Ту смо за вас сваке среде у 20 h!

Loading Догађаји

« Сви Догађаји

  • This Догађај has passed.

ЗЛАКУСА: Потпећка пећина, Терзића авлија, Градина

10. априла 2016.

И да никада овде нисте били, сигурно знате да је овај предео је познат по традиционалној изради грнчарије. Али, као и многи крајеви Србије, и овај има СВОЈУ причу… Потпећка пећина је одавно уређена за посете и одликује се највишим улазним луком, док сам врх Градина има историјску причу од античких времена до Другог светског рата. Све то, био је довољан повод да ово одредиште уврстимо у овогодишњи план активности…

Планирана стаза води  кроз прелепу природу,  пролазимо видиковце,  уживамо у пећинском амбијенту и најзад традицији.  Траса су смо осмислили као прилагодљиву, што значи да ће по идеалном времену бити изведена као што је изложено, али ће по мање идеалном времену дужина стазе бити промењена. На остатак садржаја, време свакако не може да утиче!

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 6.30 h. После два часа вожње правимо паузу у ресторану (30 минута пре Милановца). У Злакусу стижемо у 11 h и најпре обилазимо Потпећку пећину.

Потпећка пећина у ствари и нема име! Названа је по селу Потпећ док је село добило име по пећини (село под пећином). Из далека подсећа на огромну потковицу урезану у камену литицу. И није једна пећина, већ две доња је неприступачна, јер су њени ходници поплављени водом понорнице Петнице. У прошлости ова речица коришћена је за покретање камена воденица и ваљаонице, а данас се вода Петнице користи за бројне рибњаке пастрмке.Са грандиозним отвором високим 72 метра (највишим у Србији), Потпећка пећина спада у оне од којих је тешко одвојити поглед. Кружно степениште са више од седамсто степеника, представља прави тест издржљивости али се труд итекако исплати. За туристе је истражен, осветљен и уређен горњи део пећине дужине 555 метара. Потпећка пећина у својим дворанама и ходницима скрива раскошне сталактитске фигуре које носе називе „Палма“, „Снежана и седам патуљака“, „Октопод“, „Дон Кихот“, „Змајева дворана“, бела сталагмитска провидна драперија је названа „Невестински вео“, а ту је и „Пролаз слепих мишева“. Ресторан недалеко од улаза у пећину сачувао је изворну лепоту овдашњег грађевинарства и право је место за предах и опуштање.

Улаз у пећину спада у ред  монументалних дела природе. Џиновски портал у облику потковице, висок  50 m (од корита периодског тока  до свода), а широк 12 m при дну, односно 22 m при врху, највиши је пећински улаз у Србији. Издубљен на  кречњачкој литици, чији је вертикални део висок 72 m. Итсражена и уређена дужина за посетиоце је 555 m.  Улазно силазна стаза има преко 700 степеника. Потпећка печина је изворског типа њу су изградиле воде понорница које пониру у Дрежничкој долини и после  подземног тока у дужини од 4-5 km (у правој линији), избијају из пећине или врела испред пећине и граде  Петницу-пећинску реку.

РЕЧИЦА ПЕТНИЦА настаје из врела ипсред саме Потпећке пећине. Од јесени до почетка лета активно је још једно врело,  односно водени ток који истиче из саме пећине, Доњег дела пећине који је језерског типа, када је виши  водостај у њему. Дуж воденог тока Петнице, до њеног уливања у реку Ђетињу, налази се више рибњака са  калифорнијском пастрмком, као и три рибља ресторана. На Петници се налази пар живописних водопада као  и више старих воденица поточара од којих су неке у фунцкији и данас.

По изласку из пећине, започињемо пешачење (успон) маркираном стазом која води до Караџиних стена (први видиковац), кроз засеок Тешићи до Забоја, а одатле стеновитом стазом према врху Дрежничке Градине (931 m). Овај врх је и својеврстан видиковац  у пуном кругу од 360о!
Пешачење, односно спуст, настављамо према видиковцу на Вршњаку, настављамо до видиковца који се налази на Јоцовом брду, одатле низбрдо, пут води до Терзића авлије, где завршавамо нашу пешачку туру.

023 Zlakusa_2 Терзића авлија 

Обилазимо етно село Терзића авлија, и музеј грчанства, ко жели може купири сувенире, или грнчарију, ручати.

ТЕРЗИЋА АВЛИЈА  је  драгуљ овог краја  – обновљено сеоско домаћинство с почетка прошлог века, прави музеј на отвореном и затвореном, ауторско дело и власништво инжењера Саше Дрндаревића (праунука Гвоздена Терзића). Иако је једно време радио у Београду, Сашин прави дом је био и остао у овом веселом дворишту у које се вратио за стално, обновио га и попунио старим украсним и употребним предметима деценијма пажљиво прикупљаним по целом крају. Уместо времеплова, за повратак у прошлост искористите овај етно музеј. Од две српске куће изворне архитектуре једна је стара 105 година и грађена је од непечене цигле а покривена старим бибер црепом.

            У дворишту се налази и крчма брвнара, економски објекти (млекара, шупа, салаш), неколико новоизграђених летњиковаца, мала летња позорница на којој се одржавају фолклорне и књижевне манифестације, једна брвнара за продају сувенира и бунар дубок 12 метара са хладном буковом водом. Цела авлија у летњим месецима просто трепери од жарких боја кућица и цвећа, жубора воде и веселих гласова очараних посетилаца који не знају шта би прво да погледају и сликају. Гостима се нуди смештај у три савремена апартмана са елементима етно стила (категорисана са 4 звездице) а кућа у којој је радила школа сада је музеј; ретко ко ће остати равнодушан у дрвеним „скамијама“ опремљеним рачунаљкама „абакусима“ и ђачким дневницима и успоменама старим 70 година.

            Кроз двориште вијуга вештачки поток са језерцима а столови живописног ресторана „раштркани“ су поред потока и испод густих крошања. Један мањи вајат (са два лежаја са сламарицама) је опремљен за преноћиста планинара а авантуристи могу у делу уређеном за камповање изабрати и ноћење под звездама. Овај необичан музеј на отвореном прима госте целе године и омиљено је место за одмор и стварање многим уметницима и љубитељима фолклора, старих заната и етнологије. „Терзића авлија“ је добитник највећег признања у области сеоског туризма – „Туристички цвет 2008“ за допринос развоју туризма у Србији и као најуспешније сеоско туристичко домаћинство у Србији које додељује Туристичка организација Србије.

ГРНЧАРИЈА

Улаз у пећину је обогаћен поставком грнчарских предмета израђених вештим рукама злакуских грнчара, радови су тако укомпоновани у амбијент да су се просто стопили са ентеријером пећине, па има посетилаца који мисле да су ове рукотворине заправо – праисторијске ископине.

Злакуски грнчари чувени широм Европе, јер већ четири века старом техником, глинено посуђе израђују на спором, ручном колу и пеку на отвореној ватри што је јединствен случај на ширим балканским просторима.

Злакуски грнчари су мајстори за израду разних употребних судова као што су лонци, ђувечаре, пржуље, сачеви, а ретко ко ће одбити вашу љубазну молбу да мало кибицујете док на точку обрћу и „вајају“ своја дела. Храна спремљена у земљаним посудама је изузетног укуса и мириса а ови предмети често могу користити и као леп украс у стану.

7 promocija-grncarije-na-koncertima-etno-udruzenja-zavicaj-1 pecina_14_1

Током 5 сата пешачења, прелазимо трасу дугу 11,4 km са успоном од 500 m и исто толиким спустом; највиша кота је 931 m – Градина). Кондициона тежина  4/10, техничка тежина 3/10, дакле – акција за све!

ОПРЕМА:  гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина; одећа слојевита, примерена временским условима, пресвлака.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.650 дин

1.550 дин  за чланове Клуба

Улазница за пећину (160 дин), и Терзића авлију  (150 дин) нису урачунате.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела “Србија”)

Акцију реализује Новица Радојичић

065 55 99 346

nole@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Детаљи

Датум:
10. априла 2016.
Догађај Category:
Догађај ознаке:
, , , , , , , , , , , , , ,