Архива за vodopad – Page 2

Јесења палета Рајских отока

Са свих страна окружено планинама у регији унутрашњих Динарида, на надморској висини око 410 m, лежи град Ужице. Недалеко је и граница према Републици Српској и Црној Гори, те практично представља центар западне Србије, којим тече река Ђетиња… Она настаје на обронцима планине Таре, у Пустом пољу код Кремана, где се спајају Братешина, Коњска река, Ужички и Томића поток. Након 75 km тока улива се у Моравицу, одакле тече као Западна Морава. Вода у горњем току (изнад Ужица) спада у  I и II класу квалитета.

Све до Ужица, Ђетиња тече јединственом клисуром која добрим делом има и кањонске литице, тако да је њен ток наизменично миран и разливен, или виртуозан, са пуно слапова, у деловима где се провлачи кроз кањонске теснаце, наткривена стеновитим литицама. Живи свет клисуре је изузетно богат и одликује га велики број ретких и ендемских биљних врста; позната је као простор најбогатији популацијама дневних лептира, док су срне, лисице, видре и друге шумске животиње њени уобичајени становници. 

Придружите нам се на овом пешачењу кроз природно добро, 14 km дугом трасом која води кроз историју, природне лепоте, уживајући у звуцима вода бистре Ђетиње!

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред просторија клуба (Устаничка 125 ц), тачно у 6.00 h. Потребно је доћи 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време.

На успон према остацима утврђења Стари град, полазимо недалеко од градске плаже у центру Ужица, ходамо узаним, стрмим улицамаНакон обиласка и фотографисања, спуштамо се према кањону Ђетиње, одакле крећемо на пешачку туру. Прво што ћемо видети на овој врло динамичној стази су два вештачка водопада на реци Ђетињи која никога не остављају равнодушним. Одавде креће успон стеновитом стазом, према видиковцу Ђурђевића орлови, са кога се пружа диван поглед на кањон реке, која меандрира међу високим кречњачким литицама. Такође се види и неколико мостова, тунела, од старе и нове железничке пруге. Након паузе на врху, настављамо атаром села Стапари, поново према кањону Ђетиње и термалних извора, лепо уређеном излетишту. Поред термалних извора, који такође припадају Стапарима, направићемо дужу паузу, за ручак и окрепљење (ако буде довољно заинтересованих, етно домаћинство нам може организовати заједнички ручак). Одавде улазимо на стару трасу Ћире, која води кроз кањон Ђетиње до плаже у Ужицу.

На том невероватном путу, пролазимо 12 тунела, више од 5 мостова (већи број тунела је НЕосветљен, па ће нам требати лампа, тунели су различитих дужина).

Од Стапара до Ужица је најлепши део стазе са многобројним вировима, Клисура Ђетиње је дугачака 15 km (где она поседује кањонске одлике, стрмих литица, које досежу висину до 300 m), проглашен је пределом изузетних одлика и означен је као природно добро од великог значаја. Ми прелазимо најлепши део у дужини од 6,5 km.

Уживаћете у динамичним шумовима и сликама воде која мења своје облике кроз брзаке, пени се у тзв. лоницма и опет мирно спушта у појединим деоницама. Бићемо изнад дела кањона, зову га котлови, где је најужи, само 3 m. Сићи до специфичног завоја реке назван Рајски отоци.

После неколико тунела наилазимо на  велику и малу брану, и два вештачка али атрактивна водопада, које су направљени у насељу Турица за потребе снабдевања хидроелектране водом, затим  поред хидроцентрале, друга у свету направљена по Теслином начину рада и старог гвозденог моста где се у врелим летњим месецима одржава такмичење скокова у воду.фото: Милија Дикић

Пролазимо поред градске плаже, пратећи ток Ђетиње до паркинга и нашег возила.

Време поласка у 18 h, са једном краћом паузом у току пута, очекивано време доласка у Београд око 22 h.

Стаза је дуга 14 km са висинском разликом 400 m, крећемо се макадамским путем, природном стазом а последњих 6 km ближе Ужицу је асфалтирано и тунели су осветљени.

Ужичанствено!

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, одећа прилагођена времену, батеријске лампе, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина, купаћи, пешкир, пресвлака, храна.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ: 

1.750 дин

1.650 дин – за чланове Клуба

за мање од 40 учесника, котизација се увећава за 300 дин.

Цена ручка ће бити накнадно објављена.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

фото: Милан Мијушковић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Дели Јован

Посету Дели Јовану, планини кутиозитетног геолошког састава, са које се прижају прелепи видици и спектакуларан залазак Сунца иза силуета Стола и Крша, овога пута смо замислили једноставно. Наравно, уз посету Рајачким и Рогљевским пимницама, Бледерији, Буковском манастиру и родној кући Стевана Стојановића Мокрањца.

Поглед на Велики крш и Борски Стол са Дели Јована

Петак, 12. октобар:

ПОЛАЗАК:  тачно у 17 h са паркинга крај нашег Клуба у устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Дођите 15 минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо Дунавском магистралом до Милановца, а после Поречког залива, скрећемо ка Мосни и до 22 h стижемо у Неготин, где се смештамо у хотел „Инекс“.

Субота, 13. октобар:

Ујутро, у 6 h полазимо на успон. Комбијем се одвозимо до Стевањских ливада одакле почињемо лагани успон на Дели Јован гребенском путањом. Са врха се враћамо на исти место, одакле смо почели нашу пешачка партију, дугу 12 km.

У повратку посећујемо манастир Буково, из XV века, који негује винску традицију. Године 2009. су на површини од 2 ha засадили црну тамјанику и прву бербу имали 2012. Њихова вина „Филигран“, данас су већ позната. Касније, после одмора и родну кућу Стевана Мокрањца.

Манастир Буково, посвећен Светом Оцу Николају Чудотворцу, налази се 4 km западно од Буковски манастирНеготина, на путу Зајечар-Неготин, на благој падини Братујевачке косе. Име манастира Буково по предању потиче од околних „букових шума“ или птице „бука“, које су живеле овде у некадашњим ритовима. Писаних података о ктитору манастира нема, али постоји више предања која о томе говоре. По једном, манастир Буково је задужбина српског краља Милутина са краја XIII века, подигнут после победе над бугарским царем Сишманом. По другом предању, ктитор манастира Буково је Свети Никодим Тисмански који је живео у Тимочкој Крајини и изградио много цркава у XIV века. По трећем предању, ктитор манастира Буково је био неко из властеле источне Србије и потиче из XV века.

Током своје историје манастир Буково је више пута страдао и обнављан. Кнез Милош је после обнове 1837. године поклонио звона манастиру Буково, а 1839. године су подигнута два конака. Припрата на цркви манастира Буково је дозидана 1877. године. Уочи другог светског рата, 1940. године, на северној страни изнад улаза подигнут је звоник квадратне основе и чини саставни део улаза у манастирски комплекс. У оквиру порте манастира Буково налази се извор посвећен животворном источнику – Пресветој Богородици и бројна су се исцељења догодила од овог Источника.

У унутрашњости су два слоја фресака у манастиру Буково, од којих је најстарији слој представљен фрескама Светог Арханђела Михајла, фрагментима светих ратника у северној певници и фреском Пресвете Богородице окружене анђелима, на своду цркве из 1682. године у време Игумана Михаила Дечанца, уз ктиторство кнеза Симеуна из села Трњана. Живопис који данас постоји и захвата највећу површину потиче из 1902. године. Рад је живописца Милисава Марковића из Малог Извора. У манастиру Буково је знаменити српски књижевник Светолик Ранковић написао свој познати роман „Порушени идеали“.

Недеља, 14. октобар:

После доручка напуштамо хотел. Данас посећујемо винарско село Рајачке, или Рогљевске пимнице и водопад Бледерија.

Рајачке пимнице, као јединствен архитектонски комплекс винских подрума у Неготинском виногорју о којима први записи датирају из XIX века, представљају важан део српске баштине, а кандидат су за Листу светске културне баштине. Пимнице су насеља винских подрума у Неготинској крајини и омиљена су дестинација љубитеља вина на путу по Србији. Винова лоза се у том крају гаји још од римског доба, а у средњем веку, ова грана пољопривреде била је толико важна да су нека домаћинства имала чак сто хиљада чокота винове лозе. Почетком прошлог века крајинска вина су носила епитет најјачих у Европи, а медаље су освајала на изложбама у Лондону и Паризу. Произвођачи вина из виногорја које се данас простире на око хиљаду хектара, кажу да то вино не опија. Оно подстиче да се добро мисли, боље говори, а најбоље пева. Од аутохтоних сорти негује се багрина, зачинак, прокупац, вранац и смедеревка.
У неготинској крајини богату винарску историју имају села Рајац, Рогљево и Смедовац за која кажу да имају најмириснија црвена вина, настала из срећног споја добре земље, пуно сунца и надморске висине од 150 до 250 метара. У тим селима, или изван њих, али увек далеко од сваке врсте загађења, грађене су пимнице. Зидане су од камена или од брвана, зидова дебелих и до 60 центиметара. Подруми у којима се чувало вино делимично су Рајачке пимницеукопани у земљу, како би се одржавала константна температуре ваздуха. Били су правоугаоног облика и ту се могло сместити неколико бачви за пет хиљада литара вина, десетак буради запремине око 700 литара, још много мањих буради и винских справа. На спрату су просторије у којима су у време бербе боравили виноградари, а биле су и место за дегустацију вина и разна славља. Због породичних веза, често се у низу зидало по неколико пимница.
Кауповци на винском ручку :-)Рајачке пимнице су грађене од половине 18. века до 30-тих година прошлог века око трга, где је збијено 270 јединствених кућа за вино.Куће су ушорене и повезане кривудавим сокацима. Имају два наспрамна улаза или прозора кроз који се постављао дрвени олук – гурма за сипање грожђа у кацу. У пимницама се одвијао цео процес производње вина, па се зато и каже да су то куће у којима је одувек становало вино.
У селу Рогљево има око 150 пимница које су углавном грађене Мора да се проба :-)од меког, каменог пешчара. Свака изнад улаза има уклесану годину градње, па најстарија, камена, датира из 1861. године, док су пимнице брвнаре далеко старије.
Куће за вино сачуване су још у два села која су надомак Неготина, али је много више нестало. У то доба, свако домаћинство је имало вински подрум који је често био квалитетније грађен од куће за становање, јер је вино било важно и неизбежно у свим животним циклусима. До пре десетак година ови подруми су били доста запуштени, али са обнављањем виноградарске традиције и винског туризма у Србији, обнављају се и пимнице. Рајачке пимнице годишње посети око 15.000 знатижељника из разних крајева света.

водопад Бледерија

Бледеријски водопад, изузетна природна атракција налази се у близини села Река, на око 15 km од Кладова. Река Бледерија извире на 190 m надморске висине, и тече на југоисток. Вода, која се вертикално, са висине од око 7 m, после преливања преко бигрене пречаге, обрушава у облику водене завесе у бигрену каду, велики вир или мало језеро, je тиркизно зелене боје. Са стране великог водопада постоји још један мали, који током лета, када река смањује свој капацитет воде, нестаје али га увек има с пролећа, када је река богата водом и до више стотина метара у секунди. Изнад водопада, на око 2 km растојања са десне стране, налазе се извори субтермалне воде са температуром од 17º C.
Интересантан податак за овај крај је и то да је овуда пролазила пречица римског пута из Пореча, преко Мироча ка Дунаву и Кључу док Трајан није пробио пут кроз Казане. Осим тога, у селу Река постоји једина воденица у овом крају која још увек ради.

Како год, после предаха за Београд крећемо у 20 h, како бисмо пред Клубом били до 23 h.

ОПРЕМА: мали ранац, гојзерице, вода и храна за успут, штапови за пешачење, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

5.500 дин

5.400 дин  – за чланове Клуба са плаћеном чланарином

(Планира се МАЛА група!)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и инфорамације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Зоран Стејић

064 453 83 04,   zokimen@serbianoutdoor.com

Дели Јован залазак Сунца, гледан са Дели Јована

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Гарван, Кунуна, слапови Белих извора и Ваља Прераст

Гарван, Кунуна, слапови Белог Изворца, Ваља Прераст…звучи познато? Вероватно из неких ранијих акција. Сада смо те драгоцене елементе сабрали у целовиту причу о једном посебном пределу у који се много ређе иде и поред драгоценог садржаја који га одликује. Током година иза нас, довде смо преваљивали огроман пут како бисмо само за један дан дотакли нешто огромно што не може стати у бљесак једне шетње, нарочито када се путује седам сати (у оба правца). И то једино зато што преовлађује мишљење да се много лакше организујемо за једнодневну акцију. Од пре две године почели смо без овог лошег компромиса да ирганизујемо акцију која обједињава две фантастичне стазе, које се настављају једна на другу, а између је Близна, као идеално коначиште, са својим изузетно гостољубивим домаћинима. 

Источно Хомоље је врло посебно и ако овој акцији посветите викенд, утисци се слажу на лицу места, без тензије због повратка истог дана. А ујуртро, када се птобудите и схватите да оно јуче није био само сан, следи још лепша траса, после чега ћете спознати његову праву слику, колико и лепоту слапова Белог Изворца, ширину хоризонта над Кунуном и моћ вечности којом вода обликује камен у најлепши природни споменик

Садржај ове акције састоји се од две трасе које смо раније изводили као засебне, али са превише сати вожње и премало сати да се обиђу све тачке од важности. А обе стазе се спајају својим завршним и почетним тачкама, тако да ништа није природније, него да се споје у незабораван викенд! Ево плана:

Субота, 2. јуни:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија Клуба у Устаничкој 125 (Koњарник), тачно у 6 h полазимо аутопутем до Пожаревца (молимо вас да дођете 10-ак минута раније како бисмо кренули на време), а потом преко Кучева у правцу Мајданпека, и даље преко Дебелог Луга и Влаола. Већ када се укажу силуте Малог и Великог Крша, напуштамо возило и полазимо на пешачење ка Гарвану и необично лепом венцу – Кунуни.

Дуги гребен Малог и Великог Крша су граница Хомоља. Ми се дакле крећемо његовим источним ободом, пратећи линију простирања Малог Крша, с југа ка северу, преко широких пропланака, идиличних засеока и фантастичних ливада. Пред нама је својеврстан фото сафари, обзиром на лепоту крајолика, а оно што се овде свима посебно допадало јесте динамика терена којим води траса: пропланци, смењују шуме, а ови опет стеновите одсеке. До краја нема насеља, осим неколико појата.

 

Што се тиче воде, пре Гарвана пролазимо поред лепог и здравог извора. А  после Кунуне, пролазимо још два (извор на имању бака Катице и једна чесма), тако да нећемо сигурно бити жедни, само је важно да обавезно пођемо са водом!

Под јасеном саборно место за наставак пешачења савршен мир извор 

После Гарвана продужавамо даље, на десно ка Кунуни – стеновитом балкону са погледом на Крш и Стол. Са Кунуне се погледом може ошвенкати пуних 360 степени! Плато за предах, ужину, медитацију… Једном речју, ово ће вам највероватније бити утисак дана. Предео под велом заборава у коме ничу сећања… Мада, нећемо претеривати са медитирањем, јер до Близне треба још добрано пешачити, Кунуна је тачно на пола трасе.

Поглед са врха Гарвана Кунуна

Кунуна на Влашком значи венац и има их више у источној Србији. До ове стижемо пролазећи разнолике пејсаже: ливада/шума/појата/шума/извор/…

на Кунуни на Кунуни 

По силаску са Кунуне, пролазимо стару појату са извором и једну чесму. Спуштајући се ниже наилазимо и на једну ћумурану, а на даље пут води кроз шуму, све до Близне, где се сакупљамо у ресторану „Балић“ код нашег старог пријатеља Чеде, на аутентичан влашки ручак, који годинама препоручујемо пријатељима. Сигурни смо да ћете пожелети ту да одморите некад, онако за своју душу и без групе.

Поглед на Борски Стол при спусту са Кунуне чесма Кунуна иза нас

Описана траса је дуга 18,5 km, са успоном од 450 m што није страшно када се не путује натраг истога дана. Доле десно је дат њен топо приказ:

епски пејсаж приказ трасе на карти

По доласку у Близну, чека нас традиционална влашка вечера у ресторану код Чеде Балића. Подижемо шаторе на његовој ливади, а учесници који су желели смештај у соби размештају се по кућама. Дан завршавамо на прави начин, јер не иде се толико далеко да би се истога дана бежало натраг, никако. Ево како смо једном ушли у село (незаборавна анегдота!). Ако кликнете на слику, водећете снимак!

 Једном овако уђосмо у Близну :-) 

У Близни нам Балићи спремили традиционалну влашку вечеру, кољаша се пуши, а травњак, крај Шашке реке попут тепиха, спреман за шаторе 🙂

ресторан "Балић" вечера 

Недеља, 3. јуни:

И док је јучерашњу шетњу красила динамика смене крајолика и дивни хоризонти, данашњу ће обојити импресија два споменика природе: касакадни слапови Белог Изворца и грациозан природни камени мост Ваља Прераст. Пешачење се протеже од једног до другог и износи 7 km уз свега 300 m успона и полазимо у 9:30 h, пошто доручкујемо, попијемо кафу и попакујемо шаторе.

Стаза прати Бели Изворац узводно и врло брзо се  сусрећемо са његовим бигреним каскадама, које дуж наредног километра постају све веће, ток све виртуознији, све до највишег. Ово је и главни разлог што је акција смештена у пролећно време, када су водотокови богатији водом.

0056_resize

Изнад великог водопада је клупа и пећина из које извире Бели Изворац – идеално место за предах, или боље рећи, да се напојимо свега око себе! А тек је почело… Ту се сакупљамо и настављамо даље.

одатле извире Бели Изворац  

Наша стаза овде скреће десно, преко мањег сипара на горе, према врху Стража (541 m), где су салаши, чесма и феноменалан видиковац! До њега, успу пролазимо и две мање пећине, крај саме стазе, а ко у њих буде хтео да завири, мораће да има чеону, батеријску лампу!

салаш изнад поглед на Дели Јован 

Ово је иначе највиша кота на траси, а када се нађемо ту, значи и да смо од прилике на пола пута. Пред нама је лакша половина трасе – спуст. Горње фотографије приказују видиковац и изглед трасе на карти. Одатле се, шумском стазом, лагано спуштамо до највише од свих прерасти источне Србије – Шупљој Стени, познатијој као Ваља Прераст. Висина њеног спољашњег лука је 42 m! Пролазимо испод њеног грандиозног свода, газећи речицу Прераст под њим и пратећи је низводно, стижемо до Шашке у коју се улива.

  

Одатле стаза убрзо постаје колски пут а крај Шашке нас чека комби, којим се одвозимо према Клокочевцу и даље ка Доњем Милановцу где ћемо уприличити паузу на Лепенском Виру. Ту ће бити на располагању посета Музеју, а ко буде желео може и да вечера.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са приручним стварима (вода, храна за успут, пресвлака), велики ранац (или путна торба) за ствари потребне за логор ако спавате у шатору (шатор, врећа, подлошка, батеријска лампа); заштита од ветра, сунца и евентуалних летњих падавина.

На овај начин, лепота природе стављена је у службу представљања садржаја предела, што је суштина његове посебности. Утисцима о лепоти крајолика, то ће дати смисао и тиме га учинити незаборавним. Јер, није необично заборавити где беше онај усамљени јасен и чијем смо хладу ужинали и посматрали Дели Јован, или онај леп шумски извор чија нам је вода тако лепо клизила низ жедно грло; али се не може ни са чим заменити како ток Шашке обогаћују пенушави слапови каскадних слапова Белог Изворца, или магијски ослобађајуће воде Ваља Прераст, и која нас узводно доводи до неолитског рудника. То се не заборавља.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

2.800 дин

2.700 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата: превоз, вечеру у суботу и организационе трошкове.

Котизација не обухвата смештај у собе домаће радиности.

НАПОМЕНА:  доручак и храну за успут, носимо сами. Ко буде желео, може доручковати и у ресторану „Балић“ у Близни. Ова акција начелно подразумева шаторски смештај. Учесници који буду желели да спавају у домаћој радиности, морају се о томе изјаснити приликом пријављивања, а обезбеђен смештај ће лично платити домаћину (цена смештаја са таксом је 1.100 дин).

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализују:

            Зоран Стејић            и             Дарко Цветковић

zokimen@serbianoutdoor.com                          darko@serbianoutdoor.com

     064 453 83 04                           066 613 39 35

Наш јасен Поглед под Јасеном сеже до Дунава!

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Још једном, на бис: У царству господара неба: меандри Увца и слапови Сопотнице

Група за ову акцију је попуњена за само три дана постојања на сајту. Предео јесте прелеп, али такав одзив ипак нисмо очекивали. Главу горе, ккако за доста вас није било места, одрганизовали смо репризу! 🙂

Овог викенда вас водимо у најлепше пределе Западне Србије, тамо где господари по земљи не ходају. Са тих висина и распоном својих крила од скоро 3 метра, краљевским летом, то потврђују и поручују да је ово прелепо место првенствено њихов дом. Посматрачу преостаје само да му се диви.

Али то није све…

Недалеко је Сопотница, малена река за коју кажу да не тече, него пада. На потезу од тек неколико стотина метара, она се се обрушава низ 20 m високе стене, чинећи на далеко чувене водопаде, нанизане у неколико каскада, што је један од најпознатијих призора природних лепота наше земље. Управо у ово време, када су воде набујале, водопад је најраскошнији, а хук воде  најснажнији; он вам купа и испуњава душу, чиме као да у неповрат односи наше бриге и напетост накупљених током свакодневнице. Призори које ћете видети остаће вам трајно у сећању и држати данима у добром расположењу. Биће то два дана за незаборав, потпуно одвајање од света који нас окружује, пун исконске лепоте, снажних утисака и лепог дружења.

фото: Исаиловић

Субота, 21.април:

ПОЛАЗАК:   У 6:00 h са паркинга крај просторија нашег клуба (Устаничка 125 ц). Путујемо ка Пријепољу и Спотници, а како је пут дуг, уприличићемо паузу на Златобору за доручак и освежење.

У Сопотницу стижемо после подне, смештамо се у два приватна објекта  домаће радиности  (двокреветне и трокреветне собе, са заједничким купатилом) и одмах припремамо за пешачење до слапова Сопотнице. Својом јединственом лепотом они остављају снажан утисак на посматрача, а њихов хук преноси причу о овом маленом селу надалеко. Не остаје нам ништа друго него да се препустимо и опустимо пред несвакидашњом  лепотом, ремек делом природе, све до повечерја. Потом се враћамо код домаћина на вечеру,  дружење и конак.

Легенда каже да су се први становници доселили у село Сопотницу са безводне Пештери, али је врело покрај кога су се населили пресушило. Разочарани због лоше судбине која их прати, придошлице реше да иду даље у потрази за водом. Ноћ пред сеобу, јави им се неки чудан глас испод Јадовника и упита их: ,, Бирајте људи, шта да вам поклоним, воду или срећу“? Сељаци из свег гласа повикаше: ,, Воду, воду нам даруј, а срећу ћемо ако Бог да, сами стварати.“ И тако вода потече на све стране.

Сопотница је малено село на падинама планине Јадовник између река Милешевке и Лима крај Пријепоља, до кога се се стиже макадамским путем који води кроз густе букове и храстове шуме. Сам назив Сопотница означава воду која сопоће, хучи. И ко зна да ли бисмо икада чули за то село да није серије величанствених водопада које баш ту твори река Сопотница на свом путу до Лима. Они уживају посебан степен заштите, као споменик природе „Слапови Сопотнице“. До њих се стиже пешице, каменитим путем. Слапови, старе воденице и ваљавице, као и околина, чине јединствен природни амбијент, због чега је ово један од најзначајнијих споменика природе Србије, добро познат свим љубитељима природних лепота.

Споменик природе обухвата извориште површинског тока реке Сопотнице са више сталних и повремених карстних врела и извора који формирају токове. Оно што карактерише реку Сопотницу јесте велика висинска разлика између ушћа на 465 м.н.в. и највишег извора на 1.150 м.н.в. Морфо-хидролошке вредности представљају четири крашка врела, више извора и седам бигрених тераса преко којих отичу врелски водотоци градећи живописне водопаде и слапове.

Бигар је настао од изворских сегмената око горњег тока реке Сопотнице и простире се од највиших врела испод кречњачког одсека Подстијења на 1.120 м.н.в., па све до последњег водопада на 850 м.н.в. Ово је бигар са највећим висинским растојањем у Србији од 270 m. Акумулиране наслаге бигра чини седам нивоа заравњаних лепезастих каскада, различитих димензија и изражености. Основну вредност чине бројни водопади на ивицама бигрених тераса. Најатрактивнији је „Велики водопад“, висок чак 20 m. Идиличном амбијенту доприносе олистале крошње, обиље маховине и зеленила као и саме стене. Након свега 3,5 km ова горска чаробница меша се са водама Лима.

Међутим, Сопотница има и друга знамења. Њену биосферу одликује и завидно висок степен диверзитета. Са растом посећености, развија се и туризам, па тако у селу постоји неколико домаћинстава који нуде смештај, а на уласку у заштићено подручје постоји планинарски дом. Подручје има многобројне обележене стазе, а за оне пасивније, ту су лепо уређена излетишта око воденица. Такође могу да уживају у богатој гастрономској понуди, домаћи сир, кајмак, пршута, мед, пита од хељде…

Краљевство белоглавог супа поседује егзотичан амбијент. Чаробни меандри Увца,  три језера (Сјеничко, Радоињско, Златарско), један од највећих пећинских ситема у Србији, белоглави суп као заштитни знак, те заносна природа, само су неки од адута овог бајковитог краја, који за поклонике природе представља место ходочашћа.

  

Недеља, 22. април:

Ујутру рано,  у 7:00 h полазимо ка Сјеници, до места, Крстац (око 1.000 м.н.в.), одакле ћемо се, лаганом узвишицом, преко предивних предела кретати у правцу видиковца и врха Молитва (1.247 м.н.в.), на планини Јавор. Успут ћемо уживати у величанственим призорима резервата. Овде се природа својски постарала да невероватним рељефом импресионира посетиоца. Чиста природа, проткана пашњацима, стеновитим литицама, реком која чудновато кривуда по чему је и названа Увац. Огроман и предивно исклесан кречњачки простор, узвишења прошарана белим стенам са којих супови, појединачно или у групама, попут почасне страже, мотре… Ако ово није Рај, онда је сигурно његово предворје. Ко није раније долазио схватиће зашто слике из овог дела Србије, најчешће се користе за промоцију наше лепе земље.

Меандри Увца, фото: Александар Вељковић

Након доласка на врх Молитва 1.247 м.н.в., спустићемо се до видиковаца Молитва и Бела Кања, након невероватних призора и прикупљања утисака, враћамо се истим путем ка нашем возилу. Дужина стазе износи 13 km са висинском разликом око 600 m. Ова стаза спада у лаке и погодна је за све узрасте, али не без иоле кондиције.

  

Ако буду временски услови то дозвољавали и сви се усагласимо можемо се возити чамцима (минимум 10 особа) по језеру и тако сагледати језеро и околне литице, из друге перспективе и обићи предивну Ледену пећину.

За Београд полазимо у 16.30 h. Предстоји нам око шест сати путовања, наравно са успутним паузама, а очекивано време доласка у Београд око 23 h.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

4.100 дин

4.000 дин  за чланове Клуба

Котизација обухвата:

Превоз минибусом, ноћење, организационе трошкове акције, улазницу у специјални резерват природе Увац.

Котизација не обухвата:

вожњу чамцима и посету Леденој пећини (1.150 дин доплата за вожњу чамцима)

исхрану током акције

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или патике са јачим ђоном), штапови, мали ранац, батеријска (чеона) лампа, вода, храна за успут, одећа слојевита, у складу са временским приликама, добра  заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина. Подлошку за седење је добро имати из практичних разлога.

НАПОМЕНЕ:

  • Због ограниченог смештаја, број учесника је
  • ограничен на 18, пријавите се на време.
  • У домаћинствима се могу организовати оброци по цени од 300,00 динара.

ИНФОРМАЦИЈЕ и пријављивање на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“). Пријављивање подразумева измирење аконтације у износу од 2.000,оо динара.

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Ракобарски вис – водопад Бурев (и бонус бања Ждрело!)

Наша истраживања Северног Кучаjа обично смо везивали за стазе и видиковце изнад Дунава. Овога пута прошпартаћемо југо-западном страном овог масива обилазећи један онижи врх али у овој области доминантну тачку – Ракобарски вис. Не брините, са овог врха ( 691 мнв) пружа се одличан видик, како на цели Северни Кучај, тако и на венац Хомољских планина и све из једног другачијег угла.

Осим прелепих и нажалост напуштених пашњака обилазимо и два лепа водопада који ће се, због топљења снега, приказати у најлепшем издању. Први, Мало врело, готово на самом почетку а други, Бурев, пред сам крај ове шетње. Дужина стазе је 13 km са 600 m успона и исто толико спуста. Осим почетног успона кондиционо није захтевна па је могу проћи и они слабије припремљни као и почетници.

   

ПОЛАЗАК:  са паркинга поред  просторија Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник) тачно у 7 часова (дођите 10-ак минута раније како не би смо каснили). Путујемо аутопутем према Пожаревцу и надаље према Кучеву. Нашу шетњу почињемо на ободу села Ракова бара после четрдесетак минута стижемо до водопада Мало врело где чемо направити получасовну паузу. Након нешто више од једног часа константног успона долазимо на Ракобарски вис где правимо још једну дужу паузу.

Од ове тачке лаганим спустом идемо у правцу села Шевица. Обилазимо Шевићку пећину која је истовремено и понор једне речице. Уколико доток воде не буде певелик обићи ћемо прву дворану пећине тако да је неопходно за ову активност понети батеријске лампе.

Након одмора код пећине настављамо крашким пољем па затим правимо дужи спуст до водопада Бурев,

Овде правимо краћу паузу како би смо уживали у овом изузетно лепом водопаду. Након краћег пешачења  до нашег превоза стижемо око 16 h.

Након завршене пешачке туре крећемо на једно-сатну вожњу према бањи Ждрело у којој се можете купати или време провести у пријатној атмосфери ресторана уз огњиште које ће вас сигурно добро загрејати. Цена улазнице за улазак на базен за колективне посете је 400 дин..

Полазак кући планирамо за 20 h како би смо у Београду били између 22.00 и 22:30 h.

ОПРЕМА: Одећа прилагођена временским условима, гојзерице, штапови по жељи као и опрема за купање.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 дин

1.400 дина за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

ПРИЈАВЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Александар Радовановић

063 555 966

aca@serbianoutdoor.com

   

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

„X files“: Рибарска клисура и Жагубичка осмица

ПАЖЊА: Ову акцију смо прошле године отказали због малог броја пријављених. Сада вас поново позивамо, да не пропустите последњу прилику, јер се граде чак две бране на Млави (од којих једна у самој Рибарској клисури!), тако да ће ово што желимо да вам покажемо, на жалост, бити заувек промењено (благо речено).

Годинама сам са једног видиковца правила фотке. Прелеп призор тако да је увек наново будио жељу да га усликам, ваљда као подсвесна тежња да га понесем кући и ако већ имам десетине истих фотографија. Најзад, сазрела је идеја како бих вам то показала и осмислила сам  трасу чији је облик тада одредио име акцији „Жагубичка осмица“.  Наредних година је нисам изводила, јер ми је недостајало нешто… Та специфична димензија; природа која не кокетира експлицитном лепотом, већ дивљина која крије тајну, захтевала је мало више времена да би се осетила аутентичност овог простора. А онда се догодио „Еурека“ тренутак и уследила је истраживачка сесија чији је резултат ово што је пред вама! ПС: овога пута занемарите што су фотографије направљене у сва четири годишња доба, јер се истраживање одужило, па отуд разноликост боја 🙂

Поглед на клисуру Суви До

А тај „Еурека моменат“ се догодио током интермеца на једном Хомољском шврљању са пријатељима, када сам на зиду спазила календар са фотографијом Рибарске клисуре, Станка Костића. То је било оно што је недостајало да би „Осмица“ била потпунија прича! Истраживање терена донело нам је невероватне доживљаје, што ћемо поделити туз ватри… 🙂 Најпре сусрет коме дугујемо наслов акције, потом откриће заборављене тврђаве Градац изнад меандра који Млава прави у Рибарској клисури, остаци средњевековне базилике, грнчарије (што нико никада није истражио!), људски скелети, које су трагачи за златом испомерали…и Драгиша  Богдановић, који нам је много тога расветлио, а који ће бити наш гост у логору, на вечери.

календар кривац за "Еурека" моменат! Рибарска клисура, фотографија Станка Костића

Петак, 15. септембар:

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 17.00 h. Путујемо аутопутем према Пожаревцу и Горњачкој клисури. Идеја је да се вечерас улогоримо крај Млаве у Рибарској клисури, како бисмо ујутро стартовали опуштено. Нема ничег лепшег него почети и завршити дан у природи, сјединити се са њом, уз пратеће чари логоровања! Сам програм је богато осмишљен, тако да ћемо квалитетно испунити викенд у прелепој природи предела који се ретко посећује! Путујемо према Крепољину и до 20 h стижемо до места где подижемо шаторе.

Субота, 16. септембар:

У 9:00 h уносимо спаковане ствари у комби, носећи собом само мали ранац са оним што нам је потребно током акције. Данашња пешачка партија подразумева прелажење Млаве, тако да морамо бити опремљени како то захтева прелазак реке као што је Млава. Међутим, обзиром да пролазак Рибарске клисуре до цркве Светог Георгија где логорујемо, мери свега 7 km, имаћемо времена за још што шта 🙂

Није први пут, шта више често се дешавало да ме нека фотографија одведе некуд. Ова прича се разликује по томе што је истраживање потрајало и што смо на њему доживели један, вероватно најчуднији доживљај икад. Толико чудан да није за ове редове, али се умешао у наслов. Наш пријатељ Никола је смислио лакши термин за читаву појаву – Чувари клисуре 🙂 О том по том… (увече, крај ватре).

Видиковац изнад меандра Млаве у Рибарској клисури

Стешњена између Граца и Мрамора, Млава прави изузетне меандре. Тај призор је толико леп, да ћемо проћи макадамом место са кога се у том видику може уживати, а потом спустити до реке у саму клисуру.

према Градцу... Градац

Рекох већ да је планирана траса кратка, тако да ћемо се пре проласка клисуре, попети до Градца, како бисте видели остатке средњевековне тврђаве и базилике. Место на коме је, заиста је фасцинантно. А одатле се иначе види и готово цео остатак наше трасе:

Поглед на клисуру Млаве са Градца

O остацима утврђења на Градцу зна се врло вало, а археолошка истраживања никада нису рађена. Сваке године, ту копају стотине трагача за благом, уништавајући историјске трагове и сведочанства. Базилика је разрушена, около су разбацани блокови са фино уклесаном орнаментиком, гробови раскопани, тако да нам преостаје да замишљамо како је ово утврђење могло изгледати на овако лепом месту. Водимо вас ту да бисте видели и знали.

остаци базилике остатак грнчарије са орнаметом људски скелет у шупљини стене

Први званичан помен Хомоља и Жагубице везује се за осамдесете године XIII века када су Дрман и Куделин били господари целог Браничева. Реч је о брду Куделин код Крепољина и Дрменград код Рибара.

Не зна се, како тврде публицисти Љубиша Радовановић и Милорад Ђорђевић из Жагубице, од када датира њихова власт у овим крајевима, али се зна да је архиепископ Данило рекао да су они ту „од многих времена“. Ако је то тачно, онда се мора признати да су признавали власт Бугара или Мађара. По мишљењу многих аутора Дрман и Куделин су били бугарски великаши, нека врсостаци базиликета обласних господара, вазали Михајла Шишамана, господара Видина.

Српски краљ Драгутин је покушао крајеве Хомоља, које су држали Дрман и Куделин, да припоји свом поседу, а на ту земљу је полагао и извесна права што се такође може закључити на основу писања архиепископа Данила. После Драгутинове смрти 1316. године, који је овај крај коначно освојио, Хомоље је припало краљу Милутину.

Хомоље је једно краће време, свега седам деценија, припадало и Немањићима. Цар Лазар је Горњачку клисуру називао Ждрело браничевско, а захваљујући чврстим бедемима град је био довољно безбедан од налета турских чета. Пред крај средњовековне српске државе долази до процвата црквеног градитељства у Горњачкој клисури, а ново седиште државе у Ждрелу није само политичко него и културно и црквено. Године 1274. изграђена је садашГрадацња Тршка црква код Жагубице са бројним уклесаним цртежима и словима. То је такозвана примитивна уметност, где се са неколико потеза дају контуре животиња и људи. Детаљна истраживања садржаја на фасади Тршке цркве међутим ни до данас нису обављена.

Иначе, знатно доцније, око 1402. године, настали су манастири Благовештење и Митрополија. За каснију градњу Смедерева, у време деспота Ђурђа, зна се из неких историјских извора, коришћен је и камен из Горњачке клисуре.

Културно-историјске вредности Хомоља, од посебног значаја су: манастир Горњак, задужбина кнеза Лазара, манастир Тршка црква, цркве у Жагубици, Рибару, Лазници, Близнаку, Осаници и Крепољину. Своју скривену, неистражену лепоту носе у себи порушене куле-мотриље и утврђења из Византијског и Римског доба као што су: град и испосница на улазу у Горњачку клисуру, Градац у Крепољину и Рибару, Стража у Горњачкој клисури, Рибару и Жагубици, црква Дамила у Тисничкој клисури, Пчелињи крш у Лазници и много тога из старог доба, које је време прекрило својим плаштом. Рибарска клисура, са реком Млавом и неистраженим локалитетима Римске и Византијске империје, има богат садржај, а ипак мало посетилаца, тако да се лагано претвара у „X-file“.

Село Рибаре је једно од најживописнијих села у Хомољу, смештено је у горњем делу Рибарске клисуре и састоји се из Горње и Доње мале. Писани извори доказују да је Рибаре постојало још у XV веку. У турском попису из 1467. године, из књиге прихода, Рибаре је имало 4 куће. Године 1733. село је имало Осаница на ушћу са Млавом9 домова. 1818. године, село има 24 куће. Године 1834. село има 27 домова 1861. године, село Рибаре има 52 куће. По попису из 1863. године, ово село је имало 63 дома. Са почетка XX века, тачније 1910. године, Рибаре има по попису 176. домова, са 931 становником. У току целог двадесетог века, село Рибаре, бележи пад броја становника.

Позивајући се на тредицију, Тихомир Ђорђевић наводи да су Доње Адујево након пустошења обновили досељеници из Сјенице, који су се убрзо одатле преселили у даншње Рибаре. Живописан положај овог села у прелепој Рибарској клисури спада међу најстарија насеља у Хомољу, према попису у „Браничевском тефтеру“ из 1467. Данас, са својих 480 житеља, Рибаре почива на темељима неистражене насеобине, римског утврђења – куле мотриље, као једино насеље у Хомољу кроз које протиче Млава.

Рибарска клисура Човечији пад

До Градца и назад имамо 3,5 km хода и 150 m успона. Сада се враћамо до Млаве и полазимо пут клисуре… Најпре макадамом изнад њеног меандра до видиковца. Ту имамо још 120 m успона. Одатле се види укљештени меандар Млаве у Рибарској клисури, призор вредан пажње и као такав се мора видети и дакако сликати. На жалост, овај прозор ће заувек нестати када подигну брану у Рибарској клисури :-/ Потом настављамо истим макадамом, али на доле, у клисуру и даље ходамо дуж реке. На месту које је на топо карти означено као Човечији пад, макадамски пут којим ходамо је урушен. Настављамо истом обалом све до Кнежевог Камена, где прелазимо Млаву, и настављамо трасу другом обалом, све до логора.

прекид макадамског пута

Колико год време било топло и брчкање пожељно, скрећем пажњу да је Млава више од поточића, дакле озбиљна река, чија је матица снажна, тако да се у складу са тим морамо носити са њом. Не будите несташни и не чините ништа „на своју руку“.

Крст изнад Шупљаје у Рибарској клисури ушће Осанице у Млаву ливада за шаторе

Улогорићемо се на домак села Рибаре, крај цркве Шупљаје (посвећене Светом Георгију) на ушћу Осанице у Млаву. Ту имамо чесму, покривен трпезаријски сто и што је најважније, ливаду за ватру и шаторе 🙂 Следи вече под звездама, вечера са таландаре и дружење са нашим гостом – Драгишом Богдановићем. Сад можемо да откријемo тајну наслова акције и испричамо о „Чуварима клисуре“…

црква Светог Георгија трпезарија крај цркве чесма/извор крај цркве

Укупна дужина трасе, са обиласком Градца износи 10 km са незнатним успоном (око 270 m и чине га успон до Градца и до видиковца; остатак трасе је раван и прати Млаву коју пар пута прелазимо).

У атару села Рибаре, на ушћу реке Осанице у Млаву, находи се православна црква Шупљаја, коју је по легенди саградила кнегиња Милица после Косовског боја, као знак захвалности према мештанима насеља Рибаре, Осаница и Изварица.

По записима, ова црква је подигнута на темељима старе насеобине Куделин 1874. године. Предање говори да је и у средњем веку на том месту постојала црква, која је касније срушена од стране Турака. Године 1928. започиње градња данашње цркве, посвећене Светом Великомученику Георгију, који је и сеоска слава. Сеоска заветина је на дан Свете Тројице и Петровдан.

Недеља, 17. септембар:

Шта сте сањали? 🙂 Устанак, паковање шатора и у 8.30 h полазак у сусрет авантури! Најпре ка Жагубици, како бисмо попили кафу крај врела Млаве, а потом се одвозимо ка полазној тачки стазе „Жагубичка осмица“. Полазимо на необичан терен, пуст и без ознака, а касније и пун вртача, тако да ће бити апсолутно важно пре свега држати се колоне (колона има почетак и крај – чело и зачеље; НИКО не иде испред чела, нити остаје иза зачеља, без компромиса!) Стаза нас најпре води изнад најстрмијег дела кањона Тиснице, са чијих литица зјапе бројни отвори пећина. Потом се одвајамо јужно ка Ђули и Сувом долу, где ћемо крочити на његове литице оперважене стенама. Одатле, а све низ ивицу ове предивне кањонске долине, спуштамо се на Добре стране, где ће нас чекати комби.

Тршка црква Врело Млаве Жагубичка осмица

У једном делу, препуном вртача, стазе, нити пута неће бити. Али када то прођемо, наћићемо се на широком, прегледном колском путу којим стижемо до нашег комбија и за крај посећујемо водопад – Бељанички Бук. Положај му је незгодан за прилаз возила, тако да се ретко посећује. Али његови слапови, који се из шуме сливају као распуштене вилине косе, заиста треба видети! Дужина трасе износи 15 km са успоном од 620 m.

Бељанички бук (доњи део) Бељанички бук (горњи део) Суви до

Ако све ово завршимо до 17 h продужавамо у правцу Петровца и бање Ждрело, где увек прија после активно проведеног дана. Групна улазница за базен (ко буде желео) је 400,оо динара. А, ако не, или ако проценимо да је претопло за базен, свратићемо код Рајка у Горњачку клисуру, крај саме Млаве. У тој клисури такође ниче још једна брана, што ће на жалост свакако заувек изменити изузетне амбијенталне карактеристике предела. У том случају, посетићемо и Тршку цркву.

 бања Ждрело

ОПРЕМА:  шатор, врећа, подлошка, батеријска/чеона лампа и лични прибор, гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, одећа примерена временским приликама, заштита од ветра и евентуалних падавина; ко буде желео на базен, понеће шта је потребно за то, ако будемо свраћали у Ждрело, а ако не и код Рајка на Млави можемо јести, ако желимо.

НАПОМЕНА: не заборавите да првога дана неколико пута прелазити Млаву, дакле, квасићемо се, тако да морамо бити адекватно обучени и обувени за ту ситуацију, као и да заштитимо ствари (ранац)!

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

2.600 динара

2.500 динара за чланове Клуба са плаћеном чланарином

Котизација обухвата: превоз, логорску вечеру у суботу и организационе трошкове.

Не планира се велика група; иде се искључиво једним комбијем.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализују: Гордана Атанасијевић и Александар Вељковић

065 377 14 74

gordana@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

НП Домоглед, долина реке Черне (Румунија)

Јужни Карпати се протежу кроз Румунију и Источну Србију. У Румунији се још називају Трансилванијски Алпи и чине границу покрајина Влашке и Трансилваније. Њихов највиши врх је Молдовеану. Черна је река која извире у Средњим Карпатима и улива се у Дунав, који се пробија између Румуније и Србије, чинећи Ђердапску клисуру. Масив Карпата се завршава у источној Србији и на њих се наставља Стара Планина. Река Черна пролази кроз Национални парк Домоглед, где је усекла своју долину између планина Годеану и Черне са једне и Валканулуи и Мехединци са друге стране.

  

Петак, 19. мај:

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125, тачно у 16:00 h. Путоваћемо Ђердапском магистралом и уз краће успутне паузе, на нашем одредишту ћемо бити око 23 h. Сместићемо се у пансиону Думбрава. Постоји могућност спавања и у сопственим шаторима.

Субота, 20. мај:

Шетња овог дана ће започети у 7.30 h. Непосредно крај пансиона крећемо да пратимо кањон реке Тасне, а потом излазимо на стеновити гребен дужине 3 km који доминира овим делом долине. На том делу се налази и један од значајнијих врхова планине Мехединци, а то је Пиетреле Албе 1335 m или Бела Стена. Дужина стазе незнатно прелази 20 km, а висинска разлика у пењању 1100 m и силаску 1100 m.

Недеља, 21. мај:

И овог јутра у исто време крећемо из пансиона, али овога пута на другу страну, на планину Черну. Лаганом стазом od 2,5 km сa 400 мнв. ћемо доћи до предивног водопада Вантуратоареа. Један је од највиших у Румунији и сигурно најлепших са 45 метара висине слободног пада налази се на речици Огашул Слачини. Даље ћемо наставити ка једном видиковцу са којег се пружа поглед на читаву долину и језеро које се формирало подизањем бране на реци Черни.

За Београд ћемо кренути око 15 h, где би требали стићи до 23 h.

ОПРЕМА:  гојзерице, штапови за ходање, мали ранац са водом и храном, заштита од ветра и евентуалних падавина; одећа прилагођена временским приликама, батеријска лампа.

Не заборавите пасош, прво њега спакујте!

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

3.100 дин + 20 €

3.000 дин + 20 € за чланове са измиреном годишњом чланарином

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Алцију реализује Ненад царевић:

064 684 01 37

nesa@serbianoutdoor.com

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

РАЈСКИ ОТОЦИ – Tрасом Ћире: манастир Рујан, Ужице

Са свих страна окружено планинама у регији унутрашњих Динарида, на надморској висини око 410 m, лежи град Ужице. Недалеко је и граница према Републици Српској и Црној Гори, те практично представља центар западне Србије, којим тече река Ђетиња… Она настаје на обронцима планине Таре, у Пустом пољу код Кремана, где се спајају Братешина, Коњска река, Ужички и Томића поток. Након 75 km тока улива се у Моравицу, одакле тече као Западна Морава. Вода у горњем току (изнад Ужица) спада у  I и II класу квалитета.

Све до Ужица, Ђетиња тече јединственом клисуром која добрим делом има и кањонске литице, тако да је њен ток наизменично миран и разливен и и темпераментан, са пуно слапова, у деловима где се провлачи кроз кањонске теснаце, наткривена стеновитим литицама. Живи свет клисуре је изузетно богат и одликује га велики број ретких и ендемских биљних врста; позната је као простор најбогатији популацијама дневних лептира, док су срне, лисице, видре и друге шумске животиње њени уобичајени становници. 

Придружите нам се на овом пешачењу кроз природно добро, 15 km дугом трасом која води кроз историју, природне лепоте, са пријатном релаксацијом: термални извор  бистре Ђетиње!

фото: Предраг Супуровић

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред просторија клуба (Устаничка 125 ц), тачно у 6.00 h. Потребно је доћи 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време.

На успон према остацима утврђења Стари град, полазимо недалеко од градске плаже у центру Ужица, ходамо узаним, стрмим улицамаНакон обиласка и фотографисања, враћамо се у наше возило и следи наставак пута према Врутцима одакле почиње наша пешачка тура. Прва одредница је манастир Рујан где ћемо се упознати са његовом историјом. Спуштамо се према брани и језеру Врутци, одакле улазимо на стару трасу Ћире, која води кроз кањон Ђетиње до плаже у Ужицу.

градска плажа  

На том петочасовном путу, пролазимо 12 тунела, више од 5 мостова (већи број тунела је НЕосветљен, па ће нам требати лампа, тунели су различитих дужина). У селу Стапари, поред термалних извора направићемо дужу паузу, па ко буде желео може се окупати у маленим базенима (темпаратура воде је од 17 -24 C).

DSCI3590 DSCI3614 DSCI3223

Од Стапара до Ужица је најлепши део стазе са многобројним вировима, Клисура Ђетиње је дугачака 15 km (где она поседује кањонске одлике, стрмих литица, које досежу висину до 300 m), проглашен је пределом изузетних одлика и означен је као природно добро од великог значаја.

Тврђава Поглед на тврђаву са Забучја

Уживаћете у динамичним шумовима и сликама воде која мења своје облике кроз брзаке, пени се у тзв. лоницма и опет мирно спушта у појединим деоницама. Бићемо изнад дела кањона, зову га котлови, где је најужи, само 3 m. Сићи до специфичног завоја реке назван Рајски отоци. Може се организовати оброк крај Ђетиње у Стапарима, (ако буде довољно заинтересованих).

DSCI3203 DSCI3240 Velika brana na Djetinji -Uzice

После неколико тунела наилазимо на  велику и малу брану, и два вештачка али атрактивна водопада, које су направљени у насељу Турица за потребе снабдевања хидроелектране водом, затим  поред хидроцентрале, друга у свету направљена по Теслином начину рада и старог гвозденог моста где се у врелим летњим месецима одржава такмичење скокова у воду.

Детаљ са Рајских отока код Мале бање ФОТО: Милија Дикић фото: Нилија Дикић

И коначно релаксација (уколико остане врмена) на градској плажи која је уједно и мини водени спортски центар, где проводимо време до поласка за Београд. Време поласка у 19 h, са једном краћом паузом у току пута, очекивано време доласка у Београд око у 23 h.

  дото: Милија Дикић DSCI3234 DSCI3229

Стаза је дуга 17 км са висинском разликом 300м (у спусту), крећемо се макадамским путем а последњи километри ближе Ужицу су асфалтирани (у догледно време ће цела траса бити асфалтирана) и тунели су осветљени.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, одећа прилагођена времену, батеријске лампе, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина, купаћи, пешкир, пресвлака, храна.фото: Милија Дикић

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ: 

1.750 дин

1.650 дин – за чланове Клуба

за мање од 40 учесника, цена се увећава за 200 дин

ЦЕНА ОБРОКА: биће накнадно објављена (храна из етно домаћинства)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

фото: Пеђа Супуровић Старо Ужице - разгледница

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ЊЕНО ВЕЛИЧАНСТВО СТАРА ПЛАНИНА: водопади Арбиња – Копрен – кањон Росомаче и Владикине Плоче

Стара планина је, не само у географском смислу, јединствен сплет природних лепота, изузетних вредности и нарочитих амбијенталних особености; то је један свет који се сваком поштоваоцу природе уреже у сећање за сва времена, и свака реч је недовољна да то опише. После изузетно успешно реализоване прошлогодишње акције, и овог лета позивамо у Арбиње – срце овог предивног масива и срж његове лепоте, дуж тока Дојкиначке реке. С тим што ћемо се овога пута пењати на Копрен. Ако до сада нисте били на Старој, ово ће бити идеално упознавање и знајте да ћете јој се увек враћати, јер не постоји ништа слично Њој!
Драганов вир

Петак, 15. јули:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај нашег Клуба (Устаничка 125), тачно у 17 h, како бисмо до 22 h стигли до села Дојкинци, где ћемо коначити. Пут је дуг, наравно имаћемо успутну паузу. Смештамо се, по личном избору у реновирани планинарски дом, или у шаторе. По том питању ћете се изјаснити приликом пријављивања.

Субота, 16. јули:

Устајемо рано и у 8.00 h полазимо на две акције: a) пешачење долином Дојкиначке реке – Арбиња  и  б) успон на Копрен.  Ову одлуку ћете моћи да донесете касније, али ћете приликом пријављивања рећи своју прелиминарну жељу идете ли на успон, како бисмо знали однос пешака и пењача у групи. Напомињемо да је успон на Копрен врло захтеван и изискује одличну кондицију!

ка Копрену поглед на Три Чуке са Копрена Копрен!

Сву учесници заједно полазе трактором, како трасе не би биле предуге (нарочито Копрен, за ко би без ове помоћи трасаводопад Три кладенца прелазила 30 km).  Трактор напуштамо на 10 km од села, на месту које мештани зову Плоче. Учесници који се пењу на Копрен одатле иду пешице, макадамом до водопада Три кладенца. Ту, код овог прекрасног водопада мало ћемо се задржати, али не превише, јер нам предстоји још доста хода. Учеснике који су се определили за пешачку трасе дуж Арбиња предводи Ноле Радојичић и они се лагано спуштају пешице долином Дојкиначке реке – чувеним Арбињем. Ради се наиме о горњем току Дојкиначке реке, који се сматра најлепшим делом Старе планине. Мишљења смо да је овде јако тешко лицитирати шта је најлепше, али Арбиње званично носи тај епитет. Пешачка траса води све време макадамом и пружа опчињавајуће призоре бистре реке са пуно слапова у живописном пурпурном кориту од црвених пешчара.

Арбиње Арбиње

Застајемо крај водопада Драганов вир и Тупавица. Овај водопад је репрезент Старе планине у свим материјалима ТО Пирот. Али, и да није такав, цела ова долина је очаравајућих пејсажних карактеристика које ћете дуго посматрати и теже се од њих одвајати, тако да сматрамо реалним да крајња тачка ове трасе буде место које мештани зову Плоче.

Драганов вир Тупавица Плоче

Дојкиначка река се ту разлива по глатком црвеном пешчару у фантастичном амбијенту! Обично се ту људи размиле; фоткају и медитирају комбиновано. Ко први пут долази на Стару, ту се неопозиво заљубљује у ову планину. Природа је маестрално извајала корито Дојкиначке реке црвеним пешчаром и учинила га својим знамењем фасцинирајуће лепоте! Првој групи се ту завршава путања и враћају се истом према Скрипчановој чесми, односно Дојкинцима.

Дојкиначка река Дојкиначка река (Плоче) 

Првој групи се ту завршава путања и враћају се истом према Скрипчановој чесми, односно Дојкинцима. Траса све време води колским путем, тј. макадамом и дуга је 10 km без битнијег нагиба, јер се пружа речном долином.

Учеснике који желе да се попну на врх Копрен (1963 m), предводи Неша Царевић, који иначе сваке године учествује у трци „24 сата Копрен“. Ова траса је дуга 22,3  km са успоном од 985 m, и морате знати да је за њено савлађивање неопходна одлична физичка кондиција, тако да одлуку о успону морате донети одговорно! Срећом,боровнице још неће бити зреле, те се успон неће одвијати под „отежаним условима“, јер брање боровница свакако задржава, колико и освежава 🙂

поглед са Копрена према Бугарској гранични камен

Озбиљан успон захтева одлучан темпо, без дугих пауза и треба се вратити до села за дана! Молимо све заинтересоване да ово не губе из вида. Ко не може да хода (пење) континуирано пo 3 km са паузом од 10 минута, не треба да пође на овај успон.

цветни Копренски плато и поглед на Три Чуке

Свакако подсећамо на присутност клеке. Она често обраста путеве и отежава кретање, али је то карактеристика Старе планине . ко није напунио панталоне клеком, вероватно се на овој планини пењао само на Миџор! 🙂 Она ће нарочито бити присутна при успону и то оном делу после водопада Три кладенца:

Након водопада постижемо висину те ће нам убрзо указати Три Чуке:

DSCF0886p

Али, ми настављамо југоисточно, ка Копрену, наилазећи на изворишта Дојкиначке реке (кладенчићи)

DSCF0915 DSCF0892p

Са Копрена се спуштамо се ка Стражној чуки и Понору – занимљиве крашке депресије (без површинског отицања воде) која има један веома атрактиван феномен, виђено очима лаика, нешто попут пећинског водопада… Тек, у његовој удубини је стеновити отвор понора, на чијем улазу теку слапови воде која понире у гротло широко мање од метра.

IMG_5292 DSCF0867

На 1400 m надмрске висине, под Бодиним врхом, воде са више околних извора, сливају се у Понор, али оно што се очима види представља загонетку… Треба мало времена да се схвати откуда тече вода на тој висини ниодкуда? Текући даље крашким катакомбама, она извире недалеко од самих Дојкинаца.  Понор је тачка коју је бесмислено заобићи и она је одредила део трасе. Из птичје перспективе ова депресија је врло маркантне структуре, што можете видети на крају програма, где је приказ трасе на карти – попут кратера.

Стижемо до Дома и спремамо за излазак у село, на вечеру и освежење! 🙂

Недеља, 17. јули:

Устајемо опет рано и спакованих ствари у 8 h напуштамо село Дојкинци и одвозимо се до села Славиња где обилазимо кањон Росомаче, а потом и село Рсовци у коме је црква у пећини са иконом ћелавог Исуса.

кањон Росомаче - Грло црква у стени у селу Рсовци Ћелави Исус

Иначе, у селу је и огромно стабло црног бора, које је једно од првих природних вреднклисура Владикине Плочеости на Старој планини, које је појединачно стављено под заштиту. Одатле настављамо уз Рудину ка клисури Владикине Плоче и најзад, силазимо ка селу Паклештица, где нас чека возило.

Ова траса је дуга 7,5 km са успоном од 260 m. У Паклештици ручамо и коначно полазимо ка Београду. Због дужине пута, имаћемо успутну паузу. Пред Сава центром смо до  23.00 h.

Приликом конципирања акције водили смо се циљем да вам покажемо само срце Старе планине који је по многима и њен најлепши део, али и да при том буде максимално приступачна што ширем спектру пешака, колико је то могуће. Зато се првога дана делимо на две екипе, а другога дана су активности исте за све, без већих кондиционих захтева. Обзиром на успешан исход прошлогодишње акције, ове године нисмо мењали ништа осим врха на који се пењемо. Али, велика је Стара, предстоји још много траса за године што следе. Нови моменти који су утицали на овогодишњу организацију су реновиран планинарски дом у Дојкинцима и ресторан у истом селу, који се учесницима посебно допао.

Хит фотка са прошле акције! (Немања и Милена)

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац и штапови за пешачење, одећа прилагођена времену, батеријске лампе, прибор за јело, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина, пресвлака, храна из ранца. Ко жели да спава у свом шатору, носи пуну опрему, дакле шатор, врећу и подлошку.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

4.800 дин

4.700 дин за чланове Клуба

Котизација обухвата: превоз, тракторски транспорт и трошкове организације.

Путујемо искључиво комбијем, што значи да је број учесника ограничен.

НАПОМЕНА: учесници могу спавати у својим шаторима, или у домаћој радиности, где је цена ноћења од 1.280 до 1.480 дин. Смештај  у реновираном планинарском дому за сада још није могуће резервисати, јер нема употребну дозволу, тако да ће могућност смештаја у њему бити накнадно објављена.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализују:

Новица Радојичић              и          Ненад Царевић

nole@serbianoutdoor.com                                   nesa@serbianoutdoor.com

065 55 99 346                           064 684 01 37

               Росомачко грло граница Тупавица

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Водопад Бељанички Бук-Стража-Лисац

Због симболике броја (1111 m надморске висине), зову га „Четири аса“. На неким његовим стенама могу се наћи калцитне друзе (кристали) које мештани називају камењем среће. Међутим, верујте, ипак је он један Велики Лисац! У том маниру нам се представио последња два пута, а склона сам да не верујем у случајности.

Али, овога пута применићемо други план: у причу до Лисца не улазимо кроз Капију тајни, већ од фантастичног водопада – Бељанички бук. Лишче, долијаћемо ти! Не, није ово никаква „објава рата“, већ игра речи којом бисмо да дочарамо једноставну чињеницу како се до овог дивног врха, ушушканог са свих страна, може доћи на неколико атрактивних начина. Како је изгледала ова акција када смо је последњи пут изводили, можете погледати у овом албуму.

ПОЛАЗАК:  тачно у 6.00 h са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Молимо вас да дођете 10-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку, чека нас дуг пут и солидна мисија!

Путујемо ка Жагубици, а због природе пута, овде неће бити могуће формирати велику групу, тако да је број учесника тиме ограничен. Пешачење почињемо у близини раскошног шумског водопада Бељанички бук; пролеће је право време да га затекнемо у пуним слаповима.

ходамо ка водопаду Бук нас пресреће, преливајући пут... и наставља да отиче с друге стране пута

Већи, шири слап се слива из шуме, прелива макадам и наставља да тече шумом са друге стране пута. Веома је леп, тако да ће то захтевати 15-ак минута фоткања. Иначе, овом водом можемо употпунити своје залихе за пиће. Наша траса одатле води уз водопад ка гребену Страже. Напомињемо да је цела траса необележена, те да ћемо се ревносно држати правила колоне. Доње фотографије приказују управо почетак трасе, од водопада:

Ах! фоткање слапова и полазак ка Стражи старт

До Страже траса води предивним крајоликом, са више пропланака. Ова траса је захтевна и неопходно је поседовати добру пешачку кондицију за њено савлађивање, али на овом потезу човек може за тренутак да заборави да је кренуо на некакав успон, јер су пејсажи заносни и опуштајући. Али, не треба губити из вида да је то тек почетак.

опојни пропланци мали предах

Оно што је пред нама, свакако ће будити апетите за даље: прекрасни гребен Страже. И ево, качимо га са севера!

 Сви смо ту? Идемо даље! Крочисмо на Стражу

Стража је прича за себе и као таква увек има своје место у нашем годишњем календару. Али бих указала да се ради о ТРОНУ Горњоресавског регионалног парка природе. Најзад, под њом и извире сама Ресава, отварајући богат геоморфолошки ареал и ево како то изгледа:

Њено величанство - гребен Страже

Ту можемо ужинати. Иначе, са брисаног простора Страже, види се и наш циљ – врх Велики Лисац! Наиме, са гребена одлазимо окренувши му леђа, и тада ћемо угледати стену Лисца окренуту ка нама.  Када смо последњи пут туда пролазили, зима је за собом оставила доста снега, тако да смо до Лисца уживали у правом зимском амбијенту, под пролећним сунцем.

На лево круг - правац Велики Лисац! Ено га! Још увек бело пролеће

Али, када смо му се приближили, илузија о зими распршила се пред плантажом сремуша, што је још једна особеност Лисца – он као да је изникао са поља ове здраве пролећне биљке!

Здраво Лишче! а сремуш одвлачи пажњу... а како и не би!

Без превише застајкивања ради бербе, идемо на врх са очаравајућим погледом, а то значи да ћемо наградити себе одговарајућом паузом да на њему уживамо.

ВРХ! :-)

Сабирамо се по силаску и крећемо ка тачки где нас чека комби. Морам да нагласим да је описана траса захтевна, јер је дуга 20 km са успоном од 550 m и води преко каменитог терена и колских путева. Ово значи да паузе неће бити дуге, већ на против – врло кратке, колико да се не развлачимо и ходамо компактно. Такође је од изузетне важности кретање у колони, јер не постоје ознаке (маркације)! Ова акција се не препоручује почетницима, људима са слабијом кондицијом, као и онима који не желе да улажу превише напора.  Током повратка, свратићемо у Рајков ресторан у Горњачкој клисури, ради вечера или освежења.

Сви ту? Да није неко остао у сремушу? Довиђења Лишче :-)

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА:  гојзерице, штапови, камашне,  мали ранац са водом и храном за успут, слојевита одећа графички приказ трасепримерена временским условима; заштита од ветра и евентуалних падавина и пресвлака.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.650 динара

1.550 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Због природе терена, путујемо искључиво комбијем.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализују 

Гордана Атанасијевић           и         Александар Радовановић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

пејсаж са повратка (Суви До)

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

НП кањон НЕРЕ

Нера је позната пре свега као граница између Србије и Румуније. Од њеног ушћа у Дунав почиње Ђердапска клисура, али…предео Нере у суседној Румунији представља природну вредност бајковите лепоте и заносних пејсажних карактеристика!

Рано пролеће је најбоље време да ту лепоту затекнемо у пуном сјају: воде су најбујније, водопади виртуозни, а поред каскада води уређена стаза.

Овај предео је заштићен као Национални парк и шта год да напишемо у тексту овог програма, фотографије ће рећи више, а ви покушајте да замислите како то да изгледа на лицу места, или питајте оне који су већ били са нама 🙂

 Седим, гледам, очима не верујем... шумска симфонија...

Како је било прошле године, дочараће вам филм, који можете видети кликом на фотку:

Као и до сада, моћи ћете да бирате дужу или краћу варијанту :

1) Кањон Беу-водопад Беушница,  2) манастир Нера – кањон и водопад Шушаре.  Ове трасе изгледају овако:

траса 1) траса 2) први део траса 2) други део

ПОЛАЗАК:  полазак је исти за све, у суботу, тачно у 6.00 h са паркинга у близини просторија КАУП-а (Устаничка 125). Морате доћи 15-ак минута раније како не бисмо каснили у поласку.  Путујемо преко Панчева, Ковина и Беле Цркве ка граничном прелазу иза Калуђерова. Без обзира што пут није дуг, морамо поћи рано, јер прелазимо границу, што нам одузима сат времена. Из истог разлога не правимо успутне паузе; понесите кафу, а остало већ по потреби.

КАУПОВЦИ Први водопади, при сусрету са Беу

У наставку програма, детаљније ћемо описати понуђене варијанте. Прочитајте добро, како бисте изабрали ону која вам највише одговара:  дуж кањона Беу до водопада Беушница и Вајоага и дуж Нере до села Саска Романа (20 km), и знатно лакша и краћа од манастира Нера, дуж кањона Шушаре до истоименог водопада (7,5 km).

1)   ВРЕЛО Ochiul Beiului – ВОДОПАДИ Беушница и Вајоага – Саска Романа (20 km)

Полазна тачка ове пешачке партије удаљена је од границе 27 km на путу према ушћу реке Беу у Неру. Крећемо се прелепим валовитим пределима претежно колским путем и потом спуштамо кроз шуму све до кањона реке Беу. Овај део трасе је дугачак око 6 km.

 Врело Ochiul Beiului  Водене каскаде на путу до Беушнице Бигрене каде; фото: Александар Вељковић

По спуштању у кањон, идемо уређеном стазом и након 1,5 km долазимо до врела Ochiul Beiului. Прелепа плава боја овог језерцета као и околне бигрене каскаде реке Беу остављају посетиоце без даха. На том месту ћете се највише задржати и рачунамо да ћемо морати да употребљавамо пиштаљке, колико год да то не волимо, јер ћемо вас тешко одвојити од призора заиста несвакидашње лепоте.

Царски! Водопад Беушница Видопад Вајоага

Настављамо стазицом још 1 km и долазимо до фантастичног водопада Беушница! Ту ће бити пауза за фотографисање од неких 20-ак минута и одатле се враћамо истим путем до језера. Идемо истом стазицом све до места где смо се спустили у кањон, па настављамо низводно поред реке и већ након 2 km од језера долазимо до кампа и пастрмског рибњака, где ћемо уприличити кратку паузу ради предаха и освежења (на том месту се може купити пиће).

стаза у кањону Нере прелазак Нере преко висећег моста

На 2 km низводно од рибњака је водопад Вајоага, а даље настављамо још 2,5 km низводно према ушћу Беу у Неру. Одатле следи посластица у виду проласка предивном стазом, уклесаном у саму литицу кањона Нере, која води кроз бројне тунеле. Њоме идемо тачно 4 km до села Саска Романа. На свега 500 m пред селом прелазимо реку Неру преко висећег моста који је сигуран и безбедан, али се мора прелазити лаганим темпом да се не стварају превелике осцилације, и не више од по троје људи истовремено!

код Емануела - зборно место пред полазак приказ трасе на топо карти

Одмах по преласку моста стижемо до села Саска Романа где нас чека друштво са краће трасе и бус. У 18 h би требало да пођемо за Београд. Препорука учесницима је да иду право ка возилу како бисмо што пре прошли границу. Ресторан у Саска Романи ваља прескочити, да бисмо избегли вечите неспоразуме око неуредног враћања кусура. После преласка границе, идемо на вечеру (цена ће бити накнадно потврђена, а прошле године је комплетна вечера коштала 450 дин).

Дужина ове трасе је 20 km са успоном од 420 m и спустом од 580 m. Нигде не газимо реку, јер је стаза савршено уређена за посетиоце. Једино ако неко буде пожелео да се брчка – ок, није забрањено 🙂

2) Манастир Нера – Саска Монтана – кањон и водопад Шушаре (7,5  km)

Главна одлика НП Нера су њене притоке са обиљем водених каскада. Једна од њих је и река Шушара, чији ток бигреним коритом прати стаза до главног водопада. Стаза је уређена, означена и дословно је може прећи свако (најмлађи учесник је био Огњен, 4 и по године). Они који се определе за ову лакшу варијанту, настављају вожњу до села Саска Романа, после кога напуштамо бус ради обиласка манастира Нера.

Црква Свете Петке у Молдавском стилу - манастир Нера карактеристичан дуборез

Стаза до манастира води уз реку (Неру), а величина успона је занемарљива.

Ово монашко насеље у брдском подручју Слатине крај села  Саска Монтана (регија Караш Северин),  основано је 16. маја 1994. Манастир је јединствен у земљи и у Европи као једина верска институција са медицинском услугом. Такође има и неколико манастир Нера, из даљинеуметничких радионица (дуборезачка и две сликарске), као и библиотеку. Посвећеним радом, монаштво промовише византијску уметност, традицију и културне вредности овог подручја. Саграђен  је на иницијативу др Павла Ћирила, пореклом из Слатине. Свети Синод Румунске православне цркве је 19. јула 1994. одобрио оснивање манастира, и исте године, 14. октобра постављен је камен темељац  цркви брвнари, изграђеној у Молдавском стилу, посвећеној Светој Петки. која је манастир Нераосвећена 1997.

Монахиње, њих 40, баве се баве шивењем, пчеларством, сакупљањем и узгајањем дивљег лековитог биља, а ту је и стоматолошка ординација.

Манастир није стар, али се развија ревношћу свог монаштва и изгледно постаје највеће монашка зједница у епархији. На њихов захтев, а уз благослов свештеника Митрополије Молдавије и Буковине, 5. октобра 2001. је дат, део покрова  Свете Петке, на корист  свима који ће се са вером  овде молити.

Пут до манастира приказ трасе на топо карти

Враћамо се и настављамо према Саска Монтани, одакле полазимо у шетњу кањоном Шушаре. Можете ходати и полако, сликати до миле воље, укупно имамо (до водопада и назад) 5 km хода по уређеној стази, тако да ову трасу може прећи и неко са скромном физичком кондицијом.

водопад Шушаре бигрено корито Шушаре извор крај Шушаре

По изласку из кањона, одлазимо у Саска Роману, где чекамо остатак групе која се враћа са дуже трасе. Крећемо што пре, без задржавања у ресторану код Емануела (као раније), и чим се скупимо, крећемо према граници и свраћамо на вечеру у Стару Паланку (одличан ресторан у Банату, на обали Дунава).

водопад Шушара

Доле десно је приказ трасе, а лево видео којим смо прошле године најавили ову лакшу опцију, где се може видети само пролазак Шушаром до водопада и назад:

 tube приказ трасе на топо карти

Овде се завршава акција за оне који су изабрали једнодневну варијанту.  Полазак за Београд до 17.30 h, a oчекујемо да ћемо стићи најкасније до 22.30 h. 

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или патике са добрим ђоном за терен), мали ранац са водом и храном за успут, одећа прилагођена терену и временским условима (заштита од евентуалних падавина), пресвлака, батеријска лампа и документа (не заборавите пасош, личну карту и здравствену књижицу!).

Молимо вас да СВЕ што вам је потребно за јело и пиће током акције понесете – биће вам лакше него да мењате евре за леје.

ЦЕНА:

1.500 дин

1.400 дин  –  за чланове Клуба

ПРИЈАВЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ВАЖНА НАПОМЕНА: Молимо све заинтересоване да за пријављивање попуне овај формулар, како бисмо ажурније водили евиденцију. Ако пријаву шаљете мејлом, или телефоном, молимо Вас да пошаљете податке који се траже у пријави. Наравно, питајте и све што Вас буде интересовало.

Наравно, свесни смо великог интересовања за посету Нери, и ако буде било интересовања, организоваћемо поновни одлазак у суботу 23. априла.

Акцију реализује КАУП тим

kaup@serbianoutdoor.com

065 377 14 74,    063 555 966,    063 283 558

фото: Александар Вељковић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ЊЕНО ВЕЛИЧАНСТВО СТАРА ПЛАНИНА: водопади Арбиња – Три Чуке – кањон Росомаче и Владикине Плоче

Стара планина је, не само у географском смислу, јединствен сплет природних лепота, изузетних вредности и нарочитих амбијенталних особености; то је један свет који се сваком поштоваоцу природе уреже у сећање за сва времена, и свака реч је просто мала и слаба да то опише. Ми вас овога пута позивамо у Арбиње – срце овог предивног масива и срж његове лепоте, дуж тока Дојкиначке реке! Ако до сада нисте били на Старој, ово ће бити идеално упознавање и знајте да ћете јој се увек враћати!

 Драганов вир

Петак, 3. јули:

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“ тачно у 17 h, како бисмо до 22 h стигли до села Дојкинци, где ћемо коначити. Пут је дуг, наравно имаћемо успутну паузу.

Субота, 4. јули:

Устајемо рано и у 8.00 h се одвозимо комбијем до полазне тачке за пешачење.  Пролазимо Скрипчанову чесму, и застајемо крај водопада Драганов вир и Тупавица. Полазимо на пешачење ка фантастичном водопаду Три кладенца

Скрипчанова чесма Драганов вир Тупавица 

Учесници који се определе за лакшу варијанту овде завршавају своју путању и полако ће се враћати са Новицом ка Дојкинцима, уживајући у заиста несвакидашњој лепоти Арбиња, а оно је ТОЛИКО лепо, да ни сликама не верујте, јер лепше је! Ова лакша траса дуга је 15 km са 520 m успона.

Три кладенца

Природа је маестрално извајала корито Дојкиначке реке црвеним пешчаром и учинила га својим знамењем фасцинирајуће лепоте! 

 Дојкиначка река Дојкиначка река

Учесници који желе да се попну на врх Три Чуке (1933 m), настављају успон са Ацом Радовановићем. Они ће наставити после водопада до овог карактеристичног и познатог (вишеструког) врха Старе и вратити се до полазне тачке, одакле се комбијем враћају до Дојкинаца. Ова траса је дуга 18  km са успоном од 790 m, и морате знати да је за њено савлађивање неопходна врло добра кондиција. 

Три кладенца од водопада ка Три Чуке... Ено су!

Од водопада Три кладенца почиње зона боровница, срећом, још неће бити зреле, те се успон неће одвијати под „отежаним условима“, јер брање боровница свакако задржава, колико и освежава 🙂 Убрзо ће нам се указати Три Чуке…Рачунајте да пролазимо и клеку, на Старој планини је уобичајена ствар да су путеви на висинама њоме обрасли.

Такође, напомињемо да завршни спуст са Три Чуке (1 km непосредно пре спуштања на макадам) води кроз шуму, делимично БЕЗ стазе.

По повратку нас чека заједничка вечера!

На Првој чуки

Недеља, 5. јули:

Устајемо опет рано и спакованих ствари у 8 h напуштамо село Дојкинци и одвозимо се до села Славиња где обилазимо кањон Росомаче, а потом и село Рсовци у коме је црква у пећини са иконом ћелавог Исуса.

кањон Росомаче - Грло црква у стени у селу Рсовци Ћелави Исус

Иначе, у селу је и огромно стабло црног бора, које је једно од првих природних вредности на Старој планини,стабло црног бора у селу Рсовци које је појединачно стављено под заштиту. Одатле настављамо уз Рудину ка клисури Владикине Плоче и најзад, силазимо ка селу Паклештица, где нас чека заједнички ручак и возило.

Ова траса је дуга 7,5 km са успоном од 260 m. У Паклештици ручамо и коначно полазимо ка Београду. Због дужине пута, правићемо кратке успутне паузе, по потреби. Пред Сава центром смо до  23.00 h.

Приликом конципирања акције водили смо се циљем да вам покажемо само срце Старе планине који је по многима и њен најлепши део, али и да при том буде приступачна свим врстама пешака. Првога дана ће они са бољом кондицијом моћи да се пењу на врх Три Чуке, док ће остали уживати у шетњи Арбињем. Другога дана су активности исте за све, без већих кондиционих захтева.

https://www.youtube.com/watch?v=XxAGosCz5o0&feature=em-upload_owner

Клик на фотку за видео приказ акције!

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац и штапови за пешачење, одећа прилагођена времену, батеријске лампе, прибор за јело, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина, пресвлака, храна из ранца.

ЦЕНА:

4.000 дин

3.900 дин за чланове Клуба

Путујемо искључиво комбијем, број места је ограничен на 18. Пошто Дом у Дојкинцима не ради због реновирања, учесници који немају шатор, или буду желели собу, биће им обезбеђен смештају у домаћој радиности. Доплата за смештај у собама износи од 1.280 до 1.480 дин и обављаће се лично са домаћином приликом доласка. У цену су укључена оба ручка, док остало носимо сами.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“) 

Акцију реализујe КАУП тим:

nole@serbianoutdoor.com      aca@serbianoutdoor.com      office@serbianoutdoor.com

065 55 99 346                      063 555 966                     065 377 14 74

               Росомачко грло Три Чуке Тупавица

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.