Архива за termalni bazeni

ЈEЖЕВАЦ који не познајете – кроз катакомбе до врха, па низ Козји грб! (од манастира Горњак до бање Ждрело)

Овај излет је права бомбона за краће и хладније дане: атрактивна и кратка траса, прелепи видиковци и на крају термални базен! Немате нарочиту кондицију, или сте већ били? Овога пута, Јежевац ће бити посве другачије искуство, те ако сте већ били, требали бисте и сада, јер ћемо ићи другачијим стазама. Ко воли авантуристички жанр, УЖИВАЋЕ! Наиме, са другарима из ПД „Горњак“ ћемо код манастира проћи тајне тунеле које је копала војска и за које можете чути много конспиративних верзија прича од мештана. А са врха ћемо се спустити окомитом стазом дуж Козјег грба право на Млаву!

ПД "Горњак" из Петровца ПД "Горњак" из Петровца ПД "Горњак" из Петровца

ПД „Горњак“ из Петровца су марљиво сређивали тај правац, а причу о тунелима ћемо чути из прве руке! 🙂

Горњачка клисура: лево вукан, десно Јежевац Манастир Горњак крај Млаве

Овде можете погледати кратак видео запис са једне од наших ранијих акција на Јежевцу 🙂

 Горњачка клисура означава улазак у Хомоље и усечена је између Вукана са десне и Јежевца са леве стране тока Млаве, која њоме протиче. У њеним литицама су остаци средњевековне Митрополије, извор “Четири луле”, и један много интригантнији, јер су му воде надалеко познате по лековитости за бубреге. Манастир посвећен Ваведењу је задужбина кнеза Лазара и грађен је у периоду од 1376-1380. године.  Кнез Милош Бринуо је и за обнову и одржавање Горњака, али по писању Вука Караџића, ту је похранио и неке драгоцености, међу којима и барјак цара Душана Силног… У кругу манастира је и капела посвећена Светом Николи.

 

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај нашег Клуба (Устаничка 125) тачно у 7.00 h. Путујемо ауто путем, до Пожаревца, и даље преко Петровца до Капије Хомоља – Горњачке клисуре. Возило напуштамо крај манастира Горњак, кога посећујемо и одакле почиње стаза ка врху Јежевца. Обзиром на куриозитет трасе и природе терена, кретаћемо се лаганим темпом, јер, све ћемо стићи; циљ је искористити дан!

На почетку трасе увек се пролазе тајанствени отвори – тунели. Сада ћемо у њих завирити… Након Другог светског рата започети су велики војни радови у Горњачким планинама на изградњи фабрика оружја и других војних ефектива. Иако не постоји званична документација и докази, „прича се” да је у политичким превирањима година „информбироа“, главни пројектант и инжењер који је изводио радове на тим објектима пребегао у СССР па су због откривања локације потенцијалних војних циљева радови обустављени и како се касније испоставило све пресељено у Нови Травник (Босна).

  

Данас још увек стоје напуштени објекти у масиву планина и хиљаде квадратних метара ходника, хала и простора, „заборављени“ случајно. Као другде по бившој Југославији и Србији довитљиви предузетници повремено користе (улазне) делове ових простора за гајење шампињона.

Крајолик је диван, надајмо се да ће време употпунити доживљај. Манастие Горњак се налази крај Млаве, а до врха се крећемо кроз шуму.

Пред сам врх, излазимо на кршевиту подлогу, са фантастичним видиком! Наравно, задржаћемо се на врху довољно да одморимо, уживамо, сликамо… јер, чека нас јак спуст (уз свест да следи спа третман у „Ждрелу“ 🙂 )

Јежић на врху :-) Једне зиме...

Сам назив Козји грб говори доста о томе какав нас чека спуст. Али, обзиром да од врха до Млаве имамо 2 km, свака тензија је сувишна. Опремите се стрпљивошћу и успећемо! Цела траса је дуга 6,5  km, тако да је одлучујући фактор воља и решеност да се прође овим стазама, а не физичка кондиција.

са врха на Козји грб…

Возило нас чека крај моста на Млави и по силаску нас вози у бању Ждрело на уобичајену сеансу у термалним водама температуре 42 С. У ресторану ако желите, можете јести, а они који су у базену, могу ручати и крај базена. Цена групне улазнице је 400 динара, и са њом имате право и на сауну.

2014-01-14_24321525  

У 20.00 h смо сви у комбију и полазимо за Београд, где стижемо најкасније до 23.00 h.

Укупна дужина ове планиране трасе износи 6,5 km са успоном од 500 m и спустом од 660 m.

ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут; штапови за пешачење, чеона лампа, заш тита од ветра и евентуалних падавина, пресвлака.
За оне који желе у базен: купаћи и пешкир.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације
на састанцима клуба, сваке среде у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)изглед трасе на топо карти, према треку

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.700 динара

За групу од 40 учесника износ котизације се умањује за 200 динара.

 

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

gordana@serbianoutdoor.com

065 377 14 74

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Стазом једне љубави… (Влашић)

Инспирисани сећањем на љубав Ђуле и Павла, позивамо вас да прођемо лаганом стазом брдовито заталасани Влашић. Захваљујући Јанку Веселиновићу, овај догађај није заборављен, а остала је и песма о њима. Верујемо да ће овај лајт мотив и у вама пробудити жељу, а ако нисте чули за Ашиков гроб, погледајте о чему је реч, ТВ „Прва“ је снимила о томе заиста лепу емисију:

ПОЛАЗАК: тачно у 7:00 h, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“). Путујемо аутопутем ка Шапцу и настављамо до етно ресторана „Кнежева вечера“, где пијемо јутарњу кафу, а ко жели може и да доручкује.

Пут настављамо до манастира Каона, а након посете манастиру настављамо на Ашиков гроб, а потом до Доњег Црниљева, где напуштамо возило и полазимо на пешачење.

  

Влашић је брдо у западној Србији, између река Велике Цернице, Јадра и Тамнаве, са врховима од 424 до 462 метра и као такав представља заиста благ терен за пешачење.  Наша 11 km дуга траса није кондиционо захтевна, тако да могу учествовати сви. Почиње од Доњег Црниљева, кроз Пушића Малу и води према Јанковом вису, а завршава у Спомен комплексу пилоту Миленку Павловићу, рођеном  у Горњем Црниљеву. Ако кликнете на фотографију  потпуковника, доле лево, моћићете да видите филм „Лет у смрт“ о животу и погибији Миленка Павловића који је премијерно емитован 24. марта 2006. године, на осмогодишњицу почетка НАТО агресије на СРЈ.

Важно је да знате да је ова акција за опуштање. Терен је питом, можете ходати и у патикама, а темпо ће нам бити лаган. То значи да није кондиционо захтевна и да могу учествовати сви.

После пешачења одлазимо у Термалну ривиијеру (Богатић) где следи опуштање у лековитим термалним водама, све до поласка (20:30 h). У Београд стижемо у 22 h.

ОПРЕМА:  гојзерице (није обавезно) и мали ранац за пешачење, вода и храна из ранца, одећа прилагођена временским условима и заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина и наравно – лепо расположење!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 дин

1.400 дин  за чланове Клуба sa плаћеном годишњом чланарином

За групу од 40 учесника, котизација се умањује за 200 дин.

Акцију реализује Ненад Јовановић:

065 99 22 782,  nenad@serbianoutdoor.com

   

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ПИРИН – царство језера

Ако сте неким случајем током претходних похода на Пирин, успоном на Вихрен и Тодорку, помислили да сте га апсолвирали, језерска свита резервата Јулен (Юлен) ће вас сасвим сигурно за свагда у то разуверити. Бугари с поносом кажу да је Пирин „най-величествената и страховита българска планина“. Национални парк Пирин је од 1983. године на UNESCO-вој листи светског природног наслеђа. По том огромном пространству мермерних и гранитних стена, расуто је пар стотина ледничких језера, као јединствени украс у општој амбијенталној раскоши, која заувек плени већ при првом сусрету. Заносна лепота језера, угњежђених у сурим цирковима чува легенде о херојствима и несрећним љубавима… 

 вођство: Неша и Гоца - Ход по води? фото: Валио Иванов

Та небеска огледалца бескрајне чистоте су овога пута тежиште наше приче и повод за три трасе које ће вам представити раскош ледничких језера магичне лепоте као знамења ове, за мене најлепше планине, која их има више него и једна друга! 

дивокоза  горско око

Без знатно дужег боравка, немогуће је видети их све, али смо зато одабрали најлепша и осмислили трасе које их ултимативно повезују. И ако успони на врхове нису приоритет, трасе нису лаке (ни једна нема мање од 1.100 m успона!). Врхови су нужност, када се нађу на планираној траси, тако да ћемо их имати укупно 5 и сви су изнад 2000 m.

 Поглед на Брезнишко језеро са Кадијевог врха  

А како природа љубоморно чува своја најлепша блага, до дома не можемо комбијем, већ жичаром. Јер, хижа Безбог је база за све који дођу ради језера, па тако и нама овога пута. А ујутро, чим отворимо очи, бићемо пред стазом. Само на време обезбедите слободан петак, ВРЕДЕЋЕ! Пре него је овај програм постављен на сајт, анкетирали смо чланство и учеснике наших ранијих похода на Пирин о дужини боравка, тј. да ли да путујемо ноћу. Скоро без изузетка, били су за ноћна путовања, због тешкоће да се обезбеде три слободна дана. Тако да коначан план изгледа овако:

Четвртак, 30. август:

ПОЛАЗАК:   у 16.00 h са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125. Потребно је доћи пола сата раније како бисмо се прозвали, попаковали и кренули на време, што је изузетно важно обзиром да нам предстоји осмочасовно путовање до коначишта! Наравно, са неопходним успутним паузама и задржавањем на граничном прелазу.

НАПОМЕНА: у Бугарској је источно-европска временска зона (1 час унапред), тако да и ако ту кратко боравимо, померамо сатове ради лакшег договарања. Мобилни телефони се и онако аутоматски  пребацују на дату временску зону. На граници, при повратку, враћамо 1 сат уназад.

  

Петак, 31. август:

Пут настављамо према Добриништу, где се смештамо (2 h иза поноћи) у приватном смештају. Пошто одспавамо, у 8 h полазимо кa жичари, двоседежници, са стварима до Хиже Безбог на обали Безбошког језера на 2.240 m надморске висине.

НАПОМЕНА: обзиром да се до и од хиже Безбог транспортујемо двоседежницом, ствари морају бити спаковане искључиво у ранчевима! Жичара ради од 9 до 16 h и карта кошта 18 лева по особи.

двоседежница од х. Гоце Делчев до х. Безбог хижа Безбог 

Собе су шестокреветне са Wi-Fi, TV, фрижидером и тоалетом. На располагању нам је и трпезарија где можемо јести било своју храну, или пансионску (храна у хижи кошта 14 лева по особи). Али оно што је најважније и због чега смо баш ту је што све „језерске стазе“ полазе управо одатле. Пошто се сместимо, полазимо на највише језеро у Бугарској – Горње Полежанско, на 2.700 m надморске висине!

Доње Полежанско Горње Полежанско

Траса је дуга 10,5 km са успоном од 1.100 m и полази од језера Безбог, ка Доњем и Горњем Полежанском, до Горњег Газејског језера. Спуштамо се до језера и враћамо преко Безименог (2.838 m) и Безбошког врха (2.653 m).  Ово је комплетна траса, са два успона при повратку. Али, ако бисмо смањили напоре, можемо без спуштања до Газејског језера и успона на Безимен врх (у том случају, дужина трасе је 9 km, а укупан успон и спуст 900 m). Да би било јасније, дајемо приказ на карти и детаљан опис кретања:

Полазећи од језера Безбог, пратећи жуто-зелене ознаке, до Горњег Полежанског имамо 5 km са 710 m успона. Одатле даље можемо према планираној траси (силажење до Горњег Газејског језера, па успон на Безимен врх), или гребеном у правцу спуста, што обухвата и успон на врх Безбог (2.610 m). Такав спуст до дома мери 4 km са 720 m спуста и 185 m успона.

Пошто на оваквим теренима мања дужина трасе није показатељ и мање тежине, а у високогорству је важно добро се осећати, без слабости и бити концентрисан. Све што се не стигне једном, моћиће се неки други пут 🙂 Обзиром да је иза нас и ноћно путовање, ова опција је најобјективнија.

На крају оваквог дана, треба нам добар сан, јер сутрадан нас очекује фантастичан круг обиласка Кременских, Брезнишких, Каменишких, Рибних, те Аргировог, Ледног и Поповог језера. Дакле, препорука гласи: што пре у крпице, како бисмо ујутро кренули одморни – сутрашња траса нема опција за прекраћивање!

 

Субота, 1. септембар:

Устанак, доручак и полазак у сусрет са: Џангалским, или Кременским и Брезнишким језерима, која су понела имена по косама и врховима под којима су, што значи да ћемо се попети на Кременски врх (2.467 m), Кадиев рид (2.709 m) и Џано (2.657 m). Погледом ћемо добацити и до Каменишких, Ледног, Аргировог, Митревог и најзад, Поповог језера, које је и највеће на Пирину, са низом мањих Рибних језераца.

Траса је дуга 15 km, са успоном од 1400 m и исто толиким спустом. Опет ћемо нагласити да су на оваквом терену то озбиљни параметри, који захтевају спремност и издржљивост. Зато ћемо дати графички приказ трасе са описом кретања:

На данашњој траси неће бити опција за њено скраћивање. Полазимо од Безбошког језера крећемо се према Кременском врху, са кога гребенски настављамо на Хамбар тепе (2.502 m) и најзад Кадијев рид (2.709 m), који је и престона тачка са које се пружа царски поглед на Брезнишко језеро!

Овај врх је истурен и до њега долазимо тако што се одвајамо 850 m са наше кружне трасе. Призор за разгледницу, или desktop wallpaper! Одавде се враћамо на кружну трасу и пењемо врх Џано (2.657 m). По силаску са њега, настављамо према Поповом језеру, а до краја више нема врхова

Уморни? Сигурно… Али, леп је то умор, таман колико да надахнути уснимо 🙂

Недеља, 2. септембар:

Дан повратка. Напуштамо хижу Безбог и спуштамо се жичаром до нашег возила и одлазимо на пријатну релаксацију у „Римску бању“, крај Банског. Ко не буде желео у базене, време до поласка може провести у Банском. У 15:00 h полазимо за Београд, где стижемо пре поноћи.

Масив Пирина је вулканског порекла, што има за последицу постојање термалних извора. У центру Банског је фонтана са таквом водом, а више хотела из тог разлога поседује термалне базене.

Банско је диван градић, тако да ћемо мало одморити, разгледати, посетити туристичко информативни центар, ко жели да купи карте, или предахнути у некој од традиционалних механа, типичних за овај градић који је током зиме у пуном животу, јер га сматрају једним од најбољих ски центара у Европи.

 Банско Банско инфо центар у Банском

Прелеп градић Банско представља капију националног парка Пирин. Он је мешавина старог и новог, традиционалног и модерног. Улице поплочане каменим облуцима, старе куће са дебелим зидовима које изгледају као тврђаве. У свакој улици се налази по пар традиционалних „механа“. То је град који има своју богату прошлост и аутентичност архитектуре, начина живота и обичаја, имају своје посебно наречје, мешавина грчког, македонског и бугарског.

НАПОМЕНА: обзиром да се до и од хиже Безбог транспортујемо двоседежницом, ствари морају бити спаковане искључиво у ранчевима! Жичара ради од 9 до 16 h и карта кошта 18 лева по особи.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, штапови за пешачење, рукавице, мали ранац са водом и храном током успона, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина. Остало (лични прибор, пресвлака, пиџама итд.) спакујте одвојено у транспортни ранац због лакшег транспорта (ношења) ствари жичаром! Наравно, не заборавите исправе, нарочито пасош!

НАПОМЕНЕ:

  • Ова акција није за почетнике и захтева искуство, као и одличну физичку кондицију!
  • Учесници морају бити осигурани. Осигурање није путно и здравствено, већ спортско осигурање које се односи на планинарске активности. Уколико учесник већ поседује сопствено осигурање, то мора дати на увид, а котизација му се умањује за 400 дин.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

90 € + 1.500 дин  (односно 1.400 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином)

котизација обухвата: превоз, смештај и осигурање, трошкове организације

козизација необухвата: исхрану, карту за жичару, индивидуалне трошкове

Због природе терена и карактера акције, не планира се велика група, тако да је број места ограничен.

За пријављивање је неопходно да достављање података (име, презиме, број пасоша, контакт телефон и ЈМБГ за полису ) и измирење аконтације у износу од 50 €  на састанцима Клуба. По Правилнику, у случају одустајања, аконтација се враћа искључиво ако се обезбеди замена (од стране учесника, или Клуба ако постоји листа чекања). Рок за пријављивање до 8. августа!

Акцију реализују:

Гордана Атанасијевић         и          Ненад Царевић

           065 377 14 74                       064 684 01 37

     gordana@serbianoutdoor.com                        nesa@serbianoutdoor.com

  

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења

Планина Ц Е Р (и „Термална Ривијера“!)

Осим по историјском епу – Церској битци у Првом светском рату, Цер покривају и старије легенде, а стазе воде крај њихових трагова…  Оне зими умеју пружити бајковит утисак, што показују фотографије; нису кондиционо захтевне, те се препоручују свим категоријама љубитеља природе, а предео Мачве, богат геотермалним изворима, употпуниће нам доживљај на најбољи могући начин!

  Цер је планина, која сваком љубитељу планина може бити база за сопствене излете, обзиром да има лепе и означене стазе, дом и љубазне домаћине. У дому је и ова табла са шематским приказом стаза:

планинарске стазе Цера Дом "Липова вода"

ПОЛАЗАК:  тачно у 7:00 h, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“). Окупљамо се, наравно 15-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Путујемо аутопутем преко Шапца до села Милошевац, подно Цера, одакле полазимо пешице према Тројановом граду.

спуст ка Радовашници на Врху крај остатака Тројановог града

Од Тројановог града настављамо гребеном до дома ПК „Цер“ из Шапца – Липова вода на кувано вино 🙂 Одатле следи спуст ка манастиру Радовашница, где нас чека наше возило.

Али, ТО НИЈЕ СВЕ! Након посете манастиру, упућујемо се ка Богатићу на „Термалну ривијеру“! Наиме, читава Мачва и део Срема леже на огромним залихама термалних вода, температуре преко 70 степени Целзијуса (готово дупло топлије од Ждрела!). Још увек оне отичу шоровима, као што се види на фотографији доле лево. Али, срећом, господин Драговић је почео да остварује сјајан пројекат, чији се део види на слици десно и у коме се заиста може уживати.

Богатић Џакузи

Ако до сада нисте посетили ово место, бићете одушевљени његовом уређеношћу, изузетном нивоу услуге, а аналогија са Ждрелом, биће вам незамислива. Свраћамо дакле у „Термалну Ривијеру“ у приказ трасе на топо картиБогатићу, како бисмо угодили телу које нас је служило током пешачења Цером. У ресторану је могуће и јести, ко буде желео.

За Београд полазимо у 21 h и стижемо за сат времена.

Траса је дуга 16 km, са 690 m успона (после Липове воде је само лагани спуст макадамом/колским путем/стазом).

ОПРЕМА:  гојзерице и камашне обавезно, штапови за пешачење, одећа одговарајућа временским приликама, мали ранац са водом и храном за успут. За базен понесите купаћи, пешкир (фен имате тамо)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.450 дин

1.350 дин

Са 40 учесника, цена се умањује за 200 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h на састанцима Клуба (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

gordana@serbianoutdoor.com

 

ЈОШ ПО НЕШТО:

Једно од предања казује да је село Бадања добило име по бадњу, како се звала дрвена цев од шупљег стабла која је служила да усмери воду ка воденичном точку. Од већег броја воденица на речици Церници данас је остало само неколико.

Недалеко, на највишој тачки планине Цер се налазе остаци средњевековног утврђења „Косанин Град“ и утврде Тројанов Град, која се приписује митском бићу цару Тројану, кога се сећамо из бајке о цару са козијим ушима

остаци Тројановог града 

Вук је у свом речнику записао: “ На планини Церу, у околини Шапца, у близини Тројанова града, живљаше неко лице под тим именом. Сваке ноћи иђаше он у Срем код какве жене или девојке. Бојаше се сунчаних зракова, да га не спрже, и зато од драгане одлажаше пре сунца. Кад дође код своје драге, даду коњима зоби; а кад они поједу зоб, и петао запева, он се одмах враћа у свој замак. Једне ноћи брат или муж једне његове драгане метну у зобнице коњима песка место зоби, па посече језик свима петловима, да га певањем не пробуде. Кад цар помисли да је време да иде запита свога слугу да ли су коњи појели зоб. Слуга одговори да нису, а петлови не могаху певати, те се тако Тројан одоцни код своје драге. Најзад видећи у чему је ствар, уседне на свога коња и појури замку. Тројан је у том бежању оглувео у селу Глушци, изгубио табане близу села Табановци, ослепио поред села Слепчевић, изгубио штит поред села Штитари, а највећа му се несрећа десила близу села Десића. Сунце га на крају стиже на путу; он се сакрије под један пласт сена; но дођоше волови и растурише сено, те тако Тројана дохвати сунце и спржи.“ Према легенди цар Тројан је имао пет кћери Косану, Ковиљку, Виду и Соку, по њима су градови и добили имена Соко-град, Ковиљача, Видин град и Косанин град (на Церу). Петој кћери се не зна име те се не зна ни који је њен град.
У историји су ови градови остали записани као интересантни остаци римских утврђења (Тројанин град, Кулина, Косанин град и Видојевица).

  

У селу Радовашници подно Цера постоји манастир Радовашница које је саграђен у XIV веку као задужбина краља Драгутина манастир РадовашницаНемањића. 

Манастир се обнавља и постаје оаза бројних верника и туриста из Србије и иностранстава.
Манастир Радовашница је задужбина краља Драгутина Немањића из 14 века који је владао од 1282. до 1316. године. Пали ли су га Турци, али су га немачки војници 1941. године попуно разорили. У манастиру Радовашница налазе се две велике светиње, реликвије – честице моштију светог великомученика Тирона и честице моштију превлачких мученика, 70 монаха који су, како прича каже, отровани 1441. године. Ту су још честице светог великомученика
Димитрија, честице моштију новомученка руских, страдалих са царском породицом велике кнегиње Јелисавете и монахиње Варнаве, затим честице моштију светог Николе, уграђене у икону. У манастиру је веома лепа и вредна копија иконе Тројеручице освећене у Хиландару. Краљ Александар Карађорђевић подарио је после Првог светског рата манастиру звоно.

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ГУЧЕВО и ТЕРМАЛНА РИВИЈЕРА

ГУЧЕВО. Планина северно од Борање и у простору који Дрина лучно затвара са запада и северозапада, са највишом тачком  Црни врх (779 m). Али…Гучево је више од планине. МНОГО више.

Бескрајне изукрштане пруге ровова, земуница и кратера из Првог светског рата протежу се и после 99 година дуж гребена подрињских планина Гучева, Борање и Јагодње, природног грудобрана западне Србије. На тим висовима, од Гучева до Мачковог камена, 7. септембра 1914. године почела је најстрашнија битка Великог рата, током друге аустроугарске офанзиве, тзв. „Битка изнад облака“

Како је било раније, можете погледати у овом филму. Овога пута, одлучили смо да вас поведемо кратком стазом уз мали истраживачки куриозитет, како бисмо дан провели опуштено и испуњено. Онима који су ишли на Гучево раније, указујемо, да је ова акција потпуно другачија. Најзад, дан је црвено слово 🙂

 Фото: Горан Поповић 

ПОЛАЗАК:  у 7:00 h, са паркинга крај нашег Клуба (Устаничка 125 ц). Морамо доћи 15-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Крећемо преко Шапца ка Лозници. Дан је кратак и морамо кренути раније, а брижљиво планиран садржај требало би да ублажи моменат раног зимског буђења.

Гучевски вајати 

На пешачење полазимо од спомен костурнице и одатле настављамо гребеном ка месту где се налази пећина Орловача, која није уређена за посетиоце и прилаз је врло неприступачан, тако да је нећемо обилазити, али ваља знати 🙂

Настављамо гребеном ка Крушчику одакле се низ Чокар спуштамо ка селу Којићи, где нас чека наше возило. Дужина ове трасе је 8 km са успоном од свега 350 m. Стаза са оваквим параметрима је апсолутно за свакога.

G 023 Гучево (фото: Аца Радовановић) Гребеном... (фото Аца Радовановић)

Међутим, на путу до Београда, на нас чека једно веома пријатно место – термални базени у Богатићу, чисте и лековите воде, температуре 40 o C ! Ко буде желео, моћиће и да руча у ресторану. А пошто нам одатле предстоји сат времена вожње до Београда, полазимо најкасније до 21 h, до тада – уживање!

DSC_2561_resize DSC_2614_resize

ОПРЕМА:  гојзерице, штапови за ходање, мали ранац са водом и храном, заштита од ветра и евентуалних падавина; одећа прилагођена временским приликама, батеријска лампа, опрема за базен.

НАПОМЕНА: цена улазнице за базен је 500 дин.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 дин

1.400 дин (за чланове Клуба)

Са 40 учесника, цена се смањује за 250 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Ненад Царевић

064 684 01 37

nesa@serbianoutdoor.com

  DSC_2620_resize DSC_2619_resize

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Једноставно – Фрушка!

Не бих дуго да се возим, нити предуго да пешачим; хоћу да се опустим, прошетам природом и успут видим и нешто занимљиво… Шта би било оптимално? Једноставно Фрушка!

 

ПОЛАЗАК: са паркинга крај нашег Клуба, тачно у 8:00 h. Возило напуштамо код манастира Јазак, где почињемо пешачење.

У манастиру Јазак се чувају мошти Светог цара Уроша, сина цара Душана. Након посете манастиру, пешачимо лаганом стазом преко занимљивих тачака, те ако нас и време послужи, биће лепих фотографија!

Траса је дуга 16 km и завршава код манастира Раваница у коме су се чувале мошти светог кнеза Лазара, чији делић се и сада тамо налази. Пошто посетимо манастир, спуштамо се у хотел „Термал“, на базен!

ОПРЕМА:  гојзерице и камашне обавезно, штапови за пешачење, одећа одговарајућа временским приликама, мали ранац са водом и храном за успут. За базен понесите купаћи, пешкир, фен …

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  1.500 дин (1.400 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином)

За групу од 40 учесника износ котизације се умањује за 200 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

Акцију реализује Ненад Јовановић
065 99 22 782
nenad@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

КАЛАФАТ

Северно од Ниша пружа се планина Калафат, позната и под називом Курилово. Ка југу оивичена Нишком котлином, а на северу Топоничком и Копајкошарском (Попшичком) реком, простире се од Грамаде на истоку до превоја Торине на западу одакле настаје Попова глава. Њен највиши истоимени врх висок је 837 m, затим следе још два који прелазе 800 и око десет између 700 и 800 m; остали су испод ових висина. Али, сви ти бројеви мало значе спрам чињенице да се ради о просто заборављеној планини, чије су природне и културно-историјске вредности мало познате. Позивамо вас да  их откријемо, јер ова  област Србије, крије изванредне приче своје околине.

Мало је познато да је подно Калафата и Хумска Чука (крај села Хум), преисторијско насеље из неолитско-бронзаног доба. Шта више, одатле води и стаза ка једном од врхова (Попова Глава 534 m, иначе најзападнији врх). Истраживања која су 1934. године радили А. О. Славетић и М. Грубић, а касније М. Гарашанин, показала су да Хум спада у врло стара села. Налазиште је лоцирано изнад данашњег насеља на Ћувику, између два потока, и лак му је приступ само с југа.

село Хум Хумска чука - налазиште

Субота, 23. септембар:

ПОЛАЗАК  тачно у 6:00 h, са паркинга крај нашег Клуба (Устаничка 125). Дођите 15-ак минута раније како бисмо кренули на време. Путујемо аутопутем Београд – Ниш, са ког се искључујемо  за село Горњи Матејевац, где започињемо нашу авантуру.

Најпре посећујемо средњовековну цркву од изузетног културно-историјског значаја. Латинска црква, данас посвећена св.Тројици, налази се у самом селу, спада у веома ретке објекте који датирају из доба пре Немањића, прва половина XI века, изграђена је у тадашњој Византији.

Изнад села Горњи Матејевац, 7 km од града, на брду званом Метох налази се најлепша сакрална грађевина на овом подручју. Саграђена је у време владавине византијског цара Манојла I Комнина (1143.-1180.) који је често боравио у Нишу. Обновљена је за време владавине деспота Стевана Лазаревића, почетком XV века. Црква је посвећена светојЛатинска црква Тројици, а због колоније дубровачких трговаца који су је користили у XVI веку у народу је позната као «Латинска». Изграђена као једнобродна грађевина у облику уписаног крста са куполом , са фасадом од опеке и камена, својим архитектонским облицима обезбедила је значајно место у историји византијске архитектуре на овим просторима. У њеној унутрашњости нису пронађени трагови фресака, а свој народни назив је добила по Дубровчанима (католицима тј. Латинима) који су је користили током XVI века. У периоду од 1968. до 1974. године, на цркви су обављени  конзерваторски  и  рестаураторски  радови, током којих јој је враћен њен изворни облик, који је реконструисан на основу њених остатака и археолошких истраживања

Након обиласка Латинске цркве, полазимо стазом која ће нас водити преко планине Калафат, од јужне до северне стране до села Копајкошара где завршавамо пешачење и подижемо шаторе. Траса је дуга око 15 km. Прелепе, густе храстове шуме Калафата су од изузетног значаја за природу околине Ниша. Познате и по богатству јестивих гљива, нарочито вргања, које ћемо потражити успут, па ако будемо имали среће, вечера ће бити укуснија 🙂

Копајкошара старе куће од црвене земље Мрислав Стевановић на видиковцу изнад села

У Копајкошари нас чека традиционална вечера: белмуж, као и сваки пут када обилазимо Сврљишке пределе! Имамо времена да обиђемо село, које је врло интересантно због свог специфичног микроположаја, руралне архитектуре.  Имаћемо прилику да пробамо и купимо првокласни мед из средине која није ни најмање загађена.

Увече, уз логорску ватру, подсетићемо се несвакидашње приче, по којој је ово село најпознатије! Наиме, кампујемо испред пећине Самар, која је била дом нашем легендарном спелеологу Милутину Вељковићу  463 дана. Његово „камено небо“, опсесија, љубав и живот. Милутинов рекорд којим је ушао у Гинисову књигу, још увек нико није оборио. За мештане, то је било златно време, кога се сећају са сузама у очима! Иначе, Вељковићева њига „Под каменим небом“ је дневник његовог боравка у пећини и можете је купити у Клубу.

Недеља, 24. септембар:

Устајемо у 07:00 часова ујутру, пакујемо камп, очекује нас врло динамичан дан, који започињемо проласком кроз пећину Самар. У њој је пронађена до сада најбоље очувана лобања пећинског лава, али и остаци пећинског медведа и кабалоидног коња.

пећина Самар Милутин Вељковић спомен плоча на улазу у пећину

Проћићемо кроз ходнике и дворане пећине и покушаћемо да замислимо све камене зидове и одаје као нечији дом, природну средину, где се човек спаја са природом никад тесније, са мраком подземних каналала и жубором подземне реке. Пећина је тунелског карактера, тако да није захтевна за пролазак (ако неко не жели да прође кроз пећину, неће морати). После изласка из пећине, посећујемо чудесну камену композицију лучних облика, налик прерасти. И ако се не убраја у ред тих геоморфолошких реткости, вредно видети је, јер се ради о необично лепом призору!

камени лукови Немања у акцији 

Из Копајкошаре одлазимо у  Попшицу где је нешто врло лепо и занимљиво: базен са природном термалном водом! Ово је јединствена и идилична прилика да се окупамо у сеоском базену на отвореном у коме је вода проточна, а извор се налази у самом базену. Базен је изграђен за мештане села, да после мукотрпних радова на пољима могу да се опусте и освеже…придружићемо се 🙂

базен у Попшици базен у Попшици базен у Попшици

Последња тачка наше авантуре је бања Топило, смештена у живописном кањону Топоничке реке на 640 метара надморске висине. Прошетаћемо клисуром Топоничке реке и ако нам пролазно време дозволи, посетићемо остатке средњовековног утврђења „Железна врата“, и кроз историјску причу, повезаћемо овај локалитет са „Кулама“ Сврљишке клисуре, које смо посетили овог лета.

 река Топоница у бањи Топило бања Топило

Бања Топило је некад изграђена за потребе локалног становништва, а потом као пројекат сеоског и бањског туризма. Успева да се одржи захваљујући мештанима села, који су ову бању скоро у потпуности сами одржавају годинама уназад, иако изостаје било каква новчана и инфраструктурна помоћ општине. Температура воде износи 34 °C, а о њеној лековитости говорићемо на терену. Имаћемо прилику да уживамо у лековитој води бање, која ће бити отворена само за нас 🙂

Следи повратак, од бање Топило после 7 km излазимо на ауто пут Београд-Ниш, и у Београду смо до 22:30h.

Кликни! 🙂

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: шатор, врећа, подлошка, чеона батеријска лампа, прибор и посуда за јело, гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, одећа слојевита примерена временским условима. За пливање, понесите шта је за то потребно. За пећину, где је температура знатно нижа, требаће вам полар, или јакна, заштита за главу – шлем и батеријска чеона лампа. Пролазак пећине није обавезан, али наведну опрему морате имати.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

3.500 дин

3.400 за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

котизација обухвата и ручак у суботу (белмуж)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125-ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Немања Потребић

065 99 88 777

nemanja@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Предлог за необичан, али проверен Дочек Нове:

Место вам је познато – ТУ волимо да свратимо зими када се враћамо са Цера, или Гучева. Али, сваке године, ту је и потпуно феноменална новогодишња журка! Ако бисте за дочек Нове 2017-те одвојили саму ноћ између 31. децембра и 1. јануара, а да то буде необично, опуштено, забавно и проверено добро, предлажемо вам Термалну Ривијеру у Богатићу (на сат вожње од Београда).

Наиме, овде се већ трећу годину за редом организује дочек са купањем у термалној води температуре 38 степени уз живу музику, што значи да поноћ можете дочекати у топлом ђакузију или релакс базену са чашом шампањца у руци.

Можете уштедети на тоалети и шминки , будући да је заиста бити неопходан једино купаћи костим, папуче и бадемантил , али ако преферирате ни тоалета није забрањена! 🙂

Ако нисте пробали чари новогодишњег провода на отвореном, онда су термални базени Ривијере у Богатићу супер идеја! 🙂

ЦЕНА ДОЧЕКА:  30 €

На располагању вам је богат шведски сто током целе ноћи и једно пиће по избору, тзв. „Пиће добродошлице“
Информације, резервације и куповина карата на телефон: 064 363 56 13

Видимо се! 🙂

 

 

Фрушка Гора: манастир Хопово-Иришки венац-бања ВРДНИК

На 80 km од Београда, налази се НП Фрушка Гора, лепа и интересантна у свако доба године, са бројним, уредно обележеним стазама за пешачење. Зову је и Србска Света гора због бројних манастира који се ту налазе, а има и више извора лековите воде. Међу њима је вероватно најпопуларнија бања Врдник, која је пришле године и реновирана, па ћемо у њеним базенима, након пешачења, употпунити угођај топлим, лековитим водама.

карактеристична маркација на стазама Фрушке

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“ тачно у 8 h (доћи 15 мин.раније) Одатле идемо аутопутем Београд -Загреб до искључења за Руму, па преко Руме и Ирига стижемо до манастира Хопово одакле започињемо своју туру.

манастир Ново Хопово

Манстир Ново Хопово је један од најзначајнијих Фрушкогорских манастира. У њему се налазе мошти Светог Теодора Тирона (војника), познатог Светитеља из III века (Теодорова субота). Након посете манастиру крећемо на пешачење до Иришког венца (око 4 km са мањим успоном). На Иришком венцу правимо паузу за кафу, чај и окрепљење. Потом крећемо стазом кроз шуму и спуштамо се ка бањи Врдник (око 5 km).

Иришки венац Старо Хопово 

У бањи је предвиђено око 2 сата времена за купање. Ко не жели у бању може прошетати до манастира Врдник који се налази пар стотина метара удаљен од самог бањског комплекса  или уживати у неком од тамошњих ресторана. Након окрепљења, предвиђен је повратак за Београд, где стижемо до 20.30 h.

Акција није кондиционо захтевна. Са мањим успоном и силаском, траса је дуга око 10 km и као таква право освежење за душу и тело, по иначе кратком зимском дану. Уз посету манастиру, шетњу Фрушкогорским шумама и купање у бањи Врдник провешћемо пријатан и окрепљујући дан.

 Banja-Vrdnik-Hotel-Termal-SrbijaTOP10-banja

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са храном и водом за успут, штапови за пешачење, заштита од ветра и могућих падавина; зимска слојевита одећа, прибор и опрема за базен.

ЦЕНА:

1.200 динара

1.100 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h на састанцима Клуба (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Aкцију реализује Ненад Царевић

  064 684 01 37

nesa@serbianoutdoor.com

banja_resize

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ГУЧЕВО и ТЕРМАЛНА РИВИЈЕРА

ГУЧЕВО. Планина северно од Борање и у простору који Дрина лучно затвара са запада и северозапада, са највишом тачком  Црни врх (779 m). Али…Гучево је више од планине. МНОГО више.

Бескрајне изукрштане пруге ровова, земуница и кратера из Првог светског рата протежу се и после 99 година дуж гребена подрињских планина Гучева, Борање и Јагодње, природног грудобрана западне Србије. На тим висовима, од Гучева до Мачковог камена, 7. септембра 1914. године почела је најстрашнија битка Великог рата, током друге аустроугарске офанзиве, тзв. „Битка изнад облака“

Како је било раније, можете погледати у овом филму. Овога пута, одлучили смо да вас поведемо кратком стазом уз мали истраживачки куриозитет, како бисмо дан провели опуштено и испуњено. Онима који су ишли на Гучево раније, указујемо, да је ова акција потпуно другачија. Најзад, дан је црвено слово 🙂

Доња фотографија на илустрацији: Горан Поповић

ПОЛАЗАК:  Окупљамо се на паркингу испред центра „Сава“ тачно у 7.00 сати и крећемо преко Шапца ка Лозници. Дан је кратак и морамо кренути раније, а брижљиво планиран садржај требало би да ублажи моменат раног зимског буђења. Јутарњу кафу ћемо попити у Гучевским вајатима.

Гучевски вајати спомен костурница

У зависности од временских прилика (снег), на пешачење полазимо од спомен костурнице, или раније. Настављамо гребеном ка месту где се налази пећина Орловача, која није уређена за посетиоце и прилаз је врло неприступачан, тако да је нећемо обилазити, али ваља знати 🙂

По повратку из пећине, настављамо гребеном ка  Крушчику, одакле се низ Чокар спуштамо ка селу Којићи, где нас чека наше возило. Дужина ове трасе је 7 до 8 km (у зависности да ли ћемо кренути од споменика), са успоном од 350 m. Стаза са оваквим параметрима је апсолутно за свакога.

G 023 Гучево (фото: Аца Радовановић) Гребеном... (фото Аца Радовановић)

Међутим, на путу до Београда, на нас чека једно веома пријатно место – нови комплекс термалних базена, кристално чисте воде, температуре   40 o C ! Ко буде желео, моћиће и да руча у ресторану. А пошто нам одатле предстоји сат времена вожње до Београда, полазимо најкасније до 21 h, до тада – уживање!

DSC_2561_resize DSC_2614_resize

ОПРЕМА:  гојзерице, штапови за ходање, мали ранац са водом и храном, заштита од ветра и евентуалних падавина; одећа прилагођена временским приликама, батеријска лампа, опрема за приказ трасе на картибазен.

НАПОМЕНА: цена улазнице за базен је 500 дин.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.550 дин

1.450 дин (за чланове Клуба)

Са 40 учесника, цена се смањује за 250 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

  DSC_2620_resize DSC_2619_resize

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Планина Ц Е Р и ТЕРМАЛНА РИВИЈЕРА!

Осим по историјском епу – Церској битци у Првом светском рату, Цер покривају и старије легенде, а стазе воде крај њихових трагова…  Оне зими умеју пружити бајковит утисак, што показују фотографије; нису кондиционо захтевне, те се препоручују свим категоријама љубитеља природе, а предео Мачве, богат геотермалним изворима, употпуниће нам доживљај на најбољи могући начин!

  Цер је планина, која сваком љубитељу планина може бити база за сопствене излете, обзиром да има лепе и означене стазе, дом и љубазне домаћине. У дому је и ова табла са шематским приказом стаза:

планинарске стазе Цера Дом "Липова вода"

ПОЛАЗАК:   у 7.00 h са паркинга испред центра „Сава“. Окупљамо се, наравно 15-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Путујемо аутопутем преко Шапца до села Милошевац, подно Цера, одакле полазимо пешице према Тројановом граду.

спуст ка Радовашници на Врху крај остатака Тројановог града

Од Тројановог града настављамо гребеном до дома ПК „Цер“ из Шапца – Липова вода на кувано вино 🙂 Одатле настављамо на ниже ка манастиру Радовашница, где нас чека наше возило.

Али, ТО НИЈЕ СВЕ! Након посете манастиру, упућујемо се ка Богатићу на „Термалну ривијеру“! Наиме, читава Мачва и део Срема леже на огромнИм залихама термалних вода, температуре преко 70 степени Целзијуса (готово дупло топлије од Ждрела!). Још увек оне отичу шоровима, као што се види на фотографији доле лево. Али, срећом, господин Драговић је почео да остварује сјајан пројекат, чији се део види на слици десно и у коме се заиста може уживати.

Богатић Џакузи

Ако до сада нисте посетили ово место, бићете одушевљени његовом уређеношћу, изузетном нивоу услуге, а аналогија са Ждрелом, биће вам незамислива. То је разлог што ћемо се задржати у приказ трасе на топо картиБогатићу, како бисмо угодили телу које нас је служило током пешачења Цером. У ресторану је могуће и јести, ко буде желео.

За Београд полазимоу 21 h и пред центром Сава смо за сат времена.

Траса је дуга 16 km, са 690 m успона (после Липове воде је само лагани спуст макадамом/колским путем/стазом).

ОПРЕМА:  гојзерице и камашне обавезно, штапови за пешачење, одећа одговарајућа временским приликама, мали ранац са водом и храном за успут. За базен понесите купаћи, пешкир (фен имате тамо)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.450 дин

1.350 дин

Са 40 учесника, цена се умањује за 250 дин, а толико смо већ достигли!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h на састанцима Клуба (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

ЈОШ ПО НЕШТО:

Једно од предања казује да је село Бадања добило име по бадњу, како се звала дрвена цев од шупљег стабла која је служила да усмери воду ка воденичном точку. Од већег броја воденица на речици Церници данас је остало само неколико.

Недалеко, на највишој тачки планине Цер се налазе остаци средњевековног утврђења „Косанин Град“ и утврде Тројанов Град, која се приписује митском бићу цару Тројану, кога се сећамо из бајке о цару са козијим ушима

остаци Тројановог града 

Вук је у свом речнику записао: “ На планини Церу, у околини Шапца, у близини Тројанова града, живљаше неко лице под тим именом. Сваке ноћи иђаше он у Срем код какве жене или девојке. Бојаше се сунчаних зракова, да га не спрже, и зато од драгане одлажаше пре сунца. Кад дође код своје драге, даду коњима зоби; а кад они поједу зоб, и петао запева, он се одмах враћа у свој замак. Једне ноћи брат или муж једне његове драгане метну у зобнице коњима песка место зоби, па посече језик свима петловима, да га певањем не пробуде. Кад цар помисли да је време да иде запита свога слугу да ли су коњи појели зоб. Слуга одговори да нису, а петлови не могаху певати, те се тако Тројан одоцни код своје драге. Најзад видећи у чему је ствар, уседне на свога коња и појури замку. Тројан је у том бежању оглувео у селу Глушци, изгубио табане близу села Табановци, ослепио поред села Слепчевић, изгубио штит поред села Штитари, а највећа му се несрећа десила близу села Десића. Сунце га на крају стиже на путу; он се сакрије под један пласт сена; но дођоше волови и растурише сено, те тако Тројана дохвати сунце и спржи.“ Према легенди цар Тројан је имао пет кћери Косану, Ковиљку, Виду и Соку, по њима су градови и добили имена Соко-град, Ковиљача, Видин град и Косанин град (на Церу). Петој кћери се не зна име те се не зна ни који је њен град.
У историји су ови градови остали записани као интересантни остаци римских утврђења (Тројанин град, Кулина, Косанин град и Видојевица).

  

У селу Радовашници подно Цера постоји манастир Радовашница које је саграђен у XIV веку као задужбина краља Драгутина манастир РадовашницаНемањића који је владао од 1282. до 1316. године.

Манастир се обнавља и постаје оаза бројних верника и туриста из Србије и иностранстава.
Палили су га Турци, али су га немачки војници 1941. године попуно разорили. У манастиру Радовашница налазе се две велике светиње, реликвије – честице моштију светог великомученика Тирона и честице моштију превлачких мученика, 70 монаха који су, како прича каже, отровани 1441. године. Ту су још честице светог великомученика
Димитрија, честице моштију новомученка руских, страдалих са царском породицом велике кнегиње Јелисавете и монахиње Варнаве, затим честице моштију светог Николе, уграђене у икону. У манастиру је веома лепа и вредна копија иконе Тројеручице освећене у Хиландару. Краљ Александар Карађорђевић подарио је после Првог светског рата манастиру звоно.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ЈEЖЕВАЦ (манастир Горњак, бања Ждрело)

Горњачка клисура означава улазак у Хомоље и усечена је између Вукана са десне и Јежевца са леве стране тока Млаве, која њоме протиче. У њеним литицама су остаци средњевековне Митрополије, извор “Четири луле”, и један много интригантнији, јер су му воде познате по лековитости за бубреге. Манастир посвећен Ваведењу је задужбина кнеза Лазара и грађен је у периоду од 1376-1380. године.  Кнез Милош Бринуо је и за обнову и одржавање Горњака, али по писању Вука Караџића, ту је похранио и неке драгоцености, међу којима и барјак цара Душана Силног… У кругу манастира је и капела посвећена Светом Николи.

Овде можете погледати кратак видео запис са једне од претходних акција на Јежевцу 🙂

 

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред центра Сава тачно у 7.00 h. Путујемо ауто путем, до Пожаревца, и даље преко Петровца до Капије Хомоља – Горњачке клисуре. Возило напуштамо крај манастира Горњак, кога посећујемо и одакле почиње стаза ка врху Јежевца. Готово све време корачамо колским путем, осим стаза у кругу самог врха. Цела траса је уредно обележена, али ћемо се ипак сачекивати на раскрсницама.

Возило нас чека у селу Шетоње и по силаску нас вози у бању Ждрело на уобичајену сеансу у термалним водама температуре 42 С. У ресторану ако желите, можете јести, а они који су у базену, могу ручати и крај базена. Цена групне улазнице је 300 динара, и са њом имате право и на сауну.

  

У 20.00 h смо сви у комбију и полазимо за Београд, где стижемо најкасније до 22.30 h.

Укупна дужина ове планиране трасе износи 10 km са успоном од 500 m.

ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут; штапови за пешачење, заштита од ветра и евентуалних падавина, пресвлака.
За оне којижеле у базен: купаћи и пешкир.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације
на састанцима клуба, ваке среде у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 динара

1.400 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

За групу од 40 учесника износ котизације се умањује за 200 динара.

Акцију реализује Ненад Царевић

nesa@serbianoutdoor.com

064 684 01 37

Поглед са Јежевца и одломак из песме Ђуре Јакшића - "Ноћ у Горњаку"

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.