Архива за Vršac

ВРШАЧКЕ ПЛАНИНЕ – БЕЛОЦРКВАНСКА ЈЕЗЕРА

Лепи видиковци и положај, учинили су их омиљеним излетничким местом.  Ту је и Вршачка кула симбол града, а поред  ње писта за параглајдеристе.  Али, оно чиме овај део Баната највише привлачи током врелих летњих месеци су БЕЛОЦРКВАНСКА ЈЕЗЕРА –као  идеално освежење после пешачења!  

 језеро Врачев гај, где идемо

Назив Вршац је словенског порекла. Први пут се спомиње у документима из 1439. , али и раније као Подвршац, или Подвршан, у значењу насеља под врхом. Тај лепи „карпатски паж“ у Банату – Вршачке планине, чувено је виногорје, а због својих јединствених природних вредности  и пејсажне лепоте, заштићене су као Парк природе и као предео изузетних одлика.

ПОЛАЗАК:  у 7.00 h са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125. Возило напуштамо у Вршцу, где пре почетка пешачења правимо паузу за кафу у предивном амбијенту баште ресторана који се налази у једном од најстаријих паркова у Србији .

 Вршачка кула planine-mapa

Пешачење почињемо на стази ка Вршачкој кули (399 m), после чега се спуштамо до видиковца Обла стена након чега се крећемо делом уређене „Стазе здравља“. Након затвореног мањег круга наше вршачке осмице, преко Турске главе и демо до одмаралишта „Црвени крст“ где правимо паузу како би смо обновили залихе воде. Настављамо  макадамским путем а затим кратким оштрим успоном до Ђаковог врха 449 m до од кога се спуштамо, шумском стазом до викенд насеља Широко било где правимо дужу паузу у башти истоименог планинарског дома где се можемо освежити.

    

Након одмора, враћамо се до полазне тачке подно Вршачке куле. Стаза је лака, кружна, дужине око 12 km и занемарљиве висинске разлике погодна за почетнике

  

Након завршеног пешачког дела акције следи уживанција и опуштање на једном од белоцркванских језера. Вожња до Беле Цркве траје нешто мање од сат времена.

На 5 km од Беле Цркве је насеље Врачев Гај , чије име објашњава легенда по којој је у околини насеља постојао гај чији је власник био врач. Али је много познатије по језеру које носи његово име, а где ћемо провести други део дана . Плажа нам је на располагању до поласка за Београд, што значи готово три часа. Белоцркванска језера па и Врачевгајско језеро настала су  копањем шљунка из дна Панонског мора. Шљунковита подлога и пешчане обале водама језера дају прозирно зелену боју.

 

На језеру ради неколико ресторана где се може окрепити и понешто појести.

16973005205210cd14e49a5046804117_orig Vracev_Gaj_lake_place_to_relax 

Повратак за Београд преко Ковина и Панчева, стижемо до 22.00 h.

 

ОПРЕМА:  мали ранац са водом и храном, гојзерице (могу и патике), заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, све што вам треба за плажу и наравно пресвлака.

ИЗНОС КОТИЗАЦУЈЕ:

1.400 дин

1.300 дин за чланове Клуба са плаћеном чланарином за 2018. годину

за 40 и више пријава, цена се умањује за 200 дин

ПРИЈАВЕ и ИНФОРМАЦИЈЕ  средом у 20 h на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“) односно код реализатора акције.

Акцију реализује Александар Радовановић

063 555 966  

aca@serbianoutdoor.com  

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Шест врхова Вршачких планина

Kада се спомену Вршачке планине, људи углавном помисле следеће: „Ах па то је оно брдашце изнад Вршца на коме се налази кула и одакле лете параглајдери, па то је тако лаган и миран излет…“

Међутим, за све оне који не знају, Вршачке планине су такође познате по томе што се ту налази највиши врх Војводине – Гудурички врх (641 мнв), по планинарском дому на Широком билу које је омиљено стециште великог броја посетилаца, по чувеним виноградима који дају одличне сорте грожђа и још боље вино, али и по „Вршачкој трансверзали“ у укупној дужини од 39 км чији ћемо један добар део (вероватно и најатрактивнији) обићи током ове акције. У плану је обилазак 6 (и словима шест) врхова Вршачких планина што ће сваког учесника уверити у нашу тврдњу да ова планина није нимало наивна и да итекако може бити један добар планинарски залогај.

На Гудуричком врху изнад облака

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо преко Панчева и Владимироваца, па стижемо до Вршца правећи једну кратку успутну паузу за јутарњу кафу. Одмах настављамо даље до села Мало Средиште и манастира Средиште (који не посећујемо због краткоће дана, а хоћемо да максимално искористимо време у природи) одакле почиње наша акција.

Идемо прво кратко макадамским путем, а затим стазом кроз шуму и пењемо се на Гудурички врх (641мнв). На врху је направљена кула-видиковац одакле се види добар део Војводине као и суседне Румуније (надамо се да ћемо имати среће и да ће бити леп и бистар дан).

Манастир Средиште Видиковац Јеее - освојен највиши врх Војводине!

Спуштамо се затим истом шумском стазом до макадама, али одмах настављамо на другу шумску стазу и преко долине Кулмеа Маре идемо према врху Каменарица (393 мнв) и суседним Хајдучким стенама. Са Хајдучких стена имамо одличан поглед на Широко било (место где се налази познати планинарски дом) и ту правимо кратку паузу.

Кулмеа Маре Хајдучке стене

Враћамо се натраг преко Каменарице и крећемо на успон према трећем врху предвиђеном за обилазак – Лисичјој глави (590 мнв). Са Лисичје главе имамо одличан поглед у правцу југа и запада, као и на оближњи Ђаков врх и Вршачку кулу па и ту правимо малу паузу.

Поглед на Ђаков врх и Вршачку кулу

Настављамо даље веома кратко пратећи маркирану стазу, али је убрзо напуштамо и скрећемо на терен на којем стазе практично ни не постоје и идемо на два мање позната врха ове лепе планине: прво на Средњи Лисичји (неко га зове и Безимени) врх – 570 мнв, па онда на Мачију главу – 514 мнв. Све време идемо кроз густу шуму, а после Мачије главе нас чека спуст према Шумаревој кући која је још један познати локалитет Вршачких планина.

Према Мачијој глави Код Шумареве куће

Акцију настављамо даље макадамским путем у правцу одмаралишта Црвени крст где се на пола пута одваја шумска стаза која нас води на последњи врх за овај дан – Ђаков врх (449 мнв). Ко не буде желео да посети и њега (тј. уколико већ осећа умор), може наставити макадамом и сачекаће остатак групе код одмаралишта. Са Ђаковог врха имамо одличан поглед на Вршачке винограде као и на суседну Вршачку кулу, а у случају да се цела тура одужи, онда ћемо видети и прелепи залазак Сунца. Одатле се другом стазом враћамо на макадам којим убрзо стижемо до Црвеног крста.

Залазак Сунца са Ђаковог врха

До овде ћемо скупити укупно 15-16 км пешачења са око 1050 м успона, што је мора се признати сасвим респектабилно за једну „мирну и лагану планину“ у војвођанској равници. Ако буде било заинтересованих, а наравно и ако буде било времена, можемо да пређемо још додатних 2 км низбрдо рекреативном стазом преко Вршачке куле све до некадашње „Славишине кафане“ где ћемо коначно и завршити акцију. Ко то не буде желео, превешће се нашим возилом тај део пута, па ћемо онда сви заједно да се спустимо до Вршца да се окрепимо или да обиђемо град , а о свему ћемо се договорити на лицу места.

С обзиром на читав план ове акције, потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо су углавном шумске и гребенске стазе, као и нешто мало макадама на почетку и на крају.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне и штапови по потреби, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита, примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.300 дин.

1.200 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (вероватно до 22 часа, можда и раније).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца
063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Вршачке планине – манастирски пут („Дани бербе грожђа 2017“)

Над Банатском равницом, у дужини од 19 km издижу се Вршачке планине са Гудуричким врхом ( 641 m) који је и њена највиша кота. Овај предео је и чувено виногорје, али оно по чему је такође познат је и Свети свештеномученик Теодор, епископу вршачки и  заштитник града који је у време Турака мучен и страдао за своју веру и свој народ.  На брегу изнад града се налази црква која је посвећена њему. У непосредној околини су и манастири Месић и Мало Средиште и то је оно што овога пута одређује нашу путању.

 

ПОЛАЗАК:  тачно у 8.00 h, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Mолимо вас да дођете 10-aк мин раније како бисмо кренули на време. Путујемо преко Панчева и у Вршцу правимо паузу за кафу и доручак. Након тога се одвозимо до манастира Средиште, одакле започињемо пешачење. Наравно, након што посетимо манастир.

Манастир Месић манастир Мало Средиште

Крећемо широким путем кроз шуму до Гудуричког врха (641 m) надморске висине, од кога нас дели 5 km пута са висинском разликом од 439 m. Са врха се даљих 8 km спуштамо ка манастиру Месић.

Гудурички врх манастир Месић

Описана траса је дуга 13 km и не захтева посебно добру кондицију, што је чини приступачном најширем делу уживалаца природе.

Пре поласка за Београд одморићемо се у једном од вршачких ресторана и винских подрума. 

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  

1.500 дин

1.400 дин  за чланове Клуба са плаћеном чланарином

За групу од 40 учесника, котизација се умањује за 200 дин.

ОПРЕМА:  мали ранац, гојзерице или патике (лаган терен), вода и храна из ранца, одећа прилагођена временским условима и заштита од ветра и евентуалних падавина.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

 Акцију реализује Ненад Joвановић

nenad@serbianoutdoor.com

065 99 22 782

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог удружења.

Шест врхова Вршачких планина

Kада се спомену Вршачке планине, људи углавном помисле следеће: „Ах па то је оно брдашце изнад Вршца на коме се налази кула и одакле лете параглајдери, па то је тако лаган и миран излет…“

Међутим, за све оне који не знају, Вршачке планине су такође познате по томе што се ту налази највиши врх Војводине – Гудурички врх (641 мнв), по планинарском дому на Широком билу које је омиљено стециште великог броја посетилаца, по чувеним виноградима који дају одличне сорте грожђа и још боље вино, али и по „Вршачкој трансверзали“ у укупној дужини од 39 км чији ћемо један добар део (вероватно и најатрактивнији) обићи током ове акције. У плану је обилазак 6 (и словима шест) врхова Вршачких планина што ће сваког учесника уверити у нашу тврдњу да ова планина није нимало наивна и да итекако може бити један добар планинарски залогај.

На Гудуричком врху изнад облака

ПОЛАЗАК: окупљамо се на паркингу испред центра „Сава“ и полазимо тачно у 06:00 часова. Скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо преко Панчева и Владимироваца, па стижемо до Вршца правећи једну кратку успутну паузу за јутарњу кафу. Одмах настављамо даље до села Мало Средиште и манастира Средиште (који не посећујемо због краткоће дана, а хоћемо да максимално искористимо време у природи) одакле почиње наша акција.

Идемо прво кратко макадамским путем, а затим стазом кроз шуму и пењемо се на Гудурички врх (641мнв). На врху је направљена кула-видиковац одакле се види добар део Војводине као и суседне Румуније (надамо се да ћемо имати среће и да ће бити леп и бистар дан).

Манастир Средиште Видиковац Јеее - освојен највиши врх Војводине!

Спуштамо се затим истом шумском стазом до макадама, али одмах настављамо на другу шумску стазу и преко долине Кулмеа Маре идемо према врху Каменарица (393 мнв) и суседним Хајдучким стенама. Са Хајдучких стена имамо одличан поглед на Широко било (до кога долазимо касније у току дана) и ту правимо кратку паузу.

Кулмеа Маре Хајдучке стене

Враћамо се натраг преко Каменарице и крећемо на успон према трећем врху предвиђеном за обилазак – Лисичјој глави (590 мнв). Са Лисичје главе имамо одличан поглед у правцу југа и запада, као и на оближњи Ђаков врх и Вршачку кулу па и ту правимо малу паузу.

Поглед на Ђаков врх и Вршачку кулу

Настављамо даље веома кратко пратећи маркирану стазу, али је убрзо напуштамо и скрећемо на терен на којем стазе практично ни не постоје и идемо на два мање позната врха ове лепе планине: прво на Средњи Лисичји (неко га зове и Безимени) врх – 570 мнв, па онда на Мачију главу – 514 мнв. Све време идемо кроз густу шуму, а после Мачије главе нас чека спуст према Шумаревој кући (још један познати локалитет Вршачких планина). Од Шумареве куће имамо још мало до планинарског дома на Широком билу где правимо још једну паузу.

Према Мачијој глави Код Шумареве куће

Акцију настављамо даље макадамским путем у правцу одмаралишта Црвени крст где се на пола пута одваја шумска стаза која нас води на последњи врх за овај дан – Ђаков врх (449 мнв). Ко не буде желео да посети и њега (тј. уколико већ осећа умор), може наставити макадамом и сачекаће остатак групе код одмаралишта. Са Ђаковог врха имамо одличан поглед на Вршачке винограде као и на суседну Вршачку кулу, а у случају да се цела тура одужи, онда ћемо видети и прелепи залазак Сунца. Одатле се другом стазом враћамо на макадам којим убрзо стижемо до Црвеног крста.

Залазак Сунца са Ђаковог врха

До овде ћемо скупити укупно 17-18 км пешачења са око 1050 м успона, што је мора се признати сасвим респектабилно за једну „мирну и лагану планину“ у војвођанској равници. Ако буде било заинтересованих, а наравно и ако буде било времена, можемо да пређемо још додатних 2 км низбрдо рекреативном стазом до „Славишине кафане“ где ћемо коначно и завршити акцију. Ко то не буде желео, превешће се нашим возилом до кафане па ћемо видети да ли ћемо ту и остати да се мало окрепимо или ћемо се спустити до Вршца у кратак обилазак града. О томе ћемо се договорити на лицу места.

С обзиром на читав план ове акције, потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо су углавном шумске и гребенске стазе, као и нешто мало макадама на почетку и на крају.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне и штапови по потреби, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита, примерена временским условима.

ЦЕНА (путујемо минибусом):

1.300 дин.

1.200 дин. за чланове клуба са плаћеном чланарином за текућу годину

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија)

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 06:00 h, дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (вероватно до 22 часа, можда и раније).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца
063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Вршачке планине-манастирски пут

Над Банатском равницом, у дужини од 19 km издижу се Вршачке планине са Гудуричким врхом ( 641 m) који је и њена највиша кота. Овај предео је и чувено виногорје, али оно по чему је такође познат је и Свети свештеномученик Теодор, епископу вршачки и  заштитник града који је у време Турака мучен и страдао за своју веру и свој народ.  На брегу изнад града се налази црква која је посвећена њему. У непосредној околини су и манастири Месић и Мало Средиште и то је оно што овога пута одређује нашу путању.

  

ПОЛАЗАК: са паркинга испред Сава центра у 8.30 h. Mолимо вас да дођете 10-aк мин раније како бисмо кренули на време. Путујемо преко Панчева и у Вршцу правимо паузу за кафу и доручак. Након тога се одвозимо до манастира Средиште, одакле започињемо пешачење. Наравно, након што посетимо манастир.

манастир Мало Средиште манастир Мало Средиште

Крећемо широким путем кроз шуму до Гудуричког врха (641 m) надморске висине, од кога нас дели 5 km пута са висинском разликом од 439 m. Са врха се даљих 8 km спуштамо ка манастиру Месић.

Гудурички врх манастир Месић

Описана траса је дуга 13 km и не захтева посебно добру кондицију, што је чини приступачном најширем делу уживалаца природе.

Пре поласка за Београд одморићемо се у једном од вршачких ресторана и винских подрума.

ЦЕНА:  

1.300 дин

1.200 дин  за чланове Клуба са плаћеном чланарином

ОПРЕМА:  мали ранац, гојзерице или патике (лаган терен), вода и храна из ранца, одећа прилагођена временским условима и заштита од ветра и евентуалних падавина.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

 Акцију реализује Ненад Царевић

nesa@serbianoutdoor.com

064 684 01 37

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ВРШАЧКЕ ПЛАНИНЕ – БЕЛОЦРКВАНСКА ЈЕЗЕРА

Лепи видиковци и положај, учинили су их омиљеним излетничким местом.  Ту је и Вршачка кула симбол града, а поред  ње писта за параглајдеристе.  Али, оно чиме овај део Баната највише привлачи током врелих летњих месеци су БЕЛОЦРКВАНСКА ЈЕЗЕРА –као  идеално освежење после пешачења!  

 језеро Врачев гај, где идемо

Назив Вршац је словенског порекла. Први пут се спомиње у документима из 1439. , али и раније као Подвршац, или Подвршан, у значењу насеља под врхом. Тај лепи „карпатски паж“ у Банату – Вршачке планине, чувено је виногорје, а због својих јединствених природних вредности  и пејсажне лепоте, заштићене су као Парк природе и као предео изузетних одлика.

ПОЛАЗАК:  у 7.00 h са паркинга испред центра „Сава“. Возило напуштамо у Вршцу, где пре почетка пешачења правимо паузу за кафу, доручак, али у винарији!

Пешачење почињемо на стази ка Вршачкој кули (399 m), после чега се спуштамо до видиковца Обла стена и даље преко Турске главе до Ђаковог врха 449 m од кога се спуштамо на Широко било где правимо паузу. Након одмора, враћамо се до полазне тачке подно Вршачке куле. Стаза је лака, кружна, дужине око 12 km и занемарљиве висинске разлике.

planine-mapa Вршачка кула вршачки виногради

На 5 km од беле Цркве је насеље Врачев Гај , чије име објашњава легенда по којој је у околини насеља постојао гај чији је власник био врач. Али је много познатије по језеру које носи његово име, а где идемо пошто се спустимо са Вршачких планина. Плажа нам је на располагању до поласка за Београд. Белоцркванска језера су иначе настала копањем шљунка из дна Панонског мора. Шљунковита подлога и пешчане обале водама језера дају прозирно зелену боју.

 16973005205210cd14e49a5046804117_orig Vracev_Gaj_lake_place_to_relax 

На језеру постоје бројни ресторани где се може ручати, али наша препорука је одлазак на обалу Старе Паланке, јединствено место где је невероватан спој цене и квалитета праве аласке вечере!

Повратак за Београд преко Ковина и Панчева, стижемо до 22.00 h.

Обала крај ресторана Наш ресторан

ОПРЕМА:  мали ранац са водом и храном, гојзерице (могу и патике), заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, све што вам треба за плажу и наравно пресвлака.

ЦЕНА:

1.400 дин

1.300 дин за чланове Клуба са плаћеном чланарином

за 40 и више пријава, цена се умањује за 300 дин

ПРИЈАВЕ и ИНФОРМАЦИЈЕ  средом у 20 h на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује

Александар Радовановић

063 555 966  

aca@serbianoutdoor.com  

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.