Архива за Акције – Page 2

Вршачке планине-манастирски пут

Над Банатском равницом, у дужини од 19 km издижу се Вршачке планине са Гудуричким врхом ( 641 m) који је и њена највиша кота. Овај предео је и чувено виногорје, али оно по чему је такође познат је и Свети свештеномученик Теодор, епископу вршачки и  заштитник града који је у време Турака мучен и страдао за своју веру и свој народ.  На брегу изнад града се налази црква која је посвећена њему. У непосредној околини су и манастири Месић и Мало Средиште и то је оно што овога пута одређује нашу путању.

  

ПОЛАЗАК: са паркинга испред Сава центра у 8.30 h. Mолимо вас да дођете 10-aк мин раније како бисмо кренули на време. Путујемо преко Панчева и у Вршцу правимо паузу за кафу и доручак. Након тога се одвозимо до манастира Средиште, одакле започињемо пешачење. Наравно, након што посетимо манастир.

манастир Мало Средиште манастир Мало Средиште

Крећемо широким путем кроз шуму до Гудуричког врха (641 m) надморске висине, од кога нас дели 5 km пута са висинском разликом од 439 m. Са врха се даљих 8 km спуштамо ка манастиру Месић.

Гудурички врх манастир Месић

Описана траса је дуга 13 km и не захтева посебно добру кондицију, што је чини приступачном најширем делу уживалаца природе.

Пре поласка за Београд одморићемо се у једном од вршачких ресторана и винских подрума.

ЦЕНА:  

1.300 дин

1.200 дин  за чланове Клуба са плаћеном чланарином

ОПРЕМА:  мали ранац, гојзерице или патике (лаган терен), вода и храна из ранца, одећа прилагођена временским условима и заштита од ветра и евентуалних падавина.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

 Акцију реализује Ненад Царевић

nesa@serbianoutdoor.com

064 684 01 37

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Маљен: преко три реке и три брда…

Маљен и Дивчибаре су тако близу Београда и често се посећују, али без обзира на то овај предивни природни драгуљ увек може да нас изненади нечим другачијим и да нам открије неке нове стазе, врхове, речице и остале лепоте које ће нас оставити у предивним утисцима након једног дивно проведеног дана на овом простору. Ово је већ други пут да идемо управо са том намером, заборавићемо на познате маљенске врхове и идемо у један фини „трекинг“ његовим централним и западним делом.

Ljuti_Krs

ПОЛАЗАК: окупљамо се на паркингу испред центра „Сава“ и полазимо тачно у 07:00 часова. Скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо преко Лајковца и Мионице одакле се стандардним путем пењемо на Маљен. Долазимо до платоа Дивчибара где напуштамо возило и крећемо у акцију.

На самом старту идемо у обилазак гребена Љутог Крша где нас очекује јутарњи поглед на кањон Црне реке, као и на остале ближе и даље врхове.

Стаза ка Љутом кршу Поглед према Маглешу и осталим Ваљевским планинама

Одатле се враћамо кратко истом стазом и скрећемо према Стражари (1061 мнв). Са Стражаре се прво спуштамо на другу страну, па онда колским путем преко Пољане идемо узбрдо ка Великом брду (1036 мнв) где правимо паузу.

  Велико брдо

Даљи наставак ове акције нас води низбрдо према прелепој Крчмарској реци, а затим опет узбрдо на Пејар.

Крчмарска река 

Даље се преко Вуковића ливаде и Лазове косе спуштамо у кањон Црне реке до малог слапа где правимо још једну паузу.

Стаза којом се спуштамо ка Црној реци Црна река Црна река - слап

Одавде наступа и најзанимљивији део трекинга. Улазимо у стазу која води испод Љутог крша поред једног од потока који пуне водом Црну реку и долазимо до места са пар водопада и каскада.

 

Кратко се задржавамо и идемо у последњи предвиђени успон за тај дан према Никшића градини (1048 мнв). Настављамо према Малом Голупцу (985 мнв), а одатле нам следи само уживање у виду спуста једном од најлепших стаза у Србији. Идемо низ гребен Црвеног брега који води левом страном кањона Црне реке.

Гребен Црвеног брега - зимска фотка Црна река близу састава са Буковском - зимска фотка

Стаза иде кроз прелепу четинарску шуму и на неколико места постоје видиковци како према кањону, тако и према врховима Ваљевских планина западно од Маљена. На крају се спуштамо на састав Црне и Буковске реке у Подбуковима и завршавамо туру у прелепом природном амбијенту.

Одмах ту у  близини је и домаћинство Обрадовића, где ћемо ако све буде по плану добити неопходно окрепљење у виду ручка и осталог. Уколико Обрадовићи не буду били у могућности да нас приме, отићи ћемо превозом натраг до Дивчибара до неког од ресторана, али то ће се тачно знати неколико дана пред акцију.

Укупна дужина пешачења је око 19 км, а висинска разлика 700 м. успона и 1.100 метара силаска. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо су добри колски путеви, шумске, гребенске и ливадске стазе.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне и штапови по потреби, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита, примерена временским условима.

ЦЕНА (путујемо минибусом): 

1.350 дин.

1.250 дин. за чланове клуба са плаћеном чланарином за текућу годину

У случају да се иде великим аутобусом, цена се умањује за 250 дин!

У цену је урачунат превоз, трошкови возача, као и трошкови вођења и организације. Ручак код Обрадовића се посебно плаћа (до сада је увек било око 450 динара + пиће), а ако се буде ишло на неко друго место онда према важећем ценовнику ресторана.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија)

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 07:00 h, дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 часа).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца
063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Вуковића ливаде

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

НП Копаоник

Копаоник je највећи планински масив у Србији, a један мањи део, површине 11.810 ha  је 1981. године проглашен за Национални парк. По броју ендемичних врста представља један од најзначајнијих центара биодиверзитета ендемичне флоре Србије. Пружа се од северозапада ка југоистоку око 75 km, досежући у средњем делу ширину од око 40 km. Највиши део је пространа површ под називом Равни Копаоник, а највиши врх је Панчићев врх (2017 мнв), затим Вучак (1936 мнв), Велика Гобеља (1934 мнв), Караман (1904 мнв), Мала Гобеља (1845 мнв), Кукавица (1726 мнв) итд… Иако је Копаоник најпознатији као зимски скијашки центар, његова распрострањеност нам пружа и многа друга задовољства у виду прелепих пешачких траса разних дужина, тежина и занимљивости које се обилазе. Довољно је отићи само мало даље од гужве хотела и самог насеља и осетити се потпуно слободан у прелепој природи која је заиста јединствена на овом месту. Навели смо неколико највиших врхова овог планинског масива, а овог пута ћемо и обићи нешто од тога. Равни Копаоник

Петак, 18. септембар:

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“ тачно у 16.00 h. Идемо ибарском магистралом преко Чачка и Краљева, па уз Ибар до Јошаничке бање и пењемо се на Копаоник. Успут правимо једну до две паузе по потреби. На шест километaра од центра се налази одличан објекат у коме ћемо бити смештени, а очекујемо да ћемо тамо стићи око 22.00 часова. У „Вили Луна“ (www.vilaluna.net) нас очекују дво, тро и четворо креветни апартмани са кухињом и купатилом, па до одласка на спавање имамо слободне активности по вољи.

Невероватно пространство

Субота, 19. септембар:

Рано устајемо, доручкујемо и вршимо последње припреме за тај дан. Нашим возилом идемо до центра Копаоника и почињемо акцију. Од хотела Гранд идемо на Пајино пресло, па скрећемо на гребен Карамана.

Детаљ са гребена Карамана Поглед на Оштри крш са Мале Гобеље

Пролазимо врх (1904 мнв) и настављамо даље до врха Вучак (1936 мнв) одакле се спуштамо до Јарма. Од Јарма идемо даље поред хотела Сребрнац, долазимо до Зановети и пењемо се на Оштри крш (1741 мнв). Одатле имамо одличан поглед на суседну Велику и Малу Гобељу.

Идемо даље ободом Сувог јелка и подножјем Велике Гобеље долазимо до Мале Гобеље (1845 мнв).  Одатле се спуштамо преко Ћурчићке равни и стижемо до Лисичјих стена (1686 мнв).

Ћурчићка раван Лисичје стене

Даље идемо шумским путићем натраг до Јарма, а у повратку до центра Копаоникa нас очекује једна посластица коју нећемо да откривамо све док не будемо тамо. Дужина овог пешачења је око 19-20 км са укупним успоном и силаском од 750 m.

Кад дођемо до хотела (ако буде времена и ко буде желео), можемо да још мало уживамо у природи и да одемо до Маркове стене (1721 мнв). То је у оба правца још додатних 2,5 km са 100-ак метара успона. Минибус нас чека код хотела и враћа нас натраг у „Вилу Луна“ на вечеру и слободне активности до одласка на одмор.

Посластица У близини Јарма

Недеља, 20. септембар:

Устајемо такође рано, доручкујемо, пакујемо ствари и смештамо их у наш превоз. Идемо возилом опет до центра Копаоника и од Пајиног пресла преко Крчмар воде настављамо подножјем Панчићевог врха. Долазимо веома близу Небеске столице (1913 мнв) али се не пењемо на врх већ правимо паузу код археолошког налазишта Црквине (1793 мнв). Даље, крећемо у спуст преко Војетина, па поред рудника олова и цинка на Запланинама стижемо до водопада Јеловарник.

Водопад је званично релативно скоро откривен (1998-е године) од стране групе геолога, а до тада је за њега знало само локално становништво. Висок је 71 м, чине га три каскаде и представља други по висини водопад у Србији. Од подножја водопада се пењемо до врха па настављамо стазом преко Петрове равни. Долазимо до споменика НОБ-у на крају Брзећа (смер према Косову) где нас чека наше возило. Дужина пешачења овог дана је око 13-14 км са укупним успоном од 450 и спустом од 1050 метара. Дакле, доста лака тура с обзиром да се углавном спуштамо.

Водопад Јеловарник Археолошки локалитет "Црквине"

Ко не буде желео да прође целу трасу, има опцију да крене са групом и да дође само до Црквина, одакле се без проблема може истим путем вратити до центра Копаоника (стаза је маркирана тако да нема никаквих проблема) где ће га наше возило пребацити доле до Брзећа. Акцију завршавамо најкасније до 15.00 h, мало се одмарамо и крећемо за Београд. Враћамо се такође преко Краљева и Чачка, а паузу за ручак правимо у ресторану „Јеринин град“ код старе тврђаве Маглич.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ: сваке среде у 20 h на састанку Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ЦЕНА (минимум 14, максимум 20 пријава):

4.400 рсд

4.300 рсд за чланове Клуба са плаћеном чланарином

У цену је урачунато: превоз минибусом од Београда и натраг, путарина, трошкови возача (спавање и храна), најам апартмана, боравишна такса, организацијски и остали трошкови.

У цену није урачунато: цена уласка у НП Копаоник коју је могуће да ћемо морати да платимо у случају да је почела примена одлуке коју је прописао ЈП „НП Копаоник“. Такса би требало да износи око 100 рсд по особи уколико није дефинисано другачије.

ДОДАТНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи…). Апартмани су опремљени кухињом, тако да је могуће самостална припрема оброка. У близини „Вила Луне“ је продавница, као и ресторан са добром храном. Такође се можемо договорити са власником да нам се спреми вечера (највероватније неки роштиљ или слично), а о томе се можемо договорити или на лицу места или непосредно пред полазак на акцију!

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо 18. септембра тачно у 16:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд 20. септембра у вечерњим сатима (претпостављамо између 22.00 и 23.00 h).

Акцију реализује

 Зоран Вујошевић – Буца
063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Фрушкогорски манастири – Стражилово – Сремски Карловци – ГРОЖЂЕБАЛ

„Грожђебал“ је настао као народно-обичајно-културна манифестација која означава почетак бербе грожђа на подручју Сремских Карловаца. Први је одржан давне 1930. године, касније је прекинута, да би од 1992. године поново била успостављена. Својим садржајем, она представља културу и винску традицију овог предела и сјајан је начин да ту „слетимо“ нако лепог, опуштајућег пешачења Фрушком Гором!

Назив Фрушка гора носи у свом придевском облику етник Фруг у значењу „Роман“, те на тај начин име ове планине чува успомену на једну етничку заједницу која је давно нестала са ових простора. Проглашена је националним парком 1960. године, у циљу обезбеђења трајне заштите и унапређења њених природних вредности и лепота. Сли оно по чему је такође позната су духовне тековине у виду бројних манастира унедрених у њене шуме. Овога пута изабрали смо  лагану пешачку трасу која полази од манастира Крушедол, даље води до Гргетега а завршава се код Велике Ремете. Придружите нам се!

Сремски Карловци Идиличне у свако доба - стазе Фрушке :-)

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред центра Сава, тачно у 8 h. Путујемо аутопутем.

Ово кратко, али живописно пешачење започињемо посетом манастиру Крушедол у коме се чувају мошти Светих Бранковића. Крушедол је највећи и вероватно најзначајнији манастир Свете Фрушке горе.

Након посете Крушедолу крећемо на пешачку туру до манастира Велика Ремета и Гргетег где после  обиласка манастира настављамо даље до споменика Бранку Радичевићу.

Крушедол Фрушкогорски манастири

После ових 12 km ћемо се договорити хоћемо ли пешачити још 5 km до Сремских Карловаца, или ће то учинити само они који буду желели. Остали ће се до Сремских Карловаца одвести комбијем. Обзиром да је тамо Грожђебал, уживаћемо у традиционалним данима бербе грожђа и добром вину до поласка за Београд, где стижемо најкасније до 23 h.

ЦЕНА:  

1.200 дин

1.100 дин  за чланове Клуба са плаћеном чланарином

ОПРЕМА:  мали ранац, гојзерице или патике (лаган терен), вода и храна из ранца, одећа прилагођена временским условима.

ПРИЈАВЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

 Акцију реализује Ненад Царевић

nesa@serbianoutdoor.com

064 684 01 37

grožđebal

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

КОВИЉСКИ РИТ-Петроварадин-Штранд

 Ковиљско-Петроварадински рит представља комплекс барско-мочварних и шумских екосистема на плавном подручју средњег тока Дунава. Налази се и југоисточној Бачкој и делимично у Срему на алувијалној равни и делимично лесној тераси леве и десне обале Дунава, поред насеља Ковиљ и Петроварадин. Левом обалом се протеже од Новога Сада до насеља Гардиновци, а десном од Петроварадина до Сремских Карловаца.

Значајним га чине очуваност и разноврсност хидрографских облика ритова (аде, рукавци, меандри, мртваје), њихових биљних заједница (ритске шуме испресецане барама, мочварама, ливадама и тршћацима), а посебно разноврсност и богатство фауне, нарочито птица мочварица. Такође, Рит је природно мрестилиште за штуку, кечигу и шарана, поред још 43 врсте риба!

Па ипак, ултимативну димензију доживљаја овог заштићеног предела имамо када га обиђемо са Јованом Бодрожићем – широј јавности познат и као вешт познавалац живота у дивљини (Bushcraft). Ми ћемо имати управо то задовољство!

ПОЛАЗАК:  у 7 h испред паркинга код Сава центра. Ауто путем до манастира Ковиљ, где напуштамо возило.

Након обиласка манастира крећемо у лагану шетњу Ковиљским рукавцем око 7-8 km са Јованом Бодрожићем.

kovilj_na_dunavu_gnezdo 67_BIG 

После шетње Ковиљским ритом и дружења са Јованом Бодрожићем, одвозимо се ди Петроварадина, обилазимо тврђаву, пијемо кафу и кораком уз Дунава идемо до Штранда – познате Новосадске плаже, где остајемо до поласка за Београд..

Петроварадин Штранд

Ако се случајно догоди да време не буде згодно за плажу, с Петроварадина одлазимо на Фрушку и пешачимо од Иришког венца до манастира Хопово (4 km.) У 21 h крећемо за Београд. Повратак је планиран најкасније до 23 h (мада највероватније стижемо раније).

Ковиљско-Петроварадински рит фото: Иван Марков

ОПРЕМА:  мали ранац, гојзерице (могу и патике, или чак нешто још лаганије) , опциона обућа за воду (идемо у мочварно подручје!), вода и храна за успут, заштита од сунца, комараца, ветра и евентуалних падавина. Купаћи костим, пешкир. 

ЦЕНА:

1.200 дин

1.100 дина  –  за чланове Клуба

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба (Устаничка 125ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Ненад Царевић

nesa@serbianoutdoor.com

064 684 01 37

Petrovaradin

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ПРОЈЕКЦИЈА: природне вредности

Услед могућности предавача, пројекција је померена за 18.11.

Шта је то што природно добро чини вредним? Који су параметри који одређују начин и степен заштите? Како се вреднује? Како се штити, односно спроводи заштита? Како се природа чува од могуће девастације?

Све су то питања на која ће нам одговоре пружити стручњаци институције која управо о томе брине – Завод за заштиту природе Србије.

Среда, 18. новембар у 20 h у просторији Клуба (Устаничка 125 ц). Улаз је слободан, добро нам дошли!

ПРОЈЕКЦИЈА: кретање планином

Ова тема је редовно поглавље на планинарским курсевима и представља нешто што сваки љубитељ природе треба да зна, ако у њој активно ужива.

Предавач је искусан планинар, Влада Фурлан који је томе учио генерације и радо се одазвао нашем позиву да то учини и у среду, 7. октобра на састанку нашег Клуба.

Немојте пропустити прилику да оплемените своја досадашња знања, јер ће вам сасвим сигурно користити. Улаз је слободан, добро нам дошли!

 

На Столове – гребенски од Маглича

Прошле године, негде у ово исто време, извели смо ову акцију као истраживачку с обзиром на то да никад пре тога нисмо ишли на успон на Столове том путањом, а кретали смо се уз помоћ карата, GPS треклогова и информација које смо добили од пријатеља.

Стари град Маглич Долина Ибра

Пошто смо тада прошли цели терен и видели све његове карактеристике, ове године организујемо ову акцију с намером да нам се прикључе сви љубитељи природе који желе да доживе пролазак једном од најтежих а у исто време и једном од најатрактивнијих гребенских стаза које постоје у Србији. Терен којим ћемо пролазити је сам по себи веома живописан и необичан, а изузетни погледи на све околне врхове као и на долину Ибра ће само појачати утиске којима ћемо бити испуњени. Веома добра кондиција се наравно подразумева, а такође и сва неопходна опрема без које се никако не сме кренути на једну овакву акцију. Укратко, у плану је да дођемо превозом до старог града Маглича на Ибру одакле ћемо извести успон на планину Столови и на врхове Чикер (1324 мнв) и Камариште (1375 мнв). Иако нам је терен познат, могуће је да ћемо у складу са ситуацијом која нас тамо буде затекла морати да вршимо неопходне корекције и учесници морају бити спремни на то. Стаза је тешка, никако није за почетнике и понављамо још једном, неопходно је да пријављени учесници имају заиста добру кондицију.

ПОЛАЗАК: окупљамо се на паркингу испред центра „Сава“ и полазимо тачно у 06:00 часова. Скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо преко Горњег Милановца и Краљева и долазимо до подножја Маглича одакле крећемо у акцију најкасније до 10:00 часова.

Маглич Маглич Маглич

Одмах на почетку долазимо до самог старог утврђења, накратко га обилазимо и одмах настављамо гребеном – јаким и константним успоном ка врху. Идемо преко Градске косе, Козаревог брда, Липара, Велике и Мале чуке и долазимо до Чикера. На Градској коси на једном делу имамо стене преко којих је неопходно да се узверемо и потребно је мало више спретности, али то је једини такав део на успону и није проблем да се пређе.

Градска коса Стене преко којих идемо

Од Чикера, гребеном Усовице прелазимо до Камаришта-највишег врха планине Столови. На врху правимо неопходну дужу паузу и онда крећемо даље.

Поглед на Ибар Долина реке Маглашнице

Спуштање се одвија другом гребенском стазом преко Греде и Клечка и враћамо се на почетну тачку.

Одавде почиње већи нагиб

На спусту је такође потребно бити доста обазрив због саме конфигурације терена, а и на самом крају гребена је нешто већи нагиб и тај део се прелази веома опрезно и лагано.

Укупна дужина пешачења је око 16,5 км, а висинска разлика 1300 м. у успону и исто толико у силаску. Уколико је група компактна и уједначеног ритма, онда је за прелажење ове стазе потребно неких десетак сати, што значи да би се акција завршила око 20:00 часова увече. Ако група буде била спорија, могуће је да ће нас ухватити мрак и зато је веома битно да сваки учесник поседује одговарајућу батеријску лампу, као и резервне батерије. Траса којом се крећемо су углавном немаркирани гребенски путеви. Шуме и растиња практично нема, тако да ће акција бити тежа у случају јачег Сунца. Постоји један извор, али је могуће да је вода замућена тако да је неопходно понети довољне количине са собом.

Траса коју прелазимо

У односу на време проведено на акцији, видећемо да ли ћемо стићи да на крају свега одемо и до неког ресторана на окрепљење. У сваком случају, битно је да се понесе довољна количина хране за цео дан, као и за пут натраг до Београда. Повратак до Сава центра би ако све прође по плану био у касним вечерњим сатима (око 24 часа).

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице са добрим неклизајућим ђоном, камашне и штапови по потреби, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од ветра, Сунца и евентуалних падавина, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита, примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ: сваке среде у 20 часова на састанку Клуба у Устаничкој 125-ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ЦЕНА (минибус):

1.700 дин.

1.600 дин за чланове клуба са плаћеном чланарином за текућу годину

 Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца
063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Камена гора-Побијеник; Старовлашко-Рашка висија

У нашем програму је већ била предвиђена акција по планини Побијеник и кањону Милешевске реке, која је на жалост због слабог интересовања морала бити отказана. Али, ови крајеви су толико живописни и разноврсни тако да не би било довољно ни много више времена како би се обишло све што постоји и виделе све лепоте које нам се тамо нуде. У ствари, овуда се углавном пројури на путу према црногорском приморју или планинама, а ретко се иде циљно да се посети и обиђе бар мало ових прелепих крајева.

Старовлашко-Рашка висија се налази у југозападном делу Србије. Протеже се од Цетиње и западне Мораве на Северу, до црногорских брда и површи на југу; од Дрине на западу до долине Ибра и врхова Копаоника на истоку. Заузима око 4500 km2 и састоји се из два дела: Старог Влаха и Рашке. Овај пут, акценат ћемо ставити у обилазак Старог Влаха па ево и неких ближих информација о овом крају:

Стари Влах је историјско-географска област на југозападу Србије, простире се северно од Старовлашка висија (мапа са сајта: http://upoznajsrbiju.weebly.com)Лима и источно од Дрине у сливу Моравице и Увца, северно од Сјенице. На западу Стари Влах се граничи са Босном, на југозападу са Херцеговином, на југоистоку са Рашком области, на истоку са Шумадијом а на северу са Колубарском области. То је планинска регија где се становништво углавном бави сточарством, а пошто је влах био назив за сточара, отуда води и порекло назива. Област је веома богата водом и подељена је на Златарски Стари Влах, Златиборски Стари Влах и Моравички Стари Влах. Пашњаци и ливаде чине половину укупне територије, а око 35% је заступљено четинарским и буковим шумама, док је голих крашких терена занемарљиво мало.

Златарски Стари Влах је познат превасходно по планини Златар, али ту су и Побијеник, кањон Милешевске реке, Камена гора, Јабука, Јадовник, Сопотница… Нешто од овога смо већ обишли, а овај пут ћемо видети и друге атракције које нам се пружају.

Петак, 14. август:

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“, тачно у 16.00 h. Идемо стандардно ибарском магистралом преко Чачка, Ужица, Златибора, Нове Вароши и долазимо до Пријепоља. Правимо кратку паузу и онда продужавамо пут према Каменој гори где нам је база за следећа два дана боравка у овом крају.

 Стари бор

Субота, 15. август:

Одређена је за детаљнији обилазак планине Побијеник него што је то било предвиђено у претходном плану за јунску акцију. Побијеник је голет, богата пашњацима и изворима, а цео крај обилује изворима и потоцима.

Ђурђево брдо 

Налази се на левој обали реке Лим, а приступ је могућ са више страна (од Прибоја, Бистрице на Лиму, Пријепоља, Јабуке или долине Поблаћнице). Овај пут полазимо из правца Јабуке тј. од села Горње Бабине и засеока Врбово. Крећемо се југозападним обронцима Побијеника и преко Осовља и Забрдњих Тоца идемо према Бораку – највишем врху Побијеника (1423 m). Након тога се спуштамо јужном страном преко Шербетовца и Карауле и долазимо до места где нас чека наш превоз до објекта где нам је смештај.

Укупно ће бити око 20-ак km пешачења са 900 m у успону и исто толико у силаску. Акција је целодневна, крећемо се прелепим крајевима Побијеника и гарантујемо уживање у сваком тренутку.

Побијеник

Недеља, 16. август:

Овај дан је резервисан за лагани трекинг по Каменој гори. Имаћемо један освежавајући и одмарајући слободни боравак у природи. Посетићемо познати Стари бор, а у зависности од расположења ћемо направити и трекинг или према Црном Врху (1481 мнв) или на вис Камена Гора на тзв. Равној Гори (1483 мнв). Пролазимо пашњацима, висоравнима, четинарским шумама и обећавамо фантастичне видике према околним а такође и удаљеним планинама (Побијеник, Златар, Јадовник, Дурмитор, Сињајевина, Бјеласица, Љубишња, итд…).

Туру завршавамо најкасније до 16 часова и онда крећемо натраг за Београд. Враћамо се преко Златибора и Чачка и правимо успутне паузе по потреби.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h на у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ЦЕНА:

4.900 дин

4.800 дин за чланове Клуба са плаћеном чланарином

Калкулација је рађена за минимум 17 учесника укључујући реализаторе. Ако буде мањи број пријављених, цена може да се повећа о чему ће сви учесници бити благовремено обавештени!

У цену је урачунато: превоз минибусом од Београда и натраг, трошкови возача (спавање и храна), ноћење, организацијски и остали трошкови.

ДОДАТНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи…). Ако у објекту где будемо смештени постоје услови за припремање хране, онда ће се о томе знати непосредно пред акцију. Такође ћемо тада знати и да ли у објекту евентуално постоји ресторан у коме се могу наручити оброци по потреби. О томе се можемо договорити са власником на лицу места или непосредно пред полазак на акцију!

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо 14. августа тачно у 16:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд 16. августа у вечерњим сатима (претпостављамо око 23.00 часа).

Акцију реализују

Зоран Вујошевић – Буца

063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

и

Алекса Попадић

063 616 750

Камена Гора

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

НП кањон НЕРЕ

Нера је позната пре свега као граница између Србије и Румуније. Од њеног ушћа у Дунав почиње Ђердапска клисура, али…предео Нере у суседној Румунији представља природну вредност бајковите лепоте и заносних пејсажних карактеристика!

Рано пролеће је најбоље време да ту лепоту затекнемо у пуном сјају: воде су најбујније, водопади виртуозни, а поред каскада води уређена стаза.

Овај предео је заштићен као Национални парк и шта год да напишемо у тексту овог програма, фотографије ће рећи више, а ви покушајте да замислите како то да изгледа на лицу места, или питајте оне који су већ били са нама 🙂

 Седим, гледам, очима не верујем... шумска симфонија...

Како је било прошле године, дочараће вам филм, који можете видети кликом на фотку:

Као и до сада, моћи ћете да бирате дужу или краћу варијанту :

1) Кањон Беу-водопад Беушница,  2) манастир Нера – кањон и водопад Шушаре.  Ове трасе изгледају овако:

траса 1) траса 2) први део траса 2) други део

ПОЛАЗАК:  полазак је исти за све, у суботу, тачно у 6.00 h са паркинга у близини просторија КАУП-а (Устаничка 125). Морате доћи 15-ак минута раније како не бисмо каснили у поласку.  Путујемо преко Панчева, Ковина и Беле Цркве ка граничном прелазу иза Калуђерова. Без обзира што пут није дуг, морамо поћи рано, јер прелазимо границу, што нам одузима сат времена. Из истог разлога не правимо успутне паузе; понесите кафу, а остало већ по потреби.

КАУПОВЦИ Први водопади, при сусрету са Беу

У наставку програма, детаљније ћемо описати понуђене варијанте. Прочитајте добро, како бисте изабрали ону која вам највише одговара:  дуж кањона Беу до водопада Беушница и Вајоага и дуж Нере до села Саска Романа (20 km), и знатно лакша и краћа од манастира Нера, дуж кањона Шушаре до истоименог водопада (7,5 km).

1)   ВРЕЛО Ochiul Beiului – ВОДОПАДИ Беушница и Вајоага – Саска Романа (20 km)

Полазна тачка ове пешачке партије удаљена је од границе 27 km на путу према ушћу реке Беу у Неру. Крећемо се прелепим валовитим пределима претежно колским путем и потом спуштамо кроз шуму све до кањона реке Беу. Овај део трасе је дугачак око 6 km.

 Врело Ochiul Beiului  Водене каскаде на путу до Беушнице Бигрене каде; фото: Александар Вељковић

По спуштању у кањон, идемо уређеном стазом и након 1,5 km долазимо до врела Ochiul Beiului. Прелепа плава боја овог језерцета као и околне бигрене каскаде реке Беу остављају посетиоце без даха. На том месту ћете се највише задржати и рачунамо да ћемо морати да употребљавамо пиштаљке, колико год да то не волимо, јер ћемо вас тешко одвојити од призора заиста несвакидашње лепоте.

Царски! Водопад Беушница Видопад Вајоага

Настављамо стазицом још 1 km и долазимо до фантастичног водопада Беушница! Ту ће бити пауза за фотографисање од неких 20-ак минута и одатле се враћамо истим путем до језера. Идемо истом стазицом све до места где смо се спустили у кањон, па настављамо низводно поред реке и већ након 2 km од језера долазимо до кампа и пастрмског рибњака, где ћемо уприличити кратку паузу ради предаха и освежења (на том месту се може купити пиће).

стаза у кањону Нере прелазак Нере преко висећег моста

На 2 km низводно од рибњака је водопад Вајоага, а даље настављамо још 2,5 km низводно према ушћу Беу у Неру. Одатле следи посластица у виду проласка предивном стазом, уклесаном у саму литицу кањона Нере, која води кроз бројне тунеле. Њоме идемо тачно 4 km до села Саска Романа. На свега 500 m пред селом прелазимо реку Неру преко висећег моста који је сигуран и безбедан, али се мора прелазити лаганим темпом да се не стварају превелике осцилације, и не више од по троје људи истовремено!

код Емануела - зборно место пред полазак приказ трасе на топо карти

Одмах по преласку моста стижемо до села Саска Романа где нас чека друштво са краће трасе и бус. У 18 h би требало да пођемо за Београд. Препорука учесницима је да иду право ка возилу како бисмо што пре прошли границу. Ресторан у Саска Романи ваља прескочити, да бисмо избегли вечите неспоразуме око неуредног враћања кусура. После преласка границе, идемо на вечеру (цена ће бити накнадно потврђена, а прошле године је комплетна вечера коштала 450 дин).

Дужина ове трасе је 20 km са успоном од 420 m и спустом од 580 m. Нигде не газимо реку, јер је стаза савршено уређена за посетиоце. Једино ако неко буде пожелео да се брчка – ок, није забрањено 🙂

2) Манастир Нера – Саска Монтана – кањон и водопад Шушаре (7,5  km)

Главна одлика НП Нера су њене притоке са обиљем водених каскада. Једна од њих је и река Шушара, чији ток бигреним коритом прати стаза до главног водопада. Стаза је уређена, означена и дословно је може прећи свако (најмлађи учесник је био Огњен, 4 и по године). Они који се определе за ову лакшу варијанту, настављају вожњу до села Саска Романа, после кога напуштамо бус ради обиласка манастира Нера.

Црква Свете Петке у Молдавском стилу - манастир Нера карактеристичан дуборез

Стаза до манастира води уз реку (Неру), а величина успона је занемарљива.

Ово монашко насеље у брдском подручју Слатине крај села  Саска Монтана (регија Караш Северин),  основано је 16. маја 1994. Манастир је јединствен у земљи и у Европи као једина верска институција са медицинском услугом. Такође има и неколико манастир Нера, из даљинеуметничких радионица (дуборезачка и две сликарске), као и библиотеку. Посвећеним радом, монаштво промовише византијску уметност, традицију и културне вредности овог подручја. Саграђен  је на иницијативу др Павла Ћирила, пореклом из Слатине. Свети Синод Румунске православне цркве је 19. јула 1994. одобрио оснивање манастира, и исте године, 14. октобра постављен је камен темељац  цркви брвнари, изграђеној у Молдавском стилу, посвећеној Светој Петки. која је манастир Нераосвећена 1997.

Монахиње, њих 40, баве се баве шивењем, пчеларством, сакупљањем и узгајањем дивљег лековитог биља, а ту је и стоматолошка ординација.

Манастир није стар, али се развија ревношћу свог монаштва и изгледно постаје највеће монашка зједница у епархији. На њихов захтев, а уз благослов свештеника Митрополије Молдавије и Буковине, 5. октобра 2001. је дат, део покрова  Свете Петке, на корист  свима који ће се са вером  овде молити.

Пут до манастира приказ трасе на топо карти

Враћамо се и настављамо према Саска Монтани, одакле полазимо у шетњу кањоном Шушаре. Можете ходати и полако, сликати до миле воље, укупно имамо (до водопада и назад) 5 km хода по уређеној стази, тако да ову трасу може прећи и неко са скромном физичком кондицијом.

водопад Шушаре бигрено корито Шушаре извор крај Шушаре

По изласку из кањона, одлазимо у Саска Роману, где чекамо остатак групе која се враћа са дуже трасе. Крећемо што пре, без задржавања у ресторану код Емануела (као раније), и чим се скупимо, крећемо према граници и свраћамо на вечеру у Стару Паланку (одличан ресторан у Банату, на обали Дунава).

водопад Шушара

Доле десно је приказ трасе, а лево видео којим смо прошле године најавили ову лакшу опцију, где се може видети само пролазак Шушаром до водопада и назад:

 tube приказ трасе на топо карти

Овде се завршава акција за оне који су изабрали једнодневну варијанту.  Полазак за Београд до 17.30 h, a oчекујемо да ћемо стићи најкасније до 22.30 h. 

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или патике са добрим ђоном за терен), мали ранац са водом и храном за успут, одећа прилагођена терену и временским условима (заштита од евентуалних падавина), пресвлака, батеријска лампа и документа (не заборавите пасош, личну карту и здравствену књижицу!).

Молимо вас да СВЕ што вам је потребно за јело и пиће током акције понесете – биће вам лакше него да мењате евре за леје.

ЦЕНА:

1.500 дин

1.400 дин  –  за чланове Клуба

ПРИЈАВЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ВАЖНА НАПОМЕНА: Молимо све заинтересоване да за пријављивање попуне овај формулар, како бисмо ажурније водили евиденцију. Ако пријаву шаљете мејлом, или телефоном, молимо Вас да пошаљете податке који се траже у пријави. Наравно, питајте и све што Вас буде интересовало.

Наравно, свесни смо великог интересовања за посету Нери, и ако буде било интересовања, организоваћемо поновни одлазак у суботу 23. априла.

Акцију реализује КАУП тим

kaup@serbianoutdoor.com

065 377 14 74,    063 555 966,    063 283 558

фото: Александар Вељковић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Језера и врхови Зеленгоре

Када се помене НП Сутјеска, увек се прво помисли на Маглић као највиши врх БиХ, онда на Волујак, па на јединствену прашуму Перућицу и шире подручје реке Сутјеске, а лепотица Зеленгора обично остане некако са стране. Није да се не посећује, али због тежег прилаза њеним најлепшим деловима, увек некако остаје чежња кад год се обилазе ови крајеви. Зеленгора је реком Сутјеском одвојена од Маглића и Волујака (Волујка), али је она са својом висином од 2014 мнв описана као најлепша и најпитомитија планина са предивним крајоликом и неколико чудесних ледничких језера. Овом приликом ћемо се и уверити у те тврдње.

  Маглић; Фото: Александар Вељковић Масив Зеленгоре; Фото: Александар Вељковић

Маглић (2386 мнв), Волујак (2377 мнв) и Зеленгора (2014 мнв) чине троугао високог горја Босне и Херцеговине, с тиме што је Зеленгора одвојена кањоном реке Сутјеске и долином Тјентишта.

Главни гребен Зеленгоре; Фото: Александар Вељковић На западној страни ове планине извире Неретва – једна од најлепших река овог поднебља. Велики број ледничких језера којима је Зеленгора прошарана (Орловачко језеро, Црно, Бијело, Котланичко, Штиринско, Горње и Доње Баре…) сваком посетиоцу пружају несвакидашњи доживљај нетакнуте природе, а све воде које теку са ове планине сливају се Неретвом, Сутјеском и Дрином према два мора – Јадранском и Црном.

Петак, 17. јули:

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“ у петак 17. јула тачно у поноћ у 00.00 часова. Идемо стандардно ибарском магистралом преко Чачка, Ужица, Златибора и Мокре горе, улазимо у Босну и долазимо до Вишеграда где правимо паузу. Наставак пута је преко Горажда и Фоче до Тјентишта, па онда још мало до превоја Чемерно и ту напуштамо наше возило. Састајемо се са нашим водичима из Мостара и прелазимо са свим стварима у камион који нас вози до Орловачког језера (1438 мнв; дужина 350 м, ширина 100 м, дубина 5 м) где кампујемо.

 Орловачко језеро; Фото Александар Вељковић

По доласку на језеро, правимо малу паузу, па онда идемо на успон на највиши врх Зеленгоре – Брегоч (2014) мнв. Можда ћемо кренути и са превоја пре језера па се онда након обиласка врха спуштамо до њега. Трекинг је у дужини од око 9-10 км са успоном до 400 м у трајању од 4-5 сати и сасвим је довољно да се повратимо након ноћне вожње и тумбања у камиону до језера. Повратак у камп, ноћење у шаторима.

Субота 18. јули:

идемо у обилазак језера Зеленгоре. Полазимо од кампа, идемо на највеће Зеленгорско језеро – Штиринско (1672 мнв; дужина 600 м, ширина 300 м, дубина 4,5 м) и на најдубље – Котланичко језеро (1514 мнв; дужина 400 м, ширина 200 м, дубина 10 м). Тура је кружна, дужине око 16 км са успоном до 500-600 м и трајањем од 8-9 сати. Враћамо се другом стазом, а према жељама и могућностима учесника можемо и на лицу места да извршимо корекцију и да продужимо уживање до још неког локалитета. Увече је повратак у камп, вечера, дружење итд…

 Орловачко језеро Штиринско језеро Котланичко језеро

Недеља 19. јули:

предвиђен је трекинг у трајању од око 5 сати до оближњих врхова Лељен (1766 мнв) и Орловац (1962 мнв). У питању је опет кружна тура, коју завршавамо најкасније до 13-14 часова. Ко не жели да иде на овај трекинг, слободан је да ужива поред Орловачког језера и по ближој околини. Након тога, камион нас превози натраг до превоја Чемерно где нас чека наше возило које нас враћа за Београд. Враћамо се истим путем којим смо дошли и правимо паузе по потреби. Повратак се очекује до 24 часа увече.

Југово језеро и Тодор; Фото: Александар Вељковић

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима. Опрема за камповање: шатор, врећа, подлошка и остале неопходне ствари.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ: сваке среде у 20 часова на састанку Клуба у Устаничкој 125-ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ЦЕНА: 50 €

Учесници који још нису пуноправни чланови Клуба плаћају још по 100 дин.

Калкулација је рађена за минимум 17 учесника укључујући реализатора. Ако буде мањи број пријављених, цена може да се повећа о чему ће сви учесници бити благовремено обавештени!

У цену је урачунато: превоз минибусом од Београда и натраг, трошкови возача (спавање и храна), услуге водича на терену, такса за НП Сутјеска, превоз камионом људи и ствари, организацијски и остали трошкови.

У цену није урачунато: ноћење у шатору поред језера. Цена ноћења је 10 КМ по шатору за ноћ (око 5 €, дакле 10 € за две ноћи). Пожељно је ради смањена трошкова да се направи договор за спавање бар по два учесника у једном шатору.

ДОДАТНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи, кување на примусу…). Пошто идемо на камповање у нетакнуту природу, то значи да све што нам је потребно морамо понети са собом. Крај самог језера постоји извор који утиче у језеро.

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо 17. јула тачно у 00:00 часова, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд 19. јула у касним вечерњим сатима (до 24.00 часа).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Фото: Александар Вељковић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

 

 

Споменици природе Горње Ресаве

ПАЖЊА: повод за ову акцију је еколошка девастација дела овог предивног простора, што ће на жалост променити његове амбијенталне карактеристике

Ресавски крај је готово свима познат по својим природним лепотама, а КАУП још познатији по томе што природне бисере овог краја промовише и представља уживаоцима природе. У Горњој Ресави, пределу нарочитих природних лепота, постоји званично пет споменика природе: Ресавска пећина, Радошева пећина, Белика Атула, Бушан камен; хидрокомплекс Лисине са водопадом Велики Бук и Великим врелом; три строга резервата природе: Винатовача, клисура реке Ресаве, и кањон Суваја; меморијални споменик природе Мијајлова јама; природни простор око непокретног културног добра манастира Манасија; и још пуно природних објеката који још увек немају никакав вид заштите: водопад Прскало, Ивков понор, Речке, понор реке Некудово и Клочанице…

     Ову акцију, која је тековина КАУП-а, осмислили смо у циљу да вам покажемо Ресавску пећину, кањон Суваје, део кањона Ресаве, и хидрокомплекс „Лисине“ са водопадом Велики Бук, извором реке на којој се налази водопад „Велико врело“ и још један мање познати, а ништа мање лепши, водопад у близини Великог Бука. Постоји могућност индивидуалног обиласка и Радошеве пећине.

Дивљаковачко поље

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“, тачно у 7.00 h (молимо вас да кренете на време како не бисмо каснили у повратку).

Почетак стазе, која је дуга око 12 km, је из Крајишта које се налази на 4,5 km од Ресавице. Пролазимо кроз крашко поље Дивљаковац, иначе једног од ретких крашких поља Србије, где ћете свакако уживати у његовим чарима и нестварној лепоти.

После 2,5 km пешачења стижемо до њеног величанства Ресавске пећине. О Ресавској пећини верујем да знате готово све, а за оне који незнају ево пар информација: налази се у источној Србији, у општини Деспотовац на 7,5 km од рударског насеља Ресавице у атару села Јеловац. Смештена је на ободима крашког поља Дивљаковац у кречњачком брду Бабина глава (641 м н.в.), на надморској висини од 485 m. Једна је од најстаријих пећина у нашој земљи (80 милиона година), а старост накита се процењује на 45 милиона година. Откривена је 1962. године а за посетиоце отворена 1972. Дугачка је 4,5 km, детаљно истражена 2830 m, а за посетиоце је уређена стаза од 800 m.Температура у пећини је +7 степени, што подразумева да морате у ранцу понети јакну, а влажност ваздуха варира између 80 и 100%. Унутрашњост пећине обилује бројним дворанама, каналима, галеријама, стубовима, сталактитима, сталагмитима, драперијама и окамењеним водопадима. Улаз је на 485 м н.в. а најнижа тачка на којој се спуштају посетиоци пећине је на 405 м н.в. Обилазе се седам дворане и један корални канал, па ако се одлучите за обилазак пећине од водича ћете чути још пуно тога лепог и занимљивог. Цена улазнице је 300 динара.

Ресавска пећина Ресавска пећина Ресавска пећина

После факултативног обиласка Ресавске пећине поћињемо успон на видиковац Чукара (642 м н.в.) и то нам је једини озбиљан успон у дану када обилазимо споменике природе Горње Ресаве. Од Ресавске пећине до видиковца Чукара има непун километар са висинском разликом од неких 160 m. После уживања у погледу на дивљи кањон Суваја и питому долину реке Клочанице почињемо спуст ка кањону.

видиковац Чукара Поглед са видиковца на кањон Суваје

Стаза нас води кроз веома живописне пределе и веома лепо уређену букову шуму до долине реке Клочанице. На 500 m од места где силазимо на макадам налази се и понор реке Клочанице, а одатле почиње суви део кањон Суваје – споменик природе III категорије.

Resavica_10 Resavica_11

Фотографије су направљене на стази са готово истог места, на прелазу из грабове у букову шуму

Кањон је дугачак 6 km, а литице су високе и до 450 m. На стренама овог кањона јављају се отвори бројних пећина од којих оне са леве стране припадају систему Ресавске пећине. Веће пећине које се налазе у кањону Суваје су: Хермелинска пећина, пећина Даница, Маретова пећина, Цацина пећина, Пејкова пећина…Отвори пећина у овом кањону се налазе доста високо на врховима шипара и због тога је велики број њих неистражен. Постоји и сасвим оправдана претпоставка да је и сам кањон Суваје настао на тај начин што је срушена таваница пећине кроз коју је раније протицао подземни ток Клочанице. Отвори садашњих пећина су били само делови великог система пећинских канала са неколико висинских спратова. Кроз сам кањон Суваја и долином реке Клочаница до самог извора пролази добар макадамски пут што омогућава свим уживаоцима природе могућност лаког приступа готово нетакнутој природи. Пре изградње пута кањон Суваје је био најнеприступачнији кањон у Горњересавском склопу а спада и у ред најужих кањона Европе. По изласку из кањона видећемо ушће Клочанице у Ресаву, део кањона Ресаве и кренути из дивљег дела Горње Ресаве у туристички. Хидро комплекс „Лисине“ је у потпуности подређен туристима. Прво ћемо видети водопад Велики Бук, па затим и један мање познати водопад и онда одлазимо на Велико врело.

водопад Велики Бук мање познат водопад

Радошева пећина је у крашком брду изнад Великог врела, па ко жели, може и до ње. Остали ће се окрепити у неком од бројних ресторана или обићи воденицу и кафану у пећини, што ће бити наш избор.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од сунца, ветра и евентуалне кише, батеријска лампа, одећа прилагођена временским условима и пресвлака.

ЦЕНА:

1.600 дин

1.500 за чланове Клуба са плаћеном чланарином

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125ц, Коњарник код хотела “Србија”).

Акцију реализују:

                                               Ненад Царевић         и        Александар Радовановић

                                                 064 684 01 37                    063 555 966

                            nesa@serbianoutdoor.com                   aca@serbianoutdoor.com

Поглед са видиковца на долину реке Клочанице

Поглед са видиковца на долину реке Клочанице

 Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.