Архива за aktivni odmor

Светлост Овчарско-кабларске клисуре

Зашто „Светлост“? Једноставно зато што је овај предео изузетно полупаран због јединственог сплета природних лепота и споменичких вредности, чиме вековима привлачи пажњу. Њено основно обележје чини рељеф, упечатљиви масиви Овчара и Каблара, по којима је и добила име. Западна Морава између њих твори изразите, тзв. укљештене меандре. Мало је која клисура тако украшена, и још приде обогаћена лековитим, термалним изворима као ова.  Али, ниједна  у нас не крије у себи толики број углавном очуваних средњевековних манастира, по чему је, као и по уметничкој вредности, ова група манастира одмах иза Фрушкогорске. Овчарско-кабларска клисура је дуго остала изван животних токова. Тек оснивањем монашких заједница овај простор почиње да се користи, а доцнијим ретким истраживањима, то је постао примарни мотив посете.

Ова акција посвећена је управо томе и зато смо изабрали лагану стазу, без успона на врхове, како бисмо се посветили знамењима која су такође њени значајни атрибути. У техничком смислу, то значи да акција није кондиционо захтевна и као таква је приступачна свима. Пролазимо трасу која повезује четири манастира и бигрене слапове на Моравици. За оне који нису толики штребери, ту је и базен у Овчар бањи 🙂

 

Међу најстарије материјале о овом пределу, спадају путописи Евлије Челебије из 1662-ге године, где се између осталог наводи:

“… У близини овог насеља у планинама богатим дрвећем, налазе се купке села Бање. Још у доба хришћанских краљева на овој лековитој води подигнуте су величанствене високе куполе, велики басен, многобројни хладњаци, халвати и свлачионице. Ту се годишње у доба лубеница сакупи 40-50 хиљада душа, одржавају панођури, тргује. То је величанствено излетиште и место за уживање. Како је вода тих бања јако топла, то се води купке додаје нешто хладне воде.”

А Каниц Феликс бележи следеће:

“… И Србија има свој Монферато и свој Атлас. Само он није ни као први који је из земље изникао попут високе купе окружене брежуљцима, ни као други, који је “планинска катедрала анатолског хришћанства” господари валовима Стримонског залива; у дубокој клисури између Овчара и Каблара леже на обале реке по четири манастира, са својим причама о некадашњим чудима, тако скривени од погледа пролазника

ПОЛАЗАК: са паркинга у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 6.30 h. Путујемо Ибарском магистралом до Овчарко кабларске клисуре. Ту напуштамо возило и одатле почињемо пешачење стазом  од манастира Преображење, стазом дугом 13 km са висинском разликом од око 750 m.

Овај манастир се првобитно налазио са друге (леве) стране Западне Мораве али је срушен 1910. због градње железнице Чачак-Вишеград. У њему се живи по »јерусалимском типику« по којем живе и монаси Хиландарци на Светој Гори. Био и остао поштован као велика светиња.

Први помен манастира Преображења у писаним изворима везан је за 1525. годину. Стари манастир Преображење је порушен како би се изградила железничка пруга према Ужицу. Постоје бројни записи о томе какве су последице имали људи који су одобрили и наредили рушење овог манастира. Старо Преображење је било пусто све до обнове 1811. године када је обновљен од Епископа Никифора. Манастир су посећивали Јоаким Вујић, Вук Караџић, када је био и калуђер манастира, Исаија, који је још за живота био поштован као светац. Манастир је одувек живео са молитвом и од молитве, монашки скромно.

Ново Преображење је подигнуто на супротној (десној) страни Мораве, у подножју планине Овчар. Нови манастир Преображење је освештао Владика Николај Велимировић, тада епископ Жички, на дан Покрова Пресвете Богородице 1. (14.) октобра 1940. године. Владика је том приликом поставио игумана Васијана за старешину манастира. »Тада им је Владика Николај дао флашу вина, просфору и једну флашу уља. У аманет им је оставио да не смеју имати стоке ни имања већ да живе само од молитве и да она буде извор прихода.«

Црква манастира Преображење је мала, проширена затвореним тремом. Украшена је руком Ивана Мељеникова 1940. године када је урадио иконе, дуборез иконостаса и две фреске. Слава манастира је Преображење Господње 19. августа (6. августа по јулијанском календару). Под управом Манастира Преображење су и две необичне светиње у непосредној близини, Црква Савиње и Кађеница.

Пут до манастира Сретење води нас 2 km уз Короњски до. ка врху планине Овчар на 800 метара надморске висине и представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

По писаним подацима овај манастир се први пут помиње у манастиру Јовању 1571. године, а спомиње се и његово рушење 1623. године, што његово настајање и постојање датује за претходни временски период. Предање вели да је са врха Овчара бачена круна(корона) па се гледало где ће да падне, ту ће се градити црква. По том догађају се и брдо изнад самог манастира зове Короњско брдо. Манастирска црква је обновљена трудом монаха Никифора Максимовића, који је после обнове манастира Преображења, 1818. године почео обнову манастира Сретење, тада је обновљена црква, конак, бедеми. По жељи Кнеза Милоша, ради великих заслуга је произведен за архимандрита манастира Сретење, а касније је хиротонисан за Епископа Ужичког, Нићифора Максимовића. Упокојио се 1853. године и сахрањен је у сретењској цркви.

Живопис наоса, олтарског простора и зидане олтарксе преграде из 1844. године рад је Живка Павловића из Пожаревца, док је Никола Јанковић аутор сликане декорације припрате. На строгост у избору, како иконографских тако и ликовних решења, и овако конзервативног зографског сликарства, са тек понеким елементом барока, утицао је дубоко религиозан Нићифор Максимовић. Олтарска фреска приказује свештеника коме је Анђео везао руке јер је недостојан и неспреман да служи Свету Литургију.

Наредна 2,5 km настављамо преко Сретенске косе према манастиру Свете Тројице, угњежђеном на шумовитој падинини Овчара, у атару села Дучаловићи, на територији општине Лучани и представља споменик културе од великог значаја. За оближња села он је  парохијска црква, а по лепоти се битно издваја од осталих манастира.

Сматра се да је манастир Свете Тројице настао кад и манастир Благовештење, у XIII веку. Поуздано се зна да су га градили калуђери манастира Сретење. О њему су први писали Јоаким Вујић и Вук Ст. Караџић у својим делима у XIV  веку. Први пише о терору Ћаја-паше и одвођењу робља током Другог српског устанка, као и факат да је то робље спасао, плативши оштету Милош Обреновић маја 1815. године. Вук описујући манастир, налази да је „тврђи“ од Благовештења, да има кубе и да унутрашњост није „моловата“ – виде се голи зидови. Око цркве је десетак конака на спрат, а има и других зграда које су у лошем стању. Такође Вук није нашао ту калуђере, јер их није било. Живела су ту два свештеника, отац и син са породицама, који су морали да иду и раде у надницу по „својој нурији“ (парохији).

Манастир је пострадао од воде која је извирала изнад манастира, али лоше каналисана оштетила је саму цркву и здања, јер се у порти изливала. У међуратном периоду манастир је потпадао под манастир Сретење. У запуштеној унутрашњости није било ничега. Више пута је напуштан и обнављан, да би пред Други светски рат Владика Николај Жички уз помоћ сретењског игумана Атанасија обновио манастир, међутим манастир је убрзо, 1941. године, два пута бомбардован од стране Немаца. Манастир се коначно обнавља 1979. године и слави Силазак Светог Духа на Апостоле (или: духови, тројице,педесетница) празнује се педесети дан по Васкрсу. У њему је иконостас који је урадио Никола Марковић 1868. године и две вредне фреске из XVII века. Света Литургија се служи сваке суботе, недеље и празником са почетком у 8 часова.

Спуштамо се изнад тока Тројичког потока до Моравице у Овчар бањи и одлазимо  до места чаробне лепоте, које се ретко посећује – бигрене каскаде Моравице, илити Бањски поток са бројним слаповима и водопадом! Од манастира до Бањског потока дели нас 2,5 km, углавном спуста.

фото: Милош КараклићДо следеће одреднице дели нас километар. Спуштамо се до Мораве, прелазимо с друге стране моста, и посећујемо манастир Благовештење. Он се налази под Кабларом узводно уз Мораву, с леве стране реке, изнад саме хидроцентрале Овчар Бања и убраја се у споменике културе од великог значаја. Иначе, да је монашки живот ових предела и даље врло динамичан сведоче новији догађаји, као они у манастирима Стјеник на Јелици, Вазнесење на Овчару, па и у овом. Чућете о томе на лицу места…

Црква има основу у облику крста са апсидом на истоку. На западу уз њу је у новије време прислоњен један трем с дрвеним стубовима. Кубе носе луци подухваћени пандантифима. Свод је обличаст. Осмострани тамбур кубета израђен је од тесане сиге. Судећи по кубету, могло би се претпоставити да је и остали део цркве од истог материјала. Изузетак би вероватно чинио олтар за који је Вук забележио „да је нађиват“ пошто се „некад био одвалио и срушио доњу страну ћелија“.

Извесни архитектонски елементи указују да је Благовештење могло бити сазидано у време процвата тзв. „рашке школе“, тј у XII-XIII веку. Међутим натпис изнад улазних врата на западном зиду цркве, у трему, каже да је храм подигнут 1602. Године:  „Изволенијем оца и поспешенијем сина и свршенијем Светог духа сазда се сиј свети и божествени храм Благовештеније пресвјатија владичице наше Богородице и присно дјеве Марије в времена тешка и нужна, трудом и усердијем игумана кир Никифора с братијами и сврши се в лето 7110. тј. 1602. године.

Други запис у цркви на северном зиду који одваја наос од припрате, обавештва да је унутрашњост храма жиописана 1632. године.

Од старог иконостаса је остала сачувана престолна икона са Христом из времена оснивања. Манастир је познат по преписивачкој школи.

Враћамо се у Овчар бању и у 19.30 h полазимо за Београд, где стижемо до 22.30 h. Ову акцију одликује умерена кондициона захтевност, што је чини приступачном и за почетнике.

 

ОПРЕМА:   гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, камашне, штапови за ходање, одећа прилагођена времену, слојевита, заштита од ветра и евентуалних падавина, а ко жели и неопходан прибор за базен.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.900 дин

За групу од 40 учесника котизација се умањује за 200 динара.

НАПОМЕНА: котизацијом није обухваћена исхрана; храну можете понети за све време током боравка.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ   и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба.

Акцију реализује Ненад Јовановић

065 99 22 782

nenad@serbianoutdoor.com

Поглед са Овчара

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Кањон Јерме и кањон Топлодолске реке

Овa акцијa обухватa два изузетна природна бисера, која сваком остају у неизбрисивом сећању и тежњом да се наново доживе!

Кањон Топлодолске реке се налази у подножју Старе планине у југоисточној Србији удаљен је око 30 km од Пирота. И колико год да је лепоте немогуће поредити,  многи би се заклели да је најатрактивнији и најлепши у Србији. Усечен у стрме литице, на појединим местима високе и до 300 m, њега одликује изузетно извајано корито од црвеног пешчара, што доминира општим утиском и чини га јединственим.

 Такође на југоистоку Србије, река Јерма извире на Власинској висоравни,  тече кроз Србију и Бугарску, а улива се у Нишаву недалеко од Пирота. Њен 74 km  дуг ток обилује несвакидашњим лепотама и споменицима. На једном месту се могу видети најужи кањонски усек у Европи, пећине, кречњачке фигуре, што овај предео чини миљеником поклоника природних вредности, задивљујућих пејсажних лепота.

планинске красоте

Ту је и Специјални резерват природе Венерина падина, легендарна пећина Ветрена дупка чију је драму описао Др Јован Петровић у својој књизи „Гробови под каменим небом“, манастири које вреди посетити, планинске красоте и кањони импресивно извајаних литица. Део тога можете прочитати у репортажи „Заборављени рај“, која је инспирисана управо овим пределом.

 манастир Поганово Цедилка - кањон Блаташнице Венерина влас adiantum capillus-veneris

Субота, 25. август:

ПОЛАЗАК: у 6.00 h са паркинга поред Дома здравља „Вождовац“ (крај просторија нашег Клуба, Устаничка 125). Пред нама  дуг пут и имаћемо успутне паузе.

По доласку у село Темска посетићемо манастир Светог Ђорђа, одатле се возимо још 10-так километара до места одакле ћемо ући у кањон Топодолске реке. Карактеристичне планинске реке, која својом клисурастом долином, чистом водом, разноврсним пределима кроз које тече, представља посебан бисер Старе планине. Облачимо одећу и обућу погодну за пролазак кањоном.

 

Топлодолску реку прелазимо дуж 3-4 km, све до њеног ушћа у Темштицу, коритом од црвеног пешчара.  Видети њене букове, водопаде, брзаке, купати се у вировима тиркизно плаве боје је заиста филмски доживљај! У овим лепотама уживаћемо све док нам буде пријало и док се сунце не приближи хоризонту. У најлепшем и најдубљем делу кањона једино се може пливањем проћи кањон. Због своје лепоте и црвених стена, називају га и српски колорадо. За ходање кроз кањон неопходна је обућа погодна за то (патике, чврсте сандале).

фото: Иван Ранђеловић фото: Миодраг Пенчић

По изласку из кањона, пресвлачимо се у суву одећу и обућу, а пут настављамо ка селу Поганово, где се смештамо у етно домаћинству са могућношћу исхране у њему или у сопствене шаторе.

Ћирин мост Путем уз кањон Јерме

Недеља, 26. август:

Устајање по сопственом биоритму, припрема за пешачку туру. Доручак је у 7.30 h. Полазак возилом до одредишта у 8.00 h, Влашкој планини. До њеног највишег врха Паница 1.443 мнв могу се попети сви којима не представља проблем константан успон од 750 мнв а дужина стазе је 4,5 km, до изласка на њену зараван. До врха, који је мало више на заравни, још око 100 мнв и 2 km пешачења, ићићемо само ако будемо имали времена да то обавимо.

Влашка планина се налази у југоисточној Србији, недалеко од Пирота и пружа се правцем северозапад-југоисток у дужини од 6 km. Припада балканским планинама, по структури је кречњачка, а њен највиши врх Паница (1.443 m) је смештен у њеном северозападном делу. Сам врх формирају два заравњена врха спојена благим превојем, приближно истих висина.

На њеним југоисточним обронцима смештена је Звоничка Бања. Од вегетације на њој преовлађују ливаде са ретким шумама (махом ниског и закржљалог граба и храста), осим у северозападном делу у коме се јавља јака букова шума.

Планина је назив добила по селу Власи, које је добило назив по множини речи влах које може означавати сточара, или етничку заједницу романских староседелаца на Балканском полуострву.

Враћамо се истим путем према возилу. Иза нас је остало око 13 km. По силаску прелазимо 2,5 km асфалтираним локалним путем, аутобусом или пешачењем, по сопственој жељи и могућностима, кроз најатрактивнији део кањона Јерме до манастира Светог Јована Богослова. Манастир подно Гребена и Влашке планине, на улазу у кањон, изгледа једнако тако импресивно и тајновито, као и литице над њим.

  

На левој обали реке Јерме, недалеко од села Поганово, налази се манастир посвећен Светом Јовану Богославу. Народна традиција постанак овог манастира везује за светог цара Константина и његову мајку Јелену. Прота Теодор Титов помиње стари запис на пергаменту, према коме су Срби подигли овај манастир пре 1130 године, а на Проскомидији је насликана једна стара икона, на којој су уписана имена српских владара из најстаријих времена. Ипак, новија историјографија открила је прецизније податке о времену настанка манастира.

Манастир је подигнут 1395. године, као задужбина српског племића Константина Дејановића Драгаша и његове супруге Јелене, чија се имена налазе на округлим каменовима са источне стране храма. Константин Дејановић био је сестрић цара Душана и велможа који је управљао деловима данашње Македоније, југоистичне Србије и југозападне Бугарске. Након његове смрти у бици на Ровинама 1395. године, изградњу манастира је наставила његова кћи Јелена, супруга византијског цара Манојла II Палеолога. Храм је живописан тек 1499. године, руком непознатих зографа, који би по уметничком стилу могли бити из северне Грчке. Храм је грађен као триконхос сажете основе, са седмостраним тамбуром куполе. Над припратом је спратна јединица, а над њом четворострана кула звонара. Начином преласка из квадратне основе у прстен куполе Црква показује специфична конструктивна решења. Ћелијастим зидањем и ломљеним каменом и опеком остварена је декоративност, док је секударна пластика веома скромна, нетипична за грађевине моравског стила.

Црква је имала изузетну двострану икону са представом чуда у Латомском манастиру са једне стране и ликовима светог Јована Богослова и Пресвете Богородице са друге. Ова икона настала је крајем XIV века и била је дар византијске царице Јелене, у знак сећања на оца Константина. Ова икона је заједно са иконостасом велике уметничке вредности, која потиче из 1622. године украден ос стране бугарске окупаторске војске однешен у Софију. Данас се чува у националном музеју у Софији.

Због саме локације манастира и тешке приступачности, манастир никада није пустошен. До 1927. године, није постојао ни један проходни пут до манастира, јер је кањон реке Јерме у потпуности био непроходан. Захваљујући овоме, манастир је у потпуности задржао аутентичан изглед. 1876. године, манастир је доживео велику обнову, када је испред улазних врата храма дозидан трем. Конзерваторски и рестауторски радови на Цркви, конацима и мутваку извођени су 1966. и 1974. године. 21. септембра 1949. године, манастир је стављен под заштиту Државе, под редним бројем СК 222, као Културно добро од великог значаја, а од 1979. године налази се на листи светске културне баштине.

Преко пута манастира Поганово је некадашња станица Ћире, а сада ресторан занимљивог садржаја… Полазимо за Београд, путујемо правећи кратке успутне паузае  и стижемо до поноћи.

Јерма

ОПРЕМА:  гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, камашне, заштита од сунца, ветра и евентуалне кише, купаћи костим, заштитни фактор, пешкир, пресвлака.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

5.000 дин

4.900  за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата: превоз, организационе трошкове, смештај у етно домаћинству са доручком (у вишекреветним собама са купатилом). Ако неко жели и вечеру први дан, доплата је 400 динара.

Због карактера акције и природе терена, не планира се велика група. Приликом пријављивања измирује се аконтација од 2.500 динара.

 

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“).

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

Поглед на кањон Јерме и село Власи

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Национални парк РИЛА – МУСАЛЕНСКА ЈЕЗЕРА (Бугарска)

Пошто немамо баш све у Србији, за нечим морамо посегнути даље, а једно од таквих природних лепота су горске очи – ледничка језера, чија постојања увек и свугде, битно обогаћују и улепшавају иначе постојећу амбијенталну лепоту. Па ипак, нису далеко, има их код наших првих комшија, у Македонији, Црној гори, Босни, Бугарској… и њихова окружења претежно уживају статус националних паркова. Суседна Бугарска има две феноменалне планине са мноштвом језера, која су им главни украс и Рила је позната широм света са једном од најатрактивнијих пешачких стаза изнад својих седам предивних ледничких језера. Ту их има чак преко 150, a  леже на висини од 2.100 до 2500 m (највише језеро лежи на 2.709 m, испод врха Мусала). Она су моћна инспирација многима који тамо иду ради успона на врхове, јер поглед на та језера једноставно ништи сваки замор! Путовање на које вас позивамо догађаће се током празника –  на Дан Риле, када домаћини нуде многе попусте посетиоцима! 🙂

Рилска језера

Петак, 3. август:

ПОЛАЗАК у 16:30 h полазак из Београда са паркинга поред нашег Клуба (Устаничка 125, Коњарник). Молимо вас да дођете 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време – дуг је пут до Боровеца!

Ноћна вожња ауто путем ка Нишу , преко Пирота и Димитровграда са једном успутном  паузом.  Долазимо до државне границе (РС-Градина-БГ-Калотина), након административних процедура правимо кратку паузу за тоалет на бугарској граници.  На првој безинској пумпи стајемо да обавимо куповину вињете,  и променимо евре у леве  (бугарска монета), да не би дошли у ситуацију ових два дана да не можемо извршити плаћање, ако немамо домаћу валуту.  Пут настављамо према Боровецу обилазницом  око Софије. Стижемо око поноћи, смештамо се у хотел, ноћење.

Borovec2 Borovec

Субота, 4. август:

Устајање у 7.00 h.  Након доручка и јутарње кафе одлазимо до гондоле Јастребец 1315 m, која нас носи до хиже Јастребец 2.369 m. Купујемо групну повратну карту за гондолу, и наредних пола сата уживамо у планинском пејсажу из птичје перспективе, при чему пролазимо висинску разлику од 1054 m !

gondola 

По искрцавању из гондоле пешачимо око сат од хиже Јастребец до хиже Мусала (2.389 m). Стаза је разнолика, ходамо добрим делом планинским путем, утабаним вијугавим стазама које пролазе поред неколико језера, стаза је на моменте стрма (сам врх је сав у камену), али су беспрекорно обележене. Ми идемо на Дан планине, невероватно је колико је људи свих узраста! Када погледате испред или иза себе, личе на колоне мрава, то је нешто незаборавно, чујете разне језике и сви су насмејани, лако се започне разговор… Паузу правимо поред последњег  језера (које се налази на 2709 m), а они који буду желели наставиће до највишег Балканског врха Мусала (2.925 m). Ходамо лаганим кораком, сликање и уживање се подразумева, а код заслона Ледено езеро (2720 m), можемо наточити воду са извора. Настављамо на „Кров Балкана“ (Мусала) са предивним погледом на околне врхове и Мусаленска језера, поред којих смо прошли, (пред сам врх пред нам је избор да наставимо стазом која вијуга, или гребеном који је обезбеђен сајлом и који захтева мало алпинистичких елеманата, зависно од афинитета. Овај врх пружа непроцењиве тренутке задовољства и тешко се креће назад, а домаћини су се постарали да се може купити чај, па чак и сувенири! Када колико толико саберемо утиске предстоји повратак преко хиже Еверест до хиже Мусала истим путем, до гондоле најдаље до 17,30 h (дотле је радно време) да би се спустили до Боровеца. Увече, слободно време у овом лепом планинско туристичком центру, вечера, дружење и ноћење у хотелу.

DSCN2854 p8080077

Недеља, 5. август:

Устајање у 6.00 h, паковање ставари, одјављујемо се хотелу, у 7.00 h полазимо за Паничище. Наш минибус напуштамо код хиже Пионерска (1.520 m), и након краћег пешачења од паркинга, долазимо до гондоле „Лифт Рилски Езера Бъбрекаезера“,  (где купујемо групну повратну карту), која нас носи до хиже Рилски езера (2.150 m). Током ове изузетно атрактивне 25-о минутне вожње, уживаћемо у планинском пејсажу нестварне лепоте и опијајућим мирисима борова изнад којих се крећемо у отвореним двоседежницама. По доласку, правимо паузу за јутарњу кафу и доручак, у хижи Рилска језера.

У 9.30 h Полазак на обележену стазу која вијуга између седам Рилских језера до Језерског врха 2667 m (Доње језеро, Рибно, Тролист, Близанци, Бубрег, Око и Суза). Прелепе „горске очи“ у чијој се бистрој води огледају околне стене, небо и пејзажи, диван су мотив за фотографисање и остаћете опчињени том лепотом боја које се мењају од тиркизне до модро плаве. Одмах од хиже почиње стрмији део стазе који се наставља пространом заравни са које се пружа диван поглед на доњи део планине и њене врхове, ово остављамо за крај. Ми идемо другом стазом која нас води до сваког од поменутих језера до Језерског врха. Од језера Бубрег, враћамо се другим правцем до хиже Рилска језера на ручак и освежење на лепо уређеној тераси са прелепим погледом. После спуста гондолом, те повратка истим путем ка минибусу, полазимо за Београд у 17 h.

 Mousala Lake View

Враћамо се аутопутем према Софији и државној граници,  са застојем на бугарској граници и једном успутном паузом после преласка у Србију.

ОПРЕМА:  гојзерице, одећа у складу са временским приликама, мали ранац за дневна пешачења са водом и храном за успут, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина (на већим висинама, време се увек може мењати врло динамично), лична апотека, камашне, штапови за кретање као стална препорука, купаћи костим. Обавезно понети пасош и лична документа.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

за 20 пријава : 85 € + 750

за 30 пријава:  75 € + 750

Чланови са необновљеном чланарином за 2017. годину плаћају 100 динара више

Котизација обухата:  превоз, два ноћења са доручком (ланч пакет) у хотелу у двокреветним и трокреветним собама са употребом базена.

Котизација не обухвата:  превоз гондолом (цена око 25 лева што је око 13 €), међународно путно-здравствено осигурање и храна (која је у Бугарској веома повољна!).

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц; Коњарник, код хотела „Србија“)

НАПОМЕНА: у Бугарској је званична валута лев и сва плаћања се врше у домаћој валути. По преласку границе, одмах ћемо извршити замену новца.

Приликом пријаве доставити контакт телефон, број пасоша, датум рођења.

Приликом пријављивања, обавезно се плаћа аконтација у износу од 40 €.

 Акцију реализујe Новица Радојичић

061 170 29 55

nole@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

ГУЧЕВО и ТЕРМАЛНА РИВИЈЕРА

ГУЧЕВО. Планина северно од Борање и у простору који Дрина лучно затвара са запада и северозапада, са највишом тачком  Црни врх (779 m). Али…Гучево је више од планине. МНОГО више.

Бескрајне изукрштане пруге ровова, земуница и кратера из Првог светског рата протежу се и после 99 година дуж гребена подрињских планина Гучева, Борање и Јагодње, природног грудобрана западне Србије. На тим висовима, од Гучева до Мачковог камена, 7. септембра 1914. године почела је најстрашнија битка Великог рата, током друге аустроугарске офанзиве, тзв. „Битка изнад облака“

Како је било раније, можете погледати у овом филму. Овога пута, одлучили смо да вас поведемо кратком стазом уз мали истраживачки куриозитет, како бисмо дан провели опуштено и испуњено. Онима који су ишли на Гучево раније, указујемо, да је ова акција потпуно другачија. Најзад, дан је црвено слово 🙂

 Фото: Горан Поповић 

ПОЛАЗАК:  у 7:00 h, са паркинга крај нашег Клуба (Устаничка 125 ц). Морамо доћи 15-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Крећемо преко Шапца ка Лозници. Дан је кратак и морамо кренути раније, а брижљиво планиран садржај требало би да ублажи моменат раног зимског буђења.

Гучевски вајати 

На пешачење полазимо од спомен костурнице и одатле настављамо гребеном ка месту где се налази пећина Орловача, која није уређена за посетиоце и прилаз је врло неприступачан, тако да је нећемо обилазити, али ваља знати 🙂

Настављамо гребеном ка Крушчику одакле се низ Чокар спуштамо ка селу Којићи, где нас чека наше возило. Дужина ове трасе је 8 km са успоном од свега 350 m. Стаза са оваквим параметрима је апсолутно за свакога.

G 023 Гучево (фото: Аца Радовановић) Гребеном... (фото Аца Радовановић)

Међутим, на путу до Београда, на нас чека једно веома пријатно место – термални базени у Богатићу, чисте и лековите воде, температуре 40 o C ! Ко буде желео, моћиће и да руча у ресторану. А пошто нам одатле предстоји сат времена вожње до Београда, полазимо најкасније до 21 h, до тада – уживање!

DSC_2561_resize DSC_2614_resize

ОПРЕМА:  гојзерице, штапови за ходање, мали ранац са водом и храном, заштита од ветра и евентуалних падавина; одећа прилагођена временским приликама, батеријска лампа, опрема за базен.

НАПОМЕНА: цена улазнице за базен је 500 дин.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 дин

1.400 дин (за чланове Клуба)

Са 40 учесника, цена се смањује за 250 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Ненад Царевић

064 684 01 37

nesa@serbianoutdoor.com

  DSC_2620_resize DSC_2619_resize

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Првомајски рафтинг Таром и Лимом плус Увац!

Сезона рафтинга почиње током првомајског празновања. Реке у то време пружају екстремније услове за овај доживљај и прворангиране реке за то су Тара и Лим. Ми вас позивамо НА ОБЕ. Хајде да поделимо доживљај који ћемо памтити, препричавати и понављати!

Поред узбудљивих спустова низ две прелепе и за рафтинг најпопуларније реке, план предвиђа и одлазак у Специјални резерват природе Увац и пешачку партију до популарног видиковца Молитва, са кога се пружа поглед на јединствене меандре Увца! Једном речју – ово се не пропушта!

Субота, 29. април:

ПОЛАЗАК:  са паркинга код Београдског сајма, тачно у 8:00 h. Молимо вас да дођете 45 мин пре заказаног поласка како бисмо се сви спаковали и кренули на време. путујемо у правцу Златибора где стижемо у поподневне и правимо већу паузу , а потом настављамо у правцу Прибоја , где се смештамо манастир Куманицау хотел „Лим“. У хотелу нас вечера и слободно време до спавања. Препоручујемо да се лепо наспавате, јер нас сутра чека наша узбудљива авантура .

Недеља, 30. април

Након доручка, спремамо се и посећујемо манастир Куманицу, који се налази на путу до полазне тачке за рафтинг, у долини Лима између Пријепоља и Бијелог Поља , недалеко од границе са Црном Гором.

Након посете манастиру, предстоји нам 30 km дуг рафтинг Лимом, на потезу Куманица – Петровац, пролазимо 16 букова, поред осталих и бук „Стругови“ где је одржан европски куп и државно првенство у рафтингу.

Овај адреналински догађај је зачињенманастир Милешева и призорима фасцинантних крајолика долине Лима, а по доласку у Петровац, храбри и одважни ће  имати прилике да скачу са вишеметарских скакаоница, на месту где се иначе и одржава такмичење у скоковима у воду!

У повратку са рафтинга посећујемо манастир Милешеву, познатог по фресци Бели анђео.

Стижемо у хотел, где нас чека вечера и ВЕЛИКА ЖУРКА!

Понедељак, 1. мај:

Доручкујемо и полазимо у један од најлепших резервата природе у Србији – Специјални резерват природе Увац, који је станиште изузетно ретке врсте – Белоглавог супа. Од Увачког језера, почиње траса до чувеног видиковца Молитва, одакле се пружа најлепши поглед на чудесне меандре Увца, овековечен и приказан на многим фотографијама. На ивицама литица дуж кањона видеће се гнезда Белоглавог супа, а ове фасцинантне птице, чији је распон крила и преко 3 m, величанствено ће крстарити небом изнад нас.

Враћамо се у наш хотел у Прибоју и одлазимо у Прибојску бању, где се купамо у базенима њених лековитих вода . По повратку из Прибојске бање у хотелу нас чека вечера, а после ње, ОПЕТ ЖУРКА!

Уторак, 2. мај:

Доручкујемо, напуштамо хотел „Лим“ и полазимо у авантуру спуста низ Сузу Европе, како иначе зову реку Тару. Возимо се аутобусом до Фоче, а потом теренским возилима до  рафтинг кампа у Бастасима. Током краћег предаха, добијамо рафтинг опрему и одвозимо се теренским возилима до Брштановице одакле почиње четворочасовни рафтинг најузбудљивијим делом прелепе реке Таре, од Брштановице до Шћепан Поља.

Дуж 25 km спуста пролазимо 23 бука у јединствено лепом амбијенту по коме је ова река позната широм света, а код нас миљеница љубитеља рафтинга. У зависности од водостаја рафтинг ће трајати од 2 до 4 сата, а током спуста праве се паузе за купање, фотографисање и освежење.

Спуст се завршава код кампа у Бастасима где се пресвлачимо и спремамо. У еко кампу нас чека у ручак састављен од етно специјалитета.

Одвозимо се до Фоче, одакле настављамо за Београд. Успут ћемо посетити Андрићград у Вишеграду, а у Београд стижемоу касним вечерњим сатима.

ОПРЕМА:  неопходна за пешачку партију другог дана и то – гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина (ипак је пролеће). За рафтинге нам је опрема обезбеђена, а за слободне активности понесите шта сматрате потребним. Не заборавите лична документа, као и опрему за базен!

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

100 € и 7500 дин

100 € и 7600 дин  за чланове са неизмиреном годишњом чланарином

За смештај у двокреветним собама, доплаћује се 1.000 дин

Котизација обухвата :

– Превоз и све неопходне трасфере теренским возилима,

– Три полупансиона у хотелу „Лим“ у центру Прибоја,

– Улаз за журке у Прибоју,

– Боравишна такса

– Улазница за СРП Увац

– Једнодневни рафтинг Лимом са професионалним лиценцираних скипера уз обезбеђену опрему,

– Једнодневни рафтинг Таром са професионалним лиценцираних скипера уз обезбеђену опрему,

– Ручак у рафтинг кампу на Тари,

– Трошкове организације,

– Путно и здравствено осигурање

Котизација НЕобухвата:

– Индивидуални трошкови

ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ:

  • за исхрану је обезбезбеђен доручак, вечера у ручак по завршетку спуста Таром. Остало из ранца, или купујемо где можемо и желимо (индивидуални трошкови).
  • Рок за пријављивање је до 04.2017
  • Приликом пријављивања, обавезно се измирује аконтација у износу од 100 e.
  • Минимални број учесника

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Ненад Царевић

064 684 01 37, nesa@serbianoutdoor.com

 Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења

Фрушка Гора: манастир Хопово-Иришки венац-бања ВРДНИК

На 80 km од Београда, налази се НП Фрушка Гора, лепа и интересантна у свако доба године, са бројним, уредно обележеним стазама за пешачење. Зову је и Србска Света гора због бројних манастира који се ту налазе, а има и више извора лековите воде. Међу њима је вероватно најпопуларнија бања Врдник, која је пришле године и реновирана, па ћемо у њеним базенима, након пешачења, употпунити угођај топлим, лековитим водама.

карактеристична маркација на стазама Фрушке

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“ тачно у 8 h (доћи 15 мин.раније) Одатле идемо аутопутем Београд -Загреб до искључења за Руму, па преко Руме и Ирига стижемо до манастира Хопово одакле започињемо своју туру.

манастир Ново Хопово

Манстир Ново Хопово је један од најзначајнијих Фрушкогорских манастира. У њему се налазе мошти Светог Теодора Тирона (војника), познатог Светитеља из III века (Теодорова субота). Након посете манастиру крећемо на пешачење до Иришког венца (око 4 km са мањим успоном). На Иришком венцу правимо паузу за кафу, чај и окрепљење. Потом крећемо стазом кроз шуму и спуштамо се ка бањи Врдник (око 5 km).

Иришки венац Старо Хопово 

У бањи је предвиђено око 2 сата времена за купање. Ко не жели у бању може прошетати до манастира Врдник који се налази пар стотина метара удаљен од самог бањског комплекса  или уживати у неком од тамошњих ресторана. Након окрепљења, предвиђен је повратак за Београд, где стижемо до 20.30 h.

Акција није кондиционо захтевна. Са мањим успоном и силаском, траса је дуга око 10 km и као таква право освежење за душу и тело, по иначе кратком зимском дану. Уз посету манастиру, шетњу Фрушкогорским шумама и купање у бањи Врдник провешћемо пријатан и окрепљујући дан.

 Banja-Vrdnik-Hotel-Termal-SrbijaTOP10-banja

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са храном и водом за успут, штапови за пешачење, заштита од ветра и могућих падавина; зимска слојевита одећа, прибор и опрема за базен.

ЦЕНА:

1.200 динара

1.100 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h на састанцима Клуба (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Aкцију реализује Ненад Царевић

  064 684 01 37

nesa@serbianoutdoor.com

banja_resize

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Национални парк РИЛА – МУСАЛЕНСКА ЈЕЗЕРА (Бугарска)

Пошто немамо баш све у Србији, за нечим морамо посегнути даље, а једно од таквих природних лепота су горске очи – ледничка језера, чија постојања увек и свугде, битно обогаћују и улепшавају иначе постојећу амбијенталну лепоту. Па ипак, нису далеко, има их код наших првих комшија, у Македонији, Црној гори, Босни, Бугарској… и њихова окружења претежно уживају статус националних паркова. Суседна Бугарска има две феноменалне планине са мноштвом језера, која су им главни украс и Рила је позната широм света са једном од најатрактивнијих пешачких стаза изнад својих седам предивних ледничких језера. Ту их има чак преко 150, a  леже на висини од 2.100 до 2500 m (највише језеро лежи на 2.709 m, испод врха Мусала). Она су моћна инспирација многима који тамо иду ради успона на врхове, јер поглед на та језера једноставно ништи сваки замор! Путовање на које вас позивамо догађаће се током празника –  на Дан Риле, када домаћини нуде многе попусте посетиоцима! 🙂

Рилска језера

Петак, 31. јули:      Београд – Софија

ПОЛАЗАК  у 16:30 h полазак из Београда код Храма Светог Саве. Молимо вас да дођете 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време – дуг је пут до Боровеца!

Путујемо аутопутем до Ниша (Кратке паузе ћемо правити према потреби). У наставку пута, преко Пирота и Димитровграда долазимо до државне границе (РС-Градина-БГ-Калотина). Након административних процедура и куповине вињете, пут настављамо ка обилазницом око Софије.

По доласку у Боровец, смештамо се у планинарски дом Шумнатица, који је удаљен од центра Боровеца око 4 km – (собе су четворокреветне и шестокреветне). Ко буде желео у хотел, биће му обезбеђен хотелски смештај у Боровецу.

  053_004_Nacionalen_park_Rila.jpg Хижа Шумнатица

 Субота, 1. август:   Боровец-Мусала-Мусаленска језера

Устајање у 6.30 h.  Након доручка и јутарње кафе одлазимо до гондоле Јастребец 1315 m, која нас носи до хиже Јастребец 2.369 m. Купујемо групну повратну карту за гондолу, и наредних пола сата уживамо у планинском пејсажу из птичје перспективе, при чему пролазимо висинску разлику од 1054 m !

gondola Pirin

По искрцавању из гондоле пешачимо око сат од хиже Јастребец до хиже Мусала (2.389 m). Стаза је разнолика, ходамо планинским каменитим путем, утабаним пашњацима, стазом на моменте стрмом (сам врх је сав у камену), али су беспрекорно обележене и углавном широке. Ми идемо на Дан планине, невероватно је колико је људи свих узраста! Када погледате испред или иза себе, личе на колоне мрава, то је нешто незаборавно, чујете разне језике и сви су насмејани, лако се започне разговор… Паузу правимо поред последњег  језера (које се налази на 2709 m), а они који буду желели наставиће до највишег Балканског врха Мусала (2.925 m). Ходамо лаганим кораком, сликање и уживање се подразумева, а код заслона Ледено езеро (2720 m), можемо наточити воду са извора. Настављамо на „Кров Балкана“ (Мусала) са предивним погледом на околне врхове и Мусаленска језера, поред којих смо прошли, (пред сам врх пред нам је избор да наставимо стазом која вијуга, или гребеном који је обезбеђен сајлом и који захтева мало алпинистичких елеманата, зависно од афинитета. Овај врх пружа непроцењиве тренутке задовољства и тешко се креће назад, а домаћини су се постарали да се може купити чај, па чак и сувенири! Када колико толико саберемо утиске предстоји повратак преко хиже Еверест до хиже Мусала истим путем, одакле имамо две варијанте повратка до Боровеца: гондолом како смо и дошли од хиже Јастребец до Боровеца или пешице до Боровеца, како будете желели. Увече, слободно време у овом лепом планинско туристичком центру, вечера, дружење, куповина сувенира и ноћење у дому, тј. хотелу.

DSCN2854 p8080077 

 Недеља, 2. август:   Паничище – Седемте Рилски Езера – Гејзир – Капица

Устајање у 5.00 h.  Након доручка и јутарње кафе, полазимо за Паничище преко Самокова и Сапареве бање. Наш минибус напуштамо код хиже Пионерска (1.520 m), и након краћег пешачења долазимо до гондоле „Лифт Рилски Езера Бъбрекаезера“,  (где купујемо групну повратну карту), која нас носи до хиже Рилски езера (2.150 m). Током ове изузетно атрактивне 25-о минутне вожње, уживаћемо у планинском пејсажу нестварне лепоте и опијајућим мирисима борова изнад којих се крећемо у отвореним двоседежницама. По доласку, краћи инфо обилазак хиже Рилска језера. Полазак на стазу са блажим успоном која вијуга између седам Рилских језера до Језерског врха 2667 m (Доње језеро, Рибно, Тролист, Близанци, Бубрег, Око и Суза). Пролазећи поред ових прелепих „горских очију“ у чијој се бистрој води огледају околне стене, небо и пејзажи. Остаћете опчињени том лепотом боја које се мењају од тиркизне до модро плаве, правићемо краће паузе за сликање, освежење, пустити да нас преплави тај осећај мира, среће, спокоја које природа уноси у човека. Настављамо према врховима Раздела 2600 m– Вазов врх 2689 m. Правимо чешће успутне паузе за фотографисање и истинско уживање у лепотама крајолика. Традиционално опуштање (пикник) на ободу Езера Бъбрека. Повратак истом стазом до хиже Рилска језера на ручак и освежење на лепо уређеној тераси са прелепим погледом. После спуста гондолом, те повратка истим путем ка минибусу, полазимо за Београд. Успут, наравно обилазимо гејзира! Наjврeлији гејзир у Европи извире у центру Сапареве бање. 

 Mousala Lake View

Мештани Сапареве Бање се поносе својим гејзиром који се, не без основа сматра највећом атракцијом у региону. Из тог разлога у околини ове природне знаменитости изграђен је диван парк са посебно издвојеним местима за одмор и шетњу где туристи могу уживати у необичном призору. Гејзир који извире из дубине од 73 m, као да плеше. На одређеним интервалима водена струја еруптира сва обавијена облацима врућих испарења која се затим распршавају у милијардиу капљица. У поређењу са гејзирима у другим местима света, овај је нижи – уздиже се до 18 m, али је веома врео: када је време ветровито не сме му се прилазити, јер распршене капљице могу изазвати опекотине (температура воде је 103 степена). 

Повратак аутопутем према Софији и државној граници. 

ОПРЕМА:  гојзерице, одећа у складу са временским приликама, мали ранац за дневна пешачења са водом и храном за успут, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина(на већим висинама, време се увек може мењати врло динамично), лична апотека, камашне, штапови за кретање као стална препорука. Обавезно понети пасош и лична документа.

ЦЕНА:

65 €  (доплата 10 € за ноћење у хотелу)

они који нису обновили чланарину, доплаћују 100 дин

Приликом пријављивања, обавезно се плаћа аконтација у износу од 40 €

Цена ће обухватати: превоз, два ноћења и међународно путно-здравствено осигурање.

Ценом неће обухватати: превоз гондолом (цена око 25 лева што је око 13 €) и храна (која је у Бугарској веома повољна!)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц; Коњарник, код хотела „Србија“)

 Акцију реализујe Новица Радојичић

065 55 99 346

nole@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

 

ПРВОМАЈСКИ И УСКРШЊИ ПРАЗНИЦИ: Србија и Бугарска – Стара и Гребен планина (клисура Градашнице, манастир Поганово, кањон Јерме и Росомаче)

Ову богато осмишљену, велику празничну акцију Новица представља већ на неколико последњих састанака.  прве пријаве догодиле су се још у јануару. Обзиром на његову пасионираност према југу Србије, биће ово празник за памћење!

Ево и плана:

1. мај:

Полазак  у 08 h, са паркинга испред центра Сава центра, минибусом ка Пироту.

Кањон Градашнице Кањон Градашнице

Стижемо у Пирот и идемо ка реци Градашници у њену предивну клисуру, којом пешачимо око 2 сата, а ко жели, може се купати у
Даг бањици са термалном водом, која се налази у самој клисури. Након два сата крећемо ка одредишту за смештај, и после 12 km стижемо, у хотел „Стар“, где се смештамо у двокреветним и трокреветним собама са купатилом.

Даг бањица у клисури Градашнице хотел у коме ћемо бити смештени

2. мај:

Напуштамо хотел и у 08 h, полазимо бусом ка селу Поганово одакле крећемо на Гребен планину (1338 mnv).

Гребен планина Гребен планина

Рачунајући и паузе за уживање на успутним видиковцима, за успон нам треба око 4 сата. За спуст највише 2 сата. Потом бусом идемо до манастира, посета манастира Свети Јован Богослов и окрепљење у ресторану преко пута (некадашња станица „Ћире“), у самом кањону реке Јерме. Пред само вече враћање у хотел на починак.

манастир Св Јована Богослова у селу Поганово пред кањоном Јерме А преко пута манастира, некад станица "Ћире", данас ресторан (са одличном јагњетином!)

3. мај:

Полазак из хотела у 08 часова, бусом ка селу Славиња у обилазак кањона Росомаче и такозваног Грла. Кратка и лепа шетња до невероватно лепог и необичног кањона, где остајемо сат времена. кањон Росомаче

Одвозимо се до села Каменица, и по доласку у село настављамо пешке обилазак села Бољев Дол и Горњи Криводол, 7км у једном правцу лаганог хода пропланцима и пашњацима. По повратку у Каменицу обилазимо и то село које је као музеј старина на отвореном. Код нашег, иначе врло познатог домаћина,  Сергеја Иванова посећујемо његову фарму каракочанских оваца и балканских магараца. А пред крај дана (наравно ко буде хтео) чека нас вечера коју нигде нећете имати прилику да приуштите – јагње, које је на врло посебан, традиционалан начин спремано 6 сати, током нашег пешачења – стари специјалитет овог краја.

Сергејева кућа у Каменици Предвече се враћамо се у хотел.

4. мај:

У 8 h из хотела крећемо нашим аутобусом ка Бугарској, задржавање на граничном прелазу и по обављеној адмiнистрацији преласка границе, настављамо пут ка градићу Трен у Бугарској. Овде обилазимо кањон Ерме (тако Бугари зову Јерму) и еко стазу на реци Јабланици. Обе стазе пролазе кроз кањон а преко брзака и вирова су направљени дрвени мостови, и тако су недоступна места направили доступним за уживање и фотографисање. По повратку у град обилазимо цркву Свете Петке која је уклесана у стени. Ово је целодневна тура, и у вечерњим сатима се враћамо у Србију и наш хотел.

Ерма :-) Ерма :-)

5. мај:

У 8 h полазимо аутобусом ка селу Сенокос, напуштамо бус, и крећемо ка најисточнијој тачки Србије – Сребрна глава( 1932мнв). Успут обилазимо водопад на Сенокоској реци.Стаза је благог успона и води кроз шумарке и пропланке, али и клеке, са предивним видицима према Бугарској и Србији. Требало би да траје око шест сати, мада динамика зависи и од склопа групе.

Форсирање Сребрне Главе уз боровнице и клеке :-)

Врх! А под њим "у рову", пије се кафа! :-) Низбрдо форсирамо границу: лево је Бугарска :-)

6. мај:

У 8 h крећемо ка реци Височици да обиђемо, видимо, сликамо, и уживамо у лепоти њеног кањона –  Владикине Плоче.

кањон Височице Владикине плоче

Потом одлазимо у село Рсовци и посећујемо малу пећинску црквицу, познату по икони Ћелавог Исуса. Најзад, није ли Ђурђевдан! 🙂

Црква у Рсовцима на таваници је позната икона

Око 15 h се враћамо у хотел и око 17 h крећемо ка Београду, где стижемо око 21 h.

ЦЕНА:  11.600,00 дин (превоз минибусом, путарина, ноћење у хотелу, боравишна такса и трошкови организације)

Смештај у хотелу подразумева само спавање. Не постоји могућност коришћења кухиње за спремање сопствених оброка, тако да се може јести у хотелском ресторану, или понети одговарајућа храна, која ће моћи да се конзумира без употребе кухиње.

ИНФОРМАЦИЈЕ и ПРИЈАВЕ: на састанцима Клуба, средом у 19 h

Напомена: приликом пријављивања је обавезно попунити пријавни лист и уплатити аконтацију

На југ вас води:

Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

065 55 99 346

дуж кањона Јерме Гребен

Погледајте и остале наше акције

 

 

Прашума ФЕЉЕШАНА, Данилова врела, нова прераст Гаура Урсули, Бреза и кањон Црне реке

Првомајски празник 2012. године испратила је и дневна штампа! Провели смо га управо ту, и то 4 дана, и открили велику природну вредност, која је научној јавности била непозната до тад: нову прераст – Гаура Урсули.  Овај предео смо систематски проучавали и акције у изведене по њему су аутентична тековина КАУП-а. Зато вас и ове године позивамо у овај несвакидашње леп крај! Наредне године (Боже здравља), ова акција имаће другачију шему 🙂

Вест у "Политици"

ПОЛАЗАК: обзиром да је ова акција богато осмишљена, полазак у 6.00 h је неопходност да бисмо квалитетно искористили дан пред нама. Дођите пред центар САВА (паркинг) 10-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Успутне паузе нећемо правити (осим ако је по среди „виша сила“), јер пут није кратак. Зато понесите кафу да палимо што пре из града. До 10 h стижемо до полазне тачке, подно Брезе и полазимо ка Фељешани – строгом резервату природе. Пратимо узводно њен ток, и пењемо се ка Брези. 

Строги природни резервати су заштићени и намењени очувању природног фонда и научно-истраживачком раду. Они имају неизмењени и добро очуван екосистем у којем је човеков утицај сведен на минимум (pрашума је еколошки стабилна шума са чврстим и динамички уравнотеженим односима). На основу проучавања букових прашума Фељешане, она је уз Винатовачу и Малиник међу три највредније шуме прашумског типа, и то не само  овог региона, већ много шире, што је мало познато (Међу првим заштићеним природним добрима у Србији су букови резервати Мустафа и Фељешана заштићени 1948. године). Слапови Данилових врела су један од њених украса који ћемо видети…

И тако, моју романсирану конструкцију значења ових топонима, да је Мустафа био неки турски главешина, заљубљен у локалну лепотицу Фељешану, а заувек их раздвојио известан Тодор, руше казивања мештана. Наиме, сва имена у тој околини носе имена турских вазала који су водили и надгледали радове на ћумуранама за потребе топионице Пи-пексјор. То је вероватно случај са Краку Мустафа. Међутим, мештани кажу да су Мустафу убили због пара, а по легенди, његово благо светли о Ђурђевдану… Фељешана је име целог старог система за израду дрвених прагова, тзв. „талпи“ за потребе рудника у Мајданпеку. Настала од речи „фериз“, што на влашком и румунском значи тестера, Фиришана, или Фиљешана у буквалном преводу значи стругара. Али, пре ће бити да се ово односи на оближњу Феризану.

Али, оно због чега такође желимо да вам покажемо овај крај је и његова лепота. Гребен Брезе  и видици које пружа, заиста је очаравајући. Али пре него ли на њега крочимо, обилазимо Гауру Урсули, коју открисмо тог маја 2012…

Под сводом Мечје рупе

Одатле, на стотинак метара, почиње гребен Брезе, кога бисмо требали да затекнемо, као и лане, зеленог и у цвату јоргована (обзиром какву смо зиму имали)

С почетка гребена Брезе

Врх је просто такав да се са њега не може лако отићи. Уживаћемо у видицима у пуних 360 степени!

Врх Брезе

Поглед са врха на копове око Мајданпека

Али, велики адут ове трасе је у чињеници да су и успон и силазак једнако лепи као и сам врх, дословно!

Силазак са Брезе

Прелепа пространства са врло мало преосталих житеља…

Велика вртача и ми са десне стране

 А спуштамо се ка кањону Црне реке, кроз који прлазимо. Кањоном се крећемо колским путем, и најзад излазимо на магистралу где нас чека наше возило, којим одлазимо у Дебели Луг на освежење, и потом повратак за Београд, где бисмо требали да стигнемо до 23.00 h

Дужина планиране трасе износи 15 km са успоном од 700 m.

Силазак са Брезе, на жалост, води поред многих, напуштених појата...  кањон Црне реке

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, адекватна одећа за време какво нас чека, заштита од ветра и евентуалних падавина.

ЦЕНА: 

1.300 дин

1.200 дин (за чланове Клуба)

(доплата 300 дин ако путујемо минибусом)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Вредности овог изузетног предела, показаће вам:

Гордана Атанасијевић          и       Зоран Вујошевић

office@serbianoutdoor.com                   buca@serbianoutdoor.com

065 377 14 74                 063 283 558

Ево и приказа кретања на карти:

графички приказ трасе на карти

 Моменат за памћење у Гаури Урсули  Бреза У кањону Црне реке

Погледајте све шта смо припремили за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.