Архива за Venčac

Краљевско виногорје – Букуља, Венчац и Опленац

У срцу Шумадије, над Аранђеловцем и Буковичком бањом издижу се, једна уз другу Венчац и Букуља. Обе су вулканског порекла. Венчац је познат по мермеру („бели Венчац“) од кога су сачињене многобројне скулптуре које красе парк Буковичке бање, чесму у Кнез Михаиловој у Београду, фасаду Цркве Свeтог Ђорђа на Опленцу, део Беле куће у Вашингтону и много тога још. Гранитна Букуља  је некада представљала јужну границу до које се простирало Панонско море, и била једно од његових многобројних острва. Из ње извире минерална вода „Књаз Милош“. Омиљено је излетиште Аранђеловчана и бањских гостију и на њеном врху  је за посетиоце отворена јединствена осматрачница висине 19 m, са које се пружа величанствен поглед на велики део Шумадије: Рудник, Сувобор, Маљен, Овчар, Каблар, Космај, Авала, Гружанске планине и Поморавље.

Осматрачница на врху Букуље Поглед са осматрачнице могућ је у пуном кругу

ПОЛАЗАК: са паркинга у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“) у 8.00 h. Молимо вас да дођете 15 минута раније како бисмо кренули на време. Oд Аранђеловца нас дели сат вожње аутопутем.

Након  паузе за кафу, крећемо на туру од Народног музеја у Аранђеловцу ка врху Букуље одакле се пружа предиван поглед на околину.  Дужина трасе је 3 km, а висинска разлика око 300 m. Од врха Букуље пешачимо ка Венчацу у дужини од 10 km. Одатле се спуштамо ка манастиру Светог Архангела Михаила где се завршава наша пешачка партија.

 Поглед са Букуље фото: Кристина Нешић 

На Венчацу пролазимо и Дворине, место где се налазе остаци средњевековног града последњег српског деспота – Павла Бакића. Он је био најзнаменитија личност Шумадије у средњем веку. Поседовао је двор на Венчацу и 50 села у свом властелинству. После пада Смедерева 1459. године и Београда 1521. године, иселио се у Угарску 1525. у децембру.

Павиљон Књаз Милош је подигнут 1907. године на месту најстаријег извора минералне воде у Србији, а био је и прва фабрика за флаширање минералне воде.

Надајући се повратку у слободну Србију, са избеглим српским јунацима борио се против отоманске најезде према Бечу и Европи све до 12. октобра 1537. године, када је погинуо у битци код Горјана, у близини Ђакова.

У непосредној близини Дворина је и мало, бистро језеро, створено из извора у самом мермеру!

Укупна дужина трасе је око 14 km и није кондиционо захтевна. Наком посете манастиру аутобус нас вози до Опленца где ћемо посетити дворски комплекс и цркву маузолеј Карађорђевића на Опленцу.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, гојзерице или патике (лаган терен), вода и храна из ранца, одећа прилагођена временским условима и заштита од ветра и евентуалних падавина.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  

1.500 дин

За групу од 40 учесника, износ се умањује за 200 дин

Котизација НЕобухвата улазницу за дворски комплекс на Опленцу у износу (400 дин)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h.

 Акцију реализује Ненад Јовановић

nenad@serbianoutdoor.com

065 99 22 782

Опленачка берба Црква Светог Ђорђа на Опленцу

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Мермер и гранит: Венчац и Букуља

Венчац и Букуља су планине које се налазе у околини Аранђеловца и Буковичке бање и практично се надовезују једна на другу. Већ три године је прошло од када КАУП није био у овом крају, па сада користимо прилику да опет одемо и обиђемо ове две лепе шумадијске планине.

Венчац је планина вулканског порекла и има надморску висину од 658 м. У геолошком саставу Венчаца учествују мермери у облику неправилних сочива и променљиве дебљине. Најпознатије лежиште налази се на североисточним падинама, где се експлоатише и обрађује за украсни камен већ више деценија. На тржишту је ова врста камена позната као „бели Венчац“, од кога су сачињене многобројне скулптуре које красе парк Буковичке бање, чесму у Кнез Михаиловој у Београду, фасаду Цркве Св. Ђорђа на Опленцу, део зграде Беле куће у Вашингтону итд. Неке врсте мермера са Венчаца нису погодне за израду украсног камена, већ се прерађују у туцаник, мељу у ризлу или се користе за печење креча. Према истраживањима, резреве мермера су готово неисцрпне.

На Венчацу влада специфични облик блаже субалпске климе. На вишим деловима доминирају листопадне шуме храста, букве, јасена и граба, док на падинама осим храста има јове и јасена. На нижим деловима до 540 мнв налазе се њиве, воћњаци, па чак и виногради

Букуља са својом висином од 696 мнв је једна од највиших тачака овог дела Србије. Ова планина је некада представљала јужну границу до које се простирало Панонско море, и била једно од његових многобројних острва. Гранитне стене Букуље, са специфичном комбинацијом минерала, указују на њено вулканско порекло, а таква геолошка грађа  условила је појаву изворишта природне минералне воде.

Обрасла је буковом, грабовом и храстовом шумом, а назив планине потиче од речи букуљ – деминутива словенске речи бук. Погодна је за припреме спортских екипа, а обележене пешачке стазе воде од парка Буковичке бање до врха планине. Штити град од јаких ветрова. На врху се налази хидрометеоролошка станица, а на њеним ободима је Гарашко језеро. Представља омиљено излетиште Аранђеловчана и бањских гостију, а на њој се налази и извориште газиране минералне воде Књаз Милош.

На врху Букуље је за посетиоце отворена јединствена осматрачница висине 19 m, са које се пружа величанствен поглед на велики део Шумадије: Рудник, Сувобор, Маљен, Овчар, Каблар, Космај, Авала, Гружанске планине и Поморавље.

Поглед са осматрачнице

Надамо се да ће ове информације преузете из Википедије бити свима корисне и желимо да благодети ове бање користимо само из чистог задовољства, а никако због тога што нас је натерала нека болест или друга невоља.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо (уз једну успутну кафе паузу) преко Младеновца и Орашца до подножја Венчаца где почиње наша акција.

Ка врху Венчаца  Букуљско језеро

Одмах крећемо узбрдо стазом ка врху Венчаца који се налази непосредно изнад манастира Брезовац. До врха долазимо за доста кратко време и након краће паузе крећемо у спуст према западној страни. Настављамо колским путевима и преко Цинцаровог гроба и Кушеља спуштамо се до Букуљског језера (Црвена бара). Правимо дужу паузу, па крећемо на успон на врх Букуље. Постоје два могућа правца, а којим ћемо ићи зависиће од ситуације на терену (могући снег, или блато) као и од спремности групе, што ћемо проценити на терену.

Венчац сликан са врха Букуље Кроз шуму Рекреативна стаза 

По доласку на врх, правимо дужу паузу коју користимо да се попнемо на осматрачницу поменуту у уводу овог плана и у нади да ће дан бити леп и бистар како бисмо били освежени одличним погледима.

Зимски поглед са врха Букуље

Након врха Букуље, настављамо стандардном рекреативном стазом којом се спуштамо у центар Буковичке бање где завршавамо акцију.

Дужина трасе коју прелазимо зависи од одлуке којом стазом се од Букуљског језера пењемо на врх.

Дужа варијанта: 22 км са укупним успоном од 970 м и исто толико спуштања

Краћа варијанта: 19-20 км са укупним успоном од 830 м и 900 м спуштања.

Постоји и трећа варијанта којом ће се ићи само у случају већег снега. У том случају не спуштамо се до Букуљског језера, већ идемо гребеном између Венчаца и Букуље. Ова траса је дугачка око 14 км са 600 м успона и 670 м спуштања.

До поласка за Београд имамо слободно време које можемо искористити да обиђемо бању, да наточимо лековиту воду, као и да одемо до неког од постојећих ресторана на вечеру.

С обзиром на дужину стазе која је предвиђена да се прође, као и на краткоћу фебруарског дана, потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо су углавном шумске и гребенске стазе, колски путеви и нешто мало макадама. У случају већег снега идемо гребеном између Венчаца и Букуље, где је један део стазе асфалтни пут, али се надамо да ће бити прекривен снегом.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне и штапови по потреби, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита, примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.350 динара

1.250 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима, између 21 и 22 h.

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца
063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Сремуш у срцу Шумадије: Никоље-Таван-Рудник

Као и пре годину дана, опет ћемо спојити угодно са корисним и (хмммм…) мирисним. Као што је свима познато рано пролеће је најбоље доба за одлазак у шуме и брање сремуша. Ова биљка заносног мириса је незаобилазан део сваке пролећне салате, а од ње се могу направити и многе друге ствари као што су чорбе, сосеви, варива, тинктуре… Сремуш има доказану лековиту моћ као пречишћавач организма а природа се баш лепо побринула да га највише има на прелазу из зиме у пролеће. Тада је и најпотребнији јер после тешких зимских јела, стварно је потребно унети у организам нешто веома здраво, а то је управо сремуш. Али, нећемо се задржати само на томе, има ту и других ствари које ћемо видети на овој рано-пролећној акцији. Прошетаћемо неким интересантним стазама и проћи ћемо цео гребен планине Рудник са обиласком сва три карактеристична врха (Велики, Средњи и Мали Штурац) и имаћемо фине погледе на све суседне више или мање познате планине и врхове.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо аутопутем према Младеновцу, па преко Тополе стижемо до ДоМанастир Никољење Шаторње и манастира Никоље који нам је полазишна тачка пешачког дела излета. Успут правимо кратку кафе-паузу вероватно на некој од познатијих бензинских пумпи.

Одмах прелазимо Никољску реку и крећемо узбрдо кроз шуму. Можда ћемо морати и мало да се пробијамо кроз један густиш зато што је стаза ту на почетку мало „задивљала“ али није ништа страшно, све док не изађемо до чистине Раденковца и коте 591. Одатле се Букуља и Венчац виде „к’о на длану“ са њихове јужне стране.
Поглед са Раденковца на Букуљу и Венчац

Настављамо даље успон, пролазимо ловачку кућу где постоји и чесма и идемо у правцу Курјака (924 мнв). Пролазимо његовим подножјем и скрећемо ка врху Таван (1007 мнв). На том потезу између Курјака и Тавана почиње прави да га тако назовемо „Сремуш – El Dorado“. Надамо се да смо изабрали прави термин и да ће да једна од највећих „плантажа“ сремуша које смо до сада имали прилике да видимо, бити у својој пуној јачини. Мириси сремуша и осталих пролећних биљака се мешају и читав крај има једну невероватно пријатну арому. Правимо паузу за брање, а свако је слободан да убере онолико колико му треба и колико може да понесе.

Стаза према Тавану

Након бербе, идемо даље према гребену Рудника. Пролазимо Јавор раван и Жаганову колибу па долазимо до споменика палим партизанима из НОБ-а где је одлично место за још једну паузу.

 

Одатле настављамо гребеном Рудника, идемо прво преко највишег врха који се некад називао Велики Штурац, а сада му је назив Цвијићев врх (1132 мнв). Следећи врх је Средњи Штурац (1113 мнв) и на крају је Мали Штурац (1058 мнв) па се онда спуштамо у место Рудник где завршавамо пешачење. Ту ће нас сачекати наш превоз натраг за Београд, а наравно правимо паузу у неком од локалних ресторана за вечеру и окрепСремуш у невероватним количинамаљење.

Претпостављамо да ћемо све то завршити негде између 19 и 20 часова па крећемо за Београд и очекујемо да ћемо код Сава центра стићи најкасније до 22:00 часова.

Укупна дужина пешачења је око 16 км, са 950 м успона и 700 м силаска. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо: шумске стазе и колски путеви, ливаде без стаза. Успут има један познати извор воде алИнтересантно стабло непосредно поред споменика НОБи у сваком случају је потребно понети са собом довољне количине.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или добре патике), камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.300 динара

1.200 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

Ако буде довољно учесника за аутобус, цена се смањује за 200 динара.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (око 22 h).

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.