Архива за vrh

Високе Татре – Риси (Пољска)

Њихови врхови парају облаке, а назубљени гребени предмет су вечитог дивљења и изазов за планинаре. Заведу вас, призову, исцрпе, али и испуне, као ништа до тада. Бројна језера, као небеска огледалца, бескрајне провидности и чаробних боја, угнежђена у циркове сурих, зеленкасто сивих стена, маме напред и када за трен заборавите врх коме хрлите… Највеће од свих Татранских језера – Морско око, налази се на траси према једном од највећих изазова – врху Риси – крову Пољске! Изнад њега, каскадно је још једно – Црно језеро. Поглед на оба, на путу до Рисија је практично симбол Пољског дела Високих Татри и призор који зауставља мисли.

Гранични гребен и Риси, гледани са Морског ока Вода се из Црног језера прелива у Морско око

И ако се без њега овакав програм не би могао замислити, Риси није једино у плану. Пољски део Татри има још карактеристчних штрафти. А пошто знамо да је већини вас напорно читање програма, нарочито ако је опширан, ево најпре табеларног приказа:

уторак,

6. август

Полазак из Београда у 6:00 h, преко Хоргоша, прва пауза у  Сегедину („Decathlon“), а остале, обзиром на дужину путовања, у складу са Законом и потребама путника. У Закопане стижемо до 21 h. Смештамо се у изузетно комфорном хотелу „Teresa“ и вечерамо. Трајање вожње 10 и по сати + три гранична прелаза и техничке паузе, обавезне за возача.
среда,

7. август

Риси – кров Пољске: Главна тема боравка! Колико год да је приступ овом врху са Пољске стране кондиционо захтеван, траса до њега је немерљиве лепоте. Планирана је и лакша варијанта за учеснике који се не буду пењали до самог врха.
четвртак,

8. август

ГубалувкаБуторов врх, трекинг: Идеалан начин за опуштање после Рисија, а и да се упозна амбијент живописног места боравка, јер је траса лагана и опуштајућа (14 km, 360 m успона и 290 m спуста), а води преко брда изнад Закопана, са мноштвом изузетно атрактивних брвнара. Преостало време се може врло садржајно испунити у Закопанима.
петак,

9. август

Kaспров врх, Свињица, Заврат и спуст на стазу Пет Пољских језере, или Црно Гашенцово језеро. Ово су врло атрактивне трасе са прелепим видицима током целог пешачења. Направљене су две опције: јача и лакша, које ћете одабрати када будемо на датој тачки (где се трасе раздвајају).
субота,

10. август

Wielki Giewont – симбол Закопана; маркантан шпиц до кога траса води поред водопада Сиклавица. Са врха се спуштамо Кондратовом долином до Кужница, где ћемо ручати пре поласка за Београд (ноћно путовање у трајању од 10 и по сати), где стижемо у недељу у раним јутарњим сатима.

Овим програмом обухваћено је готово све што је репрезентативно када је реч о Пољском делу Високих Татри. Званично, август је најбоље време за поход на ове грандиозне планине. Сада следи детаљан опис плана акције, по данима, што мора добро прочитати свако ко је заинтересован за учешће. Ми од учесника очекујемо да је упознат са програмом, а Високе Татре да има одличну кондицију! О детаљима ћете се распитати на састанцима Клуба (контакти су доле,  на крају овог програма), а десетак дана пре поласка, биће састанак свих који иду, да ни један детаљ не остане нејасан. Формираћемо и групу на Виберу, ради ажурније и лакше Кауповци на врху Криван, јули 2018.комуникације, а пред полазак ће учесници добити трекове свих описаних траса. Прошле године, група учесника за Високе Татре у Словачкој, била је врло успешна. Имали смо и неколико високогорских почетника и сви су показали изузетне планинарске квалитете.

Уторак, 6. август:

ПОЛАЗАК:  тачно у 6:00 h ујутро са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125. Дођите 15-ак минута раније како не бисмо каснили у поласку. Од Хоргоша нас дели 2 h 15 min вожње и ту ћемо направити двочасовну паузу. Преостале две паузе су обавезне и биће у складу са Законом (чл. 6) и потребама путника.

ВАЖНА НАПОМЕНА: Молимо вас да током граничне процедуре, при уласку у Мађарску, не излазите из возила, већ стрпљиво седите на својим местима, како нас не би због тога задржавали на граници.

Једино унапред одређено место за паузу је Сегедин, што ћемо искористити за посету Декатлону (2 сата). Настављамо аутопутем и процењујемо да у Закопане стижемо до 21 h. Резервисали смо изузетно комфоран хотел „Теrеsа“, сматрајући да је након дневних напора то неопходно. Осим тога, не морамо носити храну, јер ћемо тамо имати доручак пре поласка и вечеру када се вратимо са планине. Остало (храну за успут) можете понети, или купити. Пољска није у еврозони и свако плаћање се врши у њиховој валути – злот (zł), а овде можете проверити курс.

Среда, 7. август: 

За многе од вас, успон на највиши врх Пољске, био је вероватно главни повод за пријаву учешћа. Е па, свануо је и тај дан! Доручак ће бити сервиран у 6 h, после чега се, спремни за успон, одвозимо до Лиза Пољане (Lysa Polana) – места познатог као полазна тачка за успон на Риси (Rysy 2.499 m)). По изласку из возила, у Лиза Пољани, сви полазимо коњском запрегом до језера Морско око (Morskie oko), одакле одакле нам предстоји 11 km трасе различитог успона, за оне који се пењу на врх, и друге који то неће учинити.

Од Морског ока, сви се крећемо стазом која води према врху, све до краја Црног језера (Czarny Staw pod Rysami), одакле почиње врло конкретан успон. Ово је врло деликатан успон кога одликује око километар и по ланаца (због чега се обавезно носе рукавице!) и траса која пре свега захтева концентрацију, а тек потом снагу. После Црног језера (насловна фотографија), даљим успоном израња вероватно најпознатији призор Пољских Татри: поглед на оба језера!

Ту међутим, стаза увелико захтева пажњу, јер се стене и висина савлађују уз помоћ ланаца, којима је траса (са мањим прекидима) оклинчена готово до врха. Након редовне дилеме у глави „Шта ми је све ово требало“, наћи ћете се пред легендарним Рисијем који сте толико желели да досегнете. Браво! Сад мало дајте себи одушка, одморите, па полако крените на доле. Али, пазите, не нагло, јер вас поглед на доле одакле сте се попели може шокирати и неки од вас ће у неверици посматрати, питајући се како сићи. Полако и опрезно, држећи се за ланце, као и приликом пењања. Сада сте и уморнији него на почетку успона, опада пажња, али зато вас и чека запрега – да бисте ходали полако и опрезно тих 11 km са 1.140 m успона и исто толико спуста. Баталите причу и сконцентришите се на сваки корак, дружићемо се када се спустимо.

Група која нема амбицију успона на Риси, својих 12 km проћиће са знатно мањим степеном успона и траса је опуштенија у смислу неопходне опрезности.  Од језера Морско око (Morskie Oko), крај кога је и истоимени мотел-ресторан, сви настављамо стазом која води ка врху Риси (Rysy) и долазимо до Црног језера (Czarny Staw pod Rysami), где су направљене најпопуларније фотографије Пољских Татри. Ту је и Црнојезерски водопад (Czarnostawinianska Siklawa). Настављамо још километар поред језера, све до тачке где почиње конкретан успон на Риси и ту се раздвајамо: пењачи настављају ка врху, а остали се враћају ка Морском оку, обилазе га другом обалом, пролазећи поред водопада Dwoista Siklawa  и пошто га прођу, стижу до стазе Долина пет Пољских језера (Dolina Pięciu Stawów Polskich), која се одваја лево од прилазног пута којим смо стигли запрегом. Одатле, до видиковца на Долину језера предстоји сат и по лаганог успона и повратак истом стазом.

Dwoista Siklawa 

Вожња запрегом ће нас поштедети 18 km хода, претежно асфалтом, што признаћете није занемарујуће. За пењаче је то бесмислено, па чак и штетно, обзиром да се ради о успону где је од велике важности концентрација и снага, док трекерима то омогућава опуштену туру, трасом која обухвата све лепоте, тако да ће видети све, осим самог успона на врх.

Запрега прима 14 људи

Обе екипе ће бити у контакту радио везом, како бисмо сви стигли у исто време. До паркинга се враћамо кочијом, сви заједно.

ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ: У Пољској се наплаћује улазак у Национални парк симболичних 5 zł (1.15 €), што ћемо сваки пут регулисати на лицу места.

Коњска запрега кошта 50 zł (12 €) у поласку и 40 zł (9,5 €) у повратку – по особи. Ово ће се регулисати приликом поласка на успон, на лицу места. Обављање физиолошких потреба у природи овде није дозвољено, постоје постављени хемијски тоалети. Радно време у сезони је од 7:30 до 21:30 h.

Неведене цене схватите оквирно, јер се обично мењају у марту, тако да ће тада бити ажуриране и у овом програму.

Морско око и ресторан 

Четвртак, 8. август: 

После озбиљног и захтевног подухвата, какав је био јучерашњи, данашњи дан пружа релаксацију у виду пешачког крстарења по Губалувки. Доручак ће бити сервиран у 8 h, после чега се одвозимо до Закопана. Овај план даје доста слободе и заправо је најважније знати место где нам је паркирано возило, како бисмо ту сви били у 18 h.

Губалувка (Gubałówka) је заиста чаробно место и можда највећа галерија брвнара на отвореном! Пољска иначе има завидну традицију овакве врсте градње, али видети их толико и то врло разноликих, на отвореном простору, је очаравајуће (кликните овде, како бисмо вам дочарали бар приближно)! Такође има доста садржаја. Ми ћемо се попети на источни крај гребена и проћи га целог до Буторовијег врха (Butorowy Wierch 1.160 m), а Буторови врхпотом силазити до Закопана кроз викенд насеље. Може се спустити и жичаром, али би било штета, јер пешице наилазимо на обиље лепих призора који ће нас задржавати, па и скретати у неке сокаке, а како сви воде у Закопане, није страшно и ако се разиђемо.

Закопане (Zakopane), врло живописан градић, кога свакако треба обићи. Садржаји су шаролики и занимљиви, а издвојили бисмо Музеј Татри. Овде сезона траје готово непрекидно; током летњих месеци долазе планинари, а током зимских – скијаши и сви ће вам рећи да је август најбољи месец за планинарење по Татрама. Елем, шта ћете желети да видите је ваш слободан избор. Укратко: проћи Губалувку, центар Закопана, Koшчиелиску улицу, видети пијацу (rynek) и Музеј Татри (Muzeum tatrzańskie) – значи осетити дух Пољске и овог Татранског предела и то би била наша препорука. У 18 h смо на паркингу и враћамо се у хотел на вечеру. Ако неко жели да се задржи у граду, вратиће се до хотела пешице – није далеко (4,5 km), али би вечера могла да измакне. Практично, ово је организовано слободан дан 🙂

Центар Музеј Татри Кошчиелска улица

Петак, 9. август: 

Пошто смо јуче лепо одморили, данашњи план је пикантан и захтеван. Имаћете и избор и он ће искључиво зависити од спремности којом располажете. Прекрасан гребен и две божанствене језерске долине… Али, пошто је план амбициозан, доручак ће бити сервиран у 6 h и одмах потом одвозимо се до Кужница!

Масив Високих Татри има врло атрактивне гребенске стазе. Ипак, избор није био превише тежак, јер смо одабрали репрезентативну. Тешко би се овакав боравак и могао замислити, без граничног гребена, између Пољске Гашенцове и Словачке Тихе долине: Каспрови врх – Швињица – Заврат и спуст на  Црно Гашенцово језеро (Czarny Staw Gasienicowy), или десно на стазу Долина пет Пољских језера (Dolina Pięciu Stawów Polskich). Гондола је ту да прву трасу учини опуштеном, јер ће у свему моћи максимално да се ужива, док другу чини могућом!

Можда ћете овде имати замерки, ако бисте радо прошли обе, али све што их разликује садржано је искључиво у степену издржљивости коју захтевају, а што се лепоте тиче…мртва трка; требаће нам довољно јаке меморијске картице за фото апарате!

По доласку у Кужнице (Kuźnice) сви се одвозимо гондолом директно на Каспров врх (Kasprowy Wierch 1987 m) и одатле заједно ходамо гребеном, до Заврата – тачније до раскрснице на коти 2.158 m иза Завратове Турније (Zawratowa Turnia), где се делимо на две екипе. Ову штрафту, целом дужином краси широк видик на све стране; стаза је глатка, широка, као на длану, све док се не испречи Швињица (Swinica 2.301 m) и она се мора савладати да би се могло даље, при чему поново имамо посла са ланцима. После Швињице настављамо ка Заврату, где се раздвајамо:

Гребенска путања до Швињице На врху Швињица Поглед са Швињицe

Прву екипу чине они којима је довде било сасвим довољно уложеног напора и који зато бирају лакши наставак, спуштајући се на леву страну,  ка Црном Гашенцовом језеру (Czarny Staw Gasienicowy) и Гашенцовој долини (Dolina Gąsienicowa). До Кужница, где се ова траса завршава имају 9 km са 1.200 m спуста и 60 m успона. Најпре се плавом стазом за 1,5 km спуштају до прелепог тиркизно зеленог језера, настављајући уз његову обалу још 1 km, после чега се отвара идилична Гашенцова долина са својим појатама – призор као затурен у времену. Након ње,  улази се у шумски појас и хода зеленом стазом до Кужница.

Црно Гашенцово језеро Гашенцова долина

У другој екипи су учесници који су сигурни да могу наставити још 16,5 km хода са 1.500 m спуста и 260 m успона, по претежно стеновитом терену. Орни за његово савлађивање, они се спуштају плавом стазом десно, на стазу Долина пет Пољских језера (Dolina Pięciu Stawów Polskich). До Лиза Пољане где их чека превоз, проћи ће пет језера и два водопада. Овако нанизани бисери природе, биће им својеврсна казаљка: на првом километру стижемо до Горњег Пољског језера, нешто ниже je Oкo, а на трећем километру стижемо до Црног Пољског језера. Одатле на горе према Козијем врху, одваја се и званично најопаснија стаза на целим Татрама – Орлов пут (Orla Perć), са црним маркацијама, па ћемо ту вероватно срести оне што верују да нема смрти без Судњега дана! До трећег километра пролазимо обалом Великог Пољског језера и одвајамо десно ка видиковцу на долину Пет Пољских језера. Са видиковца се враћамо на главну стазу и настављамо до 70 m високог водопада Wielka Siklawa (осми километар!). Одатле ходамо још 4 km зеленом стазом до водених каскада Wodogrzmoty Mickiewicza, висине 3-10 m. Остаје још непуна 4 km до паркинга у Лиза Пољани.

ВАЖНА НАПОМЕНА:  превоз гондолом кошта 55 zł (13 €), по особи, што ћемо регулисати на лицу места, када кренемо на врх. Цену схватите оквирно, јер их обично мењају у марту, тако да ће тада бити ажурирана и у овом програму.

стаза Пет Пољских језера Wielka Siklawa

Субота, 10. август:

За дан повратка одабрали смо врх Велики Гjевонт (Wielki Giewont 1.894 m), који спада у Западне Татре (Tatry Zachodnie), али је својеврсан симбол Закопана. Траса до његовог маркантног шпица је изазовна и динамична, те као таква свакако заслужује пажњу.

Доручак ће бити сервиран у 7 h, после чега спаковане ствари смештамо у пртљажник и одјављујемо се из хотела.

Одвозимо се до Кужница, одакле почињемо успон. Негде после петог километра, скрећемо ка водопаду Сиклавица (Siklawica) – призор вредан паузе! После краћег фото шутинга настављамо даље. Нећемо правити дуге паузе, јер је успон солидан. Терен напоран, што је карактеристика Татри, али си стазе одличне. Ту смо већ прешли пола пута до врха, али после осмог километра излазимо на стене и врх ће нам позирати из профила, што ће, верујемо, прозвести сјајне фотке. Од деветог километра почиње фронтални успон на Велики Гјевонт (Welki Giewont) у дужини од скоро 1 km, црном стазом (јак нагиб!), стрми делови стазе су оклинчени.

Као што видите на графичком приказу, стаза је кружна и са врха се спуштамо у Кондратову долину (Kondratowa Dolina). Дуж предстојећих 6 km до Кужница спуштамо се 850 m, што је око 2 сата лаганог хода. После километра улазимо у шумски појас, стазом која води равно до Кужница, где ћемо ручати, а потом кренути пут повратка.

Пред нама је ноћна вожња, која без пауза и граничних прелаза, траје 10 и по сати, тако да у Београд стижемо у раним јутарњим часовима.

Siklawica

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: обзиром да се ради о високогорству, нема компромиса око опреме, ходамо искључиво у гојзерицама, а облачимо слојевито, рачунајући на чињеницу да са висином пада температура. Август јесте најповољнији, али са висином расте и вероватноћа временске променљивости, тако да капу и рукавице треба обавезно понети, као и заштиту од ветра и евентуалних падавина! Даље, потребни су штапови за пешачење, мали ранац са водом и храном током успона. Такође, обавезно се треба заштитити од сунца, јер се на висини лако и брзо изгори без заштите. Рукавице немојте заборавити; осим што су саставни део обавезне опреме у високогорству, биће важне и због придржавања за ланце. Чеона лампа се никада не вади из ранца!

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ: 

185 € + 1.500 дин (Због карактера акције и природе терена, планира се искључиво мала група, тако да је број учесника је ограничен.)

Котизација обзхвата: превоз, смештај и таксу, доручак и вечеру током боравка у хотелу, спортско осигурање које укључује постојеће ризике на високим планинама и трошкове организације.

Котизација не обухвата: превоз гондолом, коњском запрегом, улазнице за Национални парк, ручак у суботу пред полазак и индивидуалне трошкове.

Црно Гашенцово језеро

ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Описане трасе (осим Губалувке) нису за почетнике. Учесници морају имати одличну физичку кондицију и високогорско искуство.
  2. У овој акцији не могу учествовати они који никада раније нису ишли са КАУП-ом и чије нам искуство и способност на сличним акцијама није познато.
  3. Учесници морају бити осигурани. Осигурање није уобичајено, путно и здравствено, већ обухвата ризичне околности високих планина. Уколико учесник већ поседује сопствено осигурање, то мора дати на увид, а котизација му се умањује за 840 дин.
  4. Редослед описаних траса у плану није фиксан и може се променити у зависности од затечених околности, пре свега синпптичких.
  5. Свако вече, пре вечере, имаћемо получасовни брифинг о плану за наредни дан, почев од времена сервирања доручка, до конкретних траса. Присуство је обавезно, јер ће то отклонити сваку евентуалну недоумицо око било чега, уместо бесконачног понављања и одговарања на иста питања.
  6. Учесници морају бити прописно опремљени, у одличној психофизичкој кондицији, без здравствених проблема.
  7. Све цене наведене у злотима (улазнице за НО, запрега, гондола), дате су оквирно и биће ажуриране у априлу према свеже добијеним информацијама;
  8. Све време, од поласка до повратка смо у истој временској зони.

ка РисијуПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Пријава учешћа подразумева: достављање свих неопходних података (име, презиме, број пасоша и јмбг за полису, контакт телефон и е-адреса) и измиривање аконтације у износу од 50 €. Подаци се достављају искључиво путем мејла, ради боље прегледности. На тај начин ће ваше пријаве бити уредно евидентиране. По Правилнику, у случају одустајања, новац се враћа искључиво ако се обезбеди замена (од стране учесника, или Клуба ако постоји листа чекања). Рок за пријављивање је док се места не попуне, или до краја јуна, до када се измирује и цео износ котизације (прошле године је група за Татре била попуњена 8 месеци пре поласка!)

Акцију реализује КАУП-тим:  kaup@serbianoutdoor.com

вође успона: Ненад Царевић, Зоран Вујошевић-Буца

информације и евиденција: Гордана Атанасијевић (065 377 14 74)

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Kaд је Вукан био Куделинов…

Felix Kanitz је своја путовања овим крајевима поредио са онима из „1001 ноћи“.  Можда је мало претерао, али сами знамо колико волимо да идемо на Вукајла! Међутим, ова дивна Хомољска планина има скривене бисере за које многи још увек не знају и то смо вам први пут показали прошле године, када је ова акција изазвала БУМ задовољства (што је сасвим довољан разлог да се опет нађе у нашем календару) У овом албуму, кога су управо ти учесници назвали „Ломатање – лудо радовање“ можете видети како нам је било…

Приказ трасе на Гуглу Млава... Нема сведочанства у стенама Вукана

НАПОМЕНА: због природе терена и трасе успона, у случају неповољног времена, које би омело њено одвијање, акција ће се одвијати стазом од извиђачког дома у селу Ждрело, преко врха Велики и Мали Вукан и спуст до извора „4 луле“.

Наиме, на коси изнад магистрале лежи заборављена тврђава, Куделинов град, до које је ПД „Вукан“ из Пожаревца ре пар година уредио стазу, којом ћемо поћи најпре ка Малом Вукану, а потом и Великом Вукану. Стаза до ње је врло стрма, тако да учесници рачунају на то, да ако желе да виде тврђаву, морају бити спретни на стеновитом терену. Из истог разлога, ова акција није за децу.

Горњачка клисура представља врата Хомоља. Дуга је 16 km и чине је четири велика меандра. Име је добила по ветру који дува њоме и широм околином.

У клисури се налазе и бројни остаци утврђења старог српског града који је престао да живи после пада Смедерева. На улазу у клисуру могу се видети разрушене стражарске куле, које су некада служиле за одбрану римског војног пута (Via militaris) што је пролазио овуда водећи за Ниш. У Горњачкој клисури такође се могу видети и остаци средњовековне српске митрополије.

Услед свог специфичног географског положаја, Хомољски крај се налази помало изван главних путева, тако да су у њему најбоље сачувана обележја старе балканске културе, народних обичаја, старих заната и традиционалне архитектуре. У Горњачкој клисури, и на Вукану и на Јежевцу, налази се више бедема средњевековних утврђења, а у Ждрелу и темељи града Дрмана и Куделина.

А све је почело пре пар година, када је наш пријатељ и сјајан планинар – тата Слоба Божић, прошао овом тада НЕстазом од чесме „Четири луле“ до тврђаве и даље на врхове, што је тако узбуркало планинарску чаршију, да су другари из „Вукана“ трасирали путању, чиме су тајну Вукана учинили приступачном свима нама.

ПОЛАЗАК:  тачно у 7:00 h, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“). Морамо доћи 15-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Путујемо аутопутем до Пожаревца, а одатле ка Петровцу и Горњачкој клисури, до извора „Четири луле“, одакле почињемо успон.

Почетак трасе, од магистрале до тврђаве је стеновит и радикално стрм. Стаза је маркирана и на пар места су постављени ланци (рукавице!), а доње фотографије (аутора Драгице Коцић и Зорана Таврића) најбоље дочаравају зашто се већа група не планира:

фото: Драгица Коцић фото: Зоран Таврић фото: Зоран Таврић фото: Драгица Коцић

Од тврђаве настављамо стазом без критичног нагиба ка врху Мали Вукан (732 m), а потом дуж превоја на Велики Вукан (825 m). Ова планина је дивна, а њени врхови, убијају вољу да се са њих крене јер пружају прелепе видике. Од тврђаве до врха Мали Вукан прелазимо непуна 2 km трасе дуж косе са прелепим видицима.

дуж косе... фото: Драгица Коцић фото: Зоран Таврић Врх... 

Од врха Велики Вукан до села Ждрело где нас чека наше возило, преостаје лагани спуст дуж 4,5 km. После акције одвозимо се до бање „Ждрело“ где употпуњавамо доживљај у термалним водама. Ко буде желео, може и да руча, а у 20:00 h полазимо натраг, за Београд, где стижемо до 22:30 h.   фото: Дејан Ковачевић

Куделинов град је тврђава која се налази 13 km југоисточно од Петровца на Млави, над реком Млавом  код  истоименог села. У историји је познато као упориште  бугарских великаша, браће  Дрмана  и Куделина (Друго бугарско царство крајем XIII века) који су из њега, као полунезависни владари тада управљали Браничевом (1273-1291.), нападајући западне државе, превасходно  краљевину Мађарску и Драгутинову Сремску краљевину (краљ Србије  1276-1282. краљ Срема 1282—1316). Историчари сматрају да су Дрман и Куделин  куманског порекла. Браћа су се користила слабљењем централне власти у Бугарском царству да би се осамосталили у области Браничева 1273. године. Владали су независно од бугарског цара и располагали војском коју су чинили углавном Бугари, Татари и Кумани.

Владислав IV Арпад (1272—1290) је покушао да их фото: Драгица Коцићсузбије 1285. године, али су његове трупе претрпеле пораз у Горњачкој клисури. Милутин је 1282. године на српском престолу наследио свога брата Драгутина, остављајући му северне делове државе (Сремска краљевина). Драгутин је био ожењен  Каталином – ћерком Угарске краљице Јелисавете, која је Драгутину  дала Мачванску и Усорско-солску бановину. Године 1282-4. она је послала трупе на Браничево, али су и њени напади одбијени, а вазалне земље опљачкане од стране Дрмана и Куделина у знак одмазде. Већ 1285. године, Драгутин је са својом таштом предузео још једну, такође неуспешну војну акцију против Дрмана и Куделина. Браћа поново односе победу након чега су похарали Драгутинове територије. Међутим, после тога, Милутин притиче брату у помоћ фото: Зоран Таврићи тада Браничево по први пут долази под српску власт и прикључује се Сремској краљевини. Вероватније је да су Дрман и Куделин страдали у овим биткама, него ли протерани, јер се након 1291. године не спомињу у историјским изворима. Данило у Житију краљева и архиепископа српских описује поход Драгутина и Милутина против куманских владара.

Након пораза Дрмана и Куделина, Српску краљевину је напао видински кнез Шишман (оснивач бугарске  династије Шишман). Напад је завршен неуспехом, а у контранападу, Милутин је заузео Видин и приморао Шишмана да се ожени ћерком свог великаша Драгоша. Од некадашње утврде, данас су остали само темељи, док је све остало зарушено.

приказ трасе на топо карти са параметрима

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА:  гојзерице и камашне обавезно, штапови за пешачење, мали ранац са водом и храном за успут, одећа слојевита, прилагођена временским приликама; заштита од ветра и евентуалних падавина и пресвлака. Ко жели на базен, носи наравно купаћи, пешкир и остало што је за то потребно.

НАПОМЕНЕ:

  • траса успона од магистрале до тврђаве је маркирана, врло окомита (на пар делова је оклинчена ланцем за придржавање), терен до Малог Вукана је стеновит, а после је стаза мирнија;
  • у Ждрелу може да се руча, а ко хоће, може у базен (групна улазница за базен је 400,оо дин).

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.600 дин

1.500 дин  за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Због природе терена, велика група се не планира.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

+42 нa -3 ! бања Ждрело

  Акцију реализују:

         Гордана Атанасијевић         и        Немања Манчић

                 065 377 14 74                     064 878 78 78

                  gordana@serbianoutdoor.com                    nemanja@serbianoutdoor.com

Врх - фото: Милош Бранковић  ПД "Вукан" на задатку трасирања стазе до тврђаве

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ГОРИ МОРЕ, ТОПЕ СЕ ПЛАНИНЕ: Румија, Лисињ, водопади Цијевне!

Почетак октобра може бити и сјајан епилог лета, али и најбољи начин да се оно продужи оваквом медитеранском акцијом 🙂

Румија је најјужнија црногорска планина и највиша (1594 мнв) је у овом делу Црне горе. Представља природну границу између Јадранског мора на југозападу и Скадарског језера на североистоку, и из тог разлога се са њеног врха пружа феноменалан поглед све до Ловћена, Оријена, Дурмитора, Проклетија…. и наравно – Јадранско море и Скадарско језеро. А колико стаза може бити „тешка“, када је море још топло, а ми смештени крај њега? Осим пејсажа који нас очекује на врху, насловна фотографија показује и како се не треба обући за успон! 🙂

фото Немања Манчић

Четвртак, 4. октобар:

ПОЛАЗАК:  У 20 h са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Потребно је да дођете 20-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо Ибарском магистралом, кроз Кањон Мораче и Подгорицу. Пут је дуг (9 h) и направићемо паузу у Мачкату (Златибор).  У Шушањ стижемо у јутарњим сатима. Смештамо се у комфорне тро- и четворокреветне апартмане са купатилом и коришћењем кухиње виле „Марчић“, на обали мора.

Вила "Марчић" поглед са балкона

Петак, 5. октобар:

Након што се сместимо у собе, и краћег одмора, одлазимо до села Луње које се налази у подножју Лисиња (1353 мнв), које је наша полазна тачка за данашњи успон. Оно што је карактеристично за Лисињ је да се у односу на Румију налази ближе Јадранском мору, па је утолико са овог врха поглед на обалу и море величанственији. Сам успон није превише захтеван, и погодан је и за оне са мање искуства, али никако није за потцењивање. До врха нас дели око 4,5 km са око 600 m успона. Иде се пастирском стазом која у одређеним деловима са доста камења, те су гојзерице неопходне за овај успон. На самом почетку стазе (у селу Луње) постоји извор, и то је једино место на којем је могуће наточити питку воду. Након краћег пешачења кроз ретку шуму, излазимо на простране голети Лисиња, које су углавном изразито камените уз понеку ливаду и удолину. Карактеристично за овај део стазе је да ћемо проћи бројне зидове изграђене од набацаног камена, који ограђују мале травнате површине које су некада биле обрађиване. Не треба да вас изненади ако на путу до врха видимо крда коња који се слободно крећу Лисињем и његовим обронцима.

Поглед са врха Лисиња на Бар и Барску обалу, фото Немања Манчић Немања на Лисињу, показује Румију :-)

Сам врх је доста простран и безбедан, као и сама стаза до њега, нема експонираних и опасних делова. На врху ћемо наравно направити паузу за фотографисање, одмор, освежење и уживање у феноменалном погледу на обалу црногорског приморја од Аде Бојане, прео Улциња, Утјехе, Добрих Вода, Бара, Шушња, Сутомора…..
У повратку ка Шушњу можемо свратити у неки од хипермаркета („Воли“ и „Лаковић“) који су нам успут у набавку, након чега ће нам преостати још једино да се опустимо и уживамо на плажи. На спавање ћемо отићи раније јер нам следи изузетно напоран дан.

Субота, 6. октобар:

Устајемо у цик зоре како бисмо стигли да попијемо кафу, доручкујемо, спремимо се и кренемо што раније ка Старом Бару, који је полазна тачка за успон на Румију. Одатле до врха пешачимо око 11,5 km са преко 1400 m успона (!!!), тако да и ако технички није превише захтеван, за овај успон је неопходна одлична физичка кондиција. Осим тога, Румија је позната и по доста високој температури и влажности ваздуха, те је јако битно понети довољне количине воде са собом (минимум је 2 l, мада се препоручује и више). Успут постоје два извора, али су оба поприлично удаљена од самог врха.

Полазна тачка ка врху Румије од Старог Бара, фото Немања Манчић Од ове низбрдице креће континуиран успон, фото Немања Манчић

Полази се од тврђаве у Старом бару макадамским путем у процеп брда, затим уз поток (у ово доба године је по правилу пресушио) где нам предстоје први већи напори и стрмији успони до села Мали Микулићи. Овде се поново укључујемо на макадамски пут (стари пут за Улцињ) и  стаза постаје доста лаша за савладавање без неких већих успона. Овим путем настављамо до Доброг дола (на неких 9 km од Старог Бара), где правимо краћу паузу да се окупимо и одморимо јер одавде креће „озбиљан“ успон. До врха нам предстоји још свега око 2 km, али са висинском разликом од око 600 m (на табли која обележава скретање за врх пише 2,2 km и 2,5 сата).

 фото Немања Манчић фото Немања Манчић

Стаза је у почетку са блажим успоном, на тренутак улази у шумски појас где постаје стрмија, и на крају излази на веома стрм сипар. По сипару се крећемо опрезно, водећи рачуна да не оборимо неки камен на остале учеснике туре који су иза (тј. испод) нас. Након отприлике два сата излазимо на превој испод самог врха Румија, и одавде ће нам се по први пут указати величанствен поглед на Скадарско језеро и Проклетије иза њега. Ово место уједно означава и крај сипара и најтежег дела успона (мада нам предстоји још изразито стрмог успона).

И пуче! фото Немања Манчић

Ту ћемо се на кратко зауставити да се окупимо и „дођемо до даха“, али не предуго, јер до нашег циља имамо још мање од пола сата. И овај део је доста стрм, али није под сипаром, тако да је доста стабилнији и лакши за кретање. Последњих десетак метара пред излазак на врх су доста стрми и захтевају додатан напор и концентрацију, али чим изађемо на врх све ће бити заборављено – указаће нам се невероватан поглед на све стране!

Немањин селфи на врху Румије

Са једне стране поглед „пуца“ у недоглед на пучину Јадранског мора, са друге стране преко Скадарског језера и Проклетија, јужно низ гребен ка Улцињу и Улцињској солани, а северно преко безбројних врхова и гребена све до Ловћена и Оpијена. На врху се такође налази и Црква Свете Тројице, која је подигнута 2005. године.

Постоји легенда да се на врху Румије налазила црква коју су Турци порушили у XVI веку. Верује се да ће се ако Капела на врху, фото Немања Манчићжитељи околине Румије буду сваке године доносили камен, црква са неба сићи на врх.
У Бару постоји обичај да на дан Свете Тројице на Румију излазе припадници православне, католичке и исламске вероисповести носећи по један камен. На почетку колоне носи крст који је припадао Кнезу Владимиру (Свети Јован Владимир).  Кнез Владимир је живео у време неподељене хришћанске цркве, и због тога ужива поштовање и православних и католичких верника, док већина неалбанског становништва исламске вероисповести има хришћанске корене, па и они исказују поштовање према овом свецу.

Након паузе за фотографисање и одмор на врху, опрезно се спуштамо низ овај најопаснији део, водећи рачуна како о својој, тако и о безбедности других учесника акције. По силаску са сипара и овог најстрмијег дела, ако буде времена можемо обићи руски манастир Светог Сергија Радоњешког, који се налази у непосредној близини. Повратак до Старог Бара је истом стазом којом смо и дошли, а по силаску заинтересовани могу да обиђу и тврђаву у Старом Бару, а обавезно ћемо стати и код језерцета (са фотографије) да се расхладимо. Очекивано време повратка у Шушањ је у касним поподневним сатима, тако да ће вероватно бити времена за одмор на плажи уз брчкање у Јадранском мору.

фото Немања Манчић фото Немања Манчић

НАПОМЕНА: Овај успон је физички захтеван, висинска разлика од чак 1.400 m говори колико је тежак. Осим тога, један део стазе иде по терену по којем је кретање теже (сипар, корито реке, стене…), тако да никако није препоручљиво да полази неко ко нема одговарајућу кондицију и искуство.

Панорама са врха: лево је Јадранско море и Бар, а десно Скадарско језеро. У средини су бројни врхови, скоро до Ловћена - фото Немања Манчић

Недеља, 7. октобар:

Устајање, кафа, доручак, паковање за повратак… Али, овде се наше путовање још не завршава. Полазимо до 9:00 h ка Подгорици али скрећемо лево ка водопадима на Цијевни! Ту правимо паузу, довољну да уживамо у несвакидашњој лепоти водопада Цијевне, а ту је и ресторан „Нијагара“ (Ракића куће).

 

У наставку пута следи гранични прелаз, a по уласку у Србију, направићемо још једну паузу у ресторану „Језеро“, на обали Златарског језера.фото Немања Манчић

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац за успоне, штапови, камашне, одећа слојевита, прилагођена временским приликама, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина; лична документа, купаћи и одећа за посету манастиру. Храна и вода.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

70 € (за групу од 18 учесника) + 1.000 дин (900 дин, за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином)

65 € (за групу од 28 учесника)+ 1.000 дин (900 дин, за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином)

Котизација обухвата: превоз и смештај у апартманима виле „Марчић“ у Шушњу, боравишна такса, путно и здравствено осигурање и трошкове организације.

Котизацијом није обухваћено: храна и индивидуални трошкови.

Број учесника је ограничен и не планира се велика група.

НАПОМЕНА: Путно и здравствено осигурање је обавезно јер смо ван Србије. Уколико поседујете сопствено, донесите на увид и биће вам одбијено од износа котизације (-200 дин).

ПРИЈАВЉИВАЊЕ   и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија). Приликом пријављивања, обавезно је достављање података, неопходних за организацију (име и презиме, контакт телефон, број личне карте, а за полису и ЈМБГ) и измирење аконтације у износу 40 €. По Правилнику, у случају одустајања, аконтација се враћа искључиво ако се обезбеди замена (од стране учесника, или Клуба ако постоји листа чекања).

Акцију реализују:

  Ненад Царевић              Немања Манчић

064 684 01 37               064 87 87 878

      nesa@serbianoutdoor.com                nemanja@serbianoutdoor.com

Румија у облацима, фото Немања Манчић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Мали и Велики ВУКАН – бања ЖДРЕЛО

Felix Kanitz је своја путовања овим крајевима поредио са онима из „1001 ноћи“.  Можда је и мало претерао, али сами знамо колико волимо да идемо на Вукајла! Јер ова дивна Хомољска планина у свако доба године може да пружи много, па и сада када јој снегове развејава хладни северац, звани Горњак, док су трагови минулих времена уснули под белином зиме и када је свему томе супротстављена топлина лековитих вода бање „Ждрело“.

Са Вукана Од планинарског дома у Ждрелу, преко Малог и Великог Вукана, до Горњачке клисуре коју усеца зелена Млава између Вукана и Јежевца, у било које годишње доба, 650 m висинске разлике коју треба савладати тим путем, не представљају препреку ни за једну старосну категорију, или профил љубитеља природе. Средње захтевна по зими, у кондиционом смислу, то је леп успон дуг 13 km, који ће задовољити пасиониране шетаче и планинаре.

Стигли пред дом Вукановаца! :-) Млава живописна Горњачка клисура

ПОЛАЗАК:  тачно у 7:00 h, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“). Морамо доћи 15-к минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Путујемо аутопутем до Пожаревца, а одатле ка Петровцу и Горњачкој клисури, све до села Ждрело и планинарског дома ПК „Вукан“, одакле почињемо успон.

стаза мами шкљоцања... 

Стаза је обележена и води најпре на врх Велики Вукан (825 m), па дуж превоја и до Малог Вукана (732 m) . Одатле се спуштамо према чесми „Четири луле“, где нас чека наше возило. Одлазимо до бање „Ждрело“ и употпуњавамо доживљај до 19 h када полазимо натраг, за Београд, где би требало да стигнемо до 22 h.

Али, фебруар није увек исти... Некад је и овакав Неко то воли више, а неко мање

ОПРЕМА:  гојзерице и камашне обавезно, штапови за пешачење, мали ранац са водом и храном за успут, одећа слојевита, прилагођена временским приликама; заштита од ветра и евентуалних падавина и пресвлака. Ко жели на базен, носи наравно купаћи, пешкир и остало што је за то потребно.

НАПОМЕНА:  ко хоће, у Ждрелу може и да руча, а групна улазница за базен је 400,оо дин.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 дин

1.400 дин  за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

За групу од 40 учесника, цена се умањује за 200 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

+42 нa -3 ! бања Ждрело

Акцију реализује Ненад Царевић

nesa@serbianoutdoor.com

064 684 01 37

На снежном врхуПријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Са Овчара и Каблара…

Ову акцију смо изводили у време Ускршњих празника а сада желимо да вам ову клисуру представимо у прелепом јесењем руху успоном на врх Каблара и прелепи видиковац на меандре Западне Мораве.

Овчарско-кабларска клисура се налази у централном делу Србије, 8 km западно од Чачка, у Западном Поморављу, и раздваја високу Шумадију, на северу, од Драгачева и Старовлашко-рашке висије на југу. Једно од оних подручја у Србији чије су природне лепоте и споменичке вредности познате широј јавности, којој вековима привлачи пажњу. Огрнута у лепе и тајанствене шуме, са незаборавним видиковцем на Каблару, још је лепша кад њено небо запара кликтај сивог сокола, или када звук звона одјекне у смирај дана међу њеним литицама и доловима. Заиста, ниједна клисура у нас не крије у себи толики број углавном очуваних средњевековних манастира, по чему је, као и по уметничкој вредности, ова група манастира одмах иза Фрушкогорске.

  

Њено основно обележје чини рељеф, упечатљиви масиви Овчара и Каблара, по којима је и добила име и Западна Морава која између њих твори изразите, тзв. укљештене меандре. Мало је која клисура тако украшена, и још приде обогаћена лековитим, термалним изворима као ова.

Овчарско-кабларска клисура је дуго остала изван животних токова. Тек оснивањем монашких заједница овај простор почиње да се користи, а доцнијим ретким истраживањима, то је постао примарни мотив посете.

Међу најстарије, свакако и најзанимљивије материјале, спадају путописи Евлије Челебије из 1662-ге године, где се између осталог наводи:

“… У близини овог насеља у планинама богатим дрвећем, налазе се купке села Бање. Још у доба хришћанских краљева на овој лековитој води подигнуте су величанствене високе куполе, велики басен, многобројни хладњаци, халвати и свлачионице. Ту се годишње у доба лубеница сакупи 40-50 хиљада душа, одржавају панођури, тргује. То је величанствено излетиште и место за уживање. Како је вода тих бања јако топла, то се води купке додаје нешто хладне воде.”

А Каниц Феликс бележи следеће:

“… И Србија има свој Монферато и свој Атлас. Само он није ни као први који је из земље изникао попут високе купе окружене брежуљцима, ни као други, који је “планинска катедрала анатолског хришћанства” господари валовима Стримонског залива; у дубокој клисури између Овчара и Каблара леже на обале реке по четири манастира, са својим причама о некадашњим чудима, тако скривени од погледа пролазника да ретко кад странац залута до њих.”

   Манастир Никоље

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник),  у 6.30 h.

 

Полазна тачка пешачења је код чувеног висећег моста. Након преласка моста започињемо благи успон кроз шуму и застајемо на видиковцу са кога се види Овчар бања. Настављамо шумском стазом до изласка на Седло (такође леп видиковац) и после краћег предаха продужавамо до ливаде подно летње бачије Митровића. Пролазимо Бачију и настављамо колским путем до подно врха Каблара на коме је путоказни стуб са мапом планинских врхова који се са те тачке виде (дело планинара Ратка Рабреновића). На педесетак метара од стуба налази се прелепи видиковац на меандре Западне Мораве и суседни Овчар, односно целокупну Овчарско Кабларску клисуру.

Успон траје око 4 сата са паузама и висинском разликом од око 600 m. Са врха Каблара се спуштамо колским путем, шумском стазом поред засеока Чвркићи и даље до манастира Никоље у трајању од око два сата умереног хода. Обилазимо манастир Никоље и потом лагано обалом Мораве  крећемо се према центру Овчар бање Они који то желе одлазе на купање и уживање у термалним водама „Wellness“ центра Каблар (температура воде 32 °C). Остали могу самостално обићи манастир Благовештење и провести нешто дуже времена у ресторану.

Укупна дужина стазе око 13 km односно седам сати активног боравка у природи.  По завршетку пешачког дела акције, одлазимо у „Wellness“ центра Каблар (улазница за базен је 300 дин). За Београд полазимо у 19.30 h а пред просторијама Клуба  ћемо бити до 22.30 h

Овчар спрам Каблара

Ову акцију краси предивна путања, неколико антологијских видиковаца и лепе знаменитости, а чињеница да није кондиционо захтевна, чини је приступачном и за почетнике.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, камашне, штапови за ходање, одећа прилагођена времену, слојевита, заштита од ветра и евентуалних падавина, а ко жели и неопходан прибор за базен.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 дин

1.400 дин за чланове Клуба са уплаћеном чланарином

За велику групу (бус) котизација се умањује за 200 динара.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија)

Акцију реализује Александар Радовановић

063 555 966

aca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог удружења.

Мали и Велики ВУКАН – бања ЖДРЕЛО

Felix Kanitz је своја путовања овим крајевима поредио са онима из „1001 ноћи“. А тај крај у свако доба године може да пружи много, па и сада када му снегове развејава хладни северац, звани Горњак, док су трагови минулих времена уснули под белином зиме и када је свему томе супротстављена топлина лековитих вода бање „Ждрело“.

Са Вукана Од планинарског дома у Ждрелу, преко Малог и Великог Вукана, до Горњачке клисуре коју усеца зелена Млава између Вукана и Јежевца, у било које годишње доба, 650 m висинске разлике коју треба савладати тим путем, не представљају препреку ни за једну старосну категорију, или профил љубитеља природе. Средње захтевна по зими, у кондиционом смислу, то је леп успон дуг 13 km, који ће задовољити пасиониране шетаче и планинаре.

Стигли пред дом Вукановаца! :-) Млава живописна Горњачка клисура

ПОЛАЗАК:   у 7.00 h, са паркинга испред центра „Сава“. Морамо доћи 15-к минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Путујемо аутопутем до Пожаревца, а одатле ка Петровцу и Горњачкој клисури, све до села Ждрело и планинарског дома ПК „Вукан“, одакле почињемо успон.

стаза мами шкљоцања...

Стаза је обележена и води најпре на врх Велики Вукан (825 m), па дуж превоја и до Малог Вукана (732 m) . Одатле се спуштамо према чесми „Четири луле“, где нас чека наше возило. Одлазимо до бање „Ждрело“ и употпуњавамо доживљај до 19 h када полазимо натраг, за Београд, где би требало да стигнемо до 22 h.

Али, фебруар није увек исти... Некад је и овакав Неко то воли више, а неко мање

ОПРЕМА:  гојзерице и камашне обавезно, штапови за пешачење, мали ранац са водом и храном за успут, одећа слојевита, прилагођена временским приликама; заштита од ветра и евентуалних падавина и пресвлака. Ко жели на базен, носи наравно купаћи, пешкир и остало што је за то потребно.

НАПОМЕНА:  ко хоће, у Ждрелу може и да руча, а групна улазница за базен је 300,оо дин.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 дин

1.400 дин  за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

За групу од 40 учесника, цена се умањује за 250 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

+42 нa -3 ! бања Ждрело

Акцију реализује Ненад Царевић

nesa@serbianoutdoor.com

064 684 01 37

На снежном врхуПријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.