Архива за aktivan odmor – Page 2

Бисери Хомоља: ЗДРАВЧА – извор потајница Стојање – бања ЖДРЕЛО

  Зашто Бисер?

Зато што има истурени, стеновити врх попут трона са ког можете да посматрате шири предео са суседним, благо заталасаним хомољским врховима и зато што се стаза до њега и од њега пружа кроз динамичан крајолик који заиста озари душу. 

ПОЛАЗАК: са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој125 (Коњарник, код хотела „Србијa“), тачно у 7.00 h, дођите 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време.

Планирамо да на пешачење ка врху Здравча кренемо са превоја Бигерје, а спустимо уз обод Краку Шерпоњ, долином клисуре Ваља Мори ка потајници Стојање до села Селиште. Оваj смер обезбеђује мањи успон, који ће одговарати и учесницима са скромнијом кондицијом. Дуга је свега 12 km са тек 200 m успона, јер идемо правцем којим се више спуштамо и ево како то изгледа:

 

Иначе, потајнице су изузетно ретке природне творевине, због чега су увек заштићене. У Србији их има три. Извор има шупљину (сифон), из које вода истиче када се напуни и почне да прелива отвор. Када се излије, вода престаје да тече, а каквом динамиком ће се ови процеси смењивати, зависи од хидролошких фактора самог терена и наравно временских услова. Можда отуд назив Стојање ? Ове творевине су релативно фражилне, јер ако се сифон оштети, напрсне, извор ће изгубити карактеристична својства.

Од недавно, ова потајница је уређена и изгледа као да вода тече из корена старог стабла.

Возилом настављамо до Тршке цркве из XII века. Након посете цркви, настављамо ка бањи Ждрело, са термалним базенима пуним топле (42 С), сумпоровите воде.

 По предању, ова црква је сазидана раније, у IX веку. Али, према сачуваним доказима остаје да је то био крај XII века, као и да је првобитно био посвећен Светом Николи. Данас је то женски манастир у коме постоји капела Светог Николе, док је црква посвећена рођењу Пресвете Богородице. Сазидана од сиге и пешчара, Тршка црква је изузетно вредан споменик Рашке школе. А грифони, од којих северни у предњим канџама држи главу овна, а у задњим главу човека, и јужни који држи главу анђела – представљају јеванђелисте Луку и Матеју. Такве скулптуре се могу видети једино још у Дечанима и Студеници.

Након посете Тршкој цркви, настављамо ка бањи Ждрело, али ако будемо краћи с’временом, приоритет дајемо Ждрелу, без посете Тршкој цркви.

Из Ждрела крећемо у 19:30 h, како бисмо у Београд стигли до 22.30 h.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, вода, храна за успут, заштита од ветра и евентуалних падавина, штапови за пешачење, опрема за базен и наравно, осмех 🙂

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h.

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74,  gordana@serbianoutdoor.com

Да бисте учествовали у акцији, морате бити члан Клуба.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Споменици природе Горње Ресаве

Ресавски крај је готово свима познат по својим природним лепотама, а КАУП још познатији по томе што га годинама представља уживаоцима природе. У Горњој Ресави, пределу нарочитих природних лепота, постоји званично пет споменика природе: Ресавска пећина, Радошева пећина, Белика Атула, Бушан камен; хидрокомплекс Лисине са водопадом Велики Бук и Великим врелом; три строга резервата природе: Винатовача, клисура реке Ресаве, и кањон Суваја; меморијални споменик природе Мијајлова јама; природни простор око непокретног културног добра манастира Манасија; и још пуно природних објеката који још увек немају никакав вид заштите: водопад Прскало, Ивков понор, Речке, понор реке Некудово и Клочанице…

     Ову акцију, која је тековина КАУП-а, осмислили смо у циљу да вам покажемо Ресавску пећину, кањон Суваје, део кањона Ресаве, и хидрокомплекс „Лисине“ са водопадом Велики Бук, извором реке на којој се налази водопад „Велико врело“ и још један мање познати, а ништа мање лепши, водопад у близини Великог Бука. Постоји могућност индивидуалног обиласка и Радошеве пећине.

Дивљаковачко поље

ПОЛАЗАК: са паркинга у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 7.00 h (молимо вас да кренете на време како не бисмо каснили у повратку).

Почетак стазе, која је дуга око 12 km, је из Крајишта које се налази на 4,5 km од Ресавице. Пролазимо кроз крашко поље Дивљаковац, иначе једног од ретких крашких поља Србије, где ћете свакако уживати у његовим чарима и нестварној лепоти.

После 2,5 km пешачења стижемо до њеног величанства Ресавске пећине. О Ресавској пећини верујем да знате готово све, а за оне који незнају ево пар информација: налази се у источној Србији, у општини Деспотовац на 7,5 km од рударског насеља Ресавице у атару села Јеловац. Смештена је на ободима крашког поља Дивљаковац у кречњачком брду Бабина глава (641 м н.в.), на надморској висини од 485 m. Једна је од најстаријих пећина у нашој земљи (80 милиона година), а старост накита се процењује на 45 милиона година. Откривена је 1962. године а за посетиоце отворена 1972. Дугачка је 4,5 km, детаљно истражена 2830 m, а за посетиоце је уређена стаза од 800 m.Температура у пећини је +7 степени, што подразумева да морате у ранцу понети јакну, а влажност ваздуха варира између 80 и 100%. Унутрашњост пећине обилује бројним дворанама, каналима, галеријама, стубовима, сталактитима, сталагмитима, драперијама и окамењеним водопадима. Улаз је на 485 м н.в. а најнижа тачка на којој се спуштају посетиоци пећине је на 405 м н.в. Обилазе се седам дворане и један корални канал, па ако се одлучите за обилазак пећине од водича ћете чути још пуно тога лепог и занимљивог. Цена улазнице је 300 динара.

 Ресавска пећина Ресавска пећина

После факултативног обиласка Ресавске пећине поћињемо успон на видиковац Чукара (642 м н.в.) и то нам је једини озбиљан успон у дану када обилазимо споменике природе Горње Ресаве. Од Ресавске пећине до видиковца Чукара има непун километар са висинском разликом од неких 160 m. После уживања у погледу на дивљи кањон Суваја и питому долину реке Клочанице почињемо спуст ка кањону.

видиковац Чукара Поглед са видиковца на кањон Суваје

Стаза нас води кроз веома живописне пределе и веома лепо уређену букову шуму до долине реке Клочанице. На 500 m од места где силазимо на макадам налази се и понор реке Клочанице, а одатле почиње суви део кањон Суваје – споменик природе III категорије.

Resavica_10 Resavica_11

Фотографије су направљене на стази са готово истог места, на прелазу из грабове у букову шуму

Кањон је дугачак 6 km, а литице су високе и до 450 m. На стренама овог кањона јављају се отвори бројних пећина од којих оне са леве стране припадају систему Ресавске пећине. Веће пећине које се налазе у кањону Суваје су: Хермелинска пећина, пећина Даница, Маретова пећина, Цацина пећина, Пејкова пећина…Отвори пећина у овом кањону се налазе доста високо на врховима шипара и због тога је велики број њих неистражен. Постоји и сасвим оправдана претпоставка да је и сам кањон Суваје настао на тај начин што је срушена таваница пећине кроз коју је раније протицао подземни ток Клочанице. Отвори садашњих пећина су били само делови великог система пећинских канала са неколико висинских спратова. Кроз сам кањон Суваја и долином реке Клочаница до самог извора пролази добар макадамски пут што омогућава свим уживаоцима природе могућност лаког приступа готово нетакнутој природи. Пре изградње пута кањон Суваје је био најнеприступачнији кањон у Горњересавском склопу а спада и у ред најужих кањона Европе. По изласку из кањона видећемо ушће Клочанице у Ресаву, део кањона Ресаве и кренути из дивљег дела Горње Ресаве у туристички. Хидро комплекс „Лисине“ је у потпуности подређен туристима. Прво ћемо видети водопад Велики Бук, па затим и један мање познати водопад и онда одлазимо на Велико врело.

водопад Велики Бук мање познат водопад

Радошева пећина је у крашком брду изнад Великог врела, па ко жели, може и до ње. Остали ће се окрепити у неком од бројних ресторана или обићи воденицу и кафану у пећини, што ће бити наш избор.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од сунца, ветра и евентуалне кише, батеријска лампа, одећа прилагођена временским условима и пресвлака.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  се обавља испуњавањем формулара испод, а детаљније информације можете добити средом у 20 h на састанцима Клуба, или директно од организатора акције.

Приступницу можете преузети ОВДЕ.

Поглед са видиковца на долину реке Клочанице

Поглед са видиковца на долину реке Клочанице

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а

Бисери Хомоља: ШТУБЕЈ – од Равништарке до Церемошње

Оно што Штубеј чини занимљивим није његова висина, која га сврстава међу највише Хомољскe врховимe, већ разноликост крајолика којим води стаза. Још један прилог изреци да се свуда иде НА планине, осим у источној Србији, где се иде У њих! Благо заталасано Хомоље скровито чува многе тајне и лепоте, те сваки начин да пређете неко растојање повлачи за собом њихово отктривање и свакако уживање у изузетно лепој природи. Овога пута акцију изводимо пред пролеће, пре него забехари.

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај нашег Клуба  у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“), тачно у 7:00 h и молимо вас да дођете 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо аутопутем до Пожаревца, а одатле даље до паркинга пред Равништарком. Ова пећина је интересантна, јер је прераст у настајању. Сада је пећина облика тунела, али једном, у недогледно време, вода ће од ње направити нешто што су данас познате природне камене капије.

Ту је наша полазна тачка за пешачење.  Након обиласка Равништарке, ходамо ка врху Штубеј дуж његовог била Фик. Од врха нас дели 8,3 km и све време се крећемо широким колским путем.

Буђење пролећа... у рано пролеће

На врху ћемо, као што је уобичајено одморити, али рачунајте да нас чека прелеп спуст!

Stubej raskrsnica _DSC8384p _DSC8358

Одмах по силаску, на око километар од врха је извор Хајдучки кладенац, а крај њега фантастичан видиковац, који извесно симболише ову акцију у смислу призора које пружа, тако да ћемо се ту задржати једнако као на врху!

  Недалеко од Хајдучког кладенца..

Одатле се спуштамо ка долини Сиге и пећини Церемошњи са прекрасним накитом и врло лепо уређеним околним простором. Тим делом спуста, такође води колски пут дуж кога ћемо перманентно уживати у дивним призорима да двих страна.

Непосредно крај пећине је и ресторан код Траиловића, где ћемо, након обиласка Церемошње уприличити предах пред повратак. Дужина трасе износи 13,5 km са 590 m успона.

  Церемошња уснули салаш

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, слојевита одећа, прилагођена временским условима и обиласку пећина, заштита од ветра и евентулних падавина, пресвлака.

НАПОМЕНА: посета пећинама није обавезна, већ факултативна тј. ко хоће.

Цена улазница за пећине:

Равништарка – 200 дин

Церемошња – 200 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  се обавља испуњавањем формулара испод, а детаљније информације можете добити средом у 20 h на састанцима Клуба, или директно од организатора акције.

Приступницу можете преузети ОВДЕ.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

КРИЛАШ (бања Ждрело)

Село Шетоње, надомак Горњачке клисуре нам је добро познато, али када се настави даље и прође село, убрзо наилазимо на прекрасна језера, која су лети савршено место за камп. Али, околне планине нису тако посећене, а нису за подценити. Језера нас неће интересовати у децембарском дану, тако да ће наша „мета“ бити Крилаш! Траса од свега 15 km са 550 m успона, идеална је за зимски дан, нарочито ако се финале планира у термалним базенима Ждрела 🙂

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 7.00  h. Полазимо аутопутем према Пожаревцу и даље ка Петровцу, до села Везичево, одакле почињемо пешачење.

Успон није радикалан, крећемо се колским путем, најпре шумом, а касније излазимо на брисан простор гребена. Са Великог врха пружа се леп видик на села, али и околне планине (Вукан, Јежевац, Лисичји врх…). На Крилашу се налази Ћопина градина која представља утврђено насеље гвозденог доба, док су трагови римског пута видљиви у Турским орницама, али онда када нема снега. Наводимо то тек да подсетимо како ово место заслужује пажњу и није „анонимно“.

Постоје најмање две варијанте куда наставити са врха, тј. којим путем сићи. Зато је у уводу споменуто Кореничко језеро, као одличну базу, када током лета одлучите да „опајате“ овај предео својим корацима 🙂 Како је зимски дан краћи, али и због лепе долине Ћовдинског потока, спустићемо се овог пута у Ћовдин. У самом завршетку је црква пећина. Већ рекох колико је дуга траса и успон, тако да у овој акцији могу узети учешћа сви који су се опробали по оближњим Хомољским висовима (Вукан, Јежевац…). Траса је средње захтевна по снегу, док би лети (или без снега) била баш лака.

поглед на Вукан и параглајдеристи 

Изненадиће вас шаролике шуме лишћара и јелкица, а можда, ако време буде ведро, угледамо и параглајдеристе, којима је Крилаш згодно узлетиште 🙂

А у Ћовдину нас чека наше возило, којим се одвозимо до Ждрела, бањамо се, ко жели може и да руча. За Београд полазимо у 19.30 h, како бисмо у Београд стигли до 22 h.

ОПРЕМА:  гојзерице и камашне обавезно; штапови за пешачење, мали ранац са водом и храном за успут. Одећа слојевита и мора бити одговарајућа временским приликама. У ранцу увек треба имати заштиту од ветра или евентуалних падавина и пресвлаку. Ко жели касније у базен, нека понесе купаћи и  пешкир.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ се обавља испуњавањем формулара испод, а детаљније информације можете добити средом у 20 h на састанцима Клуба, или директно од организатора акције.

Приступницу можете преузети ОВДЕ.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Врели лед Кучаја (и бонус – бања Ждрело)

Мало је врхова изнад 1000 мнв који су тако лако доступни, а још је мање оних који тако несразмерно много дају у односу на уложени труд. Пожерак, врх дискретног шарма, пружа невероватан видик у свим правцима. Од источних хомољских врхова преко доминантне Бељанице поглед се пружа на непрегледна пространства шумовитог Јужног Кучаја. На југоисточном хоризонту доминира карактеристичан врх Ртња а на југозападу масив Јастребца. За лепих зимских дана могуће је видети и Копаоник. Довољно је ово разлога да вас поведемо у зимску акцију када можемо очекивати најбољу видљивост. А наслов? Настојали смо да њиме наговестимо контрасте које очекујемо 🙂

У зависности од временских услова дужина стазе ће бити 12 km са 550 метара успона и спуста, односно 10 km са 450 метара успона и спуста.

ПОЛАЗАК: са паркинга поред  просторија Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“) тачно у 7 часова (дођите 10-ак минута раније како не би смо каснили). Путујемо аутопутем до мотела Стари храст где ћемо направити паузу за јутарњу кафу а затим преко Деспотовца и Ресавице до полазне тачке изнад крашког поља Дивљаковац.

Колским путем, лагано, пењемо се према Пожерку. Након уживања у видику и заслуженог одмора, у зависности од временских прилика настављамо према истоку како би смо обишли још један видиковац или краћим путем према изгорелом врху одакле се пружа одличан поглед на кањон Суваје. Са Изгорелог врха пажљиво, преко камените косе, спуштамо се до нашег возила нешто пре 16 h. Комбијем путујемо око 1 час до бање Ждрело у којој се можете купати или време провести у пријатној атмосфери ресторана уз огњиште које ће вас сигурно добро загрејати. Цена улазнице за улазак на базен за колективне посете је 400 дин.

Полазак кући планирамо за 20 h како би смо у Београду били између 22:00 и 22:30 h.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, камашне, штапови по жељи, одећа прилагођена зимским условима (слојевита) као и опрема за купање.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ се обавља испуњавањем формулара испод, а детаљније информације можете добити средом у 20 h на састанцима Клуба, или директно од организатора акције.

Приступницу можете преузети ОВДЕ.

   

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а

ФРУШКА: In vino veritas!

Зима, време Сремских чаролија…:-) А кад се већ иде у раван Срем, тад се мора на Фрушку. Одакле почети овај пут? Од вина, како другачије! Посетићемо Сремске Карловце и једну одличну тамошњу винарију. ОндаК правац на Стражилово, и прелазимо Фрушку преко Хајдучког кладенца и Црвеног Чота до манастира Старо Хопово. А ондаК, правац у Врдник у топле бањске воде !

Акцију смо осмислили за све категорије пешака; лака стаза коју може проћи баш свако, и да при том осети душу Срема, колико се то може за један дан. А може…

Сремски Карловци Сремски Карловци ноћу

ПОЛАЗАК:  тачно у 7.00 h, са паркингакрај нашег Клуба (Устаничка 125). Као и обично, полазимо 10-ак минута раније, да не каснимо у  поласку.

Почетак приче - подрум "Живановић" 

Путујемо старим Новосадским путем, до Сремских Карловаца . Иначе, ова акција је сваки пут имала другачију скицу. Мењали смо салаше и винарије, тако да ћемо овога пута посетити наше кауповце Мићу и Наду у њиховој породичној винарији „Дошен“! Још нисмо заборавили његов БЕРМЕТ који је донео у Клуб једне среде…

Ту ћемо дегустирати вина и ето можда прилике да некога за Славу обрадујете добрим вином 🙂

Потом одлазимо на…

Бранков Споменик 

…на Стражилово, где од споменика  Бранку Радичевићу, пешачимо ка Хајдучком извору и Црвеном Чоту, одакле се спуштамо гребеном низ Рајковац до манастира Старо Хопово.

 Извор на прилазу Манастиру

Траса је апсолутно за свакога, без обзира на старост и кондицију (дужине свега 11 km са висинском разликом тек 270 m), тако да ће нам корак бити лаган. Након посете манастиру Старо Хопово, одвозимо се у бању Врдник, где ћемо се релаксирати у базену хотела „Термал“.Приказ трасе на карти

У Београд стижемо најкасније до 21.30 h.

ОПРЕМА: гојзерице и камашне обавезно, мали ранац са водом и храном за успут, одећа слојевита, прилагођена временским приликама; заштита од ветра и евентуалних падавина, све што је потребно за базен и пресвлака.

НАПОМЕНА: као и ранијих година, дегустација кошта 500 дин и није обавезна.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ се обавља испуњавањем формулара испод, или на састанцима Клуба средом у 20 h, када можете добити и детаљније информације директно од организатора акције.

Приступницу можете преузети ОВДЕ.

манастир Старо Хопово unutrasnji-bazen_hnaf35

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

ЈEЖЕВАЦ који не познајете – кроз катакомбе до врха, па низ Козји грб! (од манастира Горњак до бање Ждрело)

Овај излет је права бомбона за краће и хладније дане: атрактивна и кратка траса, прелепи видиковци и на крају термални базен! Немате нарочиту кондицију, или сте већ били? Овога пута, Јежевац ће бити посве другачије искуство, те ако сте већ били, требали бисте и сада, јер ћемо ићи другачијим стазама. Ко воли авантуристички жанр, УЖИВАЋЕ! Наиме, са другарима из ПД „Горњак“ ћемо код манастира проћи тајне тунеле које је копала војска и за које можете чути много конспиративних верзија прича од мештана. А са врха ћемо се спустити окомитом стазом дуж Козјег грба право на Млаву!

ПД "Горњак" из Петровца ПД "Горњак" из Петровца ПД "Горњак" из Петровца

ПД „Горњак“ из Петровца су марљиво сређивали тај правац, а причу о тунелима ћемо чути из прве руке! 🙂

Горњачка клисура: лево вукан, десно Јежевац Манастир Горњак крај Млаве

Овде можете погледати кратак видео запис са једне од наших ранијих акција на Јежевцу 🙂

 Горњачка клисура означава улазак у Хомоље и усечена је између Вукана са десне и Јежевца са леве стране тока Млаве, која њоме протиче. У њеним литицама су остаци средњевековне Митрополије, извор “Четири луле”, и један много интригантнији, јер су му воде надалеко познате по лековитости за бубреге. Манастир посвећен Ваведењу је задужбина кнеза Лазара и грађен је у периоду од 1376-1380. године.  Кнез Милош Бринуо је и за обнову и одржавање Горњака, али по писању Вука Караџића, ту је похранио и неке драгоцености, међу којима и барјак цара Душана Силног… У кругу манастира је и капела посвећена Светом Николи.

 

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај нашег Клуба (Устаничка 125) тачно у 7.00 h. Путујемо ауто путем, до Пожаревца, и даље преко Петровца до Капије Хомоља – Горњачке клисуре. Возило напуштамо крај манастира Горњак, кога посећујемо и одакле почиње стаза ка врху Јежевца. Обзиром на куриозитет трасе и природе терена, кретаћемо се лаганим темпом, јер, све ћемо стићи; циљ је искористити дан!

На почетку трасе увек се пролазе тајанствени отвори – тунели. Сада ћемо у њих завирити… Након Другог светског рата започети су велики војни радови у Горњачким планинама на изградњи фабрика оружја и других војних ефектива. Иако не постоји званична документација и докази, „прича се” да је у политичким превирањима година „информбироа“, главни пројектант и инжењер који је изводио радове на тим објектима пребегао у СССР па су због откривања локације потенцијалних војних циљева радови обустављени и како се касније испоставило све пресељено у Нови Травник (Босна).

  

Данас још увек стоје напуштени објекти у масиву планина и хиљаде квадратних метара ходника, хала и простора, „заборављени“ случајно. Као другде по бившој Југославији и Србији довитљиви предузетници повремено користе (улазне) делове ових простора за гајење шампињона.

Крајолик је диван, надајмо се да ће време употпунити доживљај. Манастие Горњак се налази крај Млаве, а до врха се крећемо кроз шуму.

Пред сам врх, излазимо на кршевиту подлогу, са фантастичним видиком! Наравно, задржаћемо се на врху довољно да одморимо, уживамо, сликамо… јер, чека нас јак спуст (уз свест да следи спа третман у „Ждрелу“ 🙂 )

Јежић на врху :-) Једне зиме...

Сам назив Козји грб говори доста о томе какав нас чека спуст. Али, обзиром да од врха до Млаве имамо 2 km, свака тензија је сувишна. Опремите се стрпљивошћу и успећемо! Цела траса је дуга 6,5  km, тако да је одлучујући фактор воља и решеност да се прође овим стазама, а не физичка кондиција.

са врха на Козји грб…

Возило нас чека крај моста на Млави и по силаску нас вози у бању Ждрело на уобичајену сеансу у термалним водама температуре 42 С. У ресторану ако желите, можете јести, а они који су у базену, могу ручати и крај базена. Цена групне улазнице је 400 динара, и са њом имате право и на сауну.

2014-01-14_24321525  

У 20.00 h смо сви у комбију и полазимо за Београд, где стижемо најкасније до 23.00 h.

Укупна дужина ове планиране трасе износи 6,5 km са успоном од 500 m и спустом од 660 m.

ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут; штапови за пешачење, чеона лампа, заш тита од ветра и евентуалних падавина, пресвлака.
За оне који желе у базен: купаћи и пешкир.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације
на састанцима клуба, сваке среде у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:изглед трасе на топо карти

1.700 динара

За групу од 45 учесника износ котизације се умањује за 200 динара.

 

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

gordana@serbianoutdoor.com

065 377 14 74

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Једноставно – Фрушка!

Не бих дуго да се возим, нити предуго да пешачим; хоћу да се опустим, прошетам природом и успут видим и нешто занимљиво… Шта би било оптимално? Једноставно Фрушка!

 

ПОЛАЗАК: са паркинга крај нашег Клуба, тачно у 8:00 h. Возило напуштамо код манастира Јазак, где почињемо пешачење.

У манастиру Јазак се чувају мошти Светог цара Уроша, сина цара Душана. Након посете манастиру, пешачимо лаганом стазом преко занимљивих тачака, те ако нас и време послужи, биће лепих фотографија!

Траса је дуга 16 km и завршава код манастира Раваница у коме су се чувале мошти светог кнеза Лазара, чији делић се и сада тамо налази. Пошто посетимо манастир, спуштамо се у хотел „Термал“, на базен!

ОПРЕМА:  гојзерице и камашне обавезно, штапови за пешачење, одећа одговарајућа временским приликама, мали ранац са водом и храном за успут. За базен понесите купаћи, пешкир, фен …

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  1.600 дин

За групу од 40 учесника износ котизације се умањује за 200 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

Акцију реализује Ненад Јовановић
065 99 22 782
nenad@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Путeм српских ратника

Заповедник аустроугарске војске у Срему, генерал Алфред Краус написао је: „Упознали смо Србе као ваљане непријатеље. Ја сам их сматрао и сматрам их и сада као војнички најјаче од свих наших непријатеља… Они су нашим трупама задавали много више тешкоћа но Руси, Румуни и Италијани.“

Претпостављамо да је то била водиља нашим домаћинима – ПСК „Железничар“ Краљево, да осмисле ову акцију и позову на учешће све клубове у региону. На овим просторима почетком новембра 1915. године су се одвијале велике борбе између српске и аустроугарске војске и ова акција је симболичан начин да се сетимо тог дела наше славне историје. Придружите нам се!фото ПСК "Железничар" Краљево

ПОЛАЗАК  у 6:00 h са паркинга у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“), па аутопутем преко Чачка и Краљева до села Станча, где стижемо до 10 h на почетак акције.

Стаза је дужине око 10 km са успоном око 320 m и спустом од 360 m и добро је обележена. Полазимо из села Станча ка Врановцу (део Троглав планине). На превоју Врановац, добри људи из ових крајева изградили су спомен обележје у облику крста на месту где су се водиле тешке борбе 1915. године у I Светском рату. На Врановцу је изгунуло пуно војника у одбрани правца за повлачење српске војске према Албанији . Сам положај српске војске на Врановцу је разбијен, али главнина битке је пренета на Чемерно и врх Смрдључ. Непријатељ није успео да разбије нити заобиђе српски фронт на Чемерну.

фото ПСК "Железничар" Краљево фото ПСК "Железничар" Краљево фото ПСК "Железничар" Краљево

Са Врановца се спуштамо ка селу Роћевићи, где завршавамо пешачење. Ту нас чека и наше возило. Полазимо чим се сакупимо, како бисмо у Београд стигли до 22:30 h.О могућем, заједничком ручку,организатор ће накнадно обавестити.фото ПСК "Железничар" Краљево

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са пресвлаком, водом и храном за успут, одећа слојевита примерена временским условима, заштита од ветра и могућих падавина.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  1.700 дин

За групу од 45 учесника износ котизације се умањује за 200 динара.

Акцију реализује Ненад Царевић

064 684 01 37

фото ПСК "Железничар" Краљево фото ПСК "Железничар" Краљево

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

ОМАН – врх са више лица! Шош-Оман-Чока Унук – бања Ждрело

Није што је највиши међу Хомољским врховима, већ што је пешачење до њега и спуст до Липе врло лепа и опуштајућа траса, извезена преко преко широких пропланака и шума, а како се крећемо претежно гребенима, поглед може да лута хоризонтом на околне суседне врхове. Са завршницом у Ждрелу, биће то идеалан третман након радне недеље! Кликните на фотку доле десно и погледајте кратак филм са једног од ранијих провода на Оману:

 

ОВДЕ можете видети и Дулетову репортажу са прошлогодишњег Омана 🙂

ПОЛАЗАК:  тачно у 6.00 h, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Дођите 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо аутопутем до Пожаревца и даље ка Жагубици, после које ћемо се убрзо наћи на полазној тачки наше трасе, где напуштамо возило и полазимо ка Оману, од кога нас дели 5 km. Не правимо успутну паузу, јер је пут дуг и ваља искористити дан 🙂

IMG_2483 IMG_2473 

У почетку стаза има благи нагиб, али се на кратко спушта, када постигнемо 30 висинских метара. После Курматура Маре, опет ходамо узбрдо, до врха Шош (888 m) и даље на Оман (962 m). Ту знамо да смо прешли трећину планираног пута. Али, обзиром на благост терена којим се крећемо и лепоту питомог крајолика, што ову акцију чини веома питком за све категорије љубитеља природе, изгледаће вам и краће. Оман је „чудан“, некима мистичан врх, са више назива, што сте можда већ приметили ако сте гледали карту, али је ретко посећиван, што је много чудније обзиром да цео предео пружа бескрајне могућности за пријатне, опуштајуће шетње.

Са врха се спуштамо ка Липи, која је 290 метара ниже од висине места где нас чека комби, тако да у наставку следи  успон на врх Чока Унук (741 m) и даље истоименим гребеном до краја, тј. асфалта, где нам је комби.

 Шта ли се то кува...(?)

Ова траса је дуга 13 km са успоном од 590 m. По силаску, одвозимо се до бање Ждрело, где су нам на располагању базени са термалном водом, сауне, масаже, вечера, ко жели…

За Београд полазимо у 19.30 h како бисмо у Београду били најкасније до 22:30 h.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, одећа прилагођена временским приказ трасе на картиприликама, заштита ветра и евентуалних падавина. Све што је потребно за базен, обзиром да свраћамо у Ждрело (купаћи,  пешкир и пресвлака).

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.800 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕи информације средом од 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125  (Коњарник, код хотела Србија)

    Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74,  gordana@serbianoutdoor.com

 са спуста... пауза на врху :-) 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Kaд је Вукан био Куделинов…

Felix Kanitz је своја путовања овим крајевима поредио са онима из „1001 ноћи“.  Можда је мало претерао, али сами знамо колико волимо да идемо на Вукајла! Међутим, ова дивна Хомољска планина има скривене бисере за које многи још увек не знају и то смо вам први пут показали пре пар година, када је ова акција изазвала БУМ задовољства (што је сасвим довољан разлог да се опет нађе у нашем календару). У овом албуму, кога су управо ти учесници назвали „Ломатање – лудо радовање“ можете видети како нам је било…

Приказ трасе на Гуглу Млава... Нема сведочанства у стенама Вукана

НАПОМЕНА: због природе терена и трасе успона, у случају неповољног времена, које би омело њено одвијање, акција ће се одвијати стазом од извиђачког дома у селу Ждрело, преко врха Велики и Мали Вукан и спуст до извора „4 луле“.

Наиме, на коси изнад магистрале лежи заборављена тврђава, Куделинов град, до које је ПД „Вукан“ из Пожаревца ре пар година уредио стазу, којом ћемо поћи најпре ка Малом Вукану, а потом и Великом Вукану. Стаза до ње је врло стрма, тако да учесници рачунају на то, да ако желе да виде тврђаву, морају бити спретни на стеновитом терену. Из истог разлога, ова акција није за децу.

Горњачка клисура представља врата Хомоља. Дуга је 16 km и чине је четири велика меандра. Име је добила по ветру који дува њоме и широм околином.

У клисури се налазе и бројни остаци утврђења старог српског града који је престао да живи после пада Смедерева. На улазу у клисуру могу се видети разрушене стражарске куле, које су некада служиле за одбрану римског војног пута (Via militaris) што је пролазио овуда водећи за Ниш. У Горњачкој клисури такође се могу видети и остаци средњовековне српске митрополије.

Услед свог специфичног географског положаја, Хомољски крај се налази помало изван главних путева, тако да су у њему најбоље сачувана обележја старе балканске културе, народних обичаја, старих заната и традиционалне архитектуре. У Горњачкој клисури, и на Вукану и на Јежевцу, налази се више бедема средњевековних утврђења, а у Ждрелу и темељи града Дрмана и Куделина.

А све је почело пре пар година, када је наш пријатељ и сјајан планинар – тата Слоба Божић, прошао овом тада НЕстазом од чесме „Четири луле“ до тврђаве и даље на врхове, што је тако узбуркало планинарску чаршију, да су другари из „Вукана“ трасирали путању, чиме су тајну Вукана учинили приступачном свима нама.

ПОЛАЗАК:  тачно у 7:00 h, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“). Морамо доћи 15-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Путујемо аутопутем до Пожаревца, а одатле ка Петровцу и Горњачкој клисури, до извора „Четири луле“, одакле почињемо успон.

Почетак трасе, од магистрале до тврђаве је стеновит и радикално стрм. Стаза је маркирана и на пар места су постављени ланци (рукавице!), а доње фотографије (аутора Драгице Коцић и Зорана Таврића) најбоље дочаравају зашто се већа група не планира:

фото: Драгица Коцић фото: Зоран Таврић фото: Зоран Таврић фото: Драгица Коцић

Од тврђаве настављамо стазом без критичног нагиба ка врху Мали Вукан (732 m), а потом дуж превоја на Велики Вукан (825 m). Ова планина је дивна, а њени врхови, убијају вољу да се са њих крене јер пружају прелепе видике. Од тврђаве до врха Мали Вукан прелазимо непуна 2 km трасе дуж косе са прелепим видицима.

дуж косе... фото: Драгица Коцић фото: Зоран Таврић Врх... 

Од врха Велики Вукан до села Ждрело где нас чека наше возило, преостаје лагани спуст дуж 4,5 km. После акције одвозимо се до бање „Ждрело“ где употпуњавамо доживљај у термалним водама. Ко буде желео, може и да руча, а у 20:00 h полазимо натраг, за Београд, где стижемо до 22:30 h.   фото: Дејан Ковачевић

Куделинов град је тврђава која се налази 13 km југоисточно од Петровца на Млави, над реком Млавом  код  истоименог села. У историји је познато као упориште  бугарских великаша, браће  Дрмана  и Куделина (Друго бугарско царство крајем XIII века) који су из њега, као полунезависни владари тада управљали Браничевом (1273-1291.), нападајући западне државе, превасходно  краљевину Мађарску и Драгутинову Сремску краљевину (краљ Србије  1276-1282. краљ Срема 1282—1316). Историчари сматрају да су Дрман и Куделин  куманског порекла. Браћа су се користила слабљењем централне власти у Бугарском царству да би се осамосталили у области Браничева 1273. године. Владали су независно од бугарског цара и располагали војском коју су чинили углавном Бугари, Татари и Кумани.

Владислав IV Арпад (1272—1290) је покушао да их фото: Драгица Коцићсузбије 1285. године, али су његове трупе претрпеле пораз у Горњачкој клисури. Милутин је 1282. године на српском престолу наследио свога брата Драгутина, остављајући му северне делове државе (Сремска краљевина). Драгутин је био ожењен  Каталином – ћерком Угарске краљице Јелисавете, која је Драгутину  дала Мачванску и Усорско-солску бановину. Године 1282-4. она је послала трупе на Браничево, али су и њени напади одбијени, а вазалне земље опљачкане од стране Дрмана и Куделина у знак одмазде. Већ 1285. године, Драгутин је са својом таштом предузео још једну, такође неуспешну војну акцију против Дрмана и Куделина. Браћа поново односе победу након чега су похарали Драгутинове територије. Међутим, после тога, Милутин притиче брату у помоћ фото: Зоран Таврићи тада Браничево по први пут долази под српску власт и прикључује се Сремској краљевини. Вероватније је да су Дрман и Куделин страдали у овим биткама, него ли протерани, јер се након 1291. године не спомињу у историјским изворима. Данило у Житију краљева и архиепископа српских описује поход Драгутина и Милутина против куманских владара.

Након пораза Дрмана и Куделина, Српску краљевину је напао видински кнез Шишман (оснивач бугарске  династије Шишман). Напад је завршен неуспехом, а у контранападу, Милутин је заузео Видин и приморао Шишмана да се ожени ћерком свог великаша Драгоша. Од некадашње утврде, данас су остали само темељи, док је све остало зарушено.

приказ трасе на топо карти са параметрима

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА:  гојзерице и камашне обавезно, штапови за пешачење, мали ранац са водом и храном за успут, одећа слојевита, прилагођена временским приликама; заштита од ветра и евентуалних падавина и пресвлака. Ко жели на базен, носи наравно купаћи, пешкир и остало што је за то потребно.

НАПОМЕНЕ:

  • траса успона од магистрале до тврђаве је маркирана, врло окомита (на пар делова је оклинчена ланцем за придржавање), терен до Малог Вукана је стеновит, а после је стаза мирнија;
  • у Ждрелу може да се руча, а ко хоће, може у базен (групна улазница за базен је 400,оо дин).

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.700 дин

Због природе терена и кондиционих захтева, велика група се не планира.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 (Коњарник, код хотела „Србија“)

+42 нa -3 ! бања Ждрело

  Акцију реализују:

   Ненад Царевић         и        Немања Манчић

064 684 01 37                      064 878 78 78

       nesa@serbianoutdoor.com                         nemanja@serbianoutdoor.com

Врх - фото: Милош Бранковић  ПД "Вукан" на задатку трасирања стазе до тврђаве

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Знамења Горње Ресаве: манастир Манасија, Лисине, Бушан камен

Ресавски крај је готово свима познат по својим природним лепотама, а КАУП још познатији по томе што природне бисере овог краја промовише и представља уживаоцима природе. Са другарима из КАУП-Ресавица настављамо са представљањем великог природног богатства овог краја. У Горњој Ресави, пределу нарочитих природних лепота, постоје званично шест споменика природе: Ресавска пећина, Радошева пећина, Велика Атула, Бушан камен, Јама Вртачеље; Хидрокомплекс лисине са водопадом Велики Бук и Великим Врелом; три строга резервата природе: Винатовача, клисура реке Ресаве, и кањон Суваја; меморијални споменик природе Мијајлова јама; природни простор око непокретног културног добра манастира Манасија; и још пуно природних објеката који немају никакав вид заштите: водопад Прскало, Ивков понор, Речке, понор реке Некудово и Клочанице…

На овај начин желимо да вам покажемо део кањона Ресаве; Хидрокомплекс „Лисине“ са водопадом Велики Бук, извором реке на којој се налази водопад „Велико врело“ и још један мање познати, а ништа мање леп водопад у близини Великог Бука; Бушан камен као и кањона реке Чемернице до места где се види и улаз у пећину  Велика Атула.

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник) и тачно у 7.00 h полазимо аутопутем ка Свилајнцу, oдакле натављамо ка нашем првом одредишту – манастиру Манасија.

Константин Филозоф је записао да је Деспот Стефан Лазаревић, тржећи где би подигао обитељ, стан за ћутање, управо овде нашао најприкладније и најбоље место где је требало да буде дом, помоли се, прихвати се посла и постави темељ у име Свете тројице сведржавнога божанства.

Двa килoмeтрa сeвeрoзaпaднo oд Дeспoтoвцa, на десној обали Ресаве, у живoписнoj клисури кojу чинe oбрoнци плaнинe Бeљaницe, нaлaзи сe мaнaстир Maнaсиja, пoзнaт и пoд имeнoм Рeсaвa. Maнaсиja je зaдужбинa дeспoтa Стeфaнa Лaзaрeвићa, пoсвeћeнa Свeтoj Tрojици, пoдигнутa и живoписaнa измeђу 1407. и 1418 гoд. и прeстaвљa мaузoлej дeспoтa Стeфaнa. Toкoм вeкoвa мaнaстир je вишe путa пљaчкaн и пaљeн. Tурцимa je служиo кao утврђeњe, црквa кao кoњушницa aустрoугaрскoj вojсци, a припратa кao бaрутaнa кoja сe jeднoм и зaпaлилa. Oбнoвљeнa je 1845.гoд. Moћнe зидинe сa 11 кулa, мaнaстирскa здaњa и aрхитeктурa црквe сa нaглaшeнoм вeртикaлoм кoja дaje цркви пoсeбну eлeгaнциjу, мaнaстиру Maнaсиja сa мaнaстирoм Висoки Дeчaни дaje eпитeт нajвeћих грaдoвa срeдњoвeкoвнe Србиje. Кao спoмeник културe oд изузeтнoг знaчaja, Maнaсиja je и пoтeнциjaлни кaндидaт Србиje зa листу свeтскe културнe и прирoднe бaштинe. Знaчajнa је и кao вeлики духoвни и културни цeнтaр срeдњoвeкoвнe Србиje.

Сa мaсивних зидoвa тврђaвe дижe сe 11 кулa мeђу кojимa сe висинoм истичe Дeспoтoвa кулa сa сeвeрнe стрaнe. Maнaсиja припaдa aрхитeктури мoрaвскe шкoлe и кao пeтoкупaoнa грaђeвинa нajсличниja je мaнaстиру Рaвaницa. Зидaнa је нaизмeничним рeзaњeм кaмeних тeсaникa вeзaних дeбeлним спojницaмa мaлтeрa бeз oпeкe, сa aркaдним укрaсимa. Пo тoмe Maнaсиja пoдсeћa нa спoмeникe рaшкe шкoлe, jeр су у пoдизaњу хрaмa учeствoвaли мajстoри из примoрja.

Пoсeбну врeднoст Maнaсиje чини њeн живoпис, кojи пo лeпoти спaдa мeђу нajзнaчajниja oствaрeњa у стaрoм српскoм сликaрству. To je пoслeдњи спoмeник мoрaвскoг стилa. Фрeскe, oстaрeлe и oштeћeнe и дaнaс узбуђуjу рaскoшнoм лeпoтoм.  Сa фрeскaмa пoзнaти пoд нaзивoм „Свeти Рaтници“, рaђeнe у стрoгoм визaнтиjскoм стилу дoдaт je витeшки стaв тaкo дa прeдстaвљajу Свети ратнициуспeшну кoмбинaциjу зaпaднo рeнeсaнснoг стилa и визaнтиjскe трaдициje. Пo сличнoсти сa фрeскaмa у црквaмa у Сoлуну и Свeтoj Гoри, смaтрa сe дa су глaвни мajстoри дoшли из Сoлунa, цeнтрa срeдњoвeкoвнoг сликaрствa нa Бaлкaну. Oд брojних фрeсaкa сe истичу мoнумeнтaлнa ктитoрскa кoмпoзициja (нa зaпaднoм зиду, лeвo oд улaзa) нa кojoj je прикaзaн дeспoт Стeфaн Лaзaрeвић, Успeњe Прeсвeтe Бoгoрoдицe (висoкo нa зaпaднoм зиду), Свeти рaтници у oбe пeвничкe aпсидe, Пaрaбoлa o зaблудeлoм сину (у jужнoj пeвници), причa o цaрскoj свaдби и причa o бoгaтaшу и убoгoм Лaзaру (у сeвeрнoj пeвници), принцeзe aпoстoлa нa oлтaру, пoпрсje свeтитeљa у цeнтрaлнoм кубeту и друге. Maнaсиja je грaђeнa сa нaмeрoм ктитoрa дa прeдстaвљa рeпрeзeнтaтивни oбjeкaт.

Oсим Maнaсиje у Дoњoj Рeсaви пoстojaлa je групa мaњих мaнaстирa, пo игумaну Филaрeту сeдaм, кojи су имaли сличну прeписивaчку дeлaтнoст кao нajвeћи мeђу мaнaстиримa Рeсaвe-Maнaсиja. Зa вeћину мaлих мaнaстирa у Дoњoj Рeсaви смaтрa сe дa je ктитoр бaш дeспoт Стeфaн Лaзaрeвић. И у oвим мaнaстиримa су, пo лeтoпису Mиљкoвoг мaнaстирa „у тишини рaдили књижeвници рeсaвски“. Oд тe мoнaшкe oaзe у Дoњoj Рeсaви дaнaс пoстoje три мaнaстирa: Toмић, Злaтeнaц и Mиљкoв мaнaстир.

Одвозимо се до Лисина где почиње наше пешачење. Обилазимо хидрокомплекс Лисине и водопад Велики Бук.

водопад Велики Бук

Хидро комплекс Лисине са извориштима, водотоковима и водопадом представља  геоморфолошко-хидролошки комплекс живописне лепоте и вредности научног, образовног и културног значаја, те представља природно добро националног ранга. Налази се у подножју планине Бељаница на око 20 km од Деспотовца и око 150 km од Београда. Комплекс Лисине носи име по истоименој котлини у којој се налази. Лисине својим природним лепотама привлачи велики број туриста из земље и иностранства као и бројне организоване школске екскурзије, који прилику за одмор током викенда проналазе баш у овом делу општине Деспотовац. Хидро комплекс Лисине је заштићен уредбом Владе воденицаРепублике Србије 1995. године као споменик природе Лисине на површини од 10 ha, и обухвата два природна објекта извориште Велико Брело и  водопад Велики Бук.

Водопад Велики Бук представља јединствену појаву међу акумулационим биграним водопадима Србије. Непосредно од извора ток Великог Врела има велики пад градећи неколико мањих каскада, а на око 300м од изворишта бигарне наслаге су саградиле један од најлепших водопада Србије. Водопад је висок 25 m и док нису пронађени водопади на Старој планини и Копаонику, сматран је највећим водопадом у Србији. Бистра и хладна вода, најпре преко малих бигарних каскада укупне висине око 5 m, а затим низ вертикални бигарни одсек висок преко 20м, стропоштава се уз велику буку у амфитеатар на чијем се дну налази језеро дубине до 5 m. Количина воде се креће од 120 l/s до 10.000 l/s.

Заштићено је 1995. године као споменик природе у оквиру хидрокомплекса Лисине.

Велико врело припада малобројној групи снажних некаптиранх крашких извора и истиче се као изузетан пример гравитационих врела. Појављује се под вертикалним кречњачким одсецима планине Бељанице, дуж северног обода котлине Лисине. Вода истиче у дну дугачког сипара између великих кречњачких блокова. Некада су воде Великог Врела покретале воденице и ваљаонице за сукно. За време максималне издашности врело даје и преко 10 mводе у секунди док за време суша једва 120 l/s. Предпоставља се да врело храни подземна река која протиче кроз широке пећинске канале чији су излазни отвори покривени каменим блоковима. Као и сва крашка врела богат је растопљеним солима калцијум и магнезијум карбоната. Заштићено је 1995. године као споменик природе у оквиру хидрокомплекса Лисине.

После обиласка првог Споменика природе „Хидрокомплекса Лисине“, пешачимо кањоном  Чемерничке реке до прелепе ливаде са које се пружа величанствен поглед на још један Споменик природе прераст „Бушан камен“, као и високо у стени Бељанице отвор Велике Атуле, једне од највећих пећина Горње Ресаве, која је такође Споменик природе.

Бушан камен Бушан камен

Бушан камен представља природни камени мост звани Пераст. Налази се на средишњем дели јужне стране планине Бељаница, на површи званој Хајдучки ток, изнад тока реке Чемернице која је заслужна за његов настанак. Заштићен је као споменик природе 1978. године.

На ливади правимо паузу, а ту крећемо уз Чемернички поток ка Головршцу (951 m) и спуштамо се ка Хидрокомплексу Лисине добро познатом стазом преко Церјака и видиковца „Мечија леска“ . Како год, доживљај је загарантован! Са поменутих видиковаца посматраћемо кањон Ресаве, Виту букву, улаз у Пејкову пећину, Вртачеље…

Неша :-)  Наша екипа летос на провери стазе

Река Ресава је најдужа десна притока Велике Мораве, дужине око 70 км са сливом од 685 км2. Представља основу хидролошке мреже подручја заједно са својим притокама. Творе је Злотска и Бобовачка река које се спајају на 663 м нв. Извориште јој је на преко 1.150 м нв, а ушће на 95 м нв. У хидрографској мрежи Ресаве заступљене су понорнице, и сама Ресава је понорница. Између ушћа Кулиног и Станојевог потока у Ресаву налази се и први већи кањон на реци, Глоп. Овде се река већ спустила на висину од 517 м нв, а литице глопског крша досежу до 855 м нв. Укупна дужина глопског кањона је 5,5 км. У једном делу глопског кањона, у једној пукотини Ресава понире, да би се поново појавила на излазу из самог кањона. Ушће Дебелог потока у реку Ресаву са десне стране, чини излаз из Глопског кањона, а улаз у Сомицки (склопски) кањон или Склоп са врхом од 890 м нв док река у овом делу свог тока тече на око 403 м нв. Дужина кањона је око 10 km. Име Склоп потиче од тога што су се вертикалне стране кањона толико приближиле једна другој да се гледане одоздо готово склапају. Ресаву од извора до ушћа Суваје чини кањонски део реке дугачак 25 km. Кањони Ресаве са 884.65 ha, су заштиђени као Резерват природе.

Акцију даље настављамо до Лисина, где ћемо сумирати утиске у неком од лепих ресторана са домаћом кухињом. У Београд стижемо до 22.15 h.

ОПРЕМА:  гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, одећа слојевита примерена временским условима, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  

1.700 дин

ПРИЈАВЕ и ИНФОРМАЦИЈЕ  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

   Акцију реализује Ненад Царевић

nesa@serbianoutdoor.com

064 684 01 37

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.