Архива за vodopadi

КАЊОНСКИ ВИКЕНД: кањон Великог Пека и Јагнила

Један од предуслова да се остане млад је не упадати у рутину, а авантуре у природи су за то најефикаснији еликсир!  Велики Пек  сам прошла сама априла 2008. и добила силну жељу да тај доживљај поделим. Већ на првом извођењу изазвао је еуфоручно расположење авантуристички настројених учесника. За ЈАГНИЛО сам, годину дана касније веровала да ће их ЗАЧАРАТИ и тако је и било! Спој ова два кањона је постао доживљај за препричавање тако да је ова акција постала нешто што се не сме изоставити из годишњег календара Клуба. Људи често и понављају учешће због веселе и динамичне атмосфере у изузетном амбијенту џунгле, пустиње, кањона, шума, пећина и пропланака!  Ако нисте били, погледајте филм како је било  да стекнете представу о чему се ради, да ли је по вашој мери и како да се спремите.

Спаваћемо у шаторима, у прелепој долини златоносне Тодорове реке.

Јагнило

Када смо вас први пут повели у митски кањон златоносног Великог Пека, доживели сте га као велику авантуру, са готово неочекивано добрим реакцијама, до усхићења. А зашто? Па зато јер су воде мирне, безопасне и може га свако проћи, али целокупан амбијент улива дух авантуре, представљајући своје необичне природне контрасте, тако да су учеснике довеле до еуфоричног расположења, као да смо истовремено прошли Амазонију и Сахару! Наредне године смо га поновили и том приликом вам представили неоткривени драгуљ овог дела источне Србије, који ништа мање није фасцинантан, осим што за њега тешко да је ико чуо, осим ако није одатле, или је ишао са нама – кањон Јагнила.

ЗА ОНЕ КОЈИ ХОЋЕ ОДМАХ ДА ВИДЕ ПЛАН, А МРЗИ ИХ ДА СКРОЛУЈУ ДО КРАЈА:

ПОЛАЗАК:  у суботу, 29. јуна у 6.00 h са паркинга у Устаничкој 125 (Коњарник)

Долазак у Дебели Луг, припрема и полазак у кањон Великог Пека, повратак, подизање шатора, ватра…

Недеља, 30. јуни:

Доручак (можете га понети, али препоручујемо плашинте у селу!), кафа и полазак ка Јасикову у 8.00 h. Аутобус нас оставља пред Јагнилом, одакле настављамо пешице. По изласку из кањона, враћамо се за Београд преко Жагубице. Након акције – окрепљење у ресторану на Млави (Горњачка клисура).

СВИ ОСТАЛИ ДЕТАЉИ СЛЕДЕ У ТЕКСТУ ПРОГРАМА И АКО СТЕ ЗАИНТЕРЕСОВАНИ ЗА УЧЕШЋЕ, ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАЈТЕ!  🙂

Субота, 29. јуни:

ПОЛАЗАК: као што рекох у суботу ујутро у 6.00 h, са паркинга у Устаничкој 125 (Коњарник, близу хотела „Србија“), аутопутем до Пожаревца. Правимо краћу паузу за јутарњу кафу, па настављамо у правцу Кучева и Мајданпека, до Дебелог Луга.

Паунова стена

Када стигнемо у Дебели Луг, станка пола сата да се припремимо за кањон и носимо само оно што нам је за то потребно (остало остаје у комбију. Рачунајте да кањоном тече река и да ће, осим хода по стази, бити и доста квашења (пливања такође, ко хоће и жели), тако да  се у том смислу обучете и обујете на одговарајућ начин. За Пек препоручујемо водонепропусну врећу за ствари, коју можете купити у продавницама спортске опреме, или поручити на Aliexpress.com

Такође треба понети довољно воде, јер она у кањону НИЈЕ ЗА ПИЋЕ, a успутних извора бити неће!

Пре него се спустимо у само корито кањона, идемо на видиковац Паунова стена и Дебелолушке пећине.

Поглед са Паунове стене

Одатле се спуштамо у корито и даље стазом која на десетак места води преко воде. На почетку наилазимо на лагуну – природни базен за пливање, а даље ходамо стазом која је пола сува, пола води преко воде („до слободе“ :-))

 Поглед на Лагуну са Паунове стене Пливање у Лагуни

Кањон је дуг око 4,5 km и биће лепих мотива за фотографисање, али и ситуација које приказује доња фотка у средини и због тога треба понети водонепропусне вреће за ствари.

  

Најзад, стижемо до краја кањона. Прелазимо велику некошену ливаду и стижемо до црпне станице, где ћемо ужинати, пресвући се, јер даље идемо колским путем, изнад кањона.

 

Након пола сата хода. наилазимо на приобални део Ваља Фундате…

  

Ту сви хоће да осете изненадан пустињски призор, док могу да издрже на врућини… 🙂

Оаза ? 

Ту се сада обавезни сви сакупљамо, јер лево скрећемо на стазу лево, што не само да није означено, већ и крајње не упадљиво! Силазимо ка селу, на место са кога смо ушли у кањон. Стаза је најпре уска, стеновита, потом се шири у колски пут кроз шуму. Скретање је дословце неприметно, због чега не смете ићи испред мене!

Поглед на усек кањона са Ваља Фундате Најпре уском стазицом... Прен падура (кроз шуму)

Сада идемо у долину златоносне Тодорове реке, подижемо шаторе, палимо ватру… На месту где логорујемо је излетиште са клупама, столом и чесмом (покривено). У селу је и ресторан „Библиотека“, чији смо гости били прошлог лета. Били смо одушевљени услугом, тако да нам је и то на располагању (што значи: можемо понети своју храну, а можемо вечерати и доручковати у „Библиотеци“!).

Недеља, 30. јуни:

Можда планирате да носите доручак, али вам скрећемо пажњу да то можете учинити и у селу, што свакако препоручујемо, јер нигде нећете имати прилику да пробате дивне влашке плашинте! Након доручка и кафе, у 9.00h спремни полазимо ка Јасикову. Возило напуштамо код прилаза кањону реке Јагнило. Већ на почетку, наилазимо на живописне мотиве…водопади

 водопад Ла Белоњи

Заправо је имање Белићевих, за сад напуштено, али мештани због тога тако називају водопаде који су тик испод њега (Ла Белоњи).

Имање Белић (Ла Белоњи) Овде је сакривено још увек неоткривено благо

Ево и другог водопада, који ћемо видети када се спустимо са имања у корито. На извору овог имања можемо обновити залихе воде за пиће које после бити неће!

 

Водопади нису захтевни за пролазак у смислу да се мора са њих скакати, или пливати – НЕ! Али ћемо свакако бити мокри, тако да ствари морају бити заштићене, али се прелазе пешачки, рекреативно. Кањон крије и пећине које су горућа мета трагача за благом…

   Камена сова

Шта рећи… коритом Јагнила крећемо се до Раданове пећине, тако да  ћемо уживати у богатом живопису кањона Јагнила!

 

Недалеко од Камене сове, која је заиста ремек дело природе, доћићемо до једне старе воденице изнад које је још једна пећина. И најзад, излазимо стазом из кањона на колски пут којим се враћамо.

Претпостављам да вам је већ по фотографијама јасно како морамо бити обучени и обувени за кањон. Дакле, на себи имајте нешто што је згодно за квашење и брзо се суши (купаћи, шортсеви од микрофибера – НИКАКО ПАМУК!). Обути можете и патике, НИКАКО БОСИ. Пред излазак из кањона се пресвлачимо и обувамо гојзерице. За Јагнило вам неће бити неопходне водонепропусне вреће, јер је плитак.

Раданова пећина Пећина изнад воденице; с пролећа је ту феноменалан водопад! Излазимо из кањона стазом, види се стара воденица

До краја идемо колским путем уз станку на један видиковац изнад кањона. По изласку из кањона полазимо за Београд, где стижемо најкасније до 22.30 h (увек смо стизали пре 22 h).

 

ОПРЕМА: шатор, врећа, подлошка, гојзерице (или патике), опциона обућа за воду, одећа погодна за квашење/пролазак воде, купаћи,IMG_9976 водонепропусна врећа за пролазак Великог Пека, мали ранац за пролазак Јагнила, вода и храна из ранца, заштита од сунца, чеона/батеријска лампа, лични прибор.

НАПОМЕНА: обичан, мали ранац можете користити и за пролазак Великог Пека, али га ОБАВЕЗНО заштитите од воде (евентуалног потапања!)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

2.300 дин

НАПОМЕНА: У селу постоји продавница, али се хлеб не може купити, ако се претходног дана не наручи – понесите га ако желите да једете своју храну.

СВЕ КАЊОНСКЕ АКЦИЈЕ СЕ У СЛУЧАЈУ НЕВРЕМЕНА ПОМЕРАЈУ!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h.

Ова поткапина је ОПСЕСИЈА трагача за златом! Може и овако, али је стабилније водом, зато се опремите! Добро нам дошли! :-)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима на састанцима Клуба. Пријављивање подразумева обавезно измиривање аконтације у износу од 1.000 дин.

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

gordana@serbianoutdoor.com

065 377 14 74

Поглед иза водопада 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

НП Кањон НЕРЕ: кањон Беу (Румунија)

Њено ушће у Дунав означава почетак Ђердапске клисуре, али шира област, заштићена као Национални парк „Кањон Нере“ у суседној Румунији, позната је као предео бајковите лепоте и заносних пејсажних карактеристика! Шеста је година од како је Нера постала део традиције нашег Клуба 🙂 Како је било први пут, можете погледати овде.

Тиркизна магија Врела "Око Беу" (Ochiul Beiului) Смарагдна Беу

Пролеће је најбоље време да ту лепоту затекнемо у пуном сјају: воде су најбујније, водопади виртуозни, а поред каскада води уређена стаза. Шта више рећи о нечему што се годинама препричава и због чега већина људи сваке године понавља учешће, осим да какве год фотографије приказали, сензационални призори су једноставно неописиви и прави утисак се стиче тек када се види и лично доживи.

кликни и погледај видео

ПОЛАЗАК: у суботу, тачно у 6.00 h са паркинга у Устаничкој 125 (Коњарник). Морате доћи  15-ак минута раније како не бисмо каснили у поласку.  Путујемо преко Панчева, Ковина и Беле Цркве ка граничном прелазу иза Калуђерова, без успутне паузе (понесите кафу!), јер нас чека гранична процедура што увек одузима сат времена. На 27 km по уласку у Румунију, напуштамо бус и полазимо ка смарагдним слаповима!

КАУПОВЦИ Први водопади, при сусрету са Беу

План је пролазак кањона реке Беу, најлепше Нерине притоке. То значи: видети оно магично врело Око Беу (Ochiul Beiului), водопаде Беушница и Вајоага, проћи део камене стазе у стени кањона Нере, али и 20 km пешачења! Када напустимо возило и кренемо, нема назад, нити скраћене варијанте. Утешно је то што нема успона (осим аритметички).

На 30-ак километара од границе, по уласку у Румунију, заустављамо се надомак села Поток, на полазној тачки за пешачење. Првих 6 km крећемо се прелепим валовитим пределима претежно колским путем, а потом спуштамо кроз шуму све до необично живописног кањона реке Беу.

Раскошни слапови Беу, фото: Александар Вељковић

По спуштању у кањон, настављамо уређеном, означеном стазом и након 1,5 km долазимо до врела Ochiul Beiului. Прелепа тиркизна боја, нестварна провидност као и околне бигрене каскаде реке Беу, остављају посетиоце без даха. На том месту ћете се највише задржати, због чега увек морамо да употребљавамо пиштаљке, колико год да то не волимо, јер се од призора имагинарне лепоте тешко одваја.

Водопад Беушница Видопад Вајоага

Настављамо стазом још 1 km и долазимо до фантастичног водопада Беушница (Cascada Beusnita)! Ту ће бити пауза за фотографисање од максимално 20-ак минута. Враћамо се, пратећи реку низводно и већ након 2 km од врела стижемо до кампа и пастрмског рибњака, где ћемо уприличити кратку паузу колико да се сакупимо. Наиме, на том месту ћемо уприличити паузу да се група сакупи, али и да једемо (оно што смо понели, или у ресторанчићу где иначе примају евре) Цена било ког пића (сок, кафа пиво) је 1 евро. Потез од Врела до водопада Беушница је најлепши, те зачеље има знатно више посла него чело! 🙂

део стазе у кањону Нере прелазак Нере преко висећег моста на крају трасе

Даље настављамо сада већ колским путем и на 2 km низводно од рибњака долазимо до водопада Вајоага (Cascada Vaioaga). После још 2,5 km низводно према ушћу Беу у Неру, прелазимо асфалт и ступамо на предивну стазу, уклесану у саму литицу кањона Нере, која води кроз више малих тунела, такође у стени. Њоме идемо тачно 4 km до села Саска Романа. На свега 500 m пред селом прелазимо реку Неру преко висећег моста. Он је сигуран и безбедан, али се мора прелазити лаганим темпом да се не стварају превелике осцилације, и не више од по троје људи истовремено!

Током целог пешачења нигде не газимо реку, јер је стаза савршено уређена за посетиоце.

Одмах по преласку моста улазимо у село Саска Романа где нас чека бус. Крећемо чим се сакупимо, најкасније до 18 h. Предстоји нам два и по сата вожње до Београда и гранични прелаз; надамо се да ћемо стићи до 23.00 h. Неће бити дужих успутних пауза, већ само на пумпи, како бисмо у Београд стигли док има редовних превоза.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или патике са добрим ђоном за терен), мали ранац са водом и храном за успут, одећа прилагођена терену и временским условима (заштита од евентуалних падавина), пресвлака, батеријска лампа и документа (не заборавите пасош!).

НАПОМЕНА: Молимо вас да СВЕ што вам је потребно за јело и пиће током акције понесете – Румунија није у еврозони, не примају евре, а нигде немамо мењачницу где бисмо их заменили за леје.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.700 дин

ПРИЈАВЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h.

Пријављивање подразумева обавезно достављање података: име и презиме, контакт и број пасоша, као и измирење котизације. 

Акцију реализује КАУП тим

kaup@serbianoutdoor.com

065 377 14 74

Врело „Око Беу“

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а

ГРЗА – жубор пролећа

Због великог интересовања, идемо поново на Грзу!

С пролећа су воде најјаче и водопади пенушају пуном снагом, а Грза је међу њима КРАЉИЦА! Стога је уврежен обичај да се управо тад иде на њена врела. Међутим, овога пута долазимо на Грзу да бисмо скренули пажњу да Краљици прети атентат! Баш тако, јер је за неке она само флуид довољне снаге да покрене пар турбина. У име нашег гласа НЕ за МХЕ, фотографије носе амблем борбе Параћинаца за oдбрану Грзе.

Она настаје спајањем Иванштице („Мале Грзе“) и Велике Честобродице, између туристичког насеља Грза и села Извор и тече 23 km до Црнице у коју се  улива. Масив Јужног Кучаја је огроман сплет само њему својствених особености. По много чему посебне, многе његове вредности се и званично представљају у суперлативу. Грза са својом околином је репрезент јужних обронака овог предивног и посебног предела, препознатљива по лепоти природног амбијента. А тај амбијент, људи су уредили стазама, клупама, ознакама и он ће бити полазна тачка за наш провод у природи 🙂

 

ПОЛАЗАК: тачно у 6:00 h, са паркинга у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Потребно је доћи 10-ак минута раније, како би не бисмо каснили при поласку. До планинарског дома „Ђорђе Живковић на Грзи, где напуштамо возило, предстоји нам двочасовна вожња и пауза за кафу код „Старог храста“.

Ово место је једно од култних за поклонике природе. Шетња узводно, до врела Грзе и видиковаца одвија се стазама, а сам ток Грзе је рај за очи. Све је обележено, а шумске клупе и столови омогућавају предах на отвореном, да се ни за трен не раздвајамо од лепих призора. A ту лепоту чине вредности, захваљујући којима овај предео, у непосредној околини врела Грзе, ужива статус споменика природе.

Полазимо од Дома, где нас на крају пешачења чека возило, према врелима Грзе, и видиковцима. По доброј видљивости, са другог видиковца се, на линији хоризонта, јасно види Копаоник, а језера и Грза су испод, у првом плану. Проћићемо и Извор испод букве за кога тврде да је лековит. За ово је довољно максимално 2 сата.

На горњој фотографији је графички приказ траса на 3Д топо карти, тако да лакше пратите изложен програм. Пошто се вратимо са видиковаца и врела на почетну тачку, када се окупимо, полазимо заједно према Малом Јаворку (756 m НВ). Ако нисмо прекорачили временски оквир за шетњу до врела и видиковаца,  настављамо према Јаворачком врху (927 m НВ) и спуштамо до Дома поред Козјег рога. Ако смо се превише задржали на врелу и видиковцима, скрећемо лево ка врху Мали Јаворак (756 m НВ) и спуштамо се гребенски, до Језера. Ни једна од тих стаза није тешка, а којом ћемо поћи, зависи само од тога колико будете занесени самим врелима и видиковцима.

 фото: DevianArt

Да ли је ово последње пролеће за Грзу какву знамо? Наиме, инвеститори (група алавих предузетника, за које реке представљају флуид за покретање турбина), планирали су овог пролећа изградњу мини хидроелектране, снаге 499 kW, што је одприлике довољно за рад једног кућног котла за грејање! Али ће за то 2,6 km раскошно лепог и животом богатог тока реке Грзе бити спаковано у металне цеви пречника 90 cm – сасвим довољно да се уништи живот низводно од замишљене хидроелектране! Параћинци се са тиме не слажу и боре се под слоганом „Одбранимо Грзу“ са амблемом који видите на фотографијама овог програма. Наша акција је подршка тој борби, да сачувамо Краљицу од атентата, а трасу пролазимо са КАУП-Ресавица и Грађанским покретом „Одбранимо Грзу“.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, пешачки штапови, заштита од ветра и евентуалних падавина; одећа слојевита, примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  

1.900 дин

1.700 дин за групу од 40 учесника

ПРИЈАВЉИВАЊЕ   и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба.

  Акцију реализују Ненад Царевић и Немања Манчић:

064 878 78 78

 nemanja@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Јужни Кучај: Грза – Пештерац – Сисевац

Нећемо ваљда чекати пролеће да бисмо отишли на слапове Грзе? Добро, легенда каже како су некада пролећа била влажнија од киша и снегова који се топе, те остаде веровање да су потоци, речице и њихови водопади тада раскошнији, са више воде, те да једино с пролећа вреди ићи на врела Грзе. Осим што данас те ствари могу бити и знатно другачије, ови вазда издашни извори увек имају довљно воде да хуче и стварају раскошну слику пенушавих слапова. Чак и да је што „легенда“ каже, тиркизно зелене воде Грзе у контрасту са бакарним шумама око ње, умеју бити чаробан призор, тако да се Грза и ја, готово ритуално дружимо сваке јесени. Уосталом, јесен је време њеног другог хидролошког максимума, што се тиче количине воде!

 

Она настаје спајањем Иванштице („Мале Грзе“) и Велике Честобродице, између туристичког насеља Грза и села Извор и тече 23 km до Црнице у коју се  улива. Масив Јужног Кучаја је огроман сплет само њему својствених особености. По много чему посебне, многе његове вредности се и званично представљају у суперлативу. Грза са својом околином је репрезент јужних обронака овог предивног и посебног предела, препознатљива по лепоти природног амбијента. А тај амбијент, људи су уредили стазама, клупама, ознакама и он ће бити полазна тачка за наш провод у природи 🙂

  

ПОЛАЗАК:  тачно у 6:00 h, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Потребно је доћи 10-ак минута раније, како би не бисмо каснили при поласку. Дани су краћи и време је у толико важније – Carpe Diem! Путујемо аутопутем до  Параћина, затим магистралним до Дома на Грзи, где напуштамо возило, које ће нас чекати предвече у Сисевцу.

Ово место је једно од култних за љубитеље природе. Шетња узводно, до врела Грзе, и видиковаца одвија се стазама, а сам ток Грзе је рај за очи. Све је обележено, а шумске клупе и столови омогућавају предах на отвореном, да се ни за трен не раздвајамо од лепих призора. A ту лепоту чине вредности, захваљујући којима овај предео, у непосредној околини врела Грзе, ужива статус споменика природе.

 

Полазимо од језера, према врелима Грзе, и видиковцима, а потом се одвајамо са стазе и урањамо у Кучај… По доброј видљивости, са другог видиковца се, на линији хоризонта, јасно види Копаоник, а језера и Грза су испод, у првом плану. Проћићемо и Извор испод букве за кога тврде да је лековит.

Језерца... одатле смо пошли... На линији хоризонта Коп! Кад се зумира, јасије је - КОПАОНИК :-)

Обележену стазу напуштамо  после другог видиковца, настављајући на горе, кроз шуму ка Пештерцу. Због деонице као што је ова, неко би ову туру назвао „истраживачком“. Али, ништа се не истражује, само ходамо чистом шумом, лепом и мирисном. Док нам лишће шушти под корацима, смењују се граб, буква и јеле, пролазимо крај извора Иванштице (тзв. Мале Грзе) и ловачког дома. Када пређемо Пештерац, следи лаган спуст, колским путем, све до Сисевца.

Предивна шума за ход шуме Кучаја 

У Сисевцу ћемо одморити и освежити се. На располагању нам је ресторан, а и базен са термалном водом; од хладне Грзе до топле терме – заслужили смо! 🙂 С тим што вода није толико топла као у Ждрелу и Богатићу.  Испод, десно, приказана је описана траса, са параметрима, а за Београд полазимо у 19:30 h како бисмо стигли до 22:00 h.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, пешачки штапови, заштита од ветра и евентуалних падавина; одећа слојевита, примерена временским условима. И купаћи, ако желите у базен.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  

1.900 дин

1.700 дин за групу од 40 учесника

ПРИЈАВЉИВАЊЕ   и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија).

  Акцију реализују:

         Гордана Атанасијевић        и        Немања Манчић

                  065 377 14 74                   064 878 78 78

                   gordana@serbianoutdoor.com                   nemanja@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Национални парк Уна – рафтинг

Име су јој дали Римљани, као јединој тако лепој. Даме које се зову Уна – не плаћају улазницу за Национални парк! Врелина лета просто намеће идеју о одласку на Штрбачки бук и свакако ће пријати не само као освежење, јер тога имамо и код нас, много ближе, већ и очима да упијемо несвакидашње лепоте јединствене Уне 🙂

 

Видећете зашто је Рафтинг на Уни много више од самог рафтинга – открићете непоновљиву чар њене нетакнуте природе, кристално чисте смаргаднозелене воде, игре светлости спектакуларних брзака, слапова каскада и водопада, необично извајаних  седрених структура, брзаци, слапови, каскаде, водопади што заједно са кањонима чини јединствену природну лепоту, али и идеалне услове за рафтинг. Због свега тога, не само да нећете остати равнодушни, него ће вам овај доживљај учинити викенд незаборавним! Уна то је чаролија, то је бајка, то је симфонија, непоновљив доживљај…она је ЈЕДНА и ЈЕДИНА!

 

Прошло је много векова од како је својом јединственом лепотом, бројним слаповима и смарагдним, кристално чистим водама зачарала Римљане, до маја 2008., када је стављена под заштиту као Национални парк.

НП Уна простире се долином горњег тока реке Уне, као и долином њене десне притоке Унца, све до речице Крке на западу. Ово подручје представља јединствену природну целину у овом делу Европе, врло вредну за очување како због узузетно атрактивног амбијента, тако и ради укупне рељефне и биолошке разноликости. На сваком кораку су видљиви напори да се ово природно богатство сачува и уреди за посете. Приступ водопадима Штрбачки и Миланчев бук је уређен и омогућен је безбедан приступ свим љубитељима природе. Постављене су дрвене стазе са заштитном оградом, чиме је омогућен атрактивнији поглед на слапове.

Петак, 29. јун:

ПОЛАЗАК:  тачно у 16.30 h са паркинга испред нашег клуба (Устаничка 125 ц, Коњарник) крећемо пут Босне. Потребно је доћи 15-ак минута раније како би смо кренули на време.

Возимо се аутопутем преко Хрватске, настављамо према Бања Луци, па затим преко Мањаче према НП Уна. Обзиром да је пут дуг и чекају нас два преласка границе, успут ћемо правити паузе према потреби. Долазак и смештај у камп који је тик уз реку (једини у НП), иза поноћи.

Овај простор је и у културно-историјском смислу подручје са богатим Уна у Мартин Бродунаслеђем. Посебан положај на транзитном правцу према мору довео га је у прошлости под утицаје многих култура, па отуд и бројна археолошка налазишта, остаци средњовековних тврђава и сакралних објеката различитих вера и култура. Специфичност Уне је изразита дужина њеног «седротворног» тока, са читавим низом пратећих феномена (седрених пећина, острва, када и слапова), те с различитим облицима котлина (слапови УнцаМартин Брод, Кулен Вакуф, Клиса, Лохово) и клисура кањонског типа, узводно и низводно од Мартин Брода те низводно од Штрбачког бука.

За реку Унац карактеристичан је њен облик крашког тока, посебно у њеном доњем делу, на којем на пролазу кроз кањонски део више пута понире и извире, на крају на Црном врелу, које по својим карактеристикама и лепоти спада у посебан природни феномен.

Субота, 30. јун:

Јутарња кафа и доручак на најлепшем могућем месту, уз шум воде и невероватну свежину коју могу да осете срећници које ујутро овде затекну! На тренутак ћемо доживети ту несвакидашњу лепоту и разумети зашто сви они који једном виде Уну, поново јој се враћају!

Штрбачки Бук Штрбачки Бук

Око 10 h, задужујемо опрему (неопренско одело, чизме, сигуроносни прслук, кацигу), уписујемо се у списак, испијемо пиће добродошлице. Са собом носимо само оно што ћемо користити на реци ( купаћи костим).

Ове године смо се одлучили да у понуди буду две етапе рафтинга:

  • Штрбачки бук – Лохово (група А)
  • Костела – Грмуша (група Б)

Возимо се сви кроз парк према Штрбачком буку одакле креће једна од рафтинг етапа. Непосредно пре бука, улазимо у чамце и упознајемо се са техником веслања и правилу понашања током рафтинга, пратимо инструкције скипера. Код Штрбачког бука, сви излазимо из чамаца, пролазимо поред бука, обезбеђеним стазама за посетиоце и подно бука чекамо своје чамце. За то време скипери спуштају опрему низ бук и то је посебна атракција овог рафтинга. Време до почетка рафтинга проводимо у разгледању бука и фотографисању. Након тога групе се

раздвајају.

Група А: улази у чамце подно Штрбачког бука и наставља са рафтингом.

Око 11.00 h почиње рафтинг у трајању од 4 часа.

Група Б:  која иде на рафтинг Грмуша – Костела, наставља даље возилом према стартној тачки.

Овај део реке Уне је занимљив и атрактиван, примерен за почетнике и оне који иду први пут. Дужина етапе је 13 километара, трајање вожње од 2,5-3 сата. Са паузама, зависно од водостаја укупно време трајања 4,5 сати, тежина воде 2-3°. Рафтинг етапа Костела – Грмуша идеална је за породичне излете са децом. А брзаци и мањи слапови пружају одговарајући авантуристички осећај.

Сезона рафтинга на Уни траје од марта до октобра. Тежина спуста у првом делу је IV – V степена, а додатна атракција за посетиоце су скокови скипера са Штрбачког бука (18 m висине). Ми ћемо проћи мирнију варијанту кроз горњи кањон Уне, од Штрбачког Бука до Лохова (тежина спуста I – II степена). Температура воде се креће од 13 до 17 степени С.

Водопад Штрбачки бук је заправо група слапова у непосредној близини. Највећи од њих је висок око 24 m. Овде се Уна свом својом силином обрушава низ њега, стварајући заглушујући хук и импресиван облак распршених капљица воде, које ношене ветром представљају право освежење у топлим летњим данима. Низводно од Штрбачког бука, у дужини од 15 km, постоји више узастопних слапова и брзака који овај део Уне чине најатрактивнијим за многобројне љубитеље рафтинга. Својом лепотом и грандиозношћу Штрбачки бук је одабран за почетну станицу најатрактивније етапе за Рафтинг Уном.

Учесницима није потребно веслачко искуство или вештина. За само неколико минута ће, под вођством искусних скипера, постати део уиграног веслачког тима који јури кроз пенушаве букове и каскаде.  Рафтинг водичи су искусни кајакаши-скипери, врсни познаваоци дивљих вода, а нарочито реке Уне. Уз њих ћете на атрактиван и необичан начин доживети лепоту реке и њених кањона. Река Уна је једна од најлепших и најчистијих река света. Нетакнута природа долине реке Уне и њени смарагдни брзаци су очаравајући!

 

Након завршетка рафтинга, групе се спајају у Лохову, следи враћање опреме, туширање, пресвлачење, освежење и ручак. Касно поподне се одвозимо возилом до центра Бихаћа, следи слободно време за обилазак града. У 21.00 сви се враћамо у камп на ноћење.

Недеља, 1. јули:

До 8.30 h устајање, јутарња кафа, паковање ствари и смештање у возило. Возимо се око 3 сата до Бања Луке. Возило остаје на паркингу код градске тврђаве, одакле пешке одлазимо у шетњу поред тврђаве и Врбаса, где правимо паузу за освежење, можемо  имати ручак – у изворном месту где се спрема прави Бањалучки ћевап!

Одатле нам је и полазно место за вожњу ДАЈАК чамцем, уколико временски услови дозвољавају и буде заинтересованих. Вожња овим чамцима кошта 15 €, односно 5 € по особи, обзиром да један чамац прима три особе.

Бања Лука Бања Лука

При повратку, посећујемо  манастир траписта, овај монашки ред је најпознатији по производњи чувеног сира.

Потом настављамо према  Београду где стижемо до поноћи (са успутним паузама, наравно).

ОПРЕМА:   пешкир, купаћи костим, суву одећу и обућу коју ћете обући после авантуре. На реци је добро имати неку врсту заштите од сунца. Ако желите фотографисати, користите апарате отпорне на воду (водоотпорне). Не носити драгоцености (накит, сатови и сл), а уколико носите наочаре причврстите их траком.

скокови скипера

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

50 € + 1000 дин

50 € + 900 дин за чанове клуба са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата: превоз, организационе трошкове, боравишне таксе.

Котизацијом није обухваћено:

  • 2 ноћења у кампу: у сопственим шаторима, (10 €), у двокреветним бунгаловима, (20 €), у апартманима са сопственим купатилом (40 €),
  • цена рафтинга 43 € (превоз до старта, неопрен одело, обућа, прслук, кацига, весло, осигурање и услуга скипера),
  • улазнице за НП Уна
  • оброци током путовања
  • доручак у кампу 3 €
  • ручак након рафтинга 7 €

Путно и здраствено осигурање је обавезно. Ако га већ немате, можете га најповољније обезбедити преко нас, када се будете пријављивали.

Рок за пријављивање је до 10. јуна.

НАПОМЕНА:

  • смештај у кампу подразумева употребу заједничких туш кабина и тоалета у склопу кампа.
  • Уз пријаву обавезно је доставе податаке (број путне исправе и датума рођења, за оне који узимају осигурање)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације  средом од 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“). Приликом пријављивања обавезно је измирење аконтације у износу од 30 € и целокупан износ за ноћења, а остатак 10 дана пред пут.

По Правилнику, у случају одустајања, новац се враћа искључиво ако се обезбеди замена.

Акцију реализује Стоја Богојевић:

061 170 29 55,  stoja@serbianoutdoor.com

„…Била је то Уна. Отац се смије, мисли да сам се препао па ме придржава и говори ми да се не бојим, да је ћуприја тврда, а ја се не бојим: само лебдим, сав просјан том Уном, тим невидљивим чудом, за које бих једино знао рећи, љепота, љепота, мало ми очију да гледам, мало ми плућа да дишем.“ Скендер Куленовић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Жубор пролећа: Таорска врела – Клокочевац

Таорска врела се налазе у Доњем Таору недалеко од пута за Маковиште. У овом предивном природном простору, некад је постојало 12 воденица, а сада их је остало неколико од којих су само две или три у неком нормалном стању где се може видети како је све то некад изгледало. Фотографије овог краја су некад красиле сваку брошуру која је представљала лепоте некадашње СФРЈ. Али, откако су врела каптирана 80-их година прошлог века за потребе Косјерићког водовода, ови предивни слапови су мање јачине, тако да своју аутентичну лепоту показују једино у рано пролеће. Тада их и посећујемо, као и сваке године, а како нам је било, можете видети у овим фото галеријама:

2013          2014          2015          2016          2017

Сваке године идемо нешто другачијом трасом, а ове смо решили да главни акценат ставимо на један доста скривени и непознати драгуљ природе – Клокочевац 🙂 

  

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:30 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо преко Лајковца, Ваљева и Косјерића до Маковишта и Сијања где је полазишна тачка пешачења. Идемо у правцу североистока и веома брзо (након само 1,5 – 2 км) долазимо до Таорских врела. Ту је планирана прва пауза, како бисмо могли у миру да уживамо у лепоти воде и водених каскада. Ко буде хтео, моћи ће да истражује околину, а ко буде желео само уживање и мир имаће за то сасвим довољно времена.

  

Након паузе настављамо у правцу истока долином реке Скрапеж и онда се уз Бели поток пењемо до Ћировине. Настављамо још мало узбрдо и долазимо до споменика народном хероју Жикици Јовановићу Шпанцу. Правимо још једну краћу паузу и продужавамо на север ка Радановцима и ловачкој кући Лајковача. Пут нас даље води на исток и долазимо до Дреновачког кика. Још мало истим правцем и стижемо до Лилове превије у чијем подножју извире речица Клокочевац. Овде почиње други део данашње акције – пролаз кроз веома живописни кањончић ове скривене веселе планинске речице.

Споменик природе „Клокочевац“ налази се у западној Србији у сливу реке Градца, на северној страни њеног развођа са Скрапежом. Споменик природе „Клокочевац“ стављен је под заштиту ради очувања мешовите шуме букве, јеле са мечјом леском и племенитим лишћарима прашумског карактера (Corilo colurnae – Abieti – Fagetum Gaj.) на локалитету Ком, на планини Повлен, као природни арборетум са 16 различитих врста дрвећа на малом простору.

Ово је био цитат са сајта Србијашума, а ми ћемо додати још и ово: Клокочевац се након свог тока од неких 9 км улива у Буковску реку која даље тече као Суваја до састава са реком Градац. Градац се улива у Колубару, ова у Саву, Сава у Дунав, а Дунав у Црно море. Дакле, воде маленог Клокочевца путују веома, веома далеко.

Одмах на самом почетку посећујемо водопад висине од неких 20-ак метара. Правимо малу паузу на његовом врху, па онда настављамо околним путићем до подножја.

На врху водопада Пењање уз водопад  Клокочевац

Даље идемо што стазом поред реке, што самим коритом реке, у зависности како нам терен дозвољава лакши пролаз. Имамо небројене преласке реке са једне стране на другу, тако да је потребно бити спретан у свему томе, а наравно, добра обућа се подразумева. Има доста клизавог камења које не дозвољава несигурност и због тога су гојзерице неопходне. Такође нас очекује и прескакање оборених стабала и грања, провлачење кроз шибље и трње итд…, али за некога ко је вичан кретањима по оваквим теренима, пролазак кроз кањон Клокочевца представља право уживање.

Место за медитацију  

Као што је већ речено, кањон је дугачак око 9 км, на самом крају пролазимо испод пруге и долазимо до улива Клокочевца у Буковску реку где завршавамо акцију.Један од многобројних преласка реке

Укупна дужина пешачења је 22-23 км са висинском разликом од 650 м. у успону и 1000 м. у силаску. Пролазак кроз кањон Клокочевца је мало захтевнији од обичног кретања шумским стазама и због тога није за почетнике, а поготово не за оне који немају адекватну обућу. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо су углавном добри колски и гребенски путеви, шумске стазе, коритом реке и стазе ван корита којима се веома ретко иде.

На крају акције свраћамо до неког од успутних познатих окрепилишта (или домаћинство Обрадовић у Буковима, или неки ресторан на Дивчибарама). Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 часа).

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.500 динара

1.400 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:30 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 h).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

 Испред "Камена мудрости"

    Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Национални парк ОЛИМП (активно лето у Грчкој)

На 90 km југозападно од Солуна, у подножју планине Олимп, на најлепшем делу обале Егејског мора смештена је Лептокарија. Мирно и тихо место, са изузетно гостољубивим људима. Над њом се издиже митски Олимппланина богова, како су нас нучили још у детињству кроз бајке из класичне старине. Али та импресија оживљава како крочите на ову планину. Осећате нешто божанско, да ли због аутосугестије, али сваки направљен корак само потврђује такво осећање. Његова моћна природа нестварне лепоте, импозантне стеновите литице, тако високе и окрутне… изазивају у оку посматрача дивљење и поштовање. Обилује дивљим рекама, које неумољиво траже свој пут ка низинама, правећи невероватне усеке – кањоне у, рекло би се недодирљивим стенама. То су облици чудесни, често сакривени од ока посматрача, у кањонима изузетно високих и несавладивих литица. Мора се одати почаст тим моћним рекама, које својом снагом и упорношћу стотинама хиљада година уназад обликују те стене и теку и живе у тој нераскидивој вези коју само природа може да створи. Реке изузетно атрактивне, што због околне шуме четинара, само корито се састоји од стеновитих громада, камена свих облика и величина, чисте, брзе, бистре воде, препуне слапова, брзака, базенчића, нестварне боје. Речно корито је целим током прозирно да се у њему огледа околина и да се вековима чуди својој несвакидашњој лепоти. Шума је прича за себе, препуна кисеоника и свих микроелемената које чисте наша плућа и крв од свих токсина које доносимо из својих градова у којима боравимо. То је боговски осећај удисати тај ваздух, цело тело пева! Дрвеће је чаробно, има изузетно огромних стабала која су доживела дубоку старост, очувана од људи због неприступачног терена са којим се стопило и ту у тишини живи пуним плућима, чекајући  пролазнике да застану и да се диве осетивши тај склад који опстаје овде и још на неколико места на овој планети. Боравак на овом месту уноси у човека несвакидашњу енергију: испуњености, потпуног мира, спокоја, радости да си ти баш данас имао прилику да си управо овде, осетићеш невероватну срећу што си жив! Ово ћу рећи, да свако ко је једном прошао овом планином увек жели да јој се врати…има ту много, много магије!

Ова акција је осмишљена као активан одмор са трекинг турама у циљу упознавања природних вредности највећег Националног парка у Грчкој.

images (2) 

ПЛАН АКТИВНОСТИ:

 1. дан – Полазак аутобуса у 19:30 h. Ноћна вожња са успутним задржавањима ради одмора. У раним јутарњим сатима стижемо у Лептокарију и смештамо се у апартмане (студије).

Лептокарија своје госте често изненади својом једноставношћу и чистим морем.

Људи је воле због дуге, пешчане плаже, близине историјских и природних знаменитости, наклоњених грчких домаћина и приступачних цена. Због близине Олимпа, упркос летњој врелини, Вечери су пријатно свеже јер пирка ветрић са планине. У овом месту вода из чесме је питка и лепа за пиће.

Продавнице и пијаца (која се одржава уторком) су одлично снабдевене.

Главна улица у Лептокарији је вечерњи корзо! А вечерње шетње крај плаже су неизиставни доживљај, када се нађете поред мора, зар не?

Једном речју – све што пожелите, или вам може затребати, можете наћи у овом градићу.

Ако желите да се упознате и са осталим градовима и местима ове регије, лако то можете урадити, јер кроз само место пролази пруга са екстра брзим возом. На располагању је мноштво понуда за обиласке и организоване излете, па тако из Лептокарије можете отићи до Солуна, Атине, Метеора, Литохора, Олимпа, Скијатоса и многа позната и занимљива места.

2 – 11. дан – Лептокарија, долазак и смештај у апартмане (студији). У овом интервалу биће организоване следећи факултативни излети као пешачке акције:

Кањон реке Енипее: нови манастир Свети Дионисије – Приони 1100 мнв– стари манастир Свети Дионисије – Литохоро 400 мнв – 14 km, стаза је валовита, са неколико мањих успона и спуста, спада у средње тешке стазе.

Кањон реке Орлиа: Аг.Константинос 300 мнв – обалом реке Орлиа са више водопада – Коромила 1000 мнв – и назад 8 km са висинском разликом око 500 мнв и спада у средње тешке стазе.

 

Стари манастир Свети Дионисије је иначе био 1821. године спаљен и опљачкан од стране Турака, док је 1941. године, био бомбардован од стране немачке авијације, и тада је и потпуно уништен. Тадашњи мештани – монаси који су се ту налазили – успели су да сачувају и склоне доста предмета из тог старог манастира, као и неколицину моштију. То се чувало међу народом, да би се изградњом новог манастира 1950. године, сви предмети и мошти пренели у манастирски музеј.

Манастир Свети Дионисије који је изграђен 1950. године,  у њему су сачувани предмети који су донешени из старог манастира. У дворишту поред цркве се налази музеј, продавница и радионице монаха.

Свети Дионисије се у Грчкој слави 23. јануара, као сећање на самог свеца. Он је сахрањен у тадашњој капели манастира, а остаци гроба и дан-данас постоје.

У подножју планине налази се древни Дион, а у њему археолошки музеј. Ово је било свето место Македонаца, где је Александар Велики приносио жртву пре него што је кренуо да освоји свет. Током августа се у обновљеном античком позоришту одржавају бројне културне манифестације.

Остаци утврђеног македонског светог града откривени су од стране археолога 1928. године а људи су га непрекидно насељавали од VДионI века пре наше ере, па све до V века наше ере. Иначе, име места – Дион, потиче од имена врховног бога Зевса (Dias– бог).

Са унутрашње стране порушених зидина, пронађени су остаци два древна античка театра (грчки и римски – Римски Одеон), стадиона, јавних зграда, продавница и радионица разних заната и јавна купатила са системом за довод воде. Међу осталим рушевинама, утврђено је постојање 14 улица са остацима храмова.

Тврђава Платамон: – Неи Пори – Платамон – Стари Пантелејмон – Неи Пори. Пешачење, успон до утврђења Платамон па до етно села Стари Пантелејмон и силазак до Неи Порија, стаза је дужине15km, са висинском разликом 450м, спада у лакше стазе.

Платамон тврђава је венецијански дворац саграђен између 1204 и 1222 године. Налази се југоисточно од планине Олимп, на стратешком положају који контролише излаз из долине Темпе, кроз који пролази магистрални пут који повезује Македонију са Тесалијом и јужном Грчком. Са својим дижон кулама делије јако инпресивно. 1389 су замак освојили турци где су током своје окупације ојачали заштитне зидове а 1881 се замак враћа грцима. По неким истраживањима сматра се да је на овом месту некада постојао антички град Heraclio или Heraklion. Језгро града Herakliona  још увек није нађено, али се претпоставља да се налази, на северозападној страни брда, где су пронађени новчићи из античког периода приликом последњег ископавања. Поглед са замка је прелеп на околна места Nei Pori и Platamon.

На шумовитим обронцима Олимпа на 450 мнв, лежи ушушкан стари градић Стари Пантелејмон, са предивним погледом на целу подолимпијску ривијеру, заштићен од Грчке државе као споменик културе.

Оно што је држава заштитила је заправо архитектура, односно стара македонска градња, где се све куће морају типски градити, те тако чак и хотел са пет звездица споља изгледа као мала кућица, беле фасаде у комбинацији са природним материјалима каменом и дрветом. У селу има мноштво прелепих, старих и у потпуности реновираних кућа.

Пошто се село налази на брду, четири километра изнад магистралног пута, што значи да је ван главних токова, Грци нису имали намеру да улажу у обнову кућа. У неком моменту куће су биле потпуно пропале и напуштене. Локалци причају како су туристи, углавном Немци и Енглези, средином 90-тих година XX века, током свог летовања „пронашли“ село, одушевљено покуповали све старе куће и реновирали их, поправили дрвене ограде и плочник на старим улицама. И док су Грци дошли себи, највећи део овог етно села је постао власништво странаца. Село је данас изузетно чисто, препуно разнобојног цвећа и шармантних сеоских старетинарница: стари рамови за слике, фењери, свећњаци, фруле само су неки од предмета које овде можете купити.

У центру Старог Пантелејмона налази се трг на којем су смештени црква, радње са сувенирима, традицонални ресторани чије се баште налазе у хладу стогодишњег платана су печат овог места.

 

12. дан – напуштање објекта, полазак аутобуса у време добијено од стране представника агенције. Дневна и ноћна вожња са успутним задржавањима ради одмора.

13. дан – долазак у Београд у раним јутарњим сатима.

НАПОМЕНЕ:

  • Рок за пријављивање учешћа је до 6. септембра

  • Пешачења са успонима у НП Олимп су средње захтевна, а организујемо их у најатрактивнијим локалитетима планине. 

  • Ситуација одустајања учесника, из било ког разлога, регулише члан 7. став 3 Правилника о извођењу акција

    Учесници акције су чланови Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

 

ОПРЕМА: за све пешачке туре обавезна је летња планинарска опрема (гојзерице и мали ранац са водом и храном за успут), штапови и заштита од сунца и евентуалних падавина.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  од 100 до 150 €, у зависности од смештаја. Приликом пријављивања се измирује аконтација у износу од 50 €, а остатак у ратама (до 01.09.2017.). Учесници са незмиреном чланарином уплаћују још 100 дин.

Вила ДИМИТРИА 

Студио 1/1 150 €

Студио 1/2 125 €

Студио 1/3 100 €

Вила ЈАНИС

Студио 1/2 110 €Грци воле да кажу како је ово Зевсово купатило! :-)

Студио 1/3 100 €

Вила КЕТИ

Студио 1/2 125 €

Студио 1/3 100 €

Котизација обухвата:

–услуге смештаја на бази најма апартмана (студији) на бази 10 ноћења.

–превоз аутобусом високе туристичке класе на релацији Београд – Лептокарија – Београд, са пратиоцем групе.

–сервис представника агенције организатора.

–трошкови организације акције.

Котизацијом није обухваћено:

путно здравствено осигурање је обавезно.  Ко га нема може га обезбедити преко Клуба под најповољним условима.

-факултативне излете, улазнице о остали индивидуално и непоменуте трошкове.

-трошак најма аутобуса или возила рента кар за организацију планинарских излета.

ИНФОРМАЦИЈЕ и пријављивање на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Смарагдна лагуна – кањон Цврцке (Република Српска)

Чаробно зелени ток Цврцке у њеном кањону буди еуфорију због чега је омиљено одредиште младих људи жељних акције и авантуре! Стога вас позивамо да проведемо незабораван викенд у овом предивном кањону, који повезује Кнежево и Котор Варош. Кроз кањон се могу доживети заносне чари природе – од пећина, водених букова, преко стеновитих литица и слапова. У самом кањону налази се и неколико старих воденица, извора и мноштво водопада. Резерват Вилењска врела су њен посебан драгуљ!

фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић

Кањон реке Цврцке дуг је 12 km и за обилазак је потребно 6 до 10 часова. Са својим многобројним воденим каскадама, казанима, стрмим литицама и природним тобоганима ова локација чини прави изазов за љубитеље летњег, рекреативног кањонинга. Долина Црврцке је атрактивна и за пешачење са сликовитим пејзажима и аутентичним воденицама јер целом дужином кањон прати пешачка стаза. 

фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић

Шта све стане у тих 12 km? Тешко је својим очима  поверовати, како се у релативно малом простору скрило толико лепоте: кристално бистра вода са базенима удубљеним у стенама и стопљеним у право ремек дело какво само природа може да изваја. Да ли стајати и гледати, или се бацити у дубоке смарагдне вирове, подићи тако около завесу капљица воде блиставе као кристал.

фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић

Али, то неће бити једини изазов. Како будемо пролазили кањон, Цврцка ће откривати своје дражи, заталасана, хучна, бистра, брза и блистава; док негде, на моменте сличи планинском потоку, мирној планинској реци. Она просто преноси исконску искру чистоте унутар сваког бића.  Биће то прави летњи ХИТ! На жалост, број места је овога пута ограничен, али ћемо се потрудити да изађемо у сусрет свима који би желели да пођу, колико је могуће.

фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић

Петак, 21. јул:

ПОЛАЗАК:  у 18 h са паркинга код просторија клуба (Устаничка 125, Koњарник). Молимо вас да дођете 15-так минута раније како бисмо кренули на време. Путујемо преко Хрватске до Бања Луке. Након доласка у Бања Луку, око поноћи смештај у кампу крај Врбаса у сопствене шаторе или у хостелу са вишекреветним собама уз доплату.

фото: Мирослав Тривић

Субота, 22. јул:

Устајање, јутарња кафа, доручак, припрема за целодневно пешачење и боравак у кањону.

У 8.00 h одвозимо се до кањона Цврцке. По напуштању возила и упознавања са локалним водичима који ће нас упознати са дневним програмом, крећемо на пешачку туру. Кратко се крећемо асфалнтним па колским путем кроз село, утабаним стазицама, до уласка у реку дели нас 6 км. Сам кањон реке је дуг 12 км и тај део се делом хода по речном кориту (вода је изнад чланка) делом утабаним стазицама поред водотока.

фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић

Акција је средње захтевна, тражи кондицију, добру координацију. Хода се по разноврсном терену (већином коритом реке 8-9 сати хода), на појединим местима се гази кроз воду дубине преко појаса, док се на појединим местима морамо попети уз, технички мање захтевне стене. Успут ћемо обићи једну мању пећину, а дужу паузу имаћемо на атрактивном месту за купање. Вода је доста хладна, што прија на летњим жегама.

До 19 h излазимо из кањона, а за Бања Луку полазимо до 20 h, следи вечера, дружење, ноћење у кампу.

фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић

Недеља, 23. јули:

Како је дан за нама био доста захтеван, овај смо планирали да буде потпуно релаксирајући. Након буђења, јутарње кафе и доручка, пакујемо опрему и смештамо је у наше возило.

У 10 h крећемо према најпознатијем бањалучком излетишту Бањ брду, у опуштену шетњицу, одакле се пружа диван поглед на градску панораму. Излетиште је на 431 метар надморске висине и богато је шумом, стазама за шетњу и планинарење, изворима воде за пиће као и уређеним местима за одмор. У њему доминира меморијални споменик палим Крајишницима у НОБ-у, дело познатог југословенског вајар Антуна Аугустинчића.

  

Након шетње, долазимо до обала Врбаса, недалеко од тврђаве, на получасовну возњу дајак чамцима, симболима Бања Луке. Препустићемо се вештим скиперима, врхунским познаваоцима вода Врбаса, да нас својим елегантним чамцима, уведу у чаролију коју пружа ова чиста, зелена вода. Дуго у сећању остаје предивна слика околине, мирис реке и тај диван осећај да се лебди над овом моћном водом.

Након овог угођаја остаје нам време за ручак и посета самостану Марије Звијезде у Трапистима, чувеном по производњи полутврдог трапист сира.

Полазак за Београд у 16 часова, чекају нас два преласка границе, правићемо једну дужу паузу у току пута. Очекивано време доласка у Београд око 23 часа.

ОПРЕМА: камперска опрема (за оне који су смештени у кампу), обућа за пешачење и обућа за ходање кроз воду (неопренке, патике или чврсте сандале – никако јапанке или папуче), мали ранац, купаћи костим, пресвлака, заштита од сунца, чеона лампа,1,5l воде. Храна из ранца.фото: Мирослав Тривић

НАПОМЕНЕ:

  • Рок за пријављивање и уплате је 12. јул (аконтација 30 €, број путне исправе)
  • Камп је стандардно опремњен (купатило, употреба кухиње)
  • Приликом пријављивања ћете се изјаснити желите ли путно-здравствено осигурање, уколико га немате.
  • По Правилнику, у случају евентуалног одустајања, повраћај котизације је могућ једино ако обезбедите замену.
    фото: Мирослав Тривић
  • У случају неповољних временских прилика акција ће бити померена

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (не планира се велика група):

45 € и 1.100 дин

45 € и 1.000 дин  за чланове клуба са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата: превоз, два ноћења у кампу, услуга локалних водича и организационе трошкове.
фото: Мирослав Тривић

Котизација не обухвата: доплату за ноћење у хостелу (20 €), дајак чамац 5 € по особи (чамац прима 3 особе) обавезно путно и здравствено осигурање, трошкове исхране

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела “Србија”)

Акцију реализује Новица Радојичић

061 170 29 55

фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић фото: Мирослав Тривић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Maње позната Стара планина

Настављамо да откривамо тајне и „рупе на карти“ Србије! Настављамо да упознајемо сваки кутак, специфичне природе и културе наше земље. Стара планина, увек тајанствена и мистична, овог пута показаће нам црвени кањон реке Темштице,  бигрене водопаде, кањон укљештен међу назупченим кречњачким кулама, али и тужну причу демографског одумирања старопланинских села. Открићемо једну, некада строго скривану, велику војну тајну, и једини пећински цртеж у Србији!  Забачене микрорегије Заглавак и Буџак (општине Кнјажевац и Пирот) су једне од најинтересантнијих предеоних целина Старе планине. Изоловани географски положај је допринео многим етнолошким и антрополошким специфичностима (чак 75% општине Књажевац  се налази изнад 450 метара надморске висине)  Детаљнији план који следи не може нам показати баш све, оставимо ипак нешто и за саму авантуру из које се може много сазнати о географским процесима најзабаченијих делова  Карпатске Србије.

Петак, 14. јули:

ПОЛАЗАК  у 16 h са паркинга крај нашег Клуба (Устаничка 125). Путујемо аутопутем до Ниша, а одатле магистралом ка Пироту, да би најзад скренули ка селу Темска. Логор подижемо у прелепој долини реке Темштице, вечера из котлића, друшкање уз ватру, снови у боји 🙂

Субота, 15. јули:

Устанак сабајле око 6 h, пакујемо шаторе и крећемо у прву авантуру.  Кањон реке Темштице, чудесне формације црвених пешчара. Мала хидроелектрана „Темац“ прелепо је уклопљена у крајолик и видиковац изнад ње са ког се пружа прелеп поглед на цео кањон и околни пејзаж, саграђен од црвеног пешчара старог око 300 милиона година стварајући вандредну лепоту.

03 DSCF0617p 01

Река Темштица (у горњем току се назива Топлодолска река)  је дом поточне пастрмке и речног рака што указује на веома висок ниво чистоће воде и омиљена је међу мушичарима.

IMG_4605  

Комби нас чека у самом кањону кроз који пролази локални, асфалтни пут. Настављамо ка северу до следећег нам одредишта – прелепог водопада Бигар, високог 35 m. Изнад њега се налазе каскаде, слапови и чиста језерца, крај којих се пружа пут у један крајње интересантан религијски објекат – манастир Светог Онуфрија из XV века. Свети Онуфрије аскета, светац који се одрекао цивилизације у потрази за Богом, се феноменално уклапа у цели ток наше приче. Сам манастир је био напуштен више од педесет година, све док се није ту населио отац Никанор 2007. године, који је попут Онуфрија одабрао живот далеко у дивљини. Никанор и његове домаће животиње су једини домаћини и становници манастира изнад водопада.

04 05 

Пут настављамо ка селу Габровница, које се налази у жаришту депопулационог простора!  Последњи пут када сам посетио ово насеље 2010. године било је 5 становника, видећемо кога и да ли ћемо сада затећи  житеље и чути њихове интересантне приче о животу и одумирању овог краја. Овде посећујемо некада велику војну тајну која је била у склопу пројекта израде нуклеарне бомбе у СФРЈ. Угашени рудник уранијума, у тајности грађен у тајности експлоатисан и у тајности затворен. Изблиза ћемо имати прилику да видимо напуштен комплекс рудника, уранијумов отпад, открићемо приче које ће бити крајње интересантне и несвакидашње за ово место.

Убрзо још једна тајна, али много старија од рудника, старија од савремене цивилизације – једини пећински цртеж у Србији, коњ који галопира још из времена бронзаног доба! После пећине Коренатац, подижемо логор, спремамо вечеру уз ватру и са ватре :-). Ако буде било учесника који би коначили у домаћој радиности, овде ће постојати и та могућност.

 

Недеља, 16. јули:

После богато испуњене суботе, рачунамо да ово недељно буђење неће бити ефикасно. Али најкасније у 9 h морамо кренути ка селу Доња Каменица! Тамо нас очекује бајковит призор из средњег века, минијатурни Нотр Дам, црква Пресвете Богородице из XIV века. Овај објекат као и многи други из наше  авантуре нашли су своје место у популарној књизи „Чудесна Србија“.

Пут нас затим води, далеко у дивљину, у хорорични пејзаж првог угашеног насеља у Србији, које је 1998. године остало без последњег становника – Репушница. Овде ћемо прошетати насељем без човека, без лавежа паса, галаме кокошака, без питомог сеоског живота. Разговараћемо о депопулационо најугроженијој територији и о самом процесу „Беле куге“ , историји настанка и рађања, успона, стагнације и смрти села Репушница. Дело природе, над делом човека, који је ово место напустио пре 18 година.

После Репушнице време је за прави одмор: вадимо купаће костиме и на месту Бараница, Трговишки Тимок, време је за купање и уживање у природи! Прави предах који ћемо сви са нестрпљењем очекивати!

Oвде смо дошли до краја наше несвакидашње и необично садржајне туре, откривања тајни Старе планине. Као што верујем да и сами закључујете, ова акција је изразито едукативног карактера и није кондициони захтевна (нема дугог пешачења нити успона), тако да смогу учествовати и они са скромнијом кондицијом. У Београд стижемо око 23 h.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: шатор, врећа, подлошка, батеријска (чеона) лампа, храна, посуда и прибор за јело, мали ранац за дневна пешачења, вода, гојзерице, штапови, одећа примерена временским условима, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина и купаћи костим.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

4.500  дин

4.400  дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата превоз, две логорске вечере и организационе трошкове.

_DSC3416 010 IMG_4576 011

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Национални парк Уна – рафтинг

Име су јој дали Римљани, као јединој тако лепој. Даме које се зову Уна – не плаћају улазницу за Национални парк! Врелина лета просто намеће идеју о одласку на Штрбачки бук и свакако ће пријати не само као освежење, јер тога имамо и код нас, много ближе, већ и очима да упијемо несвакидашње лепоте јединствене Уне 🙂

 

Видећете зашто је Рафтинг на Уни много више од самог рафтинга – открићете непоновљиву чар њене нетакнуте природе, кристално чисте смаргаднозелене воде, игре светлости спектакуларних брзака, слапова каскада и водопада, необично извајаних  седрених структура, брзаци, слапови, каскаде, водопади што заједно са кањонима чини јединствену природну лепоту, али и идеалне услове за рафтинг. Због свега тога, не само да нећете остати равнодушни, него ће вам овај доживљај учинити викенд незаборавним! Уна то је чаролија, то је бајка, то је симфонија, непоновљив доживљај…она је ЈЕДНА и ЈЕДИНА!

 

Прошло је много векова од како је својом јединственом лепотом, бројним слаповима и смарагдним, кристално чистим водама зачарала Римљане, до маја 2008., када је стављена под заштиту као Национални парк.

НП Уна простире се долином горњег тока реке Уне, као и долином њене десне притоке Унца, све до речице Крке на западу. Ово подручје представља јединствену природну целину у овом делу Европе, врло вредну за очување како због узузетно атрактивног амбијента, тако и ради укупне рељефне и биолошке разноликости. На сваком кораку су видљиви напори да се ово природно богатство сачува и уреди за посете. Приступ водопадима Штрбачки и Миланчев бук је уређен и омогућен је безбедан приступ свим љубитељима природе. Постављене су дрвене стазе са заштитном оградом, чиме је омогућен атрактивнији поглед на слапове.

Субота, 24. јун:

ПОЛАЗАК:   тачно у 6.00 h са паркинга испред нашег клуба (Устаничка 125, Коњарник). Потребно је доћи 15-ак минута раније како би смо кренули на време.

Бања Лука Бања Лука

Возимо се преко Босне до Бања Луке, где правимо паузу за освежење, ручак, шетњу поред тврђаве и Врбаса. Потом настављамо према НП Уна до Мартин Брода, где ћемо провести остатак дана у разгледању раскошних природних лепота: кањон Унца, слапова Уне (највећи је Миланчев бук), природне веш машине Бучнице. Посећујемо и манастир Рмањ.

слапови Унца манастир Рмањ

У Мартин Броду ћемо и коначити.

Овај простор је и у културно-историјском смислу подручје са богатим Уна у Мартин Бродунаслеђем. Посебан положај на транзитном правцу према мору довео га је у прошлости под утицаје многих култура, па отуд и бројна археолошка налазишта, остаци средњовековних тврђава и сакралних објеката различитих вера и култура. Специфичност Уне је изразита дужина њеног «седротворног» тока, са читавим низом пратећих феномена (седрених пећина, острва, када и слапова), те с различитим облицима котлина (слапови УнцаМартин Брод, Кулен Вакуф, Клиса, Лохово) и клисура кањонског типа, узводно и низводно од Мартин Брода те низводно од Штрбачког бука.

За реку Унац карактеристичан је њен облик крашког тока, посебно у њеном доњем делу, на којем на пролазу кроз кањонски део више пута понире и извире, на крају на Црном врелу, које по својим карактеристикама и лепоти спада у посебан природни феномен.

Недеља 25. јун:

Јутарња кафа и доручак на најлепшем могућем месту, уз шум воде и невероватну свежину коју могу да осете срећници које јутро овде затекне!

Штрбачки Бук Штрбачки Бук

До 8.30 h напуштамо соба и спаковањних ствари улазимо у возило. Са собом носимо само оно што ћемо користити на реци (спортска одећа и обућа). Возимо се кроз парк према Штрбачком буку одакле креће наша рафтинг етапа. Време до почетка рафтинга проводимо у разгледању бука и фотографисању.

У 10.00 h почиње рафтинг у трајању од 4 часа.

Сезона рафтинга на Уни траје од марта до октобра. Тежина спуста у првом делу је IV – V степена, а додатна атракција за посетиоце су скокови скипера са Штрбачког бука (18 m висине). Ми ћемо проћи мирнију варијанту кроз горњи кањон Уне, од Штрбачког Бука до Лохова (тежина спуста I – II степена). Температура воде се креће од 13 до 17 степени С.

Водопад Штрбачки бук је заправо група слапова у непосредној близини. Највећи од њих је висок око 24 m. Овде се Уна свом својом силином обрушава низ њега, стварајући заглушујући хук и импресиван облак распршених капљица воде, које ношене ветром представљају право освежење у топлим летњим данима. Низводно од Штрбачког бука, у дужини од 15 km, постоји више узастопних слапова и брзака који овај део Уне чине најатрактивнијим за многобројне љубитеље рафтинга. Својом лепотом и грандиозношћу Штрбачки бук је одабран за почетну станицу најатрактивније етапе за Рафтинг Уном.

Учесницима није потребно веслачко искуство или вештина. За само неколико минута ће, под вођством искусних скипера, постати део уиграног веслачког тима који јури кроз пенушаве букове и каскаде.  Рафтинг водичи су искусни кајакаши-скипери, врсни познаваоци дивљих вода, а нарочито реке Уне. Уз њих ћете на атрактиван и необичан начин доживети лепоту реке и њених кањона. Река Уна је једна од најлепших и најчистијих река света. Нетакнута природа долине реке Уне и њени смарагдни брзаци су очаравајући!

 

Од 14.00 до 15.00 пресвлачење, освежење, ручак.

У 15.00 h полазимо за Београд где стижемо иза поноћи (са успутним паузама, наравно).

ОПРЕМА:   пешкир, купаћи костим, суву одећу и обућу коју ћете обући после авантуре. На реци је добро имати неку врсту заштите од сунца. Ако желите фотографисати, користите апарате отпорне на воду (водоотпорне). Не носити драгоцености (накит, сатови и сл), а уколико носите наочаре причврстите их траком.

скокови скипера

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

60 € + 800 дин

60 € + 700 дин за чанове клуба

Котизација обухвата: превоз, ноћење са доручком у вишекреветним собама и организационе трошкове.

Котизацијом није обухваћено:

  •  цена рафтинга (41 €: превоз до старта, непрен одело, обућа, прслук, кацига, весло, осигурање и услуга скипера),
  • улазнице за НП Уна

Путно и здраствено осигурање је обавезно. Ако га већ немате, можете га најповољније обезбедити преко нас, када се будете пријављивали.

Рок за пријављивање је до 10.јуна.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Приликом пријављивања обавезно је измирење аконтације у износу од 40 €, а остатак 10 дана пред пут.

По Правилнику, у случају одустајања, новац се враћа искључиво ако се обезбеди замена.

Акцију реализује Стоја Богојевић:

061 170 29 55,  stoja@serbianoutdoor.com

„…Била је то Уна. Отац се смије, мисли да сам се препао па ме придржава и говори ми да се не бојим, да је ћуприја тврда, а ја се не бојим: само лебдим, сав просјан том Уном, тим невидљивим чудом, за које бих једино знао рећи, љепота, љепота, мало ми очију да гледам, мало ми плућа да дишем.“ Скендер Куленовић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Шаргански вез: Мокра Гора и Тара

Парк природе „Шарган – Мокра гора“ налази се између Таре и Златибора. Док није постала туристичка атракција  било је ту сеоце са неких хиљаду становника. Дуго је Мокра Гора била неоткривена, јер ми често нисмо ни свесни шта би све с поносом могли показати. А онда је Куста на брду Мећавник направио Дрвенград и име Мокре Горе прочуло се на далеко.

 mokra-gora1

Полигон за овај викенд биће НП ТАРА И Парк природе „Шарган – Мокра гора“! Попећемо се на два врха, корачати путевима старина, на развођу старих и нових времена и видети два грађевинска подвига из различитих периода! На врху кречњачке стене скривене су многе тајне средњовековног утврђења: ко је ту живео и у ком периоду, како се долази до његових зидина, због чега је саграђен на тако тешко приступачном терену… су само нека од питања која до данас немају поуздан одговор.

Субота, 20. мај

ПОЛАЗАК: Окупљамо се на паркингу крај нашег Клуба у Устаничкој 125 и тачно у 6.00 h крећемо пут планинске лепотице Таре. Успут правимо паузу од 30 минута, за јутарњу кафу и доручак.

У селу Солотуша, код цркве напуштамо наше возило одакле креће пешачка тура и успон на Солотник.

До утврђења се може доћи из два правца, зависно од тога да ли желите да осетите мало адреналина или не.

Код цркве је и воденица од које креће пешачка стаза, постоје и маркације. Краћа стаза, уз саму стену је прилично стрма и захтевна. Али зато је награда врхунска, поглед ка обронцима Таре, Соколским стенама, Повлену и Дебелом брду просто је фантастичан…Они којима пењање преко стена не причињава задовољство, кренуће другим правцем, налево кроз село и блажом узбрдицом се попети до утврђења. Тако да ће једна група ући на северни а друга на јужни улаз у утврђење. Утврђење уопште није велико, то није неки утврђени град већ прави средњовековни замак, дом ко зна кога племића. Смештен на стени, а ми можемо само замислити како је изграђен и како је некада изгледао.

Са рушевина се пружа поглед који одузима дах, на околину и стену под њим.

035 Tara_5

Од подножја до врха ћемо савладати 200 m висинске разлике.

Након паузе на врху, крећемо сви заједно сеоским путем који води преко ливада и четинарских шума. Ако нам се посрећи, можда видимо крдо срна и јелена, чији дом су ова пространства. Стаза дуга око 9,5 километара са незнатном висинском разликом, нас води до центра Калуђерских Бара, где нас чека наше возило.

После оваквог дана утиске ћемо сабирати у мирису и шуму ветрића у боровим гранама  на Тари. Смештај у апартманима у близини центра.

Следи окрепљење, вечера, дружење и слободно време.

mokra111

Недеља, 21. мај

У 8.00 h, након јутарње кафе и паковања, опраштамо се од својих домаћина и настављамо у још чудесније пределе непресушне лепоте и инспирације Моктре Горе. На путу нећемо заобићи и чесму у Шаргану, одакле ћемо понети своје залихе воде.

Откривање чаролије ових предела почиње од Шаргана на око 1.000 мнв, па преко доста превоја до до највишег врха Таре (Збориште 1544 m). Пут нас води кроз дивне четинарске шуме са столетним боровима карактеристичног изгледа, сведока каквим се ветровима одупиру у свом опстајању. Поглед на Мећавник, Шарганску осмицу и захукталу локомотиву се не заборавља. Пролазећи засеоке, може се осетити тај несаломиви дух овдашњих горштака  у вечитој борби са овoм прелепом али исто тако суровом природом. Изнад засеока Турудићи, налази се импозантан кречњачки масив Подстење који скрива неколико пећина и прераст. На његовим негостољубивим литицама живот проводе  не тако бројни столетни борови. Слике мешавина четинарских, листопадних шума и мириса расцветалих пропланака ће се урезати дубоко унутар наших бића.

Настављамо ка највишем врху Мокре Горе Иверу 1478 мнв.

Са врха Ивер се пружа величанствен поглед на суседне врхове, врх Златибора…

Спуштајући се ка нижим тачкама парка проћићемо поред филмског села где се снимао филм Емира Кустурице „Завет“, где нас чека наше возило.

Иза нас је остало 12 километара са висинском разликом око 500 мнв. Освежење и окрепљење у најпознатијем етно селу на овим просторима а вероватно и шире – „Дрвенграду“.

drven

За Београд полазимо у 17.30 h. Уз једну краћу успутну паузу стижемо до 22.00 h.

ОПРЕМА: гојзерице, одећа адекватна временским условима, штапови, мали ранац за храну и воду, преобука, заштита од ветра и евентуалних падавина.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

3.500 дин

3.400 дин   за чланове клуба са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата: превоз, смештај (у комфорним четворокреветним апартманима, недалеко од Калуђерских Бара), боравишна такса и огранизациони трошкови.

Акцију реализује Новица Радојичић

061 170 29 55

nole@serbianoutdoor.com

 mokra-gora drvengrad

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

БРЕЗНИЦА – Мијуцића пећина и водопади

Опет ћемо на Хомоље које стварно представља непресушан извор лепих терена, стаза, врхова и видиковаца, шума, река и потока, водопада… Сигурно је да није довољан ни један ни два живота да се све то обиђе, прегледа, забележи, фотографише и понајвише меморише у сопственим емоцијама и утисцима. Овом стазом смо први пут ишли пре три године, па је сад време да је опет прођемо. Гарантујемо да нећете остати равнодушни, зато да кренемо:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:30 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо аутопутем према Петровцу на Млави и настављамо према Горњачкој клисури. Пролазимо манастир Горњак (нећемо га посећивати) и убрзо након тога се одвајамо са пута према селу Брезница. Ту напуштамо возило и крећемо долином Брезничке реке.

  

Након сат времена хода прелазимо реку и почињемо успон на Велики Комнен. Овај врх се налази на надморској висини од 524 м. а са њега се пружају одлични видици према Малом и Великом Суморовцу, као и према Малом и Великом Вукану. Правимо паузу, па онда крећемо прелепом гребенском стазом да се спуштамо према долини Комненске реке.

 Одмор са погледом на Велики Суморовац

Недуго по силаску у долину, стижемо и до Мијуцића пећине и врела Комненске реке.

 Врело Комненске реке; Фото: Александар Вељковић Доњи слапови

Врело је (као што је случај са многим сличним) периодичног карактера, тј. најјаче је у рано пролеће након топљења снегова са околних врхова. Вода се преузима за потребе локалног водовода, тако да врело практично ни не постоји за време летњих врућина. Правимо другу паузу или код саме пећине или нешто низводно на једној лепој ливади, па крећемо натраг.

 Можда ћемо је опет срести! 

Ходамо неко време долином Комненске реке, пролазимо водопад, па скрећемо са пута и идемо опет узбрдо на гребен. Долазимо до локалитета „Делови“, спуштамо се до потока Труц, па онда опет узбрдо и долазимо до Кругле њиве.

  

Ту или на оближњој Главици правимо још једну паузу и након тога почињемо спуст назад ка долини Брезничке реке где нас чека наш превоз. По завршетку овог пешачког дела акције, настављамо на додатно уживање, тј. на купање у бању Ждрело. Након тога крећемо натраг ка Београду са очекиваним временом повратка око 22:00-23:00 h.

Укупна дужина пешачења је 19-20 км,  са 700 м успона и исто толико силаска. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо: колски путеви, шумске стазе, гребенски путеви. Воде има на врелу Комненске реке, али препоручујемo ношење довољних количина према индивидуалним потребама.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или добре патике), камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.500 дин.

1.400 дин за чланове клуба са плаћеном чланарином за текућу годину

У цену није урачунато купање у Ждрелу које за групне посете преко 10 особа износи 400 дин по особи.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:30 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 h).

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.