Архива за Višegrad

Дрином од Перућца до Вишеграда

Посветимо један дан њеном величанству Дрини и лирским призорима њеног кањона, пустимо да нам преплави душу само њој својствена чаролија. Опевана у многим песмама, на њеним се обалама исписивала историја и бројне љубавне приче; људе је и спајала и раздвајала. Крај ње су се сневали најлепши снови о љубави и слободи. Сликовити кањон Дрине није ништа друго до РАЈ за очи. Некада, пре него је подигнута хидроцентрала у Перућцу, њоме се могло пловити једино низводно, и та пловидба се звала сплаварење, настала као начин за транспорт дрвене грађе. У старим књигама, описи кањона су фасцинирајући већ из самих редова. Јер је тада ниво воде био нижи, а он самим тим дубљи. Данас можемо пловити Дрином и узводно, бродом уместо на сплаву, а невиђена лепота зелене воде између огромних вертикалних литица остали су једнако задивљујући.

Име јој потиче од римског назива Дринос, које су Римљани преузели од староседелаца. Сматра се да је то било име митолошког паганског божанства коме су приносили и људске жртве. Срби су прихватили то старо име Дрине, али су је дуго звали и Зеленика – по зеленој боји воде. Путујући након завршених студија по Балкану, Роберт Де Ниро је остао опчињен овом реком, толико да је својој кћери дао име Дрина!

Била је граница између Западног и Источног Римског царства, а њен вијугави ток у народном предању описан је изреком “ко ће криву да исправи Дрину”, која се односи на бескористан посао. И како не би била тако заносно лепа, када настаје спајањем Пиве и Таре код Шћепан Поља у Црној Гори. Одатле тече 346 km до Саве, чија је највећа притока.

Водимо вас на једнодневно дружење са овом лепотицом у најлепшем делу њеног тока, пловрћи бродом од Перућца до Вишеграда дуж 52 km , између литица три горске лепотице. Jer, Дрину je са једне стране пригрлила Тара а са друге Звијезда, обе су је обујмиле са високим кречњачким литицама.

   

ПОЛАЗАК  у 6.00 h са паркинга крај нашег Клуба (Устаничка 125). У зависности од једне или две паузе (по потреби), стижемо на Перућац до 11.30 h након чега се одмах укрцавамо у брод који ће нам улепшати дан предивном пловидбом по нестварно лепом кањону Дрине, где нас иза сваког завијутка чекају фасцинирајући призори.

Пловећи око четири сата, уживаћемо у несвакидашњим призорима овог импресивног дела природе који никог неће Брод "Соња" и камп "Стари брод"оставити равнодушним.

Капетан брода, Неша Радовић, ће нас провести целом дужином кањона, с тим што ћемо паузу за ручак (најмање 1.30 h) имати у ушушканој ували кампа „Стари брод“.
У самом кампу ћемо ручати и уживати у домаћим ђаконијама (јагњетинa или дринска риба).

Брижљиво одабрано место на сред кањона пружа диван поглед на саму Дрину, где ће они најхрабрији имати прилике и да се окупају у хладњикавој лепотици. Камп пружа могућност и бављења спортом, а за оне вештије биће омогућено да се опробају и завеслају у кајаку. Могу се видети и стећци, којих има неколико у склопу кампа.Улаз у Андрићград
Након ручка пловимо још један сат ка а нашем крајњем одредишту Вишеграду. Оставићемо времена да прошетамо преко најлепшег украса Вишеграда – чувени мост који памти догађаје на овој реци већ више од четири века и Андрић града.

У повратку ћемо направити још једну краћу паузу на бензинској пумпи пре уласка на ауто-пут. Повратак се очекује у каснијим вечерњим сатима (око 23 h).

ОПРЕМА:  од опреме довољан је мали ранац за све што нам треба током дана за наведене активности, заштита од сунца, купаћи костим, пешкир, папуче, преобука.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

4.000 дин

3.900 дин  за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата: превоз аутобусом, вожња туристичким бродом „Соња“ по кањону Дрине, и трошкове организације.

Котизација не обухвата: ручак у кампу 10 €, улазнице у Андрић град, остали индувидуални трошкови.

НАПОМЕНА:  износ котизације је базиран за групу од 40 и више учесника. У случају мање пријављених, благовремено ћемо вас обавестити о изменама.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Приликом пријављивања доставити: контакт телефон, број пасоша, јмбг и аконтацију у износу  2.000 динара. По Правилнику након уплате прве рате, одустајање могуће једино уз замену.

Основно путно и здравствено осигурање за овај излет кошта око 1 € за све оне који желе да се обезбеде.
За вађење полисе потребно је да осим имена и презимена, доставите и датум рођења, као и број пасоша.

Акцију реализује Новица Радојичић:

061 170 29 55

nole@serbianoutdoor.com

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Језера и врхови Зеленгоре

Када се помене НП Сутјеска, увек се прво помисли на Маглић као највиши врх БиХ, онда на Волујак, па на јединствену прашуму Перућицу и шире подручје реке Сутјеске, а лепотица Зеленгора обично остане некако са стране. Није да се не посећује, али због тежег прилаза њеним најлепшим деловима, увек некако остаје чежња кад год се обилазе ови крајеви. Зеленгора је реком Сутјеском одвојена од Маглића и Волујака (Волујка), али је она са својом висином од 2014 мнв описана као најлепша и најпитомитија планина са предивним крајоликом и неколико чудесних ледничких језера. Пре две године смо по први пут били тамо и уверили смо се у те тврдње, па смо сада одлучили  да поновимо акцију у целости.

Зеленгора

Маглић (2386 мнв), Волујак (2377 мнв) и Зеленгора (2014 мнв) чине троугао високог горја Босне и Херцеговине, с тиме што је Зеленгора одвојена кањоном реке Сутјеске и долином Тјентишта.

С лева на десно: Маглић - Волујак - Лебршник

На западној страни ове планине извире Неретва – једна од најлепших река овог поднебља. Велики број ледничких језера којима је Зеленгора прошарана (Орловачко језеро, Црно, Бијело, Котланичко, Штиринско, Горње и Доње Баре…) сваком посетиоцу пружају несвакидашњи доживљај нетакнуте природе, а све воде које теку са ове планине сливају се Неретвом, Сутјеском и Дрином према два мора – Јадранском и Црном.

Петак, 28 јул:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 00:00 часова. Идемо стандардно ибарском магистралом преко Чачка, Ужица, Златибора и Мокре горе, улазимо у Босну и долазимо до Вишеграда где правимо паузу.

На Дрини ћуприја Каменград у Вишеграду

Наставак пута је преко Горажда и Фоче до Тјентишта, па онда још мало до превоја Чемерно и ту напуштамо наше возило. Прелазимо са свим стварима у камион који нас вози до Орловачког језера (1438 мнв; дужина 350 м, ширина 100 м, дубина 5 м) где кампујемо.

Дочек и добродошлица на Зеленгори Камп изнад Орловачког језера. У позадини - врх Тодор Полазак на Брегоч

По доласку на језеро, правимо паузу коју користимо за постављање кампа, па онда идемо на успон на највиши врх Зеленгоре – Брегоч (2014) мнв. Трекинг је у дужини од око 8 км са успоном до 550 м у трајању од 4-5 сати и сасвим је довољно да се повратимо након ноћне вожње и тумбања у камиону до језера. Повратак у камп, ноћење у шаторима.

Излазак на Брегоч КАУП на Брегочу - највишем врху Зеленгоре

Субота 29. јул:

Устајемо рано ујутро и у 08:00 часова крећемо у обилазак језера Зеленгоре.

Полазак на језерску туру. Тодор је испред нас! Сусрет са домаћинима Врх Стог и огромно стадо оваца у његовом подножју

Полазимо од кампа, идемо прво на најдубље зеленгорско језеро – Котланичко (1514 мнв; дужина 400 м, ширина 200 м, дубина 10 м), па онда на највеће  – Штиринско (1672 мнв; дужина 600 м, ширина 300 м, дубина 4,5 м).

Према Котланичком језеру

Након тога идемо и на једино вештачко језеро на Зеленгори – Југово тј. Бориловачко (1450 мнв, дужина 250 м, ширина 100 м, дубина 5 м), које се, иако није природно, савршено уклапа у комплетан крајолик. Тура је кружна, дужине око 19 км са успоном до 750 м и трајањем од 9-10 сати.Котланичко језеро

Претпостављамо да ћемо имати лепо и сунчано време и у том случају имамо обавезне паузе за купање у бар два језера од ова три која обилазимо, тако да су купаћи костими и пешкири део обавезне опреме коју треба понети на ову туру. Повратак у камп је у вечерњим часовима, а тамо нас наравно чека одмор, вечера, дружење, итд…

 

 Уживање и освежење Штиринско језеро

Недеља 30. јул:

У зависности од ситуације (а то ћемо знати тек на лицу места) постоје две опције.

Панорама Котланичког језера

Прва је да останемо на Орловачком језеру до 13:00 часова и да се то време искористи за слободне активности: лешкарење у кампу, купање у језеру, успон на оближњи врх Стог (1821 мнв), или шетње по околини.

Орловачко језеро Између Штиринског и Југовог језера Десант на боровнице

Друга опција је да камион дође раније по нас, да нас превезе натраг до Чемерна и нашег комбија, па да сви комплетно одемо до језера Клиње близу Гацка где постоји одлично уређено купалиште. Клиње је такође вештачког порекла, али нестварно модра боја воде и планинско окружење у коме се налази гарантују један незабораван и веома освежавајући доживљај.

Језеро Клиње

Како год одлучимо, битно је да све активности завршимо најкасније до 15 часова кад је крајњи термин за полазак за Београд. Враћамо се истим путем којим смо дошли и правимо паузе по потреби. Повратак се очекује до 24 часа увече.

Југово (Бориловачко) језеро Олимпијске дисциплине!

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима. Опрема за камповање: шатор, врећа, подлошка, примус, посуђе и остале неопходне ствари.

Велика Лелија

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ: 45 €

Учесници који још нису пуноправни чланови Клуба плаћају још по 100 дин.

Калкулација је рађена за минимум 17 учесника укључујући реализатора. Ако буде мањи број пријављених, цена може да се повећа о чему ће сви учесници бити благовремено обавештени!

У цену је урачунато: превоз минибусом од Београда и натраг, трошкови возача (спавање и храна), такса за НП Сутјеска, превоз камионом људи и ствари, организацијски и остали трошкови.

У цену није урачунато: ноћење у шатору поред језера. Цена ноћења је 10 КМ по шатору за ноћ (око 5 €, дакле 10 € за две ноћи). Пожељно је ради смањена трошкова да се направи договор за спавање бар по два учесника у једном шатору.

ДОДАТНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи, кување на примусу…). Пошто идемо на камповање у нетакнуту природу, то значи да све што нам је потребно морамо понети са собом. Крај самог језера постоји извор са одличном водом.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо у петак 28. јула тачно у 00:00 часова, скупљамо се 30-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у недељу 30. јула у касним вечерњим сатима (до 24.00 часа).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Панорама са Брегоча према масивима Маглића и Волујака

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Дочек Нове 2017-те – три испуњена празнична дана!

Замишљено је да за сваки дочек Нове одаберемо посебно место; предео чији ће нас садржај испунити током празничних дана. Тако смо ове године требали планирати дочек негде на југу Србије. АЛИ… захваљујући томе што је Вишеградска Нова у свих учесника оставила невероватно снажан утисак, мимо свих очекивања, одлучили смо да овај догађај поновимо! Кликом на фотографију испод, можете видети како је изгледао прошлогодишњи дочек у Вишеграду:

Овако је било прошле године

А ко зна колико бисмо знали о Вишеграду да живот касабе и старог моста као његове душе, Иво Андрић није сажео у дело за сва времена. Беше то разлог што смо лане ту боравили и вратисмо се надахнути и пуних срца. Шетње обалама Дрине, крај легендарне ћуприје као да нас изместише у временске димензије које памти стара Ћуприја оживљавајући, на махове, ликове из романа „На Дрини Ћуприја“…

Поучени претходним искуством, ове године смо у програму начинили извесне измене, заједно са нашим домаћинима, у складу са вашим запажањима, како би и овога пута доживљај остао незабораван!

Субота, 31. децембар:

ПОЛАЗАК: окупљамо се ујутро у 7.30 h на паркингу код нашег Клуба (Устаничка 125 ц)  и тачно у 8.00 h полазимо према Ваљеву и Дебелом брду. Јутарњу кафу пијемо у аутентичном рустичном амбијенту крчме „Вајат“ у Јовањи, код крчмарице Снежане, а потом настављамо пут ка Бајиној Башти. Опраштамо се на кратко са Дрином и прелазимо планину Тару, где ћемо застати ради једне кратке али лепе пешачке партије до предивног видиковца који по легенди посетиоцима доноси љубавну срећу!

Видиковац среће Кремна 

Даље, пут настављамо ка Кремни, где посећујемо кућу пророка Тарабића, а потом путујемо према граничном прелазу код Вардишта.

Одатле нас до Вишеграда дели још 18 km. Непосредно иза границе Црни и Бели Рзав се спајају у Рзав. Пратећи његов ток до ушћа у Дрину, стижемо до Вишеграда пред хотел „Андрићев конак“ (три звездице), крај саме ћуприје на Дрини, где нам је на располагању пун комфор и необична срдачност домаћина. Сместићемо се брзо, пошто знамо бројеве својих соба, те почињемо са припремама за „најлуђу ноћ“!

Јеловник предвиђа време поста, као и госте који су вегетаријанци и приликом пријављивања ћете се изјаснити који од четири понуђена менија бирате за свечану вечеру.

Наш хотел је на самој обали Дрине, скроз десно  

Недеља, 1. јануар:

Дан када је тешко претпоставити када ће ко да се пробуди и разбуди, тако да је време после доручка до 15 h слободно да га искористите како вам највише одговара.

Андрићград, или Каменград је врло близу и сигурно га нећете прескочити, а препоручујемо и шетње: до куће Иве Андрића, те видиковаца и то с’друге стране ћуприје (стаза је кратка и обележена), затим оног где живеше „лијепа и мудра Фата Атлагина“ што је живот предала Дрини, бацивши се са Ћуприје на дан свог несуђеног венчања; затим до стене на Бикавцу (у близини хотела) и Маркове куле. Ни једна од нанедених шетњи није кондиционо захтевна, а наградиће ваша сећања трајном успоменом 🙂  Да бисте се боље снашли, на располагању Вам је ова карта, али и трекови које за предложене шетње можете употребити помоћу својих GPS уређаја, или андриод телефона 🙂

 На једном од видиковаца...(поглед на Бикавац) Маркова кула 

У 15 h смо у холу хотела, спремни за одлазак у Вишеградску бању. Базен је намењен искључиво за госте бање, али у овом случају и нас. Благотворне термалне воде биће прави третман пред још једну журку 🙂 На овом линку можете видети избор менија за ово вече.

Понедељак, 2. јануар:

Напуштамо хотел и заједно посећујемо спомен учионицу Иве Андрића.  По силаску у град полазимо на пут пратећи Рзав узводно, до манастира Добрун. Ту застајемо ради посете манастиру.

Спомен учионица Иве Андрића Манастир Добрун Дрвенград

Пред нама је гранични прелаз, после кога идемо ка Мокрој Гори, у Дрвенград на Мећавнику.

Након обиласка Мећавника, а по силаску у Бајину Башту, уприличићемо ручак у ресторану „Студенац“, где такође имамо одговарајући избор менија (посно/мрсно, салата и једно пиће по избору). После ручка настављамо ка Гвоздачким стенама, Дебелом брду, Ваљеву и стижемо у Београд до 21.30 h.Кућица на Дрини

ОПРЕМА:  лепо расположење, лепе жеље, све што треба да увече будете свечани и лепи, гојзерице и мали ранац за пешачење, прибор за базен. Не заборавите личну карту, неопходну за гранични прелаз!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба средом у 20 h. Без обзира на који начин ћете се пријавити (путем мејла, телефоном, или доласком на састанак), попуњавање овог формулара је неопходно за сваког учесника.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  90 € + 3.500 дин (подразумева се да су сви учесници чланови Клуба)

  • Котизација обухвата: превоз, смештај у хотелу са доручком у петак и суботу, две свечане вечере, улаз у базен Вишеградске бање и Дрвенград, улазница за Спомен учионицу, боравишну таксу, ручак у „Студенцу“ при повратку и путно и здравствено осигурање.
  • Приликом пријављивања је обавезно дати попуњен формулар за учешће и измирење аконтације у износу од 70 €

НАПОМЕНА:  последњи рок за пријаве је 15. децембар! Препоручујемо да  то учините на време, како бисте обезбедили жељени смештај.

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

gordana@serbianoutdoor.com

Одштампајте програм, или га преузмите у pdf. формату

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Дочекасмо Нову! Видимо се у среду 13-ог на првом овогодишњем састанку!

Ок, ок, знамо да је 13-ог дочек јулијанске Нове, те да нећете сви моћи да дођете на састанак, али смо се трудили да овај видео запис буде истакнут пре тог дана и некако смо успели!

Шта рећи после свега? Још сам тамо у мислима, сигурна да сећање на „Вишеградске ноћи“ не може никада избледети ни за зерицу! Хвала свима на фантастичном дружењу, плесању, што је поред осталог овај дочек учинило незаборавним. Кажу „Кад идеш Босном не певај, јер ће те надпевати, а Србијом не играј јер ће те надиграти“. Играчи су своје показали окретним играма, ужичко, влашко, са са… а можда би и са песмом било боље са мање вина 🙂  Још једном, свима желимо све најбоље у 2016-ој и нека нам протекне весело, баш као што смо је и дочекали, живели!

Кликом на доњу слику, отвориће Вам се филм, који ће нам подгрејати свежа сећања, а осталима  дочарати бар делић наше феноменалне новогодишње атмосфере:

У среду вас чекају нови календари активности, и уређен панел са акцијама које нам предстоје:

У сусрет Новој, бољој и лепшој – дочекајмо заједно 2016-ту!

Дочек Нове и боље године, свесно или не буди жељу за свечаним тренутком.  У то име, бирамо историјско место, лепу природу и надахнуће. До Вишеграда, пре него се сместимо на самој обали Дрине, крај легендарне ћуприје и обучемо тоалету, као и при повратку, посетићемо занимљива места, а сам град, изместиће нас у временске димензије које памти стари мост и подсетити на ликове из романа „На Дрини Ћуприја“.

Оно на шта морамо да Вам скренемо пажњу је да за пријављивање постоји ограничен временски рок. Наиме, до краја новембра, наше резервације морају бити уплаћене хотелу „Андрићев конак“, али верујемо да ћете после ових редова лако одлучити.

continue reading…

Језера и врхови Зеленгоре

Када се помене НП Сутјеска, увек се прво помисли на Маглић као највиши врх БиХ, онда на Волујак, па на јединствену прашуму Перућицу и шире подручје реке Сутјеске, а лепотица Зеленгора обично остане некако са стране. Није да се не посећује, али због тежег прилаза њеним најлепшим деловима, увек некако остаје чежња кад год се обилазе ови крајеви. Зеленгора је реком Сутјеском одвојена од Маглића и Волујака (Волујка), али је она са својом висином од 2014 мнв описана као најлепша и најпитомитија планина са предивним крајоликом и неколико чудесних ледничких језера. Овом приликом ћемо се и уверити у те тврдње.

  Маглић; Фото: Александар Вељковић Масив Зеленгоре; Фото: Александар Вељковић

Маглић (2386 мнв), Волујак (2377 мнв) и Зеленгора (2014 мнв) чине троугао високог горја Босне и Херцеговине, с тиме што је Зеленгора одвојена кањоном реке Сутјеске и долином Тјентишта.

Главни гребен Зеленгоре; Фото: Александар Вељковић На западној страни ове планине извире Неретва – једна од најлепших река овог поднебља. Велики број ледничких језера којима је Зеленгора прошарана (Орловачко језеро, Црно, Бијело, Котланичко, Штиринско, Горње и Доње Баре…) сваком посетиоцу пружају несвакидашњи доживљај нетакнуте природе, а све воде које теку са ове планине сливају се Неретвом, Сутјеском и Дрином према два мора – Јадранском и Црном.

Петак, 17. јули:

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“ у петак 17. јула тачно у поноћ у 00.00 часова. Идемо стандардно ибарском магистралом преко Чачка, Ужица, Златибора и Мокре горе, улазимо у Босну и долазимо до Вишеграда где правимо паузу. Наставак пута је преко Горажда и Фоче до Тјентишта, па онда још мало до превоја Чемерно и ту напуштамо наше возило. Састајемо се са нашим водичима из Мостара и прелазимо са свим стварима у камион који нас вози до Орловачког језера (1438 мнв; дужина 350 м, ширина 100 м, дубина 5 м) где кампујемо.

 Орловачко језеро; Фото Александар Вељковић

По доласку на језеро, правимо малу паузу, па онда идемо на успон на највиши врх Зеленгоре – Брегоч (2014) мнв. Можда ћемо кренути и са превоја пре језера па се онда након обиласка врха спуштамо до њега. Трекинг је у дужини од око 9-10 км са успоном до 400 м у трајању од 4-5 сати и сасвим је довољно да се повратимо након ноћне вожње и тумбања у камиону до језера. Повратак у камп, ноћење у шаторима.

Субота 18. јули:

идемо у обилазак језера Зеленгоре. Полазимо од кампа, идемо на највеће Зеленгорско језеро – Штиринско (1672 мнв; дужина 600 м, ширина 300 м, дубина 4,5 м) и на најдубље – Котланичко језеро (1514 мнв; дужина 400 м, ширина 200 м, дубина 10 м). Тура је кружна, дужине око 16 км са успоном до 500-600 м и трајањем од 8-9 сати. Враћамо се другом стазом, а према жељама и могућностима учесника можемо и на лицу места да извршимо корекцију и да продужимо уживање до још неког локалитета. Увече је повратак у камп, вечера, дружење итд…

 Орловачко језеро Штиринско језеро Котланичко језеро

Недеља 19. јули:

предвиђен је трекинг у трајању од око 5 сати до оближњих врхова Лељен (1766 мнв) и Орловац (1962 мнв). У питању је опет кружна тура, коју завршавамо најкасније до 13-14 часова. Ко не жели да иде на овај трекинг, слободан је да ужива поред Орловачког језера и по ближој околини. Након тога, камион нас превози натраг до превоја Чемерно где нас чека наше возило које нас враћа за Београд. Враћамо се истим путем којим смо дошли и правимо паузе по потреби. Повратак се очекује до 24 часа увече.

Југово језеро и Тодор; Фото: Александар Вељковић

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима. Опрема за камповање: шатор, врећа, подлошка и остале неопходне ствари.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ: сваке среде у 20 часова на састанку Клуба у Устаничкој 125-ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ЦЕНА: 50 €

Учесници који још нису пуноправни чланови Клуба плаћају још по 100 дин.

Калкулација је рађена за минимум 17 учесника укључујући реализатора. Ако буде мањи број пријављених, цена може да се повећа о чему ће сви учесници бити благовремено обавештени!

У цену је урачунато: превоз минибусом од Београда и натраг, трошкови возача (спавање и храна), услуге водича на терену, такса за НП Сутјеска, превоз камионом људи и ствари, организацијски и остали трошкови.

У цену није урачунато: ноћење у шатору поред језера. Цена ноћења је 10 КМ по шатору за ноћ (око 5 €, дакле 10 € за две ноћи). Пожељно је ради смањена трошкова да се направи договор за спавање бар по два учесника у једном шатору.

ДОДАТНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи, кување на примусу…). Пошто идемо на камповање у нетакнуту природу, то значи да све што нам је потребно морамо понети са собом. Крај самог језера постоји извор који утиче у језеро.

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо 17. јула тачно у 00:00 часова, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд 19. јула у касним вечерњим сатима (до 24.00 часа).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Фото: Александар Вељковић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

 

 

НП Сутјеска: Маглић и језера Зеленгоре

НП Сутјеска је најстарији национални парк у Републици Српској и некадашњој БиХ.  Oбухвата шире подручје Сутјеске, прашуму Перућицу, заштићени резерват природе, као и делове планина Зеленгоре, Маглића и Волујка. Сам парк настао је још 1962. године и то због изузетних природних вредности природе и познатом историјском значају. По многим природним лепотама као што су: прашума Перућица (једна од две последње у Европи), Зеленгора са својим чаробним језерима, небројени планински врхови од којих се наравно издваја и највиши врх БиХ – Маглић (2386 m), близина Дрине и Таре, невероватно  Трновачко језеро срцоликог облика, чине је јединственом. Овај пут ћемо само додирнути тај непресушни извор инспирације за боравак у нетакнутој природи са надом да ћемо више пута понављати наш долазак у овај предео и откривајући његове лепоте што више будемо могли.

Маглић (Фото: Игор Бардић)

Маглић (Фото: Игор Бардић)

Петак, 1. август:

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“  тачно у 07.00 h. Путујемо преко Чачка и Ужица, пролазимо Мокру Гору (не заустављамо се) и улазимо у Босну и Херцеговину. Долазимо до Вишеграда где правимо паузу за кратко разгледање града и његових знаменитости. Настављамо даље преко Горажда и Фоче и долазимо до Тјентишта тј. до ресторана „Тенториум“ у близини ушћа реке Хрчавке у Сутјеску, где постављамо камп.

Река Сутјеска (Фото: Александар Вељковић)

Река Сутјеска (Фото: Александар Вељковић)

Долазак се очекује у послеподневним сатима тако да ће бити довољно времена за слободне активности (постављање шатора, лагана шетња по околини или купање у реци). У ресторану можемо користити њихов тоалет за основне хигијенске потребе, а купање је могуће у реци Сутјесци.

Прашума Перућица (Фото: Игор Бардић)

Прашума Перућица (Фото: Игор Бардић)

Субота, 2. август:

Рано устајемо, доручкујемо и вршимо последње припреме за акцију тог дана, а то је успон на Маглић. Идемо превозом према Драгош седлу где правимо кратку паузу на видиковцу одакле имамо леп поглед на чувени водопад Скакавац (висина око 70 m).

Водопад Скакавац (Фото: Игор Бардић)

Водопад Скакавац (Фото: Игор Бардић)

Настављамо даље макадамским путем и долазимо до Дернечишта одакле почињемо успон на Маглић са његове северне стране. Пењемо се преко Црвене Прљаге и долазимо до врха.

Маглић испод самог врха (Фото: Игор Бардић)

Маглић испод самог врха (Фото: Игор Бардић)

Правимо паузу и крећемо у силазак преко Шарене стране на Трновачко језеро. Још једна дужа пауза на језеру, па се спуштамо према Сувој Језерини и онда се пењемо на Пријевор.

Трновачко језеро (Фото: Игор Бардић)

Трновачко језеро (Фото: Игор Бардић)

Цела акција је доста захтевна. Дужина туре је до 16 km (10-11 сати временски укључујући и паузе) са око 1200 m укупног успона и силаска. На једном месту прелазимо преко стрмог камењара са местимичним сипарима који је делом осигуран сајлама тако да је ту потребна додатна опрезност. На Пријевору нас чека наш превоз који нас враћа натраг у камп. Вечера и ноћење!

Маглић путања

Недеља, 3. август:

Устајемо такође рано, доручкујемо, пакујемо ствари и крећемо превозом на Зеленгору. Макадамским путем идемо у правцу Озрена и стижемо до долине језера. Идемо према језеру Горње баре, па се пењемо на Угљешин врх.

Горње баре (Фото: www.zelengora.net)

Горње баре (Фото: www.zelengora.net)

Преко Товарнице се спуштамо натраг и настављамо према језеру Доње баре. Одатле можемо отићи до видиковца Борић одакле је изванредан поглед на кањон Сутјеске, Волујак, Маглић, Перућицу, Вучево.

Доње баре (Фото: Игор Бардић)

Доње баре (Фото: Игор Бардић)

Тура је лагана (10-ак km са можда 500 m успона, укупно око 4-5 сати заједно са паузама), а након свега се превозом спуштамо натраг према Тјентишту. Претпостављамо да ће бити времена и за ручак, а најкасније до 16 часова треба да кренемо натраг за Београд. У повратку правимо само кратке успутне паузе.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (никако патике), камашне и штапови за ходање по потреби, мали ранац, вода, храна за успут, заштита од ветра и евентуалних падавина, батеријска лампа.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ: сваке среде у 20 h на састанку Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ЦЕНА (минибус до 18 учесника):           

45 €

Доплата 100 дин за учеснике који нису чланови клуба

У цену је урачунато: превоз минибусом од Београда и натраг, трошкови возача (спавање и храна), накнада за камповање, такса за улазак у НП за особе и за возило, излетничка такса на Трновачком језеру, услуге локалног водича, организацијски и остали трошкови.

У цену није урачунато: уколико се испостави да због лошег стања путева према Пријевору и на Зеленгору не можемо доћи нашим превозом, биће потребно ангажовање локалног превоза. То ћемо знати непосредно пред акцију, или кад дођемо на лице места. Доплата за локални превоз се креће око 120 € по дану, тако да ће се тај износ поделити према броју учесника (за 18 учесника – око 6,5 € по особи дневно).

ДОДАТНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. У случају лошег времена, успон на Маглић се ИЗОСТАВЉА ЗБОГ СИГУРНОСТИ УЧЕСНИКА. У том случају идемо на трекинг вероватно до Трновачког језера (директно од Пријевора) и по његовој околини!
  2. Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи, спремање хране у кампу…), а ко буде желео, у ресторану Тенториум може добити оброке по жељи. Цене су доста приступачне, а понуда је стандардна (слани-слатки доручак, роштиљ, гулаш, печење испод сача…)

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо 01. августа тачно у 07:00 h, дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд 03. августа у касним вечерњим сатима (претпостављамо до 24 h).

 Акцију реализује

 Зоран Вујошевић – Буца
  063 283 558

 buca@serbianoutdoor.com

 058 Sutjeska

Погледајте све шта смо припремили за 2014.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

 

ДРИНОМ од Вишеграда до Перућца

Сликовити кањон Дрине није ништа друго до РАЈ за очи. Некада, пре него је подигнута хидроцентрала у Перућцу, њоме се могло пловити једино низводно, и та пловидба звала се сплаварење, настала као начин транспорта дрвене грађе. У старим књигама, описи кањона су фасцинирајући већ из самих редова. Јер, тада је ниво воде био нижи, а он самим тим дубљи. Данас можемо пловити Дрином и узводно, бродом уместо на сплаву, а невиђена лепота зелене воде између огромних вертикалних литица остали су једнако задивљујући.

Субота, 17. август:

ПОЛАЗАК  у 15.30 h са паркинга испред центра „САВА”. Разлог за овако каснији полазак је услед чињенице да је многим људима субота радни дан. Уприличићемо једну получасовну успутну паузу, а у коначиште морамо стићи најкасније до 20 h, јер је реч о манастиру. Бићемо смештени под Соколским планинама и Сокограду четворокреветним и петокреветним собама Духовног центра „Св. Никoлaj Србски”

 

 

Соколсле планине, изнад манастира манастир Соко Крст на врху

Недеља, 18. август:

Будимо се у 7 h, како бисмо у 7.30 h пошли ка Бајиној Башти.
За кафу и доручак правимо паузу у Бајиној Башти или Љубовији.

кањон Дрине кањон Дрине кањон Дрине

У Перућцу се укрцавамо на брод, који креће у 9 или 10 h, уз могућност да нам на њему, током пловидбе буде организован ручак, по цени од 1.000 динара (пастрмка, печење). Зато ћете се, приликом пријављивања изјаснити желите ли да ручате на броду, или не.
До Вишеграда пловимо 55 km кањоном Дрине 3 сата, у једном правцу, пауза у Вишеграду би била око 2 и по сата, после чега се враћамо на брод и пловимо назад у Перућац.

Једна од наших најлепших река; љубав која се не оставља и не заборавља. У толико песама опевана и никада никога не може оставити равнодушним.  Путујући након завршених студија по Балкану, Роберт Де Ниро је остао опчињен овом реком, толико да је својој кћери дао име Дрина!
Име јој потиче од римског имена реке Drinos, које су Римљани преузели од староседелаца. Сматра се да је то било име митолошког паганског божанства коме су приносили и људске жртве. Срби су прихватили то старо име Дрине, али су је дуго звали и Зеленика – по зеленој боји воде.
Река Дрина била је граница између Западног и Источног Римског царства. Крвава граница, дуж које су 1914-15. Вођене легендарне битке између Аустро-Угарске и Србије. Њен вијугави ток у народном предању забележен је речима “ко ће криву да исправи Дрину”, што је народна изрека је везана за бескористан посао.
Дрина настаје спајањем Пиве и Таре код Шћепан Поља у Црној и убраја се у најчистије водене токове Србије.  Позната је као колевка сплаварења, у летњим месецима организује се манифестација “Дринска регата” и “Спуст низ Дрину” свим врстама чамаца.
Кањон Дрине чија је дубина 700-1000 m представља други кањон по овом параметру у Србји и Црној Гори после кањона Таре ( 1300 m ) и трећи у свету после кањона Колорада ( 1800 m) који се налази у САД.

На Дрини ћуприја
У Вишеграду ћемо посетити Андрићев град, чувени мост, пешачити на Бикавац са кога се пружа прелеп поглед на панораму града, на реку Дрину и мост, и ручати (они који то не буду желели на броду).

Андрићград је  замишљен као туристички, културни, административни и едукативни комплекс на рту између Дрине и Рзава, на 300 метара од вишеградске ћуприје. Као идеја познатог режисера проф.Емира Кустурице о каменом средњовековном граду инспирисаног делима и ликовима нобеловца Иве Андрића. То је уствари визија како је Вишеград могао изгледати да га нису заобишли ренесанса и остали историјски периоди. У архитектонском погледу сам град биће мешавина различитих епоха и стилова који су је смењивали кроз историју овог подручија: византијски стил, отомански Столица Краљевића Марка на Бикавцупериод, ренесанса, класицизам. Током шетње кроз главну улицу-корзо посетиоци ће моћи да се врате у прошлост :
„она практично спаја два периода – фрагменте ренесансе са отоманским периодом и Византијом.
– На улазу се караван сарај сусреће са бизантским двором, а у наставку ће бити оно што је могла да изгради Аустрија, а није, као што и отоманска империја није изградила оно што је требала да изгради. На крају, према главном тргу, који је нека врста класицизма, који је требао настати за време краљевине између два светска рата, развијаће се улица са деловима ренесансе, које је могла направити Аустрија“
проф. Емир Кустурица
Сама идеја јавно је објављена крајем 2010.године, а градња је започета свечаном церемонијом 28.6.2012. уз звуке опере Кармина Бурана, у извођењу Београдске филхармоније.
Планирано је да градња читавог комплекса буде завршена 28.6.2014.године уз извођење опере „На Дрини ћуприја“ у режији проф. Емира Кустурице.

Андрићев град Андрићев град

Пристајемо у Перућцу, где нас чека наше возило, повратак за Београд, где стижемо око 22 h.

НАПОМЕНА: Због најма брода, да би акција била реализована, потребно је 40 пријава. Из истог разлога списак морамо закључити недељу дана пре поласка.

ЦЕНА:  4.200 дин   (превоз аутобусом, смештај, рентирање брода за пловидбу, организациони трошкови)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  до  11.08. средом у 19 h, на састанцима Клуба.

Акцију релизује

Новица Радојичић

065 55 99 346

nole@serbianoutdoor.com

 

Вишеградска ћуприја на Дрини је задужбина великог везира Мехмед-паше Соколовића. Он је један од великих османских војсковођа пореклом из Босне. Родио се у селу Соколовићи поред Рудог 1505.или 1506, а као дете православних родитеља. У то време постојао је обичај познат као Дивширма, односно „Данак у крви”.Српска деца су на силу отимана и одвођена у Турску где су превођена у ислам и школована у њиховим војним школама где су постајали Јањичари, елитни војници турског царства.Тако је из околине Вишеграда као дете одведен и Бајица Соколовић и добија име Мехмед. Он ће касније захваљујући својој способности постати официр османске војске, а на врхунцу своје моћи постаје велики везир, односно премијер државе по данашњим стандардима.На врхунцу своје моћи наређује да се у Вишеграду на Дрини сагради мост коме равна нема.

Грађен је од 1571. до 1577. године, а градио га је тада најчувенији турски архитекта Коџа Мимар Синан. Изграђен је у источњачком стилу и представља ремек дело тадашњег градитељства.
Има 11 лукова са благим успоном према средини и силазном рампом на левој обали. Изнад лукова читавом дужином моста протеже се профилисани венац изнад кога је ограда моста. Укупна дужина износи 179,5 m, висина над нормалним водостајем реке 15,40 м а ширина моста 6,30 метара. Мост је грађен од камена, седре, односно бигра, који је довежен из Вишеградске бање. Изнад шестог стуба налазе се са обе стране проширења. На прилазној рампи леве обале налазе се три отвора завршена проломљеним луковима.На средини моста је изграђена софа која је предвиђена за одмор пролазника, а преко пута софе је уграђен камени портал.
На средини моста се некада налазила кућица са дрвеном капијом и мостовском стражом, па је због тога овај део моста назван капија.Овде се налазе и две плоче од белог мрамора са стиховима песника Нихадија на арапском писму, који говоре о градитељу и години изградње.
У свом вековном постојању мост је претрпио много недаћа.Прво забележено оштећење моста било је рушење једног свода у средњем веку.Мост је доживео једну поправку 1873. године, а 1896. године велика поплава је уништила већи деело Вишеграда, али је ћуприја остала скоро неоштећена, иако је Дрина достигла рекордних 14,6 m дубине. Једино је страдала камена ограда моста.
Мост је један од најзначајнијих националних споменика Босне и Херцеговине, а у јулу 2007. године уписан је у листу UNESCO-a, светске културне баштине.