дуле Опачић 

Од многих природних чуда, ариљски крај се истиче кањоном реке Пањице, који се простире у дужини од 5 километара између села Брекова и Добраче.  Јединствена по својим атрактивним водопадима, слаповима, бигреним коритима и каскадама…заиста рајски призори нетакнуте природе која плени лепотом.

Поред обиља зеленила, река прави атрактивне водопаде, слапове, бигрена корита и каскаде, због чега ово место многи сматрају за најлепшим у Србији. За Добрачу се скреће на пола пута између Ариља и Ивањице. У непосредној близини, стазом од Брекова до Шуљића је и велико извориште – Водена пећина. Бројне тајне тог природног феномена, рониоци и спелеолози тек треба да испитају. За сада је само претпоставка да је водена маса која излази из пећине, у ствари, понорница настала од више извора који пониру у зони Кукутнице и Округлице у Бјелуши. Од Добраче до Водене пећине, крећемо се кроз предиван крајолик, због чега није ретко да многи понављају учешће у овој акцији сваке године.

 фото: Дуле Опачић фото: Владимир Мијаиловић фото: Дуле Опачић

Постоји легенда о Хајдучкој пећини и Гробу Незнаног Хајдука, која казује да је то било последње уточиште једној хајдучкој дружини у бегу од турске потере. У близини су два гроба незнаних хајдука. Ти „гробови“ су природне творевине, али по легенди то су били последњи браниоци који су вероватно умрли од глади, а вила Равијојла је њихова тела спустила на тло и прекрила тим камењем…

По повратку до аутобуса, настављамо  до кристално чистог Рзава, и његових уређених плажа, где остајемо до поласка за Београд (око 18 h, да бисмо стигли у 21 h).

 

ОПРЕМА: мали ранац са водом и храном, гојзерице (могу и патике), обућа за воду (прелазимо пар пута реку), одећа прилагођена времену, батеријске лампе, заштита од сунца, купаћи, пешкир и пресвлака.фото: Вера Буквић

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.800 дин

1.700 дин за чланове Клуба са плаћеном чланарином

НАПОМЕНА: уколико буде мање од 40 пријављених, котизација се увећава за 200 динара.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

 

Акцију реализује Стоја Богојевић

061 170 29 55

stoja@serbianoutdoor.com

фото: Добрица Митровић фото: Дуле Опачић фото: Дуле Опачић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Кањон Великог Рзава – Височка бања

У кањон Јагнила повела сам вас вођена жељом да га видите док га не униште. Прошлог пролећа, прелепа траса преко Дупеш Чоке је коначно руинирана  да ова акција више никада неће постојати. Ко се сећа Кленцуша од пре 3 године, сада би се засигурно потресао пред његовим призором.

А Рзав? Кратак форшпан испод садржи оно што нас је нагнало да вам прошлог лета покажемо нешто прелепо и вредно, а што је и поред тога у опасности да га више не буде. Оно што овога пута мењамо је да због предугог пута, акција буде дводневна: првога дана пролазимо део кањона Великог Рзава, до Височке бање (термалне каде у самом кањону), а другога дана се придружујемо Нолетовој групи која обилази кањон Пањице и Водену пећину!

Височка бања

фото: Владимир Мијаиловић

Велики Рзав је река која тече источном границом Златибора – поред Бијеле Ријеке, Љубиша, Жељина и Сирогојна. Амбијент изузетне лепоте, плаховити брзаци, смарагдни вирови, врлетни кањони, лековите воде, чак и бања у самом кањону – нису једини адути Великог Рзава. Првенство над свим наведеним има чињеница да се ради о најчистијој реци Србије и последњој која је незагађена целим својим током, дугим преко 50 km. Оваквим вредним реткостима држава би морала бити Мајка, а не зла маћеха која над истим извршава смртну пресуду предвиђену Просторним планом Републике Србије. Више о томе прочитајте овде (потписник редова је уједно и наш домаћин Зоран Раковић). Пре него изнесемо програм акције, наглашавамо кобну могућност да овај кањон и јединствену Височку бању у њему можда више никад нећете видети, јер се радови и поред залагања грађанства – не заустављају…

Височки кањон Височка бања

Субота, 2. јули:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 6.00 h. Обавезно дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време.  Путујемо Ибарском магистралом до Ариља. На Руднику правимо паузу, а од Ариља настављамо ка селу Висока (Ариљске пирамиде…) Велики и Мали Остреш последњих година буде знатижељу, нарочито након открића босанских пирамида (крај једних и других у близини је село Висока/Високо).

Височки кањон 

Наш план је да прођемо део кањона Великог Рзава код села Висока (Височки кањон), где је и некад чувени, данас мало заборављени извор термалне воде – Височка бања. Да, да, у самом кањону! Биће то адекватан предах након кањонске партије 🙂 То ће изгледати овако: када дођемо до кањона, возило напуштамо спремни за пролажење воде која је у три теснаца дубока толико да нећемо моћи да носимо ранчеве, већ искључиво водонепропусне вреће! После 6 km стижемо до Височке бање, где се бањамо и настављамо сувом стазом, без даљег квашења, до места где логорујемо. Подижемо шаторе, палимо ватру, вечерамо…

Височки кањон 

Траса није напорна,  дуга је око 6 km, али напомињемо учесницима да имају у виду да ће приликом проласка кањона газити и плитку воду и мало пливати по нешто дубљим деловима. Воде Височке бање су термалне и пружиће нам пријатну релаксацију.

Пролазак воде је једини специфичан сегмент ове иначе врло лагане акције, тако да је она приступачна и учесницима са скромнијом кондицијом.

Недеља, 3. јули:

Устанак, доручак, кафа, паковање шатора, да бисмо у 9 h пошли у сусрет нашој екипи са којом проводимо овај дан. У Ариљу морамо бити у 10 h, кјер дочекујемо КАУП-це предвођене Нолетом и са њима настављамо доживљај! Од Ариља се одвозимо до села Добрача, одакле почиње пешачка партија.

Пролазак кањона Пањице и Водена пећина је изузетно популарна акција, коју КАУП годинама изводи у предивном Ариљском крају. Она се и даље изводи као једнодневна акција, а програм можете видети кликом на линковане речи, како бисте стекли детаљан увид како ћемо провести други дан. На располагању вам је избор: кањон Великог Рзава и Височка бања (викенд), или кањон Пањице – Водена пећина (један дан), шта вам буде више одговарало 🙂

ОПРЕМА: за пролазак кањона је потребна одећа за воду – неопрен, или купаћи, а на ногама обућа у којој се може пролазити вода (неопренске патике, или обичне патике, или кроксице), док ствари потребне дуж тих 6 кањонских километара носимо у водонепропусној врећи.

за логор: шатор, врећа, подлошка, батеријска лампа, прибор за јело (порција и есцајг)

за други дан: гојзерице (могу и патике), мали ранац са водом и храном за успут, одећа прилагођена временским условима, батерријска лампа, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина, опрема за купање (пешкир, купаћи) и пресвлака.

НАПОМЕНА: пролазак Височког кањона захтева потпуно квашење и нешто мало пливања.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

3.300 дин

3.200 дин за пуноправне чланове Клуба

Котизација обухвата и вечеру у суботу у Височкој бањи.

Уколико будемо путовали аутобусом, котизација се умањује за 300 динара

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник код хотела “Србија”).

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Велики Рзав – Височка бања и кањон

Пре две године повела сам вас у кањон Јагнила вођена жељом да га видите док га не униште. Овог пролећа, прелепа траса преко Дупеш Чоке је коначно руинирана  да ова акција више никада неће постојати. Ко се сећа Кленцуша од пре 3 године, сада би се засигурно потресао пред његовим призором.

А Рзав?

Овај кратак форшпан садржи оно што нас је нагнало да вам покажемо нешто прелепо и вредно, а што је и поред тога у опасности да га више не буде, погледајте:

Височка бања

фото: Владимир Мијаиловић

Велики Рзав је река која тече источном границом Златибора – поред Бијеле Ријеке, Љубиша, Жељина и Сирогојна. Амбијент изузетне лепоте, плаховити брзаци, смарагдни вирови, врлетни кањони, лековите воде, чак и бања у самом кањону – нису једини адути Великог Рзава. Првенство над свим наведеним има чињеница да се ради о најчистијој реци Србије и последњој која је незагађена целим својим током, дугим преко 50 km. Оваквим вредним реткостима држава би морала бити Мајка, а не зла маћеха која над истим извршава смртну пресуду предвиђену Просторним планом Републике Србије. Више о томе прочитајте овде (потписник редова је уједно и наш домаћин Зоран Раковић). Пре него изнесемо програм акције, наглашавамо кобну могућност да овај кањон и јединствену Височку бању у њему можда више никад нећете видети, јер се радови и поред залагања грађанства – не заустављају…

Височки кањон Височка бања

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра Сава, тачно у 7.00 h. Молимо вас да дођете 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време.  Путујемо до Ариља у друштву Зорана Раковића, лидера борбе за одбрану Великог Рзава и на наше задовољство, нашег домаћина током обиласка овог предела. А крај Ариља су и Ариљске пирамиде… Велики и Мали Остреш последњих година буде знатижељу, нарочито након открића босанских пирамида (крај једних и других у близини је село Висока/Високо).

Височки кањон 

Наш план је да прођемо део кањона Великог Рзава код села Висока (Височки кањон), где је и некад чувени, данас мало заборављени извор термалне воде – Височка бања. Да, да, у самом кањону! Биће то адекватан предах након кањонске партије 🙂 То ће изгледати овако: кад дођемо до кањона, свлачимо се у купаћи и пролазимо стотинак метара са ранцем у ципелама у рукама до Вискочке бање. Ту се бањамо и настављамо сувом стазом, без даљег квашења.

Височки кањон 

Иначе, траса до кањона нас води и крај интересантног монолита, за који су везане многе легенде (добро познате Зорану). По повратку пролазимо ушће Катушнице и пењемо даље ка једном имању са фантастичним видиковцем, изнад самих базена. Траса није напорна,  дуга је око 6 km, али напомињемо учесницима да рачунају на квашење приликом проласка кањона.  Први јесењи викенд је одлично време за то, обзиром да су воде Височке бање термалне. Пре поласка за Београд, уприличићамо леп предах који подразумева ручак у природи, као прави епилог овој лепој причи 🙂

Пролазак воде је специфичан сегмент ове иначе врло лагане акције, тако да је она приступачна и учесницима са скромнијом кондицијом.

ОПРЕМА: гојзерице (могу и патике), мали ранац са водом и храном за успут, одећа прилагођена временским условима и проласку воде, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина, опрема за купање (пешкир, купаћи) и пресвлака. Понесите посуду и прибор за јело!

НАПОМЕНА: приликом проласка Височког кањона ће бити квашења, рачунајте на то!

ЦЕНА (путујемо минибусом):

2.100 дин

2.000 дин за пуноправне чланове Клуба

Ценом је обухваћен и ручак у природи

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник код хотела “Србија”).

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Велики Рзав-Водена пећина-кањон Пањице

ЗБОГ ВЕЛИКОГ ИНТЕРЕСОВАЊА, ОВУ АКЦИЈУ ИЗВОДИМО ОПЕТ СЛЕДЕЋЕ НЕДЕЉЕ – 26. јула!

Велики Рзав тече са јужних падина Муртенице, источном границом Златибора, северним делом Старог Влаха ка Ариљу, према коме ћемо се и ми упутити тога дана. Предивна река, згодна за љубитеље рафтинга, али и за хедонисте који би уживали на њеним плажама…(што нам је у плану!). За ову акцију увек влада велико интересовање, па је потребно на време да се пријавите, како бисте обезбедили учешће

 плажа Veliki Rzav 18

Водена пећина са водопадом у кањону реке Пањице представља најлепшу природну атракцију на подручју Ариља и сигурно заслужује да буде заштићено природно добро Србије. А доступна је и оним знатижељницима који немају нарочиту физичку кондицију. Стога је ово акција погодна за све узрасте и категорије љубитеља природе!

campanula secundiflora фото: Михаило Ракоњац фото: Владимир Мијаиловић

У овој прелепој клисури, Јосиф Панчић је открио ендемску врсту биљке campanula secundiflora. Данас се претпоставља да их на овом локалитету нема више од сто примерака.

Са мало пешачења, видећемо много тога лепог, па кренимо редом…

   фото: Миљан Никсовац

ПОЛАЗАК: тачно у 6.30 h. Окупљамо се 15-ак минута раније на паркингу испред центра „Сава“. Крећемо ка Ариљу, а пошто је пут дуг, успут правимо јутарњу кафе паузу.

фото: Милан Ракоњац

Од Ариља настављамо пут ка селу Добрача. До пре 50 година то је било највеће насељено место у бившем Ариљском срезу са 2.142 становника,  док је у варошици Ариље тада било само 1.006 становника. Тужно је што их сада ту има свега 821.

Ту напуштамо аутобус и настављамо пешице кроз село, до задњих кућа одакле почињемо да пратимо реку Пањицу узводно њеним током, с времена на време прелазећи преко дрвених мостића, (неки нису одолели прошлогодишњим бујицама па морамо прегазити реку)  и након 3 km пред нама ће се указати 10 метара висок водопад, који се разлива преко, маховином обрасле бигрене окапине! Стотинак метара изнад су плитки и пространи каскадни вирови златносмеђе боје, а десно је још већи отвор, којим се у пећину може ући до 70 метара

На 10-ак минута од водопада идемо дуж најлепшег тока речице, ка пећини из које извире Пањица. Улазимо у њу неких десетак метара, ради разгледања и сликања, не идемо дубље у њу, јер нисмо опремњени за то, а ни обучени!

фото:Михаило Ракоњац фото: Урјак Вера Буквић

Од многих природних чуда, ариљски крај се истиче кањоном реке Пањице, који се простире у дужини од 5 километара између села Брекова и Добраче.  Јединствена по својим атрактивним водопадима, слаповима, бигреним коритима и каскадама…заиста рајски призори нетакнуте природе која плени лепотом.

Поред обиља зеленила, река прави атрактивне водопаде, слапове, бигрена корита и каскаде, због чега ово место многи сматрају за најлепшим у Србији. За Добрачу се скреће на пола пута између Ариља и Ивањице. У непосредној близини, стазом од Брекова до Шуљића је и велико извориште – Водена пећина. Бројне тајне тог природног феномена, рониоци и спелеолози тек треба да испитају. За сада је само претпоставка да је водена маса која излази из пећине, у ствари, понорница настала од више извора који пониру у зони Кукутнице и Округлице у Бјелуши. Од Добраче до Водене пећине, крећемо се кроз предиван крајолик, стазом која води преко идиличних, старих, уских дрвених мостића…

plazni_bar_rzav_61211 фото: Владимир Мијаиловић 

Постоји легенда о Хајдучкој пећини и Гробу Незнаног Хајдука, која казује да је то било последње уточиште једној хајдучкој дружини у бегу од турске потере. У близини су два гроба незнаних хајдука. Ти „гробови“ су природне творевине, али по легенди то су били последњи браниоци који су вероватно умрли од глади, а вила Равијојла је њихова тела спустила на тло и прекрила тим камењем…

По повратку до аутобуса, настављамо  до кристално чистог Рзава, и његових уређених плажа, где остајемо до поласка за Београд (око 18 h, да бисмо стигли у 21 h).

ОПРЕМА: мали ранац, гојзерице (могу и патике), одећа прилагођена времену, батеријске лампе, заштита од сунца, купаћи, пешкир, пресвлака

ЦЕНА :

1.400 дин

1.300 дин за чланове Клуба са плаћеном чланарином

У случају да иде мини бус, цена се увећава за 200 дин.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

Акцију реализује Новица Радојичић – Ноле

065 55 99 346

nole@serbianoutdoor.com

  

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.