Архива за Vrelo

НП Кањон НЕРЕ: кањон Беу (Румунија)

Њено ушће у Дунав означава почетак Ђердапске клисуре, али шира област, заштићена као Национални парк „Кањон Нере“ у суседној Румунији, позната је као предео бајковите лепоте и заносних пејсажних карактеристика! Шеста је година од како је Нера постала део традиције нашег Клуба 🙂 Како је било први пут, можете погледати овде.

Тиркизна магија Врела "Око Беу" (Ochiul Beiului) Смарагдна Беу

Пролеће је најбоље време да ту лепоту затекнемо у пуном сјају: воде су најбујније, водопади виртуозни, а поред каскада води уређена стаза. Шта више рећи о нечему што се годинама препричава и због чега већина људи сваке године понавља учешће, осим да какве год фотографије приказали, сензационални призори су једноставно неописиви и прави утисак се стиче тек када се види и лично доживи.

Иначе, за празничне дане се планира тродневни боравак у овом Националном парку како би се прошло све оно по чему је надалеко познат. Садржај тог програма можете видети кликом на доњу слику:

Кликни и види програм за празник

ПОЛАЗАК:  у суботу, тачно у 6.00 h са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Морате доћи  15-ак минута раније како не бисмо каснили у поласку.  Путујемо преко Панчева, Ковина и Беле Цркве ка граничном прелазу иза Калуђерова, без успутне паузе (понесите кафу!), јер нас чека гранична процедура што увек одузима сат времена. На 27 km по уласку у Румунију, напуштамо бус и полазимо ка смарагдним слаповима!

КАУПОВЦИ Први водопади, при сусрету са Беу

План је пролазак кањона реке Беу, најлепше Нерине притоке. То значи: видети оно магично врело Око Беу (Ochiul Beiului), водопаде Беушница и Вајоага, проћи део камене стазе у стени кањона Нере, али и 20 km пешачења! Када напустимо возило и кренемо, нема назад, нити скраћене варијанте. Утешно је то што нема успона (осим аритметички).

На 30-ак километара од границе, по уласку у Румунију, заустављамо се надомак села Поток, на полазној тачки за пешачење. Првих 6 km крећемо се прелепим валовитим пределима претежно колским путем, а потом спуштамо кроз шуму све до необично живописног кањона реке Беу.

Раскошни слапови Беу, фото: Александар Вељковић

По спуштању у кањон, настављамо уређеном, означеном стазом и након 1,5 km долазимо до врела Ochiul Beiului. Прелепа тиркизна боја, нестварна провидност као и околне бигрене каскаде реке Беу, остављају посетиоце без даха. На том месту ћете се највише задржати, због чега увек морамо да употребљавамо пиштаљке, колико год да то не волимо, јер се од призора имагинарне лепоте тешко одваја.

Водопад Беушница Видопад Вајоага

Настављамо стазом још 1 km и долазимо до фантастичног водопада Беушница (Cascada Beusnita)! Ту ће бити пауза за фотографисање од максимално 20-ак минута. Враћамо се, пратећи реку низводно и већ након 2 km од врела стижемо до кампа и пастрмског рибњака, где ћемо уприличити кратку паузу колико да се сакупимо (на том месту се може освежити неким пићем). Потез од Врела до водопада Беушница је најлепши, те зачеље има знатно више посла него чело! 🙂

део стазе у кањону Нере прелазак Нере преко висећег моста на крају трасе

Даље настављамо сада већ колским путем и на 2 km низводно од рибњака долазимо до водопада Вајоага (Cascada Vaioaga). После још 2,5 km низводно према ушћу Беу у Неру, прелазимо асфалт и ступамо на предивну стазу, уклесану у саму литицу кањона Нере, која води кроз више малих тунела, такође у стени. Њоме идемо тачно 4 km до села Саска Романа. На свега 500 m пред селом прелазимо реку Неру преко висећег моста. Он је сигуран и безбедан, али се мора прелазити лаганим темпом да се не стварају превелике осцилације, и не више од по троје људи истовремено!

Током целог пешачења нигде не газимо реку, јер је стаза савршено уређена за посетиоце.

Одмах по преласку моста улазимо у село Саска Романа где нас чека бус. Крећемо чим се сакупимо, најкасније до 18 h. Предстоји нам два и по сата вожње до Београда и гранични прелаз; надамо се да ћемо стићи до 23.00 h. Неће бити дужих успутних пауза, већ само на пумпи, како бисмо у Београд стигли док има редовних превоза.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или патике са добрим ђоном за терен), мали ранац са водом и храном за успут, одећа прилагођена терену и временским условима (заштита од евентуалних падавина), пресвлака, батеријска лампа и документа (не заборавите пасош!).

НАПОМЕНА: Молимо вас да СВЕ што вам је потребно за јело и пиће током акције понесете – Румунија није у еврозони, не примају евре, а нигде немамо мењачницу где бисмо их заменили за леје.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.700 дин

ПРИЈАВЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Пријављивање подразумева достављање података: име и презиме, контакт и број пасоша, као и измирење котизације. 

Акцију реализује КАУП тим

kaup@serbianoutdoor.com

065 377 14 74

Врело „Око Беу“

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а

НП Кањон НЕРЕ: кањон Беу (Румунија)

Драги пријатељи, за ову акцију више нема слободних места. За репризу, која ће се одржати 6. априла, пријављивање је у току.

Њено ушће у Дунав означава почетак Ђердапске клисуре, али шира област, заштићена као Национални парк „Кањон Нере у суседној Румунији, позната је као предео бајковите лепоте и заносних пејсажних карактеристика! Шеста је година од како је Нера постала део традиције нашег Клуба 🙂 Како је било први пут, можете погледати овде.

Тиркизна магија Врела "Око Беу" (Ochiul Beiului) Смарагдна Беу

Пролеће је најбоље време да ту лепоту затекнемо у пуном сјају: воде су најбујније, водопади виртуозни, а поред каскада води уређена стаза. Шта више рећи о нечему што се годинама препричава и због чега већина људи сваке године понавља учешће, осим да какве год фотографије приказали, сензационални призори су једноставно неописиви и прави утисак се стиче тек када се види и лично доживи.

Иначе, за празничне дане се планира тродневни боравак у овом Националном парку како би се прошло све оно по чему је надалеко познат. Садржај тог програма можете видети кликом на доњу слику:

Кликни и види програм за празник

ПОЛАЗАК:  у суботу, тачно у 6.00 h са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Морате доћи  15-ак минута раније како не бисмо каснили у поласку.  Путујемо преко Панчева, Ковина и Беле Цркве ка граничном прелазу иза Калуђерова, без успутне паузе (понесите кафу!), јер нас чека гранична процедура што увек одузима сат времена. На 27 km по уласку у Румунију, напуштамо бус и полазимо ка смарагдним слаповима!

КАУПОВЦИ Први водопади, при сусрету са Беу

План је пролазак кањона реке Беу, најлепше Нерине притоке. То значи: видети оно магично врело Око Беу (Ochiul Beiului), водопаде Беушница и Вајоага, проћи део камене стазе у стени кањона Нере, али и 20 km пешачења! Када напустимо возило и кренемо, нема назад, нити скраћене варијанте. Утешно је то што нема успона (осим аритметички).

На 30-ак километара од границе, по уласку у Румунију, заустављамо се надомак села Поток, на полазној тачки за пешачење. Првих 6 km крећемо се прелепим валовитим пределима претежно колским путем, а потом спуштамо кроз шуму све до необично живописног кањона реке Беу.

Раскошни слапови Беу, фото: Александар Вељковић

По спуштању у кањон, настављамо уређеном, означеном стазом и након 1,5 km долазимо до врела Ochiul Beiului. Прелепа тиркизна боја, нестварна провидност као и околне бигрене каскаде реке Беу, остављају посетиоце без даха. На том месту ћете се највише задржати, због чега увек морамо да употребљавамо пиштаљке, колико год да то не волимо, јер се од призора имагинарне лепоте тешко одваја.

Водопад Беушница Видопад Вајоага

Настављамо стазом још 1 km и долазимо до фантастичног водопада Беушница (Cascada Beusnita)! Ту ће бити пауза за фотографисање од максимално 20-ак минута. Враћамо се, пратећи реку низводно и већ након 2 km од врела стижемо до кампа и пастрмског рибњака, где ћемо уприличити кратку паузу колико да се сакупимо (на том месту се може освежити неким пићем). Потез од Врела до водопада Беушница је најлепши, те зачеље има знатно више посла него чело! 🙂

део стазе у кањону Нере прелазак Нере преко висећег моста на крају трасе

Даље настављамо сада већ колским путем и на 2 km низводно од рибњака долазимо до водопада Вајоага (Cascada Vaioaga). После још 2,5 km низводно према ушћу Беу у Неру, прелазимо асфалт и ступамо на предивну стазу, уклесану у саму литицу кањона Нере, која води кроз више малих тунела, такође у стени. Њоме идемо тачно 4 km до села Саска Романа. На свега 500 m пред селом прелазимо реку Неру преко висећег моста. Он је сигуран и безбедан, али се мора прелазити лаганим темпом да се не стварају превелике осцилације, и не више од по троје људи истовремено!

Током целог пешачења нигде не газимо реку, јер је стаза савршено уређена за посетиоце.

Одмах по преласку моста улазимо у село Саска Романа где нас чека бус. Крећемо чим се сакупимо, најкасније до 18 h. Предстоји нам два и по сата вожње до Београда и гранични прелаз; надамо се да ћемо стићи до 23.00 h. Неће бити дужих успутних пауза, већ само на пумпи, како бисмо у Београд стигли док има редовних превоза.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или патике са добрим ђоном за терен), мали ранац са водом и храном за успут, одећа прилагођена терену и временским условима (заштита од евентуалних падавина), пресвлака, батеријска лампа и документа (не заборавите пасош!).

НАПОМЕНА: Молимо вас да СВЕ што вам је потребно за јело и пиће током акције понесете – Румунија није у еврозони, не примају евре, а нигде немамо мењачницу где бисмо их заменили за леје.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.700 дин

ПРИЈАВЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Пријављивање подразумева достављање података: име и презиме, контакт и број пасоша, као и измирење котизације. 

Акцију реализује КАУП тим

kaup@serbianoutdoor.com

065 377 14 74

Врело „Око Беу“

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а

Јужни Кучај: Грза – Пештерац – Сисевац

Нећемо ваљда чекати пролеће да бисмо отишли на слапове Грзе? Добро, легенда каже како су некада пролећа била влажнија од киша и снегова који се топе, те остаде веровање да су потоци, речице и њихови водопади тада раскошнији, са више воде, те да једино с пролећа вреди ићи на врела Грзе. Осим што данас те ствари могу бити и знатно другачије, ови вазда издашни извори увек имају довљно воде да хуче и стварају раскошну слику пенушавих слапова. Чак и да је што „легенда“ каже, тиркизно зелене воде Грзе у контрасту са бакарним шумама око ње, умеју бити чаробан призор, тако да се Грза и ја, готово ритуално дружимо сваке јесени. Уосталом, јесен је време њеног другог хидролошког максимума, што се тиче количине воде!

 

Она настаје спајањем Иванштице („Мале Грзе“) и Велике Честобродице, између туристичког насеља Грза и села Извор и тече 23 km до Црнице у коју се  улива. Масив Јужног Кучаја је огроман сплет само њему својствених особености. По много чему посебне, многе његове вредности се и званично представљају у суперлативу. Грза са својом околином је репрезент јужних обронака овог предивног и посебног предела, препознатљива по лепоти природног амбијента. А тај амбијент, људи су уредили стазама, клупама, ознакама и он ће бити полазна тачка за наш провод у природи 🙂

  

ПОЛАЗАК:  тачно у 6:00 h, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Потребно је доћи 10-ак минута раније, како би не бисмо каснили при поласку. Дани су краћи и време је у толико важније – Carpe Diem! Путујемо аутопутем до  Параћина, затим магистралним до Дома на Грзи, где напуштамо возило, које ће нас чекати предвече у Сисевцу.

Ово место је једно од култних за љубитеље природе. Шетња узводно, до врела Грзе, и видиковаца одвија се стазама, а сам ток Грзе је рај за очи. Све је обележено, а шумске клупе и столови омогућавају предах на отвореном, да се ни за трен не раздвајамо од лепих призора. A ту лепоту чине вредности, захваљујући којима овај предео, у непосредној околини врела Грзе, ужива статус споменика природе.

 

Полазимо од језера, према врелима Грзе, и видиковцима, а потом се одвајамо са стазе и урањамо у Кучај… По доброј видљивости, са другог видиковца се, на линији хоризонта, јасно види Копаоник, а језера и Грза су испод, у првом плану. Проћићемо и Извор испод букве за кога тврде да је лековит.

Језерца... одатле смо пошли... На линији хоризонта Коп! Кад се зумира, јасије је - КОПАОНИК :-)

Обележену стазу напуштамо  после другог видиковца, настављајући на горе, кроз шуму ка Пештерцу. Због деонице као што је ова, неко би ову туру назвао „истраживачком“. Али, ништа се не истражује, само ходамо чистом шумом, лепом и мирисном. Док нам лишће шушти под корацима, смењују се граб, буква и јеле, пролазимо крај извора Иванштице (тзв. Мале Грзе) и ловачког дома. Када пређемо Пештерац, следи лаган спуст, колским путем, све до Сисевца.

Предивна шума за ход шуме Кучаја 

У Сисевцу ћемо одморити и освежити се. На располагању нам је ресторан, а и базен са термалном водом; од хладне Грзе до топле терме – заслужили смо! 🙂 С тим што вода није толико топла као у Ждрелу и Богатићу.  Испод, десно, приказана је описана траса, са параметрима, а за Београд полазимо у 19:30 h како бисмо стигли до 22:00 h.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, пешачки штапови, заштита од ветра и евентуалних падавина; одећа слојевита, примерена временским условима. И купаћи, ако желите у базен.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  

1.900 дин

1.700 дин за групу од 40 учесника

ПРИЈАВЉИВАЊЕ   и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија).

  Акцију реализују:

         Гордана Атанасијевић        и        Немања Манчић

                  065 377 14 74                   064 878 78 78

                   gordana@serbianoutdoor.com                   nemanja@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Зора на Ртњу

Ртањ као инспирација… Тешко да се и за једну другу планину тражи толико „изговора“ да се осмисли нешто другачије: зимски успон, биљоберски успон, ноћни успон, супер успон… И опет бисмо. Овога пута није реч о нечем новом, али можда мало другачијем: чекаћемо зору на врху Ртња, али мало интимније, као што се уосталом зоре и чекају, дакле – у мањем броју, и много мањој колони. За време акције изабрали смо солстицијум (добро де…), а зора на Шиљку пружа, не само узражајан излазак сунца на истоку, већ феноменалну сенку веле његове пирамиде на западу! Припремите стативе, фото апарате и камере, адекватне филтере и објективе, и обавезно топле јакне, јер зоре су хладне – и придружите нам се!

излазак сунца на истоку сенка пирамиде на западу, маестрална фотографија Милутина Живковића

Петак, 22. јуни:

ПОЛАЗАК: тачно у 18:30 h са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Дођите 15 минута раније, како бисмо кренули на време, јер Сунце не чека, a на спектакл треба стићи на време! Обзиром на дужину пута, правимо успутну паузу у „Балашевићу“, а у село Ртањ стижемо до 11:00 h. Имамо времена да се освежимо и припремимо за мисију 🙂

Субота, 23. јуни:

Време потребно за успон је 4 до 5 сати. Сунце излази у 4:52 h, али га ваља сачекати, припремити опрему, тако да ћемо на успон поћи у 23:30 h, како бисмо на врху били до 4:00 h. Месец ће бити у трећој четвртини (скоро пун), изаћиће у петак у 15:38, а заћи током нашег успона у 2:05 h.

 Тик пред зору! Колона са чеоним лампана уме бити врло леп призор на ноћним успонима. Ми за сада то нисмо успели да забележимо објективима

Опремљени, са чеоним лампама на глави, полазимо на врх јужном стазом. Без обзира што ови није масовка, кретаћемо се спорије него што бисмо да је дан, тако да нам треба 4 до пет сати хода до врха. Кад стигнемо, чекамо нови дан, ишчекујући да љубичасти хоризонт пробије ужарена тачка. Али, да би нам ти тренуци заиста били потпуно пријатни, требаће нам топла јакна, јер чекање изласка Сунца протиче у мировању и биће нам заиста хладно.

Истовремено, на западном хоризонту појавиће се сенка Ртањске пирамиде, попут холограма и та два феномена неће бити лако пратити, обзиром да не трају дуго! Током претходних Ртањских свитања, нисмо успели да фотографишемо сенку боље од овог, али смо сигурни да ћемо овога пута бити много успешнији. До тада, испод су две мајсторске фотографије исток-запад, са потписом аутора, уз напомену да се овакве појаве заиста морају доживети у три димензије, дакле видети, посматрати, како би се уопште стекла представа о њиховој спектакуларности.

На истоку Сунце, фото: "Клуб путника Србије" а на западу природни холограм, фото: Данијел Обрадовић

За снимање ових јутарњих феномена биће нам потребно сат времена, па ћемо са врха поћи у 6:00 h и у селу стићи до 9 h.  Испуњени утисцима, крећемо лагано доле, док се Ртањ умива свежином новог дана… Одлазимо на кафу и доручак у „Балашевић“.

  

Даљи план је опуштајућег карактера и подразумева обиласке лепих места, без напора. Тако ћемо најпре свратити у село Криви Вир и видети врело Црног тимока. Возило напуштамо у центру Кривог Вира, одакле до врела имамо непун километар хода. Јутарње светло ће бити оптимално за фотке овог врло интересантног места, јер Црни тимок извире из пећине, преко чијег отвора попут завеса падају гране бршљена, а у стени је ливена плоча са стиховима В. Илића млађег:

Пред извором Ту на светлост дана истиче кристално чист Црни тимок 

Следећа станица је наравно Грза. Осим лаганих, уређених и врло атрактивних стаза, ту је и хотел „Колиба“ где можемо ручати. Предео је врло лепо сређен, има и дрвених клупа и столова, тако да се и ту може ручати – ствар личног избора 🙂 За Београд полазимо до 14 h, односно када се прошетамо до врела и ручамо.

фото: Љиљана Миленковић фото: Слободан Симић

И сутон формира сенку Ртња, показујући где ће Сунце сутра изаћи. А веде кажу да све што живи има своју сенку…

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: чеона батеријска лампа, гојзерице, мали ранац, вода и храна за успут, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.700 дин

1.600 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

За групу од 40 учесника котизација се умањује за 200 дин

Акцију реализују:

              Зоран Стејић       и       Дарко Цветковић

      064 453 83 04                066 613 39 35

  zokimen@serbianoutdoor.com                darko@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

СТАРА ПЛАНИНА – Копренски водопад

Стара планина је, не само у географском смислу, јединствен сплет природних лепота, изузетних вредности и нарочитих амбијенталних особености; то је један свет који се сваком поштоваоцу природе уреже у сећање за сва времена. Зато смо пре четири године одлучили да вас из лета у лето упознајемо са овом, по свему изузетном планином. За упознавање смо одабрали долину Дојкиначке реке – чувено Арбиње и Три чуке, да бисмо се прошлог лета завлачили у њене мање познате, али ништа мање лепе и занимљиве кутке. Овог лета повешћемо вас до врха Копрен, на најлепши и најкуриозитетнији начин: дуж Копренских водопада!

фото Саша Ранчић фото: Саша Ранчић

Копренски водопад је грандиозна појава, настала обрушавањем изворишних кракова Јеловичке реке са Копренског платоа. Пре него стигну у долину Јеловице, ове бистре воде, током Дабиџиног потока преваљују 3,5 km падајући са 1880 на 1180 m надморске висине. На тих 700 m висинске разлике простире се импресиван планински водоток, који на два потеза формира серију водопада, тзв. Доњи и Горњи Копренски водопад.

фото: Горан Радоњић (freebiking.org)

Стрелица показује на две особе које седе, колико да се дочара величина водопада

Оно што ћете видети, не може стати у један кадар, макар био и панорамски; Копренски водопад је највећи и на највећој висини у Србији! Он је циљ ове акције и било би бесмислено описивати га, јер шта год да се каже, мало је спрам оног што ћете на крају видети. Оно на шта морате рачунати је да је успон на Копрен кондиционо захтеван! Траса је дуга и њено савлађивање напорно, тако да одлуку о успону морате донети одговорно.

Петак, 13. јули:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“), тачно у 16 h, како бисмо до 23 h стигли до села Дојкинци. Пут је дуг, наравно имаћемо успутну паузу. Смештамо се у Дојкинцима, у домаћој радиности. Собе су вишекреветне са купатилима. За сутрашњи подухват потребан нам је цео дан, због чега смо и кренули дан пре.

 Јеловичко врело Врело

Субота, 14. јули:

Устајемо рано и у 6.00 h и полазимо ка селу Јеловица до Широке Луке, пролазећи при том ушће Дојкиначе реке и Јеловице (Јеловичко врело). Од Широке Луке, која је полазна тачка за успон, од врха Копрен (1963 m) нас дели 9 km са успоном од 990 m! Скрећемо пажњу да је овај успон врло захтеван и изискује одличну кондицију. Крећемо се по неприступачном, тешко проходном терену, нарочито у нижем делу, док не изађемо из шумског појаса. Кликом на фотографију испод, можете видети како изгледа успон:

Од раскрснице код Широке Луке, наша стаза прелази у уску шумску и даље прати виртуозан речни ток, где слапове смењују водопади високи неколико метара, а стаза је теже уочљива. Изласком из шуме, терен постаје стеновитији, а ми настављамо пратећи Дабиџин поток на ком су два доња Копренска водопада 10-15 m висине. Терен је све стрмији и захтевнији, а у последња 4 km савлађујемо половину свеукупне висинске разлике, што ће кретање учинити споријим. Високо, углављен у стрме стене, лево од врха Копрен налазе се каскаде јединственог Копренског водопада – највећег у Србији (висок 103 m) и на највећој надморској висини (1.820 m).

 фото: Александар Матин

На подручју око водопада не постоје стазе и крећемо се кроз клеку, стрмо према врху. Успон при крају постаје блажи и на крају се завршава на пашњачкој заравни, поред граничне линије са Бугарском, обележеној белим граничним стубовима. Иначе, Копрен је и значајано станиште ретких биљака месождерки, росуље (Drosera rotundifolia) и врста из рода Pinguicula.

врх Копрен поглед на Три Чуке са Копрена

Након предаха, спуштамо се са врха Копрен, пролазећи убрзо извор Шошине Вуније, реке са којом Дабиџин поток ствара Јеловицу. Спуштамо се даље према Стражној чуки и Понору, и коначно у Дојкинце на вечеру и заслужено освежење. Описана траса води претежно преко голети, тј. без хладовине. Терен је делом стрм, делом врло неприступачан, обрастао клеком, а вегетација је у ово доба је најбујнија.

 Отвор

Понор, представља крашку депресију без површинског отицања воде и посебно је атрактивна тачка на овој траси. Дужа страна ове депресије простире се правцем северозапад-југоисток. Богата је изворима који се јављају на њеним ободима. Ови извори су велике издашности, са температуром воде од 5-8° C. Гледано из ваздуха, ареал Понора наликује џиновском, природном левку на висини од око 1.500 m надморске висине, елипсоидне површине, спољашњег пречника до 2 km и унутрашњег 1 km, који у свој отвор прима површинске воде. Такав природан водозахват сам по себи је геоморфолошки феномен какав приличи Старој планини и један је од њених знамења.

Унутра су слапови!  Обавезно понети батеријску лампу

Наравно да се може ући (батеријска лампа се увек носи), шта више – то не треба пропустити, јер су на самом улазу, под каменим сводом слапови. На слици горе их нема, јер је снимљено једног изузетно сувог лета, а иначе, изгледа ОВАКО.

ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ: ова траса је дуга 24 km са успоном од 990 m (и спустом од 1.100 m до Дојкинаца) и за њено савлађивање је неопходна одлична физичка кондиција. Озбиљан успон захтева одлучан темпо, без дугих пауза, како бисмо се у село вратили за дана! Молимо све заинтересоване да ово не губе из вида. ОВДЕ можете погледати приказ трасе на топо карти.

Подсећамо и на присутност клеке, која овде често обраста путеве и отежава кретање, али оне су карактеристика Старе планине, због чега се каже да ко није напунио панталоне клеком, тај није ни био на Старој!  Она ће нарочито бити присутна при успону и то у оном делу око водопада.

Недеља, 15. јули:

Дан после јаке акције има опуштајући садржај. Устајемо опет рано и спакованих ствари у 7.30 h напуштамо село Врело и одвозимо се према Пироту, ка реци Градашници, тачније у њену предивну клисуру, где ћемо провести У клисури Градашницевећи део дана у опуштеној шетњи и купању у реци. Купати се може и у Даг бањици са термалном водом, која извире у самој реци. Клисура је врло атрактивна како због предивног природног амбијента са живописним речним током са безброј слапова и базенчића идеалних за брчкање. А ту су и термални извори, због чега је вода пријатна за купање већим делом године. Ова траса није ни, дуга ни захтевна.

У поподневним сатима крећемо према Сврљигу и успут ћемо обићи водопад Бигар. Он се налази на само 5 km од села Кална, на око 450 m надморске висине. Вода се прелива преко водопад Бигар35 m високе бигрене стене, по којој је и добио име. Узводно од водопада налази својеврсна природна атракција – више мањих водопада у кориту реке и три језерца  бистре воде.

Ручак и освежење у Сврљигу у чувеном ресторану „Камионџије“. У 17.30 h полазимо за Београд, где стижемо до 23.00 h, уз једну успутну паузу.

Приликом конципирања акција  за циклус „Њено величанство – Стара планина“  водили смо се циљем да вам покажемо што више локација Старе планине, али и да при том буде приступачна што ширем спектру пешака. Сваке године смо мењали чаробне речне долине и врхове на које се пењемо. Али, Стара је дословно неисцрпна, још увек мало позната, тако да нам предстоји још много траса за године што следе.

ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац, штапови за пешачење, чеона лампа, одећа прилагођена времененским условима, купаћи костим, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина, пресвлака, храна из ранца.Хит фотка са наше прве Старопланинске акције! (Немања и Милена на Три чуке)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

4.000 дин

3.900 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Због квалитета приступног пута, формирање веће групе није могуће, тако да путујемо искључиво комбијем и број учесника је ограничен на 18.

Котизација обухвата: превоз и трошкове организације.

Смештај у вишекреветним собама, цена по ноћи је 640 динара.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“). Приликом пријаве учешћа обавезно се измирује аконтација у износу од 2.000 дин.

Акцију реализују:

 Новица Радојичић      и       Стоја Богојевић

       nole@serbianoutdoor.com                 stoja@serbianoutdoor.com

      061 170 29 55

  фото serbia.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

НП кањон НЕРЕ

Нера је позната пре свега као граница између Србије и Румуније. Од њеног ушћа у Дунав почиње Ђердапска клисура, али…предео Нере у суседној Румунији представља природну вредност бајковите лепоте и заносних пејсажних карактеристика!

Рано пролеће је најбоље време да ту лепоту затекнемо у пуном сјају: воде су најбујније, водопади виртуозни, а поред каскада води уређена стаза.

Овај предео је заштићен као Национални парк и шта год да напишемо у тексту овог програма, фотографије ће рећи више, а ви покушајте да замислите како то да изгледа на лицу места, или питајте оне који су већ били са нама 🙂

 Седим, гледам, очима не верујем... шумска симфонија...

Како је било прошле године, дочараће вам филм, који можете видети кликом на фотку:

Као и до сада, моћи ћете да бирате дужу или краћу варијанту :

1) Кањон Беу-водопад Беушница,  2) манастир Нера – кањон и водопад Шушаре.  Ове трасе изгледају овако:

траса 1) траса 2) први део траса 2) други део

ПОЛАЗАК:  полазак је исти за све, у суботу, тачно у 6.00 h са паркинга у близини просторија КАУП-а (Устаничка 125). Морате доћи 15-ак минута раније како не бисмо каснили у поласку.  Путујемо преко Панчева, Ковина и Беле Цркве ка граничном прелазу иза Калуђерова. Без обзира што пут није дуг, морамо поћи рано, јер прелазимо границу, што нам одузима сат времена. Из истог разлога не правимо успутне паузе; понесите кафу, а остало већ по потреби.

КАУПОВЦИ Први водопади, при сусрету са Беу

У наставку програма, детаљније ћемо описати понуђене варијанте. Прочитајте добро, како бисте изабрали ону која вам највише одговара:  дуж кањона Беу до водопада Беушница и Вајоага и дуж Нере до села Саска Романа (20 km), и знатно лакша и краћа од манастира Нера, дуж кањона Шушаре до истоименог водопада (7,5 km).

1)   ВРЕЛО Ochiul Beiului – ВОДОПАДИ Беушница и Вајоага – Саска Романа (20 km)

Полазна тачка ове пешачке партије удаљена је од границе 27 km на путу према ушћу реке Беу у Неру. Крећемо се прелепим валовитим пределима претежно колским путем и потом спуштамо кроз шуму све до кањона реке Беу. Овај део трасе је дугачак око 6 km.

 Врело Ochiul Beiului  Водене каскаде на путу до Беушнице Бигрене каде; фото: Александар Вељковић

По спуштању у кањон, идемо уређеном стазом и након 1,5 km долазимо до врела Ochiul Beiului. Прелепа плава боја овог језерцета као и околне бигрене каскаде реке Беу остављају посетиоце без даха. На том месту ћете се највише задржати и рачунамо да ћемо морати да употребљавамо пиштаљке, колико год да то не волимо, јер ћемо вас тешко одвојити од призора заиста несвакидашње лепоте.

Царски! Водопад Беушница Видопад Вајоага

Настављамо стазицом још 1 km и долазимо до фантастичног водопада Беушница! Ту ће бити пауза за фотографисање од неких 20-ак минута и одатле се враћамо истим путем до језера. Идемо истом стазицом све до места где смо се спустили у кањон, па настављамо низводно поред реке и већ након 2 km од језера долазимо до кампа и пастрмског рибњака, где ћемо уприличити кратку паузу ради предаха и освежења (на том месту се може купити пиће).

стаза у кањону Нере прелазак Нере преко висећег моста

На 2 km низводно од рибњака је водопад Вајоага, а даље настављамо још 2,5 km низводно према ушћу Беу у Неру. Одатле следи посластица у виду проласка предивном стазом, уклесаном у саму литицу кањона Нере, која води кроз бројне тунеле. Њоме идемо тачно 4 km до села Саска Романа. На свега 500 m пред селом прелазимо реку Неру преко висећег моста који је сигуран и безбедан, али се мора прелазити лаганим темпом да се не стварају превелике осцилације, и не више од по троје људи истовремено!

код Емануела - зборно место пред полазак приказ трасе на топо карти

Одмах по преласку моста стижемо до села Саска Романа где нас чека друштво са краће трасе и бус. У 18 h би требало да пођемо за Београд. Препорука учесницима је да иду право ка возилу како бисмо што пре прошли границу. Ресторан у Саска Романи ваља прескочити, да бисмо избегли вечите неспоразуме око неуредног враћања кусура. После преласка границе, идемо на вечеру (цена ће бити накнадно потврђена, а прошле године је комплетна вечера коштала 450 дин).

Дужина ове трасе је 20 km са успоном од 420 m и спустом од 580 m. Нигде не газимо реку, јер је стаза савршено уређена за посетиоце. Једино ако неко буде пожелео да се брчка – ок, није забрањено 🙂

2) Манастир Нера – Саска Монтана – кањон и водопад Шушаре (7,5  km)

Главна одлика НП Нера су њене притоке са обиљем водених каскада. Једна од њих је и река Шушара, чији ток бигреним коритом прати стаза до главног водопада. Стаза је уређена, означена и дословно је може прећи свако (најмлађи учесник је био Огњен, 4 и по године). Они који се определе за ову лакшу варијанту, настављају вожњу до села Саска Романа, после кога напуштамо бус ради обиласка манастира Нера.

Црква Свете Петке у Молдавском стилу - манастир Нера карактеристичан дуборез

Стаза до манастира води уз реку (Неру), а величина успона је занемарљива.

Ово монашко насеље у брдском подручју Слатине крај села  Саска Монтана (регија Караш Северин),  основано је 16. маја 1994. Манастир је јединствен у земљи и у Европи као једина верска институција са медицинском услугом. Такође има и неколико манастир Нера, из даљинеуметничких радионица (дуборезачка и две сликарске), као и библиотеку. Посвећеним радом, монаштво промовише византијску уметност, традицију и културне вредности овог подручја. Саграђен  је на иницијативу др Павла Ћирила, пореклом из Слатине. Свети Синод Румунске православне цркве је 19. јула 1994. одобрио оснивање манастира, и исте године, 14. октобра постављен је камен темељац  цркви брвнари, изграђеној у Молдавском стилу, посвећеној Светој Петки. која је манастир Нераосвећена 1997.

Монахиње, њих 40, баве се баве шивењем, пчеларством, сакупљањем и узгајањем дивљег лековитог биља, а ту је и стоматолошка ординација.

Манастир није стар, али се развија ревношћу свог монаштва и изгледно постаје највеће монашка зједница у епархији. На њихов захтев, а уз благослов свештеника Митрополије Молдавије и Буковине, 5. октобра 2001. је дат, део покрова  Свете Петке, на корист  свима који ће се са вером  овде молити.

Пут до манастира приказ трасе на топо карти

Враћамо се и настављамо према Саска Монтани, одакле полазимо у шетњу кањоном Шушаре. Можете ходати и полако, сликати до миле воље, укупно имамо (до водопада и назад) 5 km хода по уређеној стази, тако да ову трасу може прећи и неко са скромном физичком кондицијом.

водопад Шушаре бигрено корито Шушаре извор крај Шушаре

По изласку из кањона, одлазимо у Саска Роману, где чекамо остатак групе која се враћа са дуже трасе. Крећемо што пре, без задржавања у ресторану код Емануела (као раније), и чим се скупимо, крећемо према граници и свраћамо на вечеру у Стару Паланку (одличан ресторан у Банату, на обали Дунава).

водопад Шушара

Доле десно је приказ трасе, а лево видео којим смо прошле године најавили ову лакшу опцију, где се може видети само пролазак Шушаром до водопада и назад:

 tube приказ трасе на топо карти

Овде се завршава акција за оне који су изабрали једнодневну варијанту.  Полазак за Београд до 17.30 h, a oчекујемо да ћемо стићи најкасније до 22.30 h. 

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или патике са добрим ђоном за терен), мали ранац са водом и храном за успут, одећа прилагођена терену и временским условима (заштита од евентуалних падавина), пресвлака, батеријска лампа и документа (не заборавите пасош, личну карту и здравствену књижицу!).

Молимо вас да СВЕ што вам је потребно за јело и пиће током акције понесете – биће вам лакше него да мењате евре за леје.

ЦЕНА:

1.500 дин

1.400 дин  –  за чланове Клуба

ПРИЈАВЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ВАЖНА НАПОМЕНА: Молимо све заинтересоване да за пријављивање попуне овај формулар, како бисмо ажурније водили евиденцију. Ако пријаву шаљете мејлом, или телефоном, молимо Вас да пошаљете податке који се траже у пријави. Наравно, питајте и све што Вас буде интересовало.

Наравно, свесни смо великог интересовања за посету Нери, и ако буде било интересовања, организоваћемо поновни одлазак у суботу 23. априла.

Акцију реализује КАУП тим

kaup@serbianoutdoor.com

065 377 14 74,    063 555 966,    063 283 558

фото: Александар Вељковић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.