Архива за aktivan odmor

СТАЗОМ ПЕТРУШКИХ МОНАХА – Мала Света Гора у клисури Црнице

Кањон реке Црнице налази се у атару села Забрега, 18 km од Параћина. У време пре Немањића ту су подигнути бројни манастири и цркве од којих су данас остали само трагови. Сматра се да су их основали хиландарски монаси, због чега овај крај називају и Малом Светом Гором. Над селом је некада доминирао град Петрус, од кога су остале само рушевине као сведоци давно прошлих времена, чијим трагом ћемо ходати, од Сисевца до Забреге.

Петрус

Тзв. „Стаза петрушких монаха почиње у селу Забрега  и даље се прати  маркација која води на узвишење са врло лепим погледом на долину Црнице и остатке манастира Намасија. За  45 минута хода стазицом низ падину силази се у кањон Црнице. Ову необичну долину, вредну поштовања и дивљења, и предивни стазу извезену по њој,  откривало нам је Удружење „Петрус“ из Забреге,  тако да вас и овог лета позивамо да доживите овај јединствен предео, прелепих крајолика.

Црница није много удаљена од главних путева. Ипак, у њеној краткој долини снева десетак манастира над којима бди један древни град. Она извире у снажном млазу испод огромне стене, на јужном делу Кучајских планина, код рударског насеља Сисевац. На извору је потпуно бела од кречњачких стена, по чему се некад звала Белица. Име су јој променили након масакра силног света који се окупио на сабору код Цркве, у доњем току реке. Крв је обојила белу реку, коју од тад зову Црница. Али, за разлику од Турака, старији мештани причају  да Немци током Другог светског рата, нису ниједанпут ушли у село, јер нису знали да постоји.

ПОЛАЗАК:  тачно у 6.00 h са паркинга са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Дођите 15-так минута раније, како не бисмо каснили у поласку.

Путујемо аутопутем до Параћина, затим магистралним путем ка Зајечару и након краће вожње скрећемо ка Поповцу и Петрушкој области одакле почиње наше пешачење необично лепим пределом историјски гледано кроз средњовековну Србију…стазом мале Свете Горе у клисури реке Црнице.

Екипа РТС-а, као и многе друге телевизије, је врло заинтересована за културно-историјско наслеће и природне лепоте у сливу реке Црнице (емисија „Од злата јабука“). Удружења граћана „Петрус“ Забрега, КАУП Београд и КАУП Ресавица неуморно раде на промоцији ових бисера. Уз већ постојећу „Стазу петрушких монаха“ ускоро ће бити представљена и нова стаза која ће пролазити кроз ове пределе и спојити Забрегу и Ресавицу. Велику захвалност дугујемо члановима УГ „Петрус“ из Забреге што су нас позвали да учествујемо у овом дивном пројекту. Oвде можете видети како изгледа „Стаза петрушких монаха“ са детаљним описима свих манастира.

То је стаза којом су некада, пре седам векова ходали чувари православља, монаси петрушке области.

Траса стазе полази из Поповца (Холцим копови) колским путем и након 10-так минута долазимо до реке Црнице коју прелазимо онижим гвозденим висећим мостом, улазимо у шумицу, пролазимо остатке мале средњовековне Цркве Краса и након десетак минута долазимо до места где прелазимо реку газећи је до испод колена што је свакој групи до сада био велики ужитак. Ако је водостај низак могуће је и да се не смочимо. Лепом шумском стазом долазимо до манастира Петруша и остатака Цркве Света Огњена Марија, по жељи одлазимо до лековитог извора хладне воде у самој реци. Потом се шумском стазом пењемо до остатака древног града Петруса (наилазимо на остатке керамичких комадића старих више стотина година) и Крстате Стене (кота 345 m) из које расте чудновата вишња из камена. Након паузе на прелепом видиковцу, спуштамо се до манастира Светог Јована Главосека и речице Црнице где правимо одмор за уживање у амбијенту са погледом на пећину испод Крстасте стене на северној падини Чокића брда. У спусту, при крају шуме имамо освештани извор пијаће воде. Пешачење настављамо до села Забрега и Цркве Свете Петке.

Први део стазе је дугачак око 9 km, са малом висинском разликом. Наш превоз нас чека у центру села Забрега, и они који желе да остатак дана проведу на термалном базену (температура воде око 36,6 С) у близини ресторана Поточара пут ће наставити ка насељу Сисевац, уз успутни обилазак манастира Раваница. У селу Забрега можемо купити домаће интегрално брашно млевено на старински начин у воденицама поточарама као и гајену пастрмку из рибњака за понети .

04

Група која жели наставак пешачења и авантуре у прелепој природи и при том поседује солидну кондицију, наставља необележеном стазом до манастира Намасија (успут прелазимо лепи висећи мост), затим шумском стазом до видиковца Камен Ђулине испод пећине Масни Камен, поред цркве Светог Ђорђа, затим Цркве Свете Недеље од које се у непосредној близини поново прелази – гази река и хода блажим успоном до остатака манастира Свети Арханђели и даље стазом према Сисевцу до манасира Светог Сисоја. Овај изванредни наставак је у дужини од 8,5 km. Стижемо на заслужени одмор у Сисевцу где можемо обићи манастир Светог Сисоја, затим извор реке Црнице, купати се у термоминералном базену ресторана Поточара и уживати у посматрању пастмки у рибњацима. У непосредној близини је и језеро са уређеном пешачком стазом, што је лепа опција за оне који евентуално не желе на базен.

За Београд полазимо из Сисевца у 19 h, преко Раванице и Сења, до аутопута, уз успутну паузу на некој од пумпи и стижемо најкасније до 22 h. Понети са собом купаћи костим (опрему за купање уколико желите да се купате на термоминералним базенима) .

Манастир Сисојевац, на самом извору Црнице, подигао је 1380. године духовник кнеза Лазара, Сисоје Синајит. Опустео је крајем XVII века, а обновљен 1978. Поред манастира, на извору Црнице сада су рибњак и мотел.

Низводно од Сисојевца река Црница улази у кањон у коме се налази десетак манастиришта, чије је остатке обрасла вегетација. Код села Забрега река прави велику кривину и излази из кањона крај остатака манастира Намасија или Манасињца. Беше то значајан манастир са одбрамбеним зидинама и јаком кулом. Црква, посвећена светом Николи конзервирана је и обновљена у једном малом делу. Низводно од манастира су воденице, рибњак и мост преко реке.

Село Забрега је подигнуто на десној обали Црнице, са занимљивим старим очуваним кућама и новим које су међусобно повезане правим мостовима.

После Забреге, Црница поново улази у кањон и на њеној левој обали сневају остатци храма светог Јована Главосека. Подаци о овој Цркви су врло оскудни и познато је само да је обновљена 1520. године. У близини је стаза која води десном обалом, навише ка стотинак метара високом узвишењу, до моћне стена на заравњеном платоу и велике пећина испод њега. Призор који се на платоу указује вредан је пешачења. На платоу, ког Црница са три стране окружује дубоким кањоном, почива огроман камени мегалит, о чијем настанку говори легенда. По предању, камен је донела деспотица Јерина у својој кецељи у средиште свог дворца. На самој ивици амбиса се налазе рушевине куле, па се претпоставља да су то остаци града Петруса – највећег утврђеног града у средњем Поморављу, по коме се цео овај крај звао Петрушка област. Од града се стаза стрмо спушта наниже ка реци. А на самој обали, приљубљена уз стену и покривена густом вегетацијом, крије се Црква посвећена Благој Марији Петрушкој. Сабор и кланица у којој су Турци побили народ, кад је рек

а зацрнила своје име, догодио се крај ове светиње.

Господар Петруса, жупан Вукосав, је подигао још једну богомољу ближе Грзи, крај села Лешје на падини планине Баба, где нећемо овог пута ићи. Ова манастирска црква, посвећена Пресветој Богородици грађена је по угледу на руске манастире и као таква се потпуно разликује од свих српских манастира. Поред Цркве се налазе три чувена извора на које је долазила краљица Наталија да пије воду,  и једно необично стабло: врба из које расте дуд крај манастира. Мештани верују да је напитак од тог лишћа добар за нероткиње. Поред Цркве се налази и кула Орловића Павла, која је чувала улаз са Честобродице у Поморавље.

За Крстату стену, мештани воле да кажу да је послужила као инспирација Ђури Јакшићу за песму “Отаџбина“. Међутим, како је у време када је ту песму написао, Ђура живео и радио у Подгорцу и  Сумраковцу, тако да је надахнуће за „Отаџбину“ добио посматрајући Ртањ. Од наших домаћина ћете чути још легенди о овом иначе прелепом крају.

Можда сте скептични у вези базена, али у њему су благотворне термалне воде, а ко жели, може поћи кући са свежим пастрмкама. Цена карте за базен – 300 дин; стандардни мени (пастрмка, помфрит, лепиња) – 550 дин; салата – 100 дин; пиће – 120 до 200 дин; кафа – 80 дин.

ОПРЕМА:  мали ранац, гојзерице, вода и храна за успут, штапови за пешачење, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина. Купаћи костим, пешкир, фактор заштите.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.600 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба

Акцију реализује Неша Царевић

  nesa@serbianoutdoor.com

064 684 01 37

  

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Високе Татре – Риси (Пољска)

Њихови врхови парају облаке, а назубљени гребени предмет су вечитог дивљења и изазов за планинаре. Заведу вас, призову, исцрпе, али и испуне, као ништа до тада. Бројна језера, као небеска огледалца, бескрајне провидности и чаробних боја, угнежђена у циркове сурих, зеленкасто сивих стена, маме напред и када за трен заборавите врх коме хрлите… Највеће од свих Татранских језера – Морско око, налази се на траси према једном од највећих изазова – врху Риси – крову Пољске! Изнад њега, каскадно је још једно – Црно језеро. Поглед на оба, на путу до Рисија је практично симбол Пољског дела Високих Татри и призор који зауставља мисли.

Гранични гребен и Риси, гледани са Морског ока Вода се из Црног језера прелива у Морско око

И ако се без њега овакав програм не би могао замислити, Риси није једино у плану. Пољски део Татри има још карактеристчних штрафти. А пошто знамо да је већини вас напорно читање програма, нарочито ако је опширан, ево најпре табеларног приказа:

уторак,

6. август

Полазак из Београда у 6:00 h, преко Хоргоша, прва пауза у  Сегедину („Decathlon“), а остале, обзиром на дужину путовања, у складу са Законом и потребама путника. У Закопане стижемо до 21 h. Смештамо се у изузетно комфорном хотелу „Teresa“ и вечерамо. Трајање вожње 10 и по сати + три гранична прелаза и техничке паузе, обавезне за возача.
среда,

7. август

Риси – кров Пољске: Главна тема боравка! Колико год да је приступ овом врху са Пољске стране кондиционо захтеван, траса до њега је немерљиве лепоте. Планирана је и лакша варијанта за учеснике који се не буду пењали до самог врха.
четвртак,

8. август

ГубалувкаБуторов врх, трекинг: Идеалан начин за опуштање после Рисија, а и да се упозна амбијент живописног места боравка, јер је траса лагана и опуштајућа (14 km, 360 m успона и 290 m спуста), а води преко брда изнад Закопана, са мноштвом изузетно атрактивних брвнара. Преостало време се може врло садржајно испунити у Закопанима.
петак,

9. август

Kaспров врх, Свињица, Заврат и спуст на стазу Пет Пољских језере, или Црно Гашенцово језеро. Ово су врло атрактивне трасе са прелепим видицима током целог пешачења. Направљене су две опције: јача и лакша, које ћете одабрати када будемо на датој тачки (где се трасе раздвајају).
субота,

10. август

Wielki Giewont – симбол Закопана; маркантан шпиц до кога траса води поред водопада Сиклавица. Са врха се спуштамо Кондратовом долином до Кужница, где ћемо ручати пре поласка за Београд (ноћно путовање у трајању од 10 и по сати), где стижемо у недељу у раним јутарњим сатима.

Овим програмом обухваћено је готово све што је репрезентативно када је реч о Пољском делу Високих Татри. Званично, август је најбоље време за поход на ове грандиозне планине. Сада следи детаљан опис плана акције, по данима, што мора добро прочитати свако ко је заинтересован за учешће. Ми од учесника очекујемо да је упознат са програмом, а Високе Татре да има одличну кондицију! О детаљима ћете се распитати на састанцима Клуба (контакти су доле,  на крају овог програма), а десетак дана пре поласка, биће састанак свих који иду, да ни један детаљ не остане нејасан. Формираћемо и групу на Виберу, ради ажурније и лакше Кауповци на врху Криван, јули 2018.комуникације, а пред полазак ће учесници добити трекове свих описаних траса. Прошле године, група учесника за Високе Татре у Словачкој, била је врло успешна. Имали смо и неколико високогорских почетника и сви су показали изузетне планинарске квалитете.

Уторак, 6. август:

ПОЛАЗАК: тачно у 6:00 h ујутро са паркинга у Устаничкој 125. Дођите 15-ак минута раније како не бисмо каснили у поласку. Од Хоргоша нас дели 2 h 15 min вожње и ту ћемо направити двочасовну паузу. Преостале две паузе су обавезне и биће у складу са Законом (чл. 6) и потребама путника.

ВАЖНА НАПОМЕНА: Молимо вас да током граничне процедуре, при уласку у Мађарску, не излазите из возила, већ стрпљиво седите на својим местима, како нас не би због тога задржавали на граници.

Једино унапред одређено место за паузу је Сегедин, што ћемо искористити за посету Декатлону (2 сата). Настављамо аутопутем и процењујемо да у Закопане стижемо до 21 h. Резервисали смо изузетно комфоран хотел „Теrеsа“, сматрајући да је након дневних напора то неопходно. Осим тога, не морамо носити храну, јер ћемо тамо имати доручак пре поласка и вечеру када се вратимо са планине. Остало (храну за успут) можете понети, или купити. Пољска није у еврозони и свако плаћање се врши у њиховој валути – злот (zł), а овде можете проверити курс.

Среда, 7. август: 

За многе од вас, успон на највиши врх Пољске, био је вероватно главни повод за пријаву учешћа. Е па, свануо је и тај дан! Доручак ће бити сервиран у 6 h, после чега се, спремни за успон, одвозимо до Лиза Пољане (Lysa Polana) – места познатог као полазна тачка за успон на Риси (Rysy 2.499 m)). По изласку из возила, у Лиза Пољани, сви полазимо коњском запрегом до језера Морско око (Morskie oko), одакле одакле нам предстоји 11 km трасе различитог успона, за оне који се пењу на врх, и друге који то неће учинити.

Од Морског ока, сви се крећемо стазом која води према врху, све до краја Црног језера (Czarny Staw pod Rysami), одакле почиње врло конкретан успон. Ово је врло деликатан успон кога одликује око километар и по ланаца (због чега се обавезно носе рукавице!) и траса која пре свега захтева концентрацију, а тек потом снагу. После Црног језера (насловна фотографија), даљим успоном израња вероватно најпознатији призор Пољских Татри: поглед на оба језера!

Ту међутим, стаза увелико захтева пажњу, јер се стене и висина савлађују уз помоћ ланаца, којима је траса (са мањим прекидима) оклинчена готово до врха. Након редовне дилеме у глави „Шта ми је све ово требало“, наћи ћете се пред легендарним Рисијем који сте толико желели да досегнете. Браво! Сад мало дајте себи одушка, одморите, па полако крените на доле. Али, пазите, не нагло, јер вас поглед на доле одакле сте се попели може шокирати и неки од вас ће у неверици посматрати, питајући се како сићи. Полако и опрезно, држећи се за ланце, као и приликом пењања. Сада сте и уморнији него на почетку успона, опада пажња, али зато вас и чека запрега – да бисте ходали полако и опрезно тих 11 km са 1.140 m успона и исто толико спуста. Баталите причу и сконцентришите се на сваки корак, дружићемо се када се спустимо.

Група која нема амбицију успона на Риси, својих 12 km проћиће са знатно мањим степеном успона и траса је опуштенија у смислу неопходне опрезности.  Од језера Морско око (Morskie Oko), крај кога је и истоимени мотел-ресторан, сви настављамо стазом која води ка врху Риси (Rysy) и долазимо до Црног језера (Czarny Staw pod Rysami), где су направљене најпопуларније фотографије Пољских Татри. Ту је и Црнојезерски водопад (Czarnostawinianska Siklawa). Настављамо још километар поред језера, све до тачке где почиње конкретан успон на Риси и ту се раздвајамо: пењачи настављају ка врху, а остали се враћају ка Морском оку, обилазе га другом обалом, пролазећи поред водопада Dwoista Siklawa  и пошто га прођу, стижу до стазе Долина пет Пољских језера (Dolina Pięciu Stawów Polskich), која се одваја лево од прилазног пута којим смо стигли запрегом. Одатле, до видиковца на Долину језера предстоји сат и по лаганог успона и повратак истом стазом.

Dwoista Siklawa 

Вожња запрегом ће нас поштедети 18 km хода, претежно асфалтом, што признаћете није занемарујуће. За пењаче је то бесмислено, па чак и штетно, обзиром да се ради о успону где је од велике важности концентрација и снага, док трекерима то омогућава опуштену туру, трасом која обухвата све лепоте, тако да ће видети све, осим самог успона на врх.

Запрега прима 14 људи

Обе екипе ће бити у контакту радио везом, како бисмо сви стигли у исто време. До паркинга се враћамо кочијом, сви заједно.

ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ: У Пољској се наплаћује улазак у Национални парк симболичних 5 zł (1.15 €), што ћемо сваки пут регулисати на лицу места.

Коњска запрега кошта 50 zł (12 €) у поласку и 40 zł (9,5 €) у повратку – по особи. Ово ће се регулисати приликом поласка на успон, на лицу места. Обављање физиолошких потреба у природи овде није дозвољено, постоје постављени хемијски тоалети. Радно време у сезони је од 7:30 до 21:30 h.

Неведене цене схватите оквирно, јер се обично мењају у марту, тако да ће тада бити ажуриране и у овом програму.

Морско око и ресторан 

Четвртак, 8. август: 

После озбиљног и захтевног подухвата, какав је био јучерашњи, данашњи дан пружа релаксацију у виду пешачког крстарења по Губалувки. Доручак ће бити сервиран у 8 h, после чега се одвозимо до Закопана. Овај план даје доста слободе и заправо је најважније знати место где нам је паркирано возило, како бисмо ту сви били у 18 h.

Губалувка (Gubałówka) је заиста чаробно место и можда највећа галерија брвнара на отвореном! Пољска иначе има завидну традицију овакве врсте градње, али видети их толико и то врло разноликих, на отвореном простору, је очаравајуће (кликните овде, како бисмо вам дочарали бар приближно)! Такође има доста садржаја. Ми ћемо се попети на источни крај гребена и проћи га целог до Буторовијег врха (Butorowy Wierch 1.160 m), а Буторови врхпотом силазити до Закопана кроз викенд насеље. Може се спустити и жичаром, али би било штета, јер пешице наилазимо на обиље лепих призора који ће нас задржавати, па и скретати у неке сокаке, а како сви воде у Закопане, није страшно и ако се разиђемо.

Закопане (Zakopane), врло живописан градић, кога свакако треба обићи. Садржаји су шаролики и занимљиви, а издвојили бисмо Музеј Татри. Овде сезона траје готово непрекидно; током летњих месеци долазе планинари, а током зимских – скијаши и сви ће вам рећи да је август најбољи месец за планинарење по Татрама. Елем, шта ћете желети да видите је ваш слободан избор. Укратко: проћи Губалувку, центар Закопана, Koшчиелиску улицу, видети пијацу (rynek) и Музеј Татри (Muzeum tatrzańskie) – значи осетити дух Пољске и овог Татранског предела и то би била наша препорука. У 18 h смо на паркингу и враћамо се у хотел на вечеру. Ако неко жели да се задржи у граду, вратиће се до хотела пешице – није далеко (4,5 km), али би вечера могла да измакне. Практично, ово је организовано слободан дан 🙂

Центар Музеј Татри Кошчиелска улица

Петак, 9. август: 

Пошто смо јуче лепо одморили, данашњи план је пикантан и захтеван. Имаћете и избор и он ће искључиво зависити од спремности којом располажете. Прекрасан гребен и две божанствене језерске долине… Али, пошто је план амбициозан, доручак ће бити сервиран у 6 h и одмах потом одвозимо се до Кужница!

Масив Високих Татри има врло атрактивне гребенске стазе. Ипак, избор није био превише тежак, јер смо одабрали репрезентативну. Тешко би се овакав боравак и могао замислити, без граничног гребена, између Пољске Гашенцове и Словачке Тихе долине: Каспрови врх – Швињица – Заврат и спуст на  Црно Гашенцово језеро (Czarny Staw Gasienicowy), или десно на стазу Долина пет Пољских језера (Dolina Pięciu Stawów Polskich). Гондола је ту да прву трасу учини опуштеном, јер ће у свему моћи максимално да се ужива, док другу чини могућом!

Можда ћете овде имати замерки, ако бисте радо прошли обе, али све што их разликује садржано је искључиво у степену издржљивости коју захтевају, а што се лепоте тиче…мртва трка; требаће нам довољно јаке меморијске картице за фото апарате!

По доласку у Кужнице (Kuźnice) сви се одвозимо гондолом директно на Каспров врх (Kasprowy Wierch 1987 m) и одатле заједно ходамо гребеном, до Заврата – тачније до раскрснице на коти 2.158 m иза Завратове Турније (Zawratowa Turnia), где се делимо на две екипе. Ову штрафту, целом дужином краси широк видик на све стране; стаза је глатка, широка, као на длану, све док се не испречи Швињица (Swinica 2.301 m) и она се мора савладати да би се могло даље, при чему поново имамо посла са ланцима. После Швињице настављамо ка Заврату, где се раздвајамо:

Гребенска путања до Швињице На врху Швињица Поглед са Швињицe

Прву екипу чине они којима је довде било сасвим довољно уложеног напора и који зато бирају лакши наставак, спуштајући се на леву страну,  ка Црном Гашенцовом језеру (Czarny Staw Gasienicowy) и Гашенцовој долини (Dolina Gąsienicowa). До Кужница, где се ова траса завршава имају 9 km са 1.200 m спуста и 60 m успона. Најпре се плавом стазом за 1,5 km спуштају до прелепог тиркизно зеленог језера, настављајући уз његову обалу још 1 km, после чега се отвара идилична Гашенцова долина са својим појатама – призор као затурен у времену. Након ње,  улази се у шумски појас и хода зеленом стазом до Кужница.

Црно Гашенцово језеро Гашенцова долина

У другој екипи су учесници који су сигурни да могу наставити још 16,5 km хода са 1.500 m спуста и 260 m успона, по претежно стеновитом терену. Орни за његово савлађивање, они се спуштају плавом стазом десно, на стазу Долина пет Пољских језера (Dolina Pięciu Stawów Polskich). До Лиза Пољане где их чека превоз, проћи ће пет језера и два водопада. Овако нанизани бисери природе, биће им својеврсна казаљка: на првом километру стижемо до Горњег Пољског језера, нешто ниже je Oкo, а на трећем километру стижемо до Црног Пољског језера. Одатле на горе према Козијем врху, одваја се и званично најопаснија стаза на целим Татрама – Орлов пут (Orla Perć), са црним маркацијама, па ћемо ту вероватно срести оне што верују да нема смрти без Судњега дана! До трећег километра пролазимо обалом Великог Пољског језера и одвајамо десно ка видиковцу на долину Пет Пољских језера. Са видиковца се враћамо на главну стазу и настављамо до 70 m високог водопада Wielka Siklawa (осми километар!). Одатле ходамо још 4 km зеленом стазом до водених каскада Wodogrzmoty Mickiewicza, висине 3-10 m. Остаје још непуна 4 km до паркинга у Лиза Пољани.

ВАЖНА НАПОМЕНА:  превоз гондолом кошта 55 zł (13 €), по особи, што ћемо регулисати на лицу места, када кренемо на врх. Цену схватите оквирно, јер их обично мењају у марту, тако да ће тада бити ажурирана и у овом програму.

стаза Пет Пољских језера Wielka Siklawa

Субота, 10. август:

За дан повратка одабрали смо врх Велики Гjевонт (Wielki Giewont 1.894 m), који спада у Западне Татре (Tatry Zachodnie), али је својеврсан симбол Закопана. Траса до његовог маркантног шпица је изазовна и динамична, те као таква свакако заслужује пажњу.

Доручак ће бити сервиран у 7 h, после чега спаковане ствари смештамо у пртљажник и одјављујемо се из хотела.

Одвозимо се до Кужница, одакле почињемо успон. Негде после петог километра, скрећемо ка водопаду Сиклавица (Siklawica) – призор вредан паузе! После краћег фото шутинга настављамо даље. Нећемо правити дуге паузе, јер је успон солидан. Терен напоран, што је карактеристика Татри, али си стазе одличне. Ту смо већ прешли пола пута до врха, али после осмог километра излазимо на стене и врх ће нам позирати из профила, што ће, верујемо, прозвести сјајне фотке. Од деветог километра почиње фронтални успон на Велики Гјевонт (Welki Giewont) у дужини од скоро 1 km, црном стазом (јак нагиб!), стрми делови стазе су оклинчени.

Као што видите на графичком приказу, стаза је кружна и са врха се спуштамо у Кондратову долину (Kondratowa Dolina). Дуж предстојећих 6 km до Кужница спуштамо се 850 m, што је око 2 сата лаганог хода. После километра улазимо у шумски појас, стазом која води равно до Кужница, где ћемо ручати, а потом кренути пут повратка.

Пред нама је ноћна вожња, која без пауза и граничних прелаза, траје 10 и по сати, тако да у Београд стижемо у раним јутарњим часовима.

Siklawica

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: обзиром да се ради о високогорству, нема компромиса око опреме, ходамо искључиво у гојзерицама, а облачимо слојевито, рачунајући на чињеницу да са висином пада температура. Август јесте најповољнији, али са висином расте и вероватноћа временске променљивости, тако да капу и рукавице треба обавезно понети, као и заштиту од ветра и евентуалних падавина! Даље, потребни су штапови за пешачење, мали ранац са водом и храном током успона. Такође, обавезно се треба заштитити од сунца, јер се на висини лако и брзо изгори без заштите. Рукавице немојте заборавити; осим што су саставни део обавезне опреме у високогорству, биће важне и због придржавања за ланце. Чеона лампа се никада не вади из ранца!

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ: 

185 € + 1.500 дин (Због карактера акције и природе терена, планира се искључиво мала група, тако да је број учесника је ограничен.)

Котизација обзхвата: превоз, смештај и таксу, доручак и вечеру током боравка у хотелу, спортско осигурање које укључује постојеће ризике на високим планинама и трошкове организације.

Котизација не обухвата: превоз гондолом, коњском запрегом, улазнице за Национални парк, ручак у суботу пред полазак и индивидуалне трошкове.

Црно Гашенцово језеро

ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Описане трасе (осим Губалувке) нису за почетнике. Учесници морају имати одличну физичку кондицију и високогорско искуство.
  2. У овој акцији не могу учествовати они који никада раније нису ишли са КАУП-ом и чије нам искуство и способност на сличним акцијама није познато.
  3. Учесници морају бити осигурани. Осигурање није уобичајено, путно и здравствено, већ обухвата ризичне околности високих планина. Уколико учесник већ поседује сопствено осигурање, то мора дати на увид, а котизација му се умањује за 840 дин.
  4. Редослед описаних траса у плану није фиксан и може се променити у зависности од затечених околности, пре свега синпптичких.
  5. Свако вече, пре вечере, имаћемо получасовни брифинг о плану за наредни дан, почев од времена сервирања доручка, до конкретних траса. Присуство је обавезно, јер ће то отклонити сваку евентуалну недоумицо око било чега, уместо бесконачног понављања и одговарања на иста питања.
  6. Учесници морају бити прописно опремљени, у одличној психофизичкој кондицији, без здравствених проблема.
  7. Све цене наведене у злотима (улазнице за НО, запрега, гондола), дате су оквирно и биће ажуриране у априлу према свеже добијеним информацијама;
  8. Све време, од поласка до повратка смо у истој временској зони.

ка РисијуПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h.

Пријава учешћа подразумева: достављање свих неопходних података (име, презиме, број пасоша и јмбг за полису, контакт телефон и е-адреса) и измиривање аконтације у износу од 80 €. Подаци се достављају искључиво путем мејла, ради боље прегледности. На тај начин ће ваше пријаве бити уредно евидентиране. По Правилнику, у случају одустајања, новац се враћа искључиво ако се обезбеди замена (од стране учесника, или Клуба ако постоји листа чекања). Рок за пријављивање је док се места не попуне, или до краја јуна, до када се измирује и цео износ котизације (прошле године је група за Татре била попуњена 8 месеци пре поласка!)

Акцију реализује КАУП-тим:  kaup@serbianoutdoor.com

вође успона: Ненад Царевић, Зоран Вујошевић-Буца

информације и евиденција: Гордана Атанасијевић (065 377 14 74)

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Кањон реке БРЊИЦЕ

Рекоше једном да је ова акција „Чудо које стане у један дан!“ 🙂 Али за то ЧУДО се мора бити спреман.

Брњица је изузетно узбудљива и забавна, само ако се не подцене захтеви које поставља посетиоцима! Ова река је најдужи водоток у НП „Ђердап“, настаје спајањем Кључате и Раденке, недалеко од села Доња Раденка, управо на граници Националног парка. На километар даље, она усеца прелеп кањон у масиву Северног Кучаја, са два предивно извајана теснаца, због којих је и пролазимо, а приликом чега смо стекли бројне успомене… Пажљиво прочитајте овај програм, погледајте све линкове и наравно фото албум  како бисте добро проценили захтеве акције и сопствених могућности и пошли спремни. Приликом проласка кањона Брњице, учеснике чека скакање са једног мањег и другог, нешто већег водопада. Надамо се да ни ове године неће бити оних који се дуго размишљају да скачу са водопада, јер од водопада нам предстоји више од половине трасе.

 Наравно! :-)

До пре пет година Брњицу је под нашим вођством прошло преко 1000 људи. Онда смо престали да бројимо. Пре два лета смо прославили 10-годишњицу акције. Ради се о једној од најпопуларнијих акција у природи за коју постоји несмањено интересовање током свих протеклих година, тако да је важно да се пријавите на време! То је авантура у којој су учествовали људи са свих континената, а наша траса је имала више варијанти. Од пре четири године, путања проласка кањона Брњице је условљена чињеницом да је стаза између два теснаца затрпана поломљеним деблима, која су већ увелико обрасла купином, тако да се цео кањон мора проћи коритом!

Субота, 27. јули:

ПОЛАЗАК: тачно у 6.00 h са паркинга у Устаничкој 125 (Коњарник). Неопходно је да дођете бар 15 минута раније, како не бисмо каснили са поласком. Пут траје тачно 3 сата, тако да успутне паузе правимо само по потреби (кафу понесите).  Не заборавите ВОДУ!  У кањону нема извора, а она из корита свакако није за пиће!

Пре напуштања возила треба да се пресвучемо и препакујемо тако да возило напустимо спремни за улазак у кањон. Собом носимо само оно што је потребно током проласка кањона и то у водоотпорној врећи.  Све остало, чекаће нас у бусу по изласку из кањона.

Пролазак кањона Брњице подразумева пролазак речним коритом којим тече вода, тако да морате бити спремни за то: обучени за такве услове. Јер СВЕ што је на нама биће мокро, укључујући и ранац. Ствари које носимо морају бити спаковане у водонрепропусним врећама, а не у ранчевима! Има мало пливања и скок са једног водопада.  Ко има страх од воде било које врсте, не треба да се пријављује за учешће у овој акцији.

Траса би се грубо могла поделити у четири етапе: 1) долазак до кањона и пролазак првог теснаца, до водопада; 2) ход коритом до другог теснаца (најтежи део, јер се отегне због корачања са камена на камен), 3) хватање стазе „са водоводним цревом“ и пролазак другог теснаца и 4) излазак из кањона и макадамом до Дунава. Кретање било каквом стазом није ни приближно споро као брзина проласка неког кањона – ово друго је увек битно спорије.

Наша траса има укупну дужину од 14 km, али ће нам за њен прелазак требати цео дан, тако да очекујемо да у село (Брњица) цела група стигне до 19 h. У бусу нам је остатак ствари, пресвлака (сува одећа) и „нормална“ обућа. По изласку из кањона, људи се обично упуте у ресторан „Тома“, на обали Дунава.  Да бисмо у Београд стигли до 22:30 h, у бус улазимо у 20:15 h.

Ево детаљнијег описа проласка кањона:

почетак...

Ова фотографија приказује Брњицу на почетку тока, пре уласка у кањонски теснац. Након 20-ак минута хода, пред нама ће се указати кањон, односно његов први теснац, који се завршава водопадом. Ту пролазимо врло лепо сужење – место где је кањон најужи. То место многи оцењују и као најлепши део кањона. Ту наилазимо и на први, мањи, 1 метар висок водопад, са кога скачемо (крај овог слапа је начињена насловна фотографија акције). Пошто је вода под њим плитка, скачемо како је приказано десно испод – у „чуч“ позу:

најужи део кањона мали водопад правилан скок

Око 300 m даље наилазимо на 4 m висок водопад водопад – Брњичку лиру и скачемо! Потпуно је безбедно и довољно дубоко, тако да многи скок понављају и више пута! Ко нема ту амбицију, наставља даље, коритом Брњице до другог теснаца.

Ево Брњичке лире! (нема тога на карти, јер смо га МИ тако назвали) Полако се спуштамо до водопада мала демонстрација

Овим водопадом  се завршава први теснац и до следећег, корито Брњице има картактеристике клисуре, због чега смо га увек премошћавали шумском стазом, што више на жалост није могуће. До другог теснаца крећемо се коритом, а због спорог кретања, тај део ће вам се чинити дужим него што заиста јесте и одредиће трајање проласка кањона. Али, други теснац биће, као и увек права посластица:

  0079

Километар после другог теснаца, са десне стране ћемо запазити лепу ливаду, воћњак и брвнару и ту излазимо из корита и настављамо равним макадамом до Дунава (45 минута хода). Обзиром да се крећемо коритом кањона рачунајте да ће цела група изаћи из кањона и бити у селу до 19 h. И ако сте бржи, не заборавите да сте део групе!

пре три године на овој истој акцији... Голубачки кеј

ОПРЕМА:  обућа и одећа за воду, водонепропусне вреће за ношење ствари кроз кањон (могу се купити у продавницама спортске/планинарске опреме, или наручити преко интернета), пресвлака, храна и вода за успут. Згодно је имати неопренско одело (кратких рукава и ногавица, 3 mm дебљине), ако сте осетљиви на хладноћу!

НАПОМЕНЕ:

  1.  У акцији не могу учествовати деца испод 12 година, односно испод 45 kg  тежине и 150 cm висине. У случају лошег времена (а треба нам идводонептопусна врећа за ствариеално сунчан, сув, врео дан), акција ће бити померена за следећи викенд.
  2. Пролазак овог кањона може бити забаван само за спремне људе. Од учесника се очекује да се не изненађују препрекама на стази или у кориту, јер ће их бити.
  3. Водите рачуна о стварима које не трпе квашење (телефони, фотоапарати, наочаре), Брњица уме да одузме неке предмете, ако их не чувате прописно, како налаже природно окружење!
  4. Обзиром да на ток ове акције битан утицај може имати синоптичка ситуација, у случају лошег времена (кише), акција се одлаже за наредну суботу.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.800 дин

Котизација обухвата и улазнице за НП Ђердап и пратњу службених лица.

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

gordana@serbianoutdoor.com

фото: Гордана Атанасијевић

водопад „Брњичка лира“

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Клисура реке Градац – Ваљевски сафир!

Вечито привлачна акција на једној од најчистијих река Европе! Oвога пута траса почиње у Ваљеву, тако да Градац пратимо од ушћа у Колубару до Јаког извора 🙂

Топло, мокро и смарагдно лепо, јер је Градац једна од најчистијих река Европе. Овај кањон са предивним током кристално чисте реке и уређеном стазом је прави рај за све врсте рекреативаца! Траса није кондиционо захтевна и могу је проћи како деца, тако и старији, јер је дуга свега 15 km!

 

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 8.00 h. Путујемо ка Ваљеву.

Крећемо се наизменично десном и левом страном клисуре, уживајући у необичној лепоти једне од најчистијих река Европе.

Прву паузу правимо код  Вајата и Коњичког клуба у непосредној близини Дегурићке пећине, одакле практично почиње кањон и ту се расхладити уз познати фрапе од малине и купање по жељи. 

  Дегурићка пећина

И на даље правимо успутне паузе за одмор и купање. Кањон Градца је питом, у смислу да нема препрека за које је потребно више од пешачења, осим што ћемо реку десетак пута прегазити. Стаза је означена, времена ће бити довољно и за фоткање и за пливање 🙂 

  

Ова траса је препорука  свакоме ко жели да ужива уз реку.  Они којима одговара мање пешачења и напора,  туру ће завршити код Етно домаћинства близу манастира Ћелије или се одморити на прелепој ливади код Еко бивка. Они који буду расположени за више акције, наставиће све до Јаког  извора.

  

Пре него пођемо ка нашем возилу, посећујемо манастир Ћелије, познатом по једном од највећих православних духовника – архимандрита, богослова и филозофа Јустина Поповића – горостасна фигура интелектуалца и мудраца, који је, у овом манастиру, изолован и одбачен од комунистичких власти, живео и стварао од 1947. до 1979. године.

Рођен је на Благовести у Врању, завршио богословију у Београду код Николаја Велимировића, студирао теологију у Петрограду и Оксфорду, докторирао на Атинском универзитету, службовао је у Призренској и Карловачкој богословији, као и у Чехословачкој. Пред Други светски рат основао је Српско филозофско друштво у Београду. После рата затваран је од власти, а било је планирано и његово стрељање.

Иза овог скромног човека остало је написано 12 књига житија светих, на стотине чланака и мањих списа и све то штампано у 33 тома сабраних дела.

Према његовом личном запису пред Други светски рат је имао визију распетог Христа. У манастир Ћелије, код овог духовника, годинама су долазили духом посустали и болесни да их снагом свог духа посаветује и излечи. И данас на његов гроб затрпан цвећем долазе невољници тражећи помоћ од Аве Јустина.

У књизи „Преподобни Јустин Нови Ћелијски“, коју је по благослову епископа ваљевског Милутина издао манастир Ћелије, записано је низ чудесних исцељења верника док је Аве био жив, али и на његовом гробу. „Крстивоје Антонијевић из Богатића требало је да има тешку операцију. Био је на Авином гробу и без хируршког захвата оздравио“, записано је у књизи.

„Једна жена из Грчке није имала деце, била је на Авином гробу и однела грумен земље са гроба. Ту земљу је ставила у чашу са водом коју је пила. Касније је родила дете. Било је то 1985. године.“ „Године 1996. Ненад, син Миленка из Ваљева, који није могао да хода сам, дошао је на Јустинов гроб да му се чита молитва. Након седам дана је проходао и дошао на Авино вечно почивалиште да заблагодари чудотворцу“, стоји у књизи.

Архимандрит Јустин Поповић умро је на дан свог рођења на велики православни празник Благовести. Кажу да се након срчаног удара десетак дана пре упокојења молио да умре баш на Благовести. Бог му је молитву услишио.

На свечаној литургији у Храму Светог Саве 2010. је канонизован нови светитељ Јустин Ћелијски. Литургијски спомен преподобног Јустина слави се 14. јуна. О животу и делу Јустина Поповића ђакон Ненад Илић снимио је документарно-играни филм „Ава Јустин“. Игуманија Гликерија је одлучила да се приходима од филма у близини старог изгради нови храм.

Пењање уз степенице од манастира је вероватно и најтежи део ове туре 🙂  А ту нас чека превоз који ће нас одвести до ресторана на заслужен одмор и закуску по жељи.

Након свега тога полазимо до 20 h за Београд. 

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  

1.300 дин

ОПРЕМА:  имајте у виду да ћемо газити реку и не препоручујем да то чините босоноги, боље обујте оно што ће таквом кретању највише одговарати (понесите обућу подесну за кретање водом), а стазом наравно у гојзерицама.

  

ПРИЈАВЕ и ИНФОРМАЦИЈЕ  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

   Акцију реализује Ненад Јовановић

nenad@serbianoutdoor.com

065 99 22 782

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Краљевско виногорје – Букуља, Венчац и Опленац

У срцу Шумадије, над Аранђеловцем и Буковичком бањом издижу се, једна уз другу Венчац и Букуља. Обе су вулканског порекла. Венчац је познат по мермеру („бели Венчац“) од кога су сачињене многобројне скулптуре које красе парк Буковичке бање, чесму у Кнез Михаиловој у Београду, фасаду Цркве Свeтог Ђорђа на Опленцу, део Беле куће у Вашингтону и много тога још. Гранитна Букуља  је некада представљала јужну границу до које се простирало Панонско море, и била једно од његових многобројних острва. Из ње извире минерална вода „Књаз Милош“. Омиљено је излетиште Аранђеловчана и бањских гостију и на њеном врху  је за посетиоце отворена јединствена осматрачница висине 19 m, са које се пружа величанствен поглед на велики део Шумадије: Рудник, Сувобор, Маљен, Овчар, Каблар, Космај, Авала, Гружанске планине и Поморавље.

Осматрачница на врху Букуље Поглед са осматрачнице могућ је у пуном кругу

ПОЛАЗАК: са паркинга у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“) у 8.00 h. Молимо вас да дођете 15 минута раније како бисмо кренули на време. Oд Аранђеловца нас дели сат вожње аутопутем.

Након  паузе за кафу, крећемо на туру од Народног музеја у Аранђеловцу ка врху Букуље одакле се пружа предиван поглед на околину.  Дужина трасе је 3 km, а висинска разлика око 300 m. Од врха Букуље пешачимо ка Венчацу у дужини од 10 km. Одатле се спуштамо ка манастиру Светог Архангела Михаила где се завршава наша пешачка партија.

 Поглед са Букуље фото: Кристина Нешић 

На Венчацу пролазимо и Дворине, место где се налазе остаци средњевековног града последњег српског деспота – Павла Бакића. Он је био најзнаменитија личност Шумадије у средњем веку. Поседовао је двор на Венчацу и 50 села у свом властелинству. После пада Смедерева 1459. године и Београда 1521. године, иселио се у Угарску 1525. у децембру.

Павиљон Књаз Милош је подигнут 1907. године на месту најстаријег извора минералне воде у Србији, а био је и прва фабрика за флаширање минералне воде.

Надајући се повратку у слободну Србију, са избеглим српским јунацима борио се против отоманске најезде према Бечу и Европи све до 12. октобра 1537. године, када је погинуо у битци код Горјана, у близини Ђакова.

У непосредној близини Дворина је и мало, бистро језеро, створено из извора у самом мермеру!

Укупна дужина трасе је око 14 km и није кондиционо захтевна. Наком посете манастиру аутобус нас вози до Опленца где ћемо посетити дворски комплекс и цркву маузолеј Карађорђевића на Опленцу.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, гојзерице или патике (лаган терен), вода и храна из ранца, одећа прилагођена временским условима и заштита од ветра и евентуалних падавина.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  

1.500 дин

За групу од 40 учесника, износ се умањује за 200 дин

Котизација НЕобухвата улазницу за дворски комплекс на Опленцу у износу (400 дин)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h.

 Акцију реализује Ненад Јовановић

nenad@serbianoutdoor.com

065 99 22 782

Опленачка берба Црква Светог Ђорђа на Опленцу

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

НП Кањон НЕРЕ: кањон Беу (Румунија)

Њено ушће у Дунав означава почетак Ђердапске клисуре, али шира област, заштићена као Национални парк „Кањон Нере“ у суседној Румунији, позната је као предео бајковите лепоте и заносних пејсажних карактеристика! Шеста је година од како је Нера постала део традиције нашег Клуба 🙂 Како је било први пут, можете погледати овде.

Тиркизна магија Врела "Око Беу" (Ochiul Beiului) Смарагдна Беу

Пролеће је најбоље време да ту лепоту затекнемо у пуном сјају: воде су најбујније, водопади виртуозни, а поред каскада води уређена стаза. Шта више рећи о нечему што се годинама препричава и због чега већина људи сваке године понавља учешће, осим да какве год фотографије приказали, сензационални призори су једноставно неописиви и прави утисак се стиче тек када се види и лично доживи.

кликни и погледај видео

ПОЛАЗАК: у суботу, тачно у 6.00 h са паркинга у Устаничкој 125 (Коњарник). Морате доћи  15-ак минута раније како не бисмо каснили у поласку.  Путујемо преко Панчева, Ковина и Беле Цркве ка граничном прелазу иза Калуђерова, без успутне паузе (понесите кафу!), јер нас чека гранична процедура што увек одузима сат времена. На 27 km по уласку у Румунију, напуштамо бус и полазимо ка смарагдним слаповима!

КАУПОВЦИ Први водопади, при сусрету са Беу

План је пролазак кањона реке Беу, најлепше Нерине притоке. То значи: видети оно магично врело Око Беу (Ochiul Beiului), водопаде Беушница и Вајоага, проћи део камене стазе у стени кањона Нере, али и 20 km пешачења! Када напустимо возило и кренемо, нема назад, нити скраћене варијанте. Утешно је то што нема успона (осим аритметички).

На 30-ак километара од границе, по уласку у Румунију, заустављамо се надомак села Поток, на полазној тачки за пешачење. Првих 6 km крећемо се прелепим валовитим пределима претежно колским путем, а потом спуштамо кроз шуму све до необично живописног кањона реке Беу.

Раскошни слапови Беу, фото: Александар Вељковић

По спуштању у кањон, настављамо уређеном, означеном стазом и након 1,5 km долазимо до врела Ochiul Beiului. Прелепа тиркизна боја, нестварна провидност као и околне бигрене каскаде реке Беу, остављају посетиоце без даха. На том месту ћете се највише задржати, због чега увек морамо да употребљавамо пиштаљке, колико год да то не волимо, јер се од призора имагинарне лепоте тешко одваја.

Водопад Беушница Видопад Вајоага

Настављамо стазом још 1 km и долазимо до фантастичног водопада Беушница (Cascada Beusnita)! Ту ће бити пауза за фотографисање од максимално 20-ак минута. Враћамо се, пратећи реку низводно и већ након 2 km од врела стижемо до кампа и пастрмског рибњака, где ћемо уприличити кратку паузу колико да се сакупимо. Наиме, на том месту ћемо уприличити паузу да се група сакупи, али и да једемо (оно што смо понели, или у ресторанчићу где иначе примају евре) Цена било ког пића (сок, кафа пиво) је 1 евро. Потез од Врела до водопада Беушница је најлепши, те зачеље има знатно више посла него чело! 🙂

део стазе у кањону Нере прелазак Нере преко висећег моста на крају трасе

Даље настављамо сада већ колским путем и на 2 km низводно од рибњака долазимо до водопада Вајоага (Cascada Vaioaga). После још 2,5 km низводно према ушћу Беу у Неру, прелазимо асфалт и ступамо на предивну стазу, уклесану у саму литицу кањона Нере, која води кроз више малих тунела, такође у стени. Њоме идемо тачно 4 km до села Саска Романа. На свега 500 m пред селом прелазимо реку Неру преко висећег моста. Он је сигуран и безбедан, али се мора прелазити лаганим темпом да се не стварају превелике осцилације, и не више од по троје људи истовремено!

Током целог пешачења нигде не газимо реку, јер је стаза савршено уређена за посетиоце.

Одмах по преласку моста улазимо у село Саска Романа где нас чека бус. Крећемо чим се сакупимо, најкасније до 18 h. Предстоји нам два и по сата вожње до Београда и гранични прелаз; надамо се да ћемо стићи до 23.00 h. Неће бити дужих успутних пауза, већ само на пумпи, како бисмо у Београд стигли док има редовних превоза.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или патике са добрим ђоном за терен), мали ранац са водом и храном за успут, одећа прилагођена терену и временским условима (заштита од евентуалних падавина), пресвлака, батеријска лампа и документа (не заборавите пасош!).

НАПОМЕНА: Молимо вас да СВЕ што вам је потребно за јело и пиће током акције понесете – Румунија није у еврозони, не примају евре, а нигде немамо мењачницу где бисмо их заменили за леје.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.700 дин

ПРИЈАВЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h.

Пријављивање подразумева обавезно достављање података: име и презиме, контакт и број пасоша, као и измирење котизације. 

Акцију реализује КАУП тим

kaup@serbianoutdoor.com

065 377 14 74

Врело „Око Беу“

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а

ЖИЖИНИМ СТОПАМА: Капетаново језеро-Круташ-В. Журим-Ластва-Рогођед-Божурни врх-кањон МРТВИЦЕ

Крсто Жижић, некадашњи председник ПСД „Железничар“ је  многим генерацијама подарио знања и вредна искуства, као и незаборавне тренутке на планинама. Својим сензибилитетом, преданошћу која је проистицала из срца и чисте љубави према природи, стварао је акције антологијских размера. При свему томе, његов ауторитет беше од оних који се нису наметали правилницима, пиштаљком, или „пословном дистанцираношћу“ у новије време, НЕ. Његов приступ будио је поштовање, и надасве ЖЕЉУ да идете некуд за њим, да га следите. Најзад, многе од акција које је водио, осим планинарских елемената, красила је и изузетна лепота, због чега смо пре пет година, овом почели да изводимо акцију  „Жижиним стопама“, њему у спомен.

Данас, већина акција које је изводио, нису на репертоару. Ми верујемо да је важно да постоје у изворном облику за генерације које долазе. Ова се сматра АКЦИЈОМ ЗА СВА ВРЕМЕНА!

Филм о "Акцији за сва времена"

Овај филм приказује како је ова акција вођена, а уз интервјуе са Томицом Делибашићем и самим Жижом који ју је утемељио, пружиће вам праву слику о овом догађају. Филм можете погледати кликом на фотку десно (ако сте заинтересовани за учешће, погледајте га обавезно! Током година, ова се акција одвијала на разне начине, тако да наредних пролећа можете очекивати разне варијанте (трасе које се спомињу у филму). Садржај овогодишњег програма који је пред вама, има изворну основу. Веродостојност је предуслов да доживљај буде какав је иначе и бивао (репортажу можете прочитати овде), а то нам је и циљ.

поља под нарцисима и Маганик у позадини на сваком смо врху имали час географије Мртвица

Четвртак,  6. јуни:

ПОЛАЗАК: са паркинга  у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 21 h. Путујемо Ибарском магистралом према Пријепољу и паузу правимо негде у неком успутном ресторану.  Пут настављамо преко Жабљака према Никшићу.

Мали Журим Лукавица - Велики и Мали Журим

Петак, 7. јуни:

Овог првог дана акције, пролазимо нестварно лепе пределе у виду непрегледних поља под нарцисима, катуна расутих по ливадама, у којима се прави најлепши сир на свету (лиснати, ровачки).  Постаје вам јасно да ова силна пејсажна лепота брише сваки замор… Пружамо вам избор од две трасе, тако да ће се сваки учесник определити за ону која му највише одговара.

Стожац поглед на језера (десно од Крста)

Траса 1: Возило напуштамо на локалитету Гвозд у близини новосаграђеног ветропарка. Идемо преко висоравни Лукавица све до подножја Гацкових греда, Великог и Малог Журима. Вршимо успон на Велики Журим одакле имамо одличне погледе на суседни Мали Журим и Боровник, Илијин и Николин врх, као и на капу Морачку. Са врха силазимо преко Пиперског и Загарачког катуна до Бара Бојовића. Ова путања је дугачка око 15 км са 650 м успона и 550 м спуштања. Стаза је заиста прелепа и мештани ће вам рећи како ту има 365 извора – по један за сваки дан у години :-).

Учесници који не желе да се пењу на Велики Журим, могу остати у подножју и састају се са групом након спуштања са врха. У том случају се прелази 13 км стазе са око 300 м укупног успона.

Након акције група која иде овом трасом се од Бара Бојовића превози нашим возилима до Капетановог језера.

Траса 2:

Возилом долазимо све до Бара Бојовића, тачније до краја асфалта код Загарачког катуна. Крећемо стазом према Пиперском катуну, пролазимо између Великог и Малог Журима и долазимо до депресије Резави долови. Прелазимо је ободом, долазимо до Иванбеговог катуна и одатле почиње успон на Круташ. Пењемо се прво на нижи врх (2115 мнв) па онда на виши (2132 мнв). Круташ је иначе један од врхова Капе Морачке (Ластва, Заградац, Круташ, Штит, Зворник) и практично у његовом подножју са североисточне стране се налази извор реке Мораче. Са врха имамо погледе на све врхове Капе Морачке, на Журиме, Лолу (Велики и Мали Зебалац, Лијевно…), Тали, Сињајевину, Дурмитор, итд…

Након паузе на врху спуштамо се у подножје Штита (2191 мнв), пратимо изохипсу и долазимо до подножја Ћетковог врха (2036 мнв). Бирајући најпогодније пролазе (стазе овде не постоје) спуштамо се до Радојеве продо и онда даље макадамом до Капетановог језера. Укупна дужина пешачења је око14 км са 750 м успона и скоро исто толико спуштања.

Гацкове греде Ветропарк Журими и Капа Морачка, поглед са Боровника

НАПОМЕНА: Иако се чини да је траса 2 по својој дужини и пређеном успону доста слична траси 1, морамо да нагласимо да је због специфичног и тежег терена којим се пролази она ипак доста захтевнија и компликованија, па се препоручује учесницима са бољом кондицијом и већим искуством.

Групе се на крају дана састају на Капетановом језеру где нас чека заслужени одмор. За овај предео мештани ће вам рећи како ту има 365 извора – по један за сваки дан у години :-).

Боровник Цветни пашњаци Капетаново језеро

ВАЖНА ПРЕПОРУКА: у пар катуна крај језера може се купити сир, наручити цицвара, прженице са киселим млеком, а има и кафе, сока и пива, али не рачунајте да можете набавити исто што и у радњама на које сте навикли (за такве и сличне детаље, обавезно консултујте организатора акције, како бисте се спаковали на прави начин). Ако сира случајно не буде у катунима, набавићемо га у Веље Дубоком.

стари катуни непрегледне чипке нарциса планинарски катун Минићевих

По доласку на Капетаново језеро, смештамо се код Минићевих у планинарски катун, или подижемо шаторе, како је ко пријавио пре поласка (број места у катуну је ограничен). Вреће и подлошке носимо СВИ! Катун нема мокри чвор (купатило), тачније постоји један WC као и чесма у дворишту.  На крају дана зна се: вечера, дружење и одлазак у слатке снове, јер ваља се некако носити са свом доживљеном лепотом. За оне који никада нису били у Црногорским планинама, ово ће бити ШОК за чула. А тек је почетак…

Резави долови

Субота, 8. јуни:

Овај дан такође почињемо рано, а нудимо две варијанте, обе са завршетком у селу Веље Дубоко. Наравно, најпре ћемо доручковати, потом спаковати ствари које нам до Веље Дубоког превози камион и полазимо на успон. Собом носимо мали ранац са оним што нам је потребно за пешачење током дана и у 07:00 h полазимо у акцију.

само део панораме са врха Ластве

Приказ трасе на топо карти

Од језера крећемо путем у правцу југа према Маганику. Идемо прво преко долине Требијеше (овдашњи мештани не користе назив Капетаново језеро, већ Требијешко језеро), па онда крећемо на успон према Божурном врху (1923 мнв). По изласку на врх правимо дужу паузу, а затим настављамо даље кретање ка врху Рогођед (2037 мнв). Са обе тачке имамо одличне видике на масив Маганика и његове карактеристичне врхове: Међеђи врх (највиша тачка на Маганику – 2139 мнв), суседне Бабине зубове (2111 мнв – место где се 70-тих година прошлог века срушио авион „Каравела“), Петров врх (некадашњи назив „Курозеб“, други по висини на Маганику – 2124 мнв), итд…Такође уживамо и у погледу на кањон реке Мртвице. Са Рогођеда се спуштамо јужном страном све до удолине у његовом подножју. Пратећи удолину, спуштамо се до макадама који спаја Капетаново језеро прво до Горњег Веље Дубоког, а затим и до Доњег где проводимо ноћ. Стаза је дугачка 14-15 км са 700 м успона и 1500 м спуштања.

Панорама Маганика

Иако дужина стазе није велика, терен који се прелази је доста незгодан, каменит, са понеким верањем по стени или кроз кулоар, без успутних извора воде, а такође је могуће да је стаза којом се спуштамо ка Веље Дубоком добрим делом зарасла пошто се туда ретко пролази. У склопу свих ових услова који се очекују, потребна је стварно добра кондиција, а поготову приликом силаска где су и добра колена веома важна.

Ластва Бане на Ластви 

За учеснике који не желе да имају овако активан дан, постоји друга – лакша варијанта:

Полазимо сат времена након прве групе и у плану је пењање на капу Морачку, тј. на највиши врх Морачких планина –  Ластву (2226 мнв). Пролазимо Радојеву продо и долазимо до Морачких долова где напуштамо колски пут и крећемо на успон каменитом стазом ка врху. Стижемо до подножја врха Крстац где имамо одличан поглед на Резаве долове и након краће паузе настављамо до Ластве. На врху правимо дужу паузу, а након тога се враћамо натраг истом или мало измењеном стазом (о томе ћемо одлучити на лицу места).

Панорама Морачких планина, поглед са Стожца

Поглед са Ластве је по доброј видљивости фантастичан и досеже чак до Ловћена, Оријена и Румије 🙂 На врху уживамо у призору који фасцинира и распаљује апетите за многим врховима у видокругу. Око вас све изгледа као раширена тродимензионална географска карта, а такав призор захтева пажњу, не само сликања ради, напросто се тако нешто мора загледати, зато смо се и попели 🙂 Али, како је ово акција са озбиљним висинама и растојањима, ваљало би да на врху не останемо  више од пола сата. Сатница се на оваквим теренима мора поштовати, да не бисмо ноћу стигли у Веље Дубоко! Узгред, то се никада није десило, па нема разлога за бригу.

Приказ трасе на топо карти

По доласку на Капетаново језеро, правимо још једну паузу (највише до сат времена) и онда полазимо даље низбрдо макадамом ка Веље Дубоком. Ходамо умереним темпом, да се не деси да неки веома лепи призори остану невиђени. Ми то не чинимо и на време ћемо вам скренути пажњу. Требало је превалити дуг пут, одвојити дане, те према томе доживљај мора имати пуноћу. Стићи ћете и све то да сликате, јер смо за два и по до три сата у Веље Дубоком. Недалеко од Капетановог језера, са леве стране су два предивна водопада, која се лако могу превидети ако се брже хода:

 водопад други водопад Милин До

Ко не буде желео да иде на Ластву, може да опуштено проводи време у околини Капетановог према сопственим жељама и хтењима. Битно је да се у договорено време нађе са остатком групе како би сви заједно кренули према Веље Дубоком.

Такође је могуће, ако неко жели, да се прошета до оближњег Манитог језера. Стаза није дугачка и лагана је, а ко буде ишао добиће тачне инструкције како да се без проблема попне до језера и врати натраг.

Комплетна траса до Ластве је  дугачка око 20 км са 625 м успона и 1500 м спуштања. Они који остају код језера и не иду на успоне, имају укупно 9 км пешачења и 950 м силаска, без успона. Учесници који желе да виде Манито језеро, прелазе укупно 12 км са 150 м успона и 1100 м силаска.

У Веље Дубоком постављамо своје шаторе крај старе школе, а може се спавати и у учионици, без потребе подизања шатора, како ко хоће (дакле, вреће и подлошке морамо имати СВИ). У снове ће нас увести друшкање крај ватрице уз вечеру коју, као и обично сакупимо успут, и тихи шум Мртвице…

Стигосмо у Веље Дубоко Тамара преферира шатор Капетаново језеро - Веље Дубоко

Недеља, 9. јуни:

Дан повратка, од кога нас дели рајска стаза кањоном реке Мртвице.  Немогуће лепа, Мртвица МРТВИЦАнемилосрдно заводи намернике, те је за ову штрафту важније зачеље него чело. Доручак, спремање шатора и полазак у 08:00 h. Опет наглашавамо да је овде тачност врло важна, јер је пут дуг, у Београд стижемо око 3 h ујутро, а Мртвица ће да мами, вазда било. Укљештена између Маганика и Стожца, њен ток је права магија!

Кроз кањон води стаза и не мора се квасити. На самом улазу у кањон постоји један прелаз где се (ако буде висока вода) ваља мало потрудити, а на стази може бити попадалих стабала, или остатака одрона (зависно од тога какво је време било до нашег доласка). Лепо, суво време је предуслов за пролазак кањона Мртвице. Ако се случајно догоди било каква киша (изненадна летња, краткотрајна), искључује се пролазак кањоном, чак и ако после тога опет гране сунце због велике могућности одрона). До Међуријечја ћемо, у том случају, ићи преко Лијешња (над кањоном). Ово наводимо као претпоставку, јер није немогуће, али прогнозу пратимо, како би акција могла бити реализована у одговарајућим метеоролошким условима.

Постојање стазе дуж кањона искључује нужност квашења, осим што искушење намерног улажења у воду увек вреба код тзв. „Афродитиних када“ и Даниловог моста 🙂

Афродитине каде кристално прозирно тиркизна лагуна

Треба одолети, бар толико да се ту не задржимо више од пола сата. А сликање…Ух! Очекујемо да то не утиче превише на ток кретања. Иначе, понесите довољно СД картица, знамо како је Мртвица заводљива и рачунамо на потребу фотографисања, али ваља нам стићи до 16 h у Међуријечје где нас чека комби!

 вертикална притока Данилов пут тиркиз...

Уосталом, како год сликали, нема тих фотографија које могу дочарати Мртвицу у свим нијансама од зелене, преко тиркизне, до петролеј плаве боје. Део њеног тока (до Белих Нерина) пресуши током врелих летњих дана и отуда јој име. Зато је ову акцију Жижа деценијама изводио у ово време, које је за њу идеално. Једним делом, пролазимо Данилов пут, усечен у стену. Направила га је ЈНА, а мештани га назваше по генералу Данилу Јауковићу. Надомак села Мртво Дубоко, с друге стране кањона, наилазимо на Беле Нерине – снажне пенушаве водопаде, од чијег хука нећемо чути једни друге. Могу се фотографисати са ивице обале, а потом улазимо у Магичну шуму!

  Бели Нерини (фото: Зоран Чубрило) Капија жеља Лагуна

Зашто је ово Магична шума, закључићете сами, али се верује да ако под овом Капијом пожелите жељу – испуниће вам се! А Мртвица, као да се зауставља пред Капијом жеља, разливајући се тиркизним тоновима преко белих облутака, као да зна да ће ускоро протећи испод Даниловог моста, и улити у Морачу…

 поглед са моста Данилов мост Крај

Пред нама је магистрала са овом кафаницом као зборним местом пред полазак. Дужина трасе од Веље Добоког до Међуречја (кањоном Мртвице) износи 13 км, са висинском разликом од 600 м у спусту.

Зашто је ово била КУЛТНА акција? Зато што је сваком било јасно, већ при првом доласку да ће још:-) много пута ту долазити и учешћа су вишеструко понављана. Једноставно, била је то акција на коју се ишло редовно. Негде вам се некада иде, некада не, али ово је у људима развијало потребу сваке године.

Из кањона би требало да изађемо до 16.00 h и одмах полазимо на пут. Предвиђена пауза је у неком успутном ресторану, где можемо ручати. У Београд стижемо пред зору,  око 3 h.

ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ: За ову акцију је неопходно имати одговарајућу (наведену) опрему и добру кондицију! Пртљаг нам се превози, на себи носимо само мали ранац са оним што је неопходно током пешачења. Спавати се може у сопственим шаторима, планинарском катуну на Капетановом језеру и у школи у Веље Дубоком.  Број места у катуну је ограничен и приликом пријављивања се морате изјаснити где хоћете да спавате (катун или шатор). У катуну има чисте постељине, тако да свако ко се пријави за ту опцију може да бира хоће ли је користити или неће (цена ноћења је иста). Међутим, врећа и подлошка су обавезни део опреме за сваког зато што у школи (друга ноћ) нема кревета, већ нам је на располагању учионица! Катун на Капетановом језеру и школа у Веље Дубоком немају купатила.

У случају неповољне синоптичке ситуације, акција ће бити померена за наредни викенд!

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, ранац, шатор, врећа, подлошка, лични прибор, вода и храна, штапови за пешачење, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.  Такође и лична документа (пасош, лична карта). ентеријер планинарског катуна

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

45 € (превоз и сви остали зависни трошкови превоза)

доплата за транспорт пртљага 5 € – домаћину на лицу места

доплата за смештај у планинарском катуну 5 € – домаћину на лицу места

Путује се искључиво комбијем, број места је ограничен.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или на састанцима Клуба средом y 20 h

              Акцију реализујe КАУП тим:

               063 283 558                       063 555 966

            buca@serbianoutdoor.com                       aca@serbianoutdoor.com

  нарциси Манито језеро ка Милином Долу

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Лисац – Стража – Бељанички бук

Ова најава би могла да стане и у неколико речи: ОВО СЕ НЕ ПРОПУШТА.

Због симболике броја (1111 m надморске висине), зову га „Четири аса“. На неким његовим стенама могу се наћи калцитне друзе (кристали) које мештани називају камењем среће. Међутим, верујте, ипак је он један Велики Лисац! У том маниру нам се представио два пута, и склони смо да не верујемо у случајности. На том врху су пуцали шампањци, изговаране су песме… Лисац је веома посебан и надахњујућ, а како је изгледала ова акција када смо је први пут изводили, можете погледати у овом албуму.

 Овога пута применићемо други план: на Лисац крећемо ДИРЕКТНО! 🙂

Ено га, вири... :-)

ПОЛАЗАК: тачно у 6.00 h са паркинга у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Молимо вас да дођете 10-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку, чека нас дуг пут и солидна мисија!

Путујемо ка Жагубици, а због природе пута, овде неће бити могуће формирати велику групу, тако да је број учесника тиме ограничен. Пешачење почињемо са макадамског пута који води према шумском водопаду Бељанички бук који је наша завршна одредница. Стаза је мешавина од готово заборављених стаза до шумских и колских путева. До Лисца ћемо савладати половину успона односно 400 m висински. Очекујемо да ће група бити довољно агилна како би се препустили уживању на врховима.

 Да се разумемо: ово је ШАМПАЊ!

Сам излазак на Лисац карактеристичан је за крашке врхове: од букове шуме кроз макију до каменитог врха. А ту ћемо имати заслужен одмор са погледом од 360 степени.

После спуштања са камене купе Лисца настављамо блажим успоном широким шумским путем до гребена Страже, где нас чека предиван поглед на масив Јужног Кучаја и на кањон Ресаве.

   

Стража је прича за себе и као таква увек има своје место у нашем годишњем календару. Али треба истаћи да се ради о ТРОНУ Горњоресавског регионалног парка природе. Најзад, под њом и извире сама Ресава, отварајући богат геоморфолошки ареал и ево како то изгледа:

и још мало:

Од Страже траса води наниже предивним крајоликом, са више пропланака.

    мали предах

Готово на самом крају очекује нас технички захтевнији спуст по каменитој косини. У овом делу биће потребна нарочита пажња али убрзо долазимо до прелепог Бељаничког бука, великог широког слапа који се слива из шуме, прелива макадам и наставља да тече шумом са друге стране пута. Веома је леп, тако да ће то захтевати 15-ак минута фоткања и опуштања након пређених 20 km.  Остаје нам само да препешачимо 1 km макадамом до нашег возила.

 Бук нас пресреће, преливајући пут... и наставља да отиче с друге стране пута

Ова акција се не препоручује почетницима, људима са слабијом кондицијом, као и онима који не желе да улажу превише напора. Траса је захтевна, сразмерно основним карактеристикама јер је дуга 21 km са успоном од 800 m . Ово значи да паузе неће бити дуге, већ на против – врло кратке, колико да се не развлачимо и ходамо компактно. Такође је од изузетне важности кретање у колони, јер не постоје ознаке (маркације). На стази нема извора питке воде!

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, штапови, камашне, мали ранац са довољном количином воде за цео дан и храном за успут, слојевита одећа примерена временским условима; заштита од ветра и евентуалних падавина и пресвлака.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:Лисац је окружен плантажама сремуша!

1.700 динара

Због природе терена, путујемо искључиво комбијем.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба.

Акцију реализују Ненад Царевић и Дарко Цветковић

  064 684 01 37

nesa@serbianoutdoor.com

пејсаж са повратка (Суви До)

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Бешњаја – кањон Вољевице

Оно што је Авала за Београд то је Бешњаја за Крагујевац, планина наслоњена на велики град, благо на дохват руке, За разлику од припитомљeне Авале, Бешњаја је остала некако дивља у складу са својим именом. Топоними на овој планини су толико живописни да боље од било које друге речи описују природне вредности. Врлетница, Криве ливаде, Бели камен, Црвено брдо, Бешњаја, Шибовита коса, кањон Вољевице, Мртваја, Јасикар, Церјак су само неки од од топонима али истовремено и опис стазе којом ћемо проћи. Стаза је без изразитих видиковаца, мало макадама, мало колских путева, мало ливада мало шумских стаза и предиван кањон Вољевице где ћемо максимално уживати у нетакнутој природи.

Фото: Дејан Милошевић  

ПОЛАЗАК: са паркинга у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 7:00 h (дођите 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време). Путујемо до Крагујевца и успут правимо кратку паузу за јутарњу кафу.

Гледићке на длану фото: Дејан Милошевић

Пешачење почињемо од школе у Букоровцу и после неколико стотина метара крећемо на прилично оштар успон који ћемо у сасвим лаганом темпу  савладати. Пењемо се на Врлетницу одакле се пруже поглед на Крагујевац и Гледићке планине. Након почетних напора направићемо дужу паузу и допунити залихе воде код Ђурине чесме.

  

Након једносатне шетње по гребену шумском стазом стижемо до некадашњег омладинског дома. После краћег одмора спуштамо се у кањон Вољевице где ћемо уживати у хладовини и жубору многобројних слапова. Одатле нам предстоји поновни излазак на гребен спуст до потока Гигово и на самом крају спуст преко ливада до воденице у Букоровцу.

 

Акцију организујемо у сарадњи са ПЕК Гора Крагујевац који су стазу осмислили и уредили.
Дужина стазе је око 17 km са успоном од 750 m и исто толико спуста. Акција није техничких захтевна.

Фото: Дејан Милошевић Сад одличним шумским путем... Сад се жури на пиво :-)

ОПРЕМА: гојзерице, камашне,  заштита од евентуалих падавина, штапови по жељи, мали ранац са водом и храном за успут.траса

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.600 дин

За више од 40 пријављених котизација се умањује за 200 дин.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h.

 

Акцију реализују:

Ненад Царевић  и  Немања Манчић

064 878 78 78

nemanja@serbianoutdoor.com

 фото: Дејан Милошевић  фото: Дејан Милошевић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

ГРЗА – жубор пролећа

Због великог интересовања, идемо поново на Грзу!

С пролећа су воде најјаче и водопади пенушају пуном снагом, а Грза је међу њима КРАЉИЦА! Стога је уврежен обичај да се управо тад иде на њена врела. Међутим, овога пута долазимо на Грзу да бисмо скренули пажњу да Краљици прети атентат! Баш тако, јер је за неке она само флуид довољне снаге да покрене пар турбина. У име нашег гласа НЕ за МХЕ, фотографије носе амблем борбе Параћинаца за oдбрану Грзе.

Она настаје спајањем Иванштице („Мале Грзе“) и Велике Честобродице, између туристичког насеља Грза и села Извор и тече 23 km до Црнице у коју се  улива. Масив Јужног Кучаја је огроман сплет само њему својствених особености. По много чему посебне, многе његове вредности се и званично представљају у суперлативу. Грза са својом околином је репрезент јужних обронака овог предивног и посебног предела, препознатљива по лепоти природног амбијента. А тај амбијент, људи су уредили стазама, клупама, ознакама и он ће бити полазна тачка за наш провод у природи 🙂

 

ПОЛАЗАК: тачно у 6:00 h, са паркинга у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Потребно је доћи 10-ак минута раније, како би не бисмо каснили при поласку. До планинарског дома „Ђорђе Живковић на Грзи, где напуштамо возило, предстоји нам двочасовна вожња и пауза за кафу код „Старог храста“.

Ово место је једно од култних за поклонике природе. Шетња узводно, до врела Грзе и видиковаца одвија се стазама, а сам ток Грзе је рај за очи. Све је обележено, а шумске клупе и столови омогућавају предах на отвореном, да се ни за трен не раздвајамо од лепих призора. A ту лепоту чине вредности, захваљујући којима овај предео, у непосредној околини врела Грзе, ужива статус споменика природе.

Полазимо од Дома, где нас на крају пешачења чека возило, према врелима Грзе, и видиковцима. По доброј видљивости, са другог видиковца се, на линији хоризонта, јасно види Копаоник, а језера и Грза су испод, у првом плану. Проћићемо и Извор испод букве за кога тврде да је лековит. За ово је довољно максимално 2 сата.

На горњој фотографији је графички приказ траса на 3Д топо карти, тако да лакше пратите изложен програм. Пошто се вратимо са видиковаца и врела на почетну тачку, када се окупимо, полазимо заједно према Малом Јаворку (756 m НВ). Ако нисмо прекорачили временски оквир за шетњу до врела и видиковаца,  настављамо према Јаворачком врху (927 m НВ) и спуштамо до Дома поред Козјег рога. Ако смо се превише задржали на врелу и видиковцима, скрећемо лево ка врху Мали Јаворак (756 m НВ) и спуштамо се гребенски, до Језера. Ни једна од тих стаза није тешка, а којом ћемо поћи, зависи само од тога колико будете занесени самим врелима и видиковцима.

 фото: DevianArt

Да ли је ово последње пролеће за Грзу какву знамо? Наиме, инвеститори (група алавих предузетника, за које реке представљају флуид за покретање турбина), планирали су овог пролећа изградњу мини хидроелектране, снаге 499 kW, што је одприлике довољно за рад једног кућног котла за грејање! Али ће за то 2,6 km раскошно лепог и животом богатог тока реке Грзе бити спаковано у металне цеви пречника 90 cm – сасвим довољно да се уништи живот низводно од замишљене хидроелектране! Параћинци се са тиме не слажу и боре се под слоганом „Одбранимо Грзу“ са амблемом који видите на фотографијама овог програма. Наша акција је подршка тој борби, да сачувамо Краљицу од атентата, а трасу пролазимо са КАУП-Ресавица и Грађанским покретом „Одбранимо Грзу“.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, пешачки штапови, заштита од ветра и евентуалних падавина; одећа слојевита, примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  

1.900 дин

1.700 дин за групу од 40 учесника

ПРИЈАВЉИВАЊЕ   и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба.

  Акцију реализују Ненад Царевић и Немања Манчић:

064 878 78 78

 nemanja@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Овчарско-кабларска клисура, врх Каблар, меандри западне Мораве

Овчарско-кабларска клисура се налази у централном делу Србије, 8 km западно од Чачка, у Западном Поморављу, и раздваја високу Шумадију, на северу, од Драгачева и Старовлашко-рашке висије на југу. Једно од оних подручја у Србији чије су природне лепоте и споменичке вредности познате широј јавности, којој вековима привлачи пажњу. Огрнута у лепе и тајанствене шуме, са незаборавним видиковцем на Каблару, још је лепша кад њено небо запара кликтај сивог сокола, или када звук звона одјекне у смирај дана међу њеним литицама и доловима. Заиста, ниједна клисура у нас не крије у себи толики број углавном очуваних средњевековних манастира, по чему је, као и по уметничкој вредности, ова група манастира одмах иза Фрушкогорске.

Укљештени меандри Мораве испосница Светог Саве Морава између Овчара и Кабларас, фото: Предраг Загорац

Њено основно обележје чини рељеф, упечатљиви масиви Овчара и Каблара, по којима је и добила име и Западна Морава која између њих твори изразите, тзв. укљештене меандре. Мало је која клисура тако украшена, и још приде обогаћена лековитим, термалним изворима као ова. Ево и плана:

ПОЛАЗАК: са паркинга у Устаничкој 125 ц (Коњарник), тачно у 7.00 h. Путујемо Ибарском магистралом до Овчар бање, одакле полазимо на пешачку туру ка врху Каблара и прелепом видиковцу на меандре Западне Мораве.

Полазимо на стазу од wellness центра, благим успоном до  манастира Благовештење и одатле настављамо шумском стазом до ливаде подно летње бачије Митровића. Пролазимо Бачију и настављамо колским путем до подно врха Каблара  на коме је путоказни стуб са мапом планинских врхова који се са те тачке виде (дело планинара Ратка Рабреновића). На два минута хода од стуба долазимо на прелепи видиковац на меандре Западне Мораве и суседни Овчар, односно целокупну Овчарско Кабларску клисуру.

 

Успон траје око 4 сата са паузама и висинском разликом од око 600 m. Са врха Каблара се спуштамо колским путем, шумском стазом поред засеока Чвркићи и даље до манастира Никоље у трајању од око два  сата умереног хода. Обилазимо манастир Никоље и потом одлазимо на купање и уживање у термалним водама „Wellness“ центра Каблар (температура воде 32 °C). Укупна дужина стазе око 11 km и шест сати активног боравка у природи. По завршетку пешачког дела акције, одлазимо у „Wellness“ центра Каблар (улазница за базен је 300 дин).

Овчар спрам Каблара 0013K

За Београд полазимо у 19.30 h и стижемо најкасније до до 22.30 h. Ову акцију красе предивне путање, неколико антологијских видиковаца и лепе знаменитости, а чињеница да нису кондиционо захтевне, чине их приступачним и за почетнике.

ОПРЕМА:   гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, камашне, штапови за ходање, одећа прилагођена времену, слојевита, заштита од ветра и евентуалних падавина, а ко жели и неопходан прибор за базен.испосница Св. Саве у стени крај стазе којом се пење на врх Каблара

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.600дин

За групу од 40 учесника котизација ће бити умањена за 200 динара.

НАПОМЕНА: котизацијом није обухваћена исхрана; храну можете понети за све време током боравка, а ко хоће може ручати у ресторану wellnessa.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h.

Акцију реализује Ненад Царевић

064 684 01 37

nesa@serbianoutdoor.com

Panorama-Ovcarsko-kablarska-klisura

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

У царству господара неба: меандри Увца и слапови Сопотнице

Овог викенда вас водимо у најлепше пределе Западне Србије, тамо где господари по земљи не ходају. Са тих висина и распоном својих крила од скоро 3 метра, краљевским летом, то потврђују и поручују да је ово прелепо место првенствено њихов дом. Посматрачу преостаје само да му се диви.

Али то није све…

Недалеко је Сопотница, малена река за коју кажу да не тече, него пада. На потезу од тек неколико стотина метара, она се се обрушава низ 20 m високе стене, чинећи на далеко чувене водопаде, нанизане у неколико каскада, што је један од најпознатијих призора природних лепота наше земље. Управо у ово време, када су воде набујале, водопад је најраскошнији, а хук воде  најснажнији; он вам купа и испуњава душу, чиме као да у неповрат односи наше бриге и напетост накупљених током свакодневнице. Призори које ћете видети остаће вам трајно у сећању и држати данима у добром расположењу. Биће то два дана за незаборав, потпуно одвајање од света који нас окружује, пун исконске лепоте, снажних утисака и лепог дружења.

фото: Исаиловић

Субота, 13.април:

ПОЛАЗАК:   У 6:00 h са паркинга у Устаничкој 125 (Коњарник). Путујемо ка Пријепољу и Спотници, а како је пут дуг, уприличићемо паузу на Златобору за доручак и освежење.

У Сопотницу стижемо после подне, смештамо се и одмах припремамо за пешачење до слапова Сопотнице. Својом јединственом лепотом они остављају снажан утисак на посматрача, а њихов хук преноси причу о овом маленом селу надалеко. Не остаје нам ништа друго него да се препустимо и опустимо пред несвакидашњом  лепотом, ремек делом природе, све до повечерја. Потом се враћамо код домаћина на вечеру,  дружење и конак.

Легенда каже да су се први становници доселили у село Сопотницу са безводне Пештери, али је врело покрај кога су се населили пресушило. Разочарани због лоше судбине која их прати, придошлице реше да иду даље у потрази за водом. Ноћ пред сеобу, јави им се неки чудан глас испод Јадовника и упита их: ,, Бирајте људи, шта да вам поклоним, воду или срећу“? Сељаци из свег гласа повикаше: ,, Воду, воду нам даруј, а срећу ћемо ако Бог да, сами стварати.“ И тако вода потече на све стране.

Сопотница је малено село на падинама планине Јадовник између река Милешевке и Лима крај Пријепоља, до кога се се стиже макадамским путем који води кроз густе букове и храстове шуме. Сам назив Сопотница означава воду која сопоће, хучи. И ко зна да ли бисмо икада чули за то село да није серије величанствених водопада које баш ту твори река Сопотница на свом путу до Лима. Они уживају посебан степен заштите, као споменик природе „Слапови Сопотнице“. До њих се стиже пешице, каменитим путем. Слапови, старе воденице и ваљавице, као и околина, чине јединствен природни амбијент, због чега је ово један од најзначајнијих споменика природе Србије, добро познат свим љубитељима природних лепота.

Споменик природе обухвата извориште површинског тока реке Сопотнице са више сталних и повремених карстних врела и извора који формирају токове. Оно што карактерише реку Сопотницу јесте велика висинска разлика између ушћа на 465 м.н.в. и највишег извора на 1.150 м.н.в. Морфо-хидролошке вредности представљају четири крашка врела, више извора и седам бигрених тераса преко којих отичу врелски водотоци градећи живописне водопаде и слапове.

Бигар је настао од изворских сегмената око горњег тока реке Сопотнице и простире се од највиших врела испод кречњачког одсека Подстијења на 1.120 м.н.в., па све до последњег водопада на 850 м.н.в. Ово је бигар са највећим висинским растојањем у Србији од 270 m. Акумулиране наслаге бигра чини седам нивоа заравњаних лепезастих каскада, различитих димензија и изражености. Основну вредност чине бројни водопади на ивицама бигрених тераса. Најатрактивнији је „Велики водопад“, висок чак 20 m. Идиличном амбијенту доприносе олистале крошње, обиље маховине и зеленила као и саме стене. Након свега 3,5 km ова горска чаробница меша се са водама Лима.

Међутим, Сопотница има и друга знамења. Њену биосферу одликује и завидно висок степен диверзитета. Са растом посећености, развија се и туризам, па тако у селу постоји неколико домаћинстава који нуде смештај, а на уласку у заштићено подручје постоји планинарски дом. Подручје има многобројне обележене стазе, а за оне пасивније, ту су лепо уређена излетишта око воденица. Такође могу да уживају у богатој гастрономској понуди, домаћи сир, кајмак, пршута, мед, пита од хељде…

Краљевство белоглавог супа поседује егзотичан амбијент. Чаробни меандри Увца,  три језера (Сјеничко, Радоињско, Златарско), један од највећих пећинских ситема у Србији, белоглави суп као заштитни знак, те заносна природа, само су неки од адута овог бајковитог краја, који за поклонике природе представља место ходочашћа.

  

Недеља, 14. април:

Ујутру рано,  у 7:00 h полазимо ка Сјеници, до места, Крстац (око 1.000 м.н.в.), одакле ћемо се, лаганом узвишицом, преко предивних предела кретати у правцу видиковца и врха Молитва (1.247 м.н.в.), на планини Јавор. Успут ћемо уживати у величанственим призорима резервата. Овде се природа својски постарала да невероватним рељефом импресионира посетиоца. Чиста природа, проткана пашњацима, стеновитим литицама, реком која чудновато кривуда по чему је и названа Увац. Огроман и предивно исклесан кречњачки простор, узвишења прошарана белим стенам са којих супови, појединачно или у групама, попут почасне страже, мотре… Ако ово није Рај, онда је сигурно његово предворје. Ко није раније долазио схватиће зашто слике из овог дела Србије, најчешће се користе за промоцију наше лепе земље.

Меандри Увца, фото: Александар Вељковић

Након доласка на врх Молитва 1.247 м.н.в., спустићемо се до видиковаца Молитва и Бела Кања, након невероватних призора и прикупљања утисака, враћамо се истим путем ка нашем возилу. Дужина стазе износи 13 km са висинском разликом око 600 m. Ова стаза спада у лаке и погодна је за све узрасте, али не без иоле кондиције.

  

Ако буду временски услови то дозвољавали и сви се усагласимо можемо се возити чамцима (минимум 10 особа) по језеру и тако сагледати језеро и околне литице, из друге перспективе и обићи предивну Ледену пећину.

За Београд полазимо у 16.30 h. Предстоји нам око шест сати путовања, наравно са успутним паузама, а очекивано време доласка у Београд око 23 h.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

4.300 дин

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или патике са јачим ђоном), штапови, мали ранац, батеријска (чеона) лампа, вода, храна за успут, одећа слојевита, у складу са временским приликама, добра  заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина. Подлошку за седење је добро имати из практичних разлога.

НАПОМЕНЕ:

  • Због ограниченог смештаја, број учесника је ограничен на па препоручујемо благовремено пријављивање.
  • Смештамо се у сеоским домаћинствима, без засебних купатила (неколико соба на једно купатило)
  • У домаћинствима се могу организовати оброци, или храна из ранца

ИНФОРМАЦИЈЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h. Пријављивање подразумева измирење аконтације у износу од 3.000,оо динара.

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а