Архива за Veliki Vukan

Kaд је Вукан био Куделинов…

Felix Kanitz је своја путовања овим крајевима поредио са онима из „1001 ноћи“.  Можда је мало претерао, али сами знамо колико волимо да идемо на Вукајла! Међутим, ова дивна Хомољска планина има скривене бисере за које многи још увек не знају и то смо вам први пут показали пре пар година, када је ова акција изазвала БУМ задовољства (што је сасвим довољан разлог да се опет нађе у нашем календару). У овом албуму, кога су управо ти учесници назвали „Ломатање – лудо радовање“ можете видети како нам је било…

Приказ трасе на Гуглу Млава... Нема сведочанства у стенама Вукана

НАПОМЕНА: због природе терена и трасе успона, у случају неповољног времена, које би омело њено одвијање, акција ће се одвијати стазом од извиђачког дома у селу Ждрело, преко врха Велики и Мали Вукан и спуст до извора „4 луле“.

Наиме, на коси изнад магистрале лежи заборављена тврђава, Куделинов град, до које је ПД „Вукан“ из Пожаревца ре пар година уредио стазу, којом ћемо поћи најпре ка Малом Вукану, а потом и Великом Вукану. Стаза до ње је врло стрма, тако да учесници рачунају на то, да ако желе да виде тврђаву, морају бити спретни на стеновитом терену. Из истог разлога, ова акција није за децу.

Горњачка клисура представља врата Хомоља. Дуга је 16 km и чине је четири велика меандра. Име је добила по ветру који дува њоме и широм околином.

У клисури се налазе и бројни остаци утврђења старог српског града који је престао да живи после пада Смедерева. На улазу у клисуру могу се видети разрушене стражарске куле, које су некада служиле за одбрану римског војног пута (Via militaris) што је пролазио овуда водећи за Ниш. У Горњачкој клисури такође се могу видети и остаци средњовековне српске митрополије.

Услед свог специфичног географског положаја, Хомољски крај се налази помало изван главних путева, тако да су у њему најбоље сачувана обележја старе балканске културе, народних обичаја, старих заната и традиционалне архитектуре. У Горњачкој клисури, и на Вукану и на Јежевцу, налази се више бедема средњевековних утврђења, а у Ждрелу и темељи града Дрмана и Куделина.

А све је почело пре пар година, када је наш пријатељ и сјајан планинар – тата Слоба Божић, прошао овом тада НЕстазом од чесме „Четири луле“ до тврђаве и даље на врхове, што је тако узбуркало планинарску чаршију, да су другари из „Вукана“ трасирали путању, чиме су тајну Вукана учинили приступачном свима нама.

ПОЛАЗАК:  тачно у 7:00 h, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“). Морамо доћи 15-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Путујемо аутопутем до Пожаревца, а одатле ка Петровцу и Горњачкој клисури, до извора „Четири луле“, одакле почињемо успон.

Почетак трасе, од магистрале до тврђаве је стеновит и радикално стрм. Стаза је маркирана и на пар места су постављени ланци (рукавице!), а доње фотографије (аутора Драгице Коцић и Зорана Таврића) најбоље дочаравају зашто се већа група не планира:

фото: Драгица Коцић фото: Зоран Таврић фото: Зоран Таврић фото: Драгица Коцић

Од тврђаве настављамо стазом без критичног нагиба ка врху Мали Вукан (732 m), а потом дуж превоја на Велики Вукан (825 m). Ова планина је дивна, а њени врхови, убијају вољу да се са њих крене јер пружају прелепе видике. Од тврђаве до врха Мали Вукан прелазимо непуна 2 km трасе дуж косе са прелепим видицима.

дуж косе... фото: Драгица Коцић фото: Зоран Таврић Врх... 

Од врха Велики Вукан до села Ждрело где нас чека наше возило, преостаје лагани спуст дуж 4,5 km. После акције одвозимо се до бање „Ждрело“ где употпуњавамо доживљај у термалним водама. Ко буде желео, може и да руча, а у 20:00 h полазимо натраг, за Београд, где стижемо до 22:30 h.   фото: Дејан Ковачевић

Куделинов град је тврђава која се налази 13 km југоисточно од Петровца на Млави, над реком Млавом  код  истоименог села. У историји је познато као упориште  бугарских великаша, браће  Дрмана  и Куделина (Друго бугарско царство крајем XIII века) који су из њега, као полунезависни владари тада управљали Браничевом (1273-1291.), нападајући западне државе, превасходно  краљевину Мађарску и Драгутинову Сремску краљевину (краљ Србије  1276-1282. краљ Срема 1282—1316). Историчари сматрају да су Дрман и Куделин  куманског порекла. Браћа су се користила слабљењем централне власти у Бугарском царству да би се осамосталили у области Браничева 1273. године. Владали су независно од бугарског цара и располагали војском коју су чинили углавном Бугари, Татари и Кумани.

Владислав IV Арпад (1272—1290) је покушао да их фото: Драгица Коцићсузбије 1285. године, али су његове трупе претрпеле пораз у Горњачкој клисури. Милутин је 1282. године на српском престолу наследио свога брата Драгутина, остављајући му северне делове државе (Сремска краљевина). Драгутин је био ожењен  Каталином – ћерком Угарске краљице Јелисавете, која је Драгутину  дала Мачванску и Усорско-солску бановину. Године 1282-4. она је послала трупе на Браничево, али су и њени напади одбијени, а вазалне земље опљачкане од стране Дрмана и Куделина у знак одмазде. Већ 1285. године, Драгутин је са својом таштом предузео још једну, такође неуспешну војну акцију против Дрмана и Куделина. Браћа поново односе победу након чега су похарали Драгутинове територије. Међутим, после тога, Милутин притиче брату у помоћ фото: Зоран Таврићи тада Браничево по први пут долази под српску власт и прикључује се Сремској краљевини. Вероватније је да су Дрман и Куделин страдали у овим биткама, него ли протерани, јер се након 1291. године не спомињу у историјским изворима. Данило у Житију краљева и архиепископа српских описује поход Драгутина и Милутина против куманских владара.

Након пораза Дрмана и Куделина, Српску краљевину је напао видински кнез Шишман (оснивач бугарске  династије Шишман). Напад је завршен неуспехом, а у контранападу, Милутин је заузео Видин и приморао Шишмана да се ожени ћерком свог великаша Драгоша. Од некадашње утврде, данас су остали само темељи, док је све остало зарушено.

приказ трасе на топо карти са параметрима

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА:  гојзерице и камашне обавезно, штапови за пешачење, мали ранац са водом и храном за успут, одећа слојевита, прилагођена временским приликама; заштита од ветра и евентуалних падавина и пресвлака. Ко жели на базен, носи наравно купаћи, пешкир и остало што је за то потребно.

НАПОМЕНЕ:

  • траса успона од магистрале до тврђаве је маркирана, врло окомита (на пар делова је оклинчена ланцем за придржавање), терен до Малог Вукана је стеновит, а после је стаза мирнија;
  • у Ждрелу може да се руча, а ко хоће, може у базен (групна улазница за базен је 400,оо дин).

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.700 дин

Због природе терена и кондиционих захтева, велика група се не планира.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 (Коњарник, код хотела „Србија“)

+42 нa -3 ! бања Ждрело

  Акцију реализују:

   Ненад Царевић         и        Немања Манчић

064 684 01 37                      064 878 78 78

       nesa@serbianoutdoor.com                         nemanja@serbianoutdoor.com

Врх - фото: Милош Бранковић  ПД "Вукан" на задатку трасирања стазе до тврђаве

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Јесен на Хомољу: Брезница-Мали и Велики Вукан-бања Ждрело

У периоду краћих јесењих дана нема ништа лепше него отићи на оближње Хомоље, прећи једну лепу пешачку стазу и на крају све то зачинити купањем у топлим водама бање Ждрело. Ово је управо један такав излет који ће вам се допасти.

  Велики и Мали Вукан

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:30 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо аутопутем према Петровцу на Млави и настављамо према Горњачкој клисури. Пролазимо манастир Горњак (нећемо га посећивати) и убрзо након тога се одвајамо са пута према селу Брезница. Ту напуштамо возило и крећемо према Малом Суморовцу. Нагиб није нешто специјално велик, али је успон све време константан. Долазимо до седла испод врха и одатле силазимо на другу страну.

Велики и Мали Суморовац

Спуштамо се до пута који води према Великом Суморовцу, али овај пут не настављамо њиме, већ скрећемо према Ловачкој чесми. Ловачка чесма се налази са источне стране Вукана, супротно од стране којом се стандардно пење на Вукан.

 Ловачка чесма Велики Вукан са мање познате стране

Одатле крећемо у други успон (мало тежи него претходни) стрмом стазом према седлу између Малог (752 мнв) и Великог Вукана (825 мнв). Иако је нагиб већи, неће нам бити тешко да се попнемо зато јер пролазимо кроз прелепу шуму у којој влада савршен мир.

Успон према седлу На Малом Вукану

По изласку на седло идемо прво лево на Мали Вукан, па се враћамо натраг и настављамо на Велики Вукан. Ту правимо и последњу дужу паузу након које крећемо у спуштање стандардном стазом према Ждрелу.

Велики Вукан (сликано са Малог) КАУП-овци на Великом Вукану

У селу нас чека возило које нас превози до бање и тамо остајемо на купању и осталом уживању. Након тога крећемо натраг ка Београду са очекиваним временом повратка око 22:00-22:30 h.

Укупна дужина пешачења ће бити 15 km,  са 850 m успона и 900 m силаска. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо: колски путеви, шумске стазе, гребенски путеви. На Ловачкој чесми се могу обновити залихе воде, али је ипак потребно да се у старту понесу довољне количине у случају да чесма није у функцији. Траса

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.500 динара

1.400 динара  за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

У цену није урачунато купање у Ждрелу које за групне посете преко 10 особа износи 400 дин по особи.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ПОЛАЗАК: крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:30 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 h).

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Мали и Велики ВУКАН – бања ЖДРЕЛО

Felix Kanitz је своја путовања овим крајевима поредио са онима из „1001 ноћи“. А тај крај у свако доба године може да пружи много, па и сада када му снегове развејава хладни северац, звани Горњак, док су трагови минулих времена уснули под белином зиме и када је свему томе супротстављена топлина лековитих вода бање „Ждрело“.

Са Вукана Од планинарског дома у Ждрелу, преко Малог и Великог Вукана, до Горњачке клисуре коју усеца зелена Млава између Вукана и Јежевца, у било које годишње доба, 650 m висинске разлике коју треба савладати тим путем, не представљају препреку ни за једну старосну категорију, или профил љубитеља природе. Средње захтевна по зими, у кондиционом смислу, то је леп успон дуг 13 km, који ће задовољити пасиониране шетаче и планинаре.

Стигли пред дом Вукановаца! :-) Млава живописна Горњачка клисура

ПОЛАЗАК:   у 7.00 h, са паркинга испред центра „Сава“. Морамо доћи 15-к минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Путујемо аутопутем до Пожаревца, а одатле ка Петровцу и Горњачкој клисури, све до села Ждрело и планинарског дома ПК „Вукан“, одакле почињемо успон.

стаза мами шкљоцања...

Стаза је обележена и води најпре на врх Велики Вукан (825 m), па дуж превоја и до Малог Вукана (732 m) . Одатле се спуштамо према чесми „Четири луле“, где нас чека наше возило. Одлазимо до бање „Ждрело“ и употпуњавамо доживљај до 19 h када полазимо натраг, за Београд, где би требало да стигнемо до 22 h.

Али, фебруар није увек исти... Некад је и овакав Неко то воли више, а неко мање

ОПРЕМА:  гојзерице и камашне обавезно, штапови за пешачење, мали ранац са водом и храном за успут, одећа слојевита, прилагођена временским приликама; заштита од ветра и евентуалних падавина и пресвлака. Ко жели на базен, носи наравно купаћи, пешкир и остало што је за то потребно.

НАПОМЕНА:  ко хоће, у Ждрелу може и да руча, а групна улазница за базен је 300,оо дин.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 дин

1.400 дин  за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

За групу од 40 учесника, цена се умањује за 250 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

+42 нa -3 ! бања Ждрело

Акцију реализује Ненад Царевић

nesa@serbianoutdoor.com

064 684 01 37

На снежном врхуПријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Хомоље: Брезница-Мали Суморовац-Мали и Велики Вукан-бања Ждрело

У периоду кратких зимских дана нема ништа лепше него отићи на оближње Хомоље, прећи једну лепу пешачку стазу и на крају све то зачинити купањем у топлим водама бање Ждрело. Ово је управо један такав излет који ће вам се допасти.

Крећемо из Београда са паркинга испред центра „Сава“. Идемо аутопутем према Петровцу на Млави и настављамо према Горњачкој клисури. Пролазимо манастир Горњак (нећемо га посећивати) и убрзо након тога се одвајамо са пута према селу Брезница. Ту напуштамо возило и крећемо према Малом Суморовцу. Нагиб није нешто специјално велик, али је успон константан све до врха. Долазимо до Малог Суморовца ту остајемо неко време, па крећемо у силазак на другу страну.

Спуштамо се до пута који води према Великом Суморовцу, али овај пут не настављамо њиме, већ скрећемо према Ловачкој чесми. Ловачка чесма се налази са источне стране Вукана, супротно од стране којом се стандардно пење на Вукан.

Одатле крећемо у други успон (мало тежи него претходни) стрмом стазом према седлу између Малог и Великог Вукана. Иако је нагиб већи, неће нам бити тешко да се попнемо зато јер пролазимо кроз прелепу шуму у којој влада савршен мир.

По изласку на седло идемо прво лево на Мали Вукан, па се враћамо натраг и настављамо на Велики Вукан. Ту правимо и последњу дужу паузу након које крећемо у спуштање стандардном стазом према Ждрелу.

У селу нас чека возило које нас превози до бање и тамо остајемо на купању и осталом уживању. Након тога крећемо натраг ка Београду са очекиваним временом повратка око 22:00-22:30 часа.

Укупна дужина пешачења ће бити 14-15 км,  са 900 м успона и 950 м силаска. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо: колски путеви, шумске стазе, гребенски путеви. На Ловачкој чесми се могу обновити залихе воде, али је ипак потребно да се у старту понесу довољне количине у случају да чесма није у функцији.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (никако патике), камашне, мали ранац, вода, храна за успут, заштита од ветра и евентуалних падавина, батеријска лампа.

ЦЕНА: минибус 1.400 дин. У цену није урачунато купање у Ждрелу које за групне посете преко 10 особа износи 300 дин по особи.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ: сваке среде у 19 h на састанку Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 06:30 h, дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима.

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com