Архива за aerodrom

Пашће и 14 километар… од Кадињаче до Стапара!

Упознавање чланства са природним лепотама села Стапари, које припада Златиборском округу, постало је препознатљив део рада Клуба. До сада смо неколико пута прошли клисуру Ђетиње, која највећим делом припада Стапарима, у пролеће 2016. године смо открили још један бисер овог села, врело Постјеницу са мноштвом бигрених каскада и мањих водопада. Овог пута смо решени да вам показемо горње регије села, на знатно вишим надморским висинама, чија лепота крајолика не заостаје.

Већи део стазе пролази висораван Поникве, која доминира овим пределом. Она се простире као стражар над овим крајем будним оком гледајући на Јелову гору, Кадињачу, Овчар и Каблар, Дрежничку градину, Златобор, Тару, кањон Дрине, Дебело брдо, Повлен, Буковик, највишу тачку Стапара 987 мнв… Траса није тешка и погодна је за све узрасте, тј. оне којима не представљају проблем мање узбрдице,  дужина стазе око 14 km, са незнатном висинском разликом, до 200 m. Пролазак овог заталасаног предела пружа уживања у прелепим видиковцима, а успони на питома узвишења: Шанац, Пепељске стене, Јарчево брдо, створиће љубав на први поглед!

ПОЛАЗАК:  тачно у 6 h, са паркинга крај нашег Клуба. Дођите 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време.

 тунел Кадињача фото: Неле Мирковић

Полазна тачка је легендарна Кадињача, превој на 795 мнв, недалеко од Ужица, где се у II св. рату одиграла значајна битка, после које је након 67 дана пала Ужичка Република. Сада је ту спомен комплекс, подигнут за сећање на пале борце Радничког батаљона, вредан дивљења. Овде ћемо се задржати око сат времена, како би обишли комплекс, уживали у погледу на околину и посетили две музејске поставке: једну посвећену борбама из II св. рата и другу везану за НАТО агресију 1999. године.

 Спомен комплекс на Кадињачи Ноле у обиласку трасе

Настављамо даље земљаним путем који води кроз омање шумарке, који се наизменично смењују, брезе, четинари и букве, у чије крошње се често уплете ветар па нам шапуће важне приче ових крајева. Након првог пређеног километра, десно се отвара видик са кога се као на длану види спомен комплекс Кадињача, над којим одвајкада стражари лепотица Јелова гора.

јесењи колорит сета...

У сенци две огромне букве се налази извор са водом богатог укуса, не пропустите да допуните своје резерве. Пролазимо поред покошених ливада, уређених малињака, њива на којима се обично сеје надалеко познати по квалитету поникварски кромпир, види се да је село живо и да се ради пуном паром. Пролазећи поред кућа, свако би вас радо дочекао и угостио уз чашицу разговора и неког домаћег пића. На првом узвишењу, окружен прелепом шумом четинара, један вредан домаћин Мирко је почео да гради етно село, по својој мери и укусу, за себе и своје пријатеље. Мирко ће нам ако време и услови буду дозвољавали припремити окрепљење а можда и направи домаћински доручак.

Настављамо на узвишење Шанац на ком су се одигравале разне битке кроз историју за одбрану земље од непријатеља. Са овог узишења се види аеродромска писта и планине на хоризонту од Каблара од Таре.

Настављамо даље утабаним стазама паралелно са пистом према локалитету Пепељске стене, са кога се види Тара, кањон Дрине, део Босне и село подно стена Пепељ.

Благом узбрдицом се пењемо на последње узвишење данас Јарчево брдо, које је на самој граници са атаром села Биоска, на ком се у не тако далекој прошлости у време великих верских празника, одржавао вашар, на који су долазили мештани свих околних места. Одавде се види цео рељеф Поникава (918 мнв) и околне планине.

Стаза пролази поред бившег војног аеродрома Поникве, који је изграђен у дужини од 3 km на најравнијем делу висоравни. Свуда су видљиви трагови НАТО агресије и огромна штета која је десетковала сву пратећу инфрастуктуру и објекте.

Након спуста према крају писте а због краткоће јесењег дана чека нас наше возило да нас превезе неколико километра до насељеног дела села. Одатле настављамо делом асфалтираним путем, макадамским, који води поред многобројних домаћинстава, њива, воћњака, пашњака, дивне букове шуме, према централном делу села до етно домаћинства, где нас чека заслужен одмор, са богатим домаћим послужењем (500 дин). У домаћинству се могу купити и домаћи производи.

Након упознавања природних, историјских, културних и традиционалних вредности овог поднебља верујемо се да ћете нас следити на некој новој акцији где ћемо вам представити још неке од вредности овог краја. Пут је дуг и у Београд стижемо у 23:00 h.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, одећа прилагођена временским условима, заштита ос ветра и евентуалних падавина, мали ранац са храном и водом за успут, пробука, подлошка за седење.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.800дин.

1.700 дин за чланове са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата превоз и организационе трошкове.

Котизацијом нису обухваћени: оброци у етно домаћинствима, улазнице у музеј.

Цена оброка ће бити накнадно ажурирана.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h, на састанцима Клуба

 Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Шест врхова Вршачких планина

Kада се спомену Вршачке планине, људи углавном помисле следеће: „Ах па то је оно брдашце изнад Вршца на коме се налази кула и одакле лете параглајдери, па то је тако лаган и миран излет…“

Међутим, за све оне који не знају, Вршачке планине су такође познате по томе што се ту налази највиши врх Војводине – Гудурички врх (641 мнв), по планинарском дому на Широком билу које је омиљено стециште великог броја посетилаца, по чувеним виноградима који дају одличне сорте грожђа и још боље вино, али и по „Вршачкој трансверзали“ у укупној дужини од 39 км чији ћемо један добар део (вероватно и најатрактивнији) обићи током ове акције. У плану је обилазак 6 (и словима шест) врхова Вршачких планина што ће сваког учесника уверити у нашу тврдњу да ова планина није нимало наивна и да итекако може бити један добар планинарски залогај.

На Гудуричком врху изнад облака

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо преко Панчева и Владимироваца, па стижемо до Вршца правећи једну кратку успутну паузу за јутарњу кафу. Одмах настављамо даље до села Мало Средиште и манастира Средиште (који не посећујемо због краткоће дана, а хоћемо да максимално искористимо време у природи) одакле почиње наша акција.

Идемо прво кратко макадамским путем, а затим стазом кроз шуму и пењемо се на Гудурички врх (641мнв). На врху је направљена кула-видиковац одакле се види добар део Војводине као и суседне Румуније (надамо се да ћемо имати среће и да ће бити леп и бистар дан).

Манастир Средиште Видиковац Јеее - освојен највиши врх Војводине!

Спуштамо се затим истом шумском стазом до макадама, али одмах настављамо на другу шумску стазу и преко долине Кулмеа Маре идемо према врху Каменарица (393 мнв) и суседним Хајдучким стенама. Са Хајдучких стена имамо одличан поглед на Широко било (место где се налази познати планинарски дом) и ту правимо кратку паузу.

Кулмеа Маре Хајдучке стене

Враћамо се натраг преко Каменарице и крећемо на успон према трећем врху предвиђеном за обилазак – Лисичјој глави (590 мнв). Са Лисичје главе имамо одличан поглед у правцу југа и запада, као и на оближњи Ђаков врх и Вршачку кулу па и ту правимо малу паузу.

Поглед на Ђаков врх и Вршачку кулу

Настављамо даље веома кратко пратећи маркирану стазу, али је убрзо напуштамо и скрећемо на терен на којем стазе практично ни не постоје и идемо на два мање позната врха ове лепе планине: прво на Средњи Лисичји (неко га зове и Безимени) врх – 570 мнв, па онда на Мачију главу – 514 мнв. Све време идемо кроз густу шуму, а после Мачије главе нас чека спуст према Шумаревој кући која је још један познати локалитет Вршачких планина.

Према Мачијој глави Код Шумареве куће

Акцију настављамо даље макадамским путем у правцу одмаралишта Црвени крст где се на пола пута одваја шумска стаза која нас води на последњи врх за овај дан – Ђаков врх (449 мнв). Ко не буде желео да посети и њега (тј. уколико већ осећа умор), може наставити макадамом и сачекаће остатак групе код одмаралишта. Са Ђаковог врха имамо одличан поглед на Вршачке винограде као и на суседну Вршачку кулу, а у случају да се цела тура одужи, онда ћемо видети и прелепи залазак Сунца. Одатле се другом стазом враћамо на макадам којим убрзо стижемо до Црвеног крста.

Залазак Сунца са Ђаковог врха

До овде ћемо скупити укупно 15-16 км пешачења са око 1050 м успона, што је мора се признати сасвим респектабилно за једну „мирну и лагану планину“ у војвођанској равници. Ако буде било заинтересованих, а наравно и ако буде било времена, можемо да пређемо још додатних 2 км низбрдо рекреативном стазом преко Вршачке куле све до некадашње „Славишине кафане“ где ћемо коначно и завршити акцију. Ко то не буде желео, превешће се нашим возилом тај део пута, па ћемо онда сви заједно да се спустимо до Вршца да се окрепимо или да обиђемо град , а о свему ћемо се договорити на лицу места.

С обзиром на читав план ове акције, потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо су углавном шумске и гребенске стазе, као и нешто мало макадама на почетку и на крају.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне и штапови по потреби, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита, примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.300 дин.

1.200 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (вероватно до 22 часа, можда и раније).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца
063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Шест врхова Вршачких планина

Kада се спомену Вршачке планине, људи углавном помисле следеће: „Ах па то је оно брдашце изнад Вршца на коме се налази кула и одакле лете параглајдери, па то је тако лаган и миран излет…“

Међутим, за све оне који не знају, Вршачке планине су такође познате по томе што се ту налази највиши врх Војводине – Гудурички врх (641 мнв), по планинарском дому на Широком билу које је омиљено стециште великог броја посетилаца, по чувеним виноградима који дају одличне сорте грожђа и још боље вино, али и по „Вршачкој трансверзали“ у укупној дужини од 39 км чији ћемо један добар део (вероватно и најатрактивнији) обићи током ове акције. У плану је обилазак 6 (и словима шест) врхова Вршачких планина што ће сваког учесника уверити у нашу тврдњу да ова планина није нимало наивна и да итекако може бити један добар планинарски залогај.

На Гудуричком врху изнад облака

ПОЛАЗАК: окупљамо се на паркингу испред центра „Сава“ и полазимо тачно у 06:00 часова. Скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо преко Панчева и Владимироваца, па стижемо до Вршца правећи једну кратку успутну паузу за јутарњу кафу. Одмах настављамо даље до села Мало Средиште и манастира Средиште (који не посећујемо због краткоће дана, а хоћемо да максимално искористимо време у природи) одакле почиње наша акција.

Идемо прво кратко макадамским путем, а затим стазом кроз шуму и пењемо се на Гудурички врх (641мнв). На врху је направљена кула-видиковац одакле се види добар део Војводине као и суседне Румуније (надамо се да ћемо имати среће и да ће бити леп и бистар дан).

Манастир Средиште Видиковац Јеее - освојен највиши врх Војводине!

Спуштамо се затим истом шумском стазом до макадама, али одмах настављамо на другу шумску стазу и преко долине Кулмеа Маре идемо према врху Каменарица (393 мнв) и суседним Хајдучким стенама. Са Хајдучких стена имамо одличан поглед на Широко било (до кога долазимо касније у току дана) и ту правимо кратку паузу.

Кулмеа Маре Хајдучке стене

Враћамо се натраг преко Каменарице и крећемо на успон према трећем врху предвиђеном за обилазак – Лисичјој глави (590 мнв). Са Лисичје главе имамо одличан поглед у правцу југа и запада, као и на оближњи Ђаков врх и Вршачку кулу па и ту правимо малу паузу.

Поглед на Ђаков врх и Вршачку кулу

Настављамо даље веома кратко пратећи маркирану стазу, али је убрзо напуштамо и скрећемо на терен на којем стазе практично ни не постоје и идемо на два мање позната врха ове лепе планине: прво на Средњи Лисичји (неко га зове и Безимени) врх – 570 мнв, па онда на Мачију главу – 514 мнв. Све време идемо кроз густу шуму, а после Мачије главе нас чека спуст према Шумаревој кући (још један познати локалитет Вршачких планина). Од Шумареве куће имамо још мало до планинарског дома на Широком билу где правимо још једну паузу.

Према Мачијој глави Код Шумареве куће

Акцију настављамо даље макадамским путем у правцу одмаралишта Црвени крст где се на пола пута одваја шумска стаза која нас води на последњи врх за овај дан – Ђаков врх (449 мнв). Ко не буде желео да посети и њега (тј. уколико већ осећа умор), може наставити макадамом и сачекаће остатак групе код одмаралишта. Са Ђаковог врха имамо одличан поглед на Вршачке винограде као и на суседну Вршачку кулу, а у случају да се цела тура одужи, онда ћемо видети и прелепи залазак Сунца. Одатле се другом стазом враћамо на макадам којим убрзо стижемо до Црвеног крста.

Залазак Сунца са Ђаковог врха

До овде ћемо скупити укупно 17-18 км пешачења са око 1050 м успона, што је мора се признати сасвим респектабилно за једну „мирну и лагану планину“ у војвођанској равници. Ако буде било заинтересованих, а наравно и ако буде било времена, можемо да пређемо још додатних 2 км низбрдо рекреативном стазом до „Славишине кафане“ где ћемо коначно и завршити акцију. Ко то не буде желео, превешће се нашим возилом до кафане па ћемо видети да ли ћемо ту и остати да се мало окрепимо или ћемо се спустити до Вршца у кратак обилазак града. О томе ћемо се договорити на лицу места.

С обзиром на читав план ове акције, потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо су углавном шумске и гребенске стазе, као и нешто мало макадама на почетку и на крају.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне и штапови по потреби, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита, примерена временским условима.

ЦЕНА (путујемо минибусом):

1.300 дин.

1.200 дин. за чланове клуба са плаћеном чланарином за текућу годину

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија)

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 06:00 h, дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (вероватно до 22 часа, можда и раније).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца
063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.