Архива за Tara

Пашће и 14 километар… од Кадињаче до Стапара!

Упознавање чланства са природним лепотама села Стапари, које припада Златиборском округу, постало је препознатљив део рада Клуба. До сада смо неколико пута прошли клисуру Ђетиње, која највећим делом припада Стапарима, у пролеће 2016. године смо открили још један бисер овог села, врело Постјеницу са мноштвом бигрених каскада и мањих водопада. Овог пута смо решени да вам показемо горње регије села, на знатно вишим надморским висинама, чија лепота крајолика не заостаје.

Већи део стазе пролази висораван Поникве, која доминира овим пределом. Она се простире као стражар над овим крајем будним оком гледајући на Јелову гору, Кадињачу, Овчар и Каблар, Дрежничку градину, Златобор, Тару, кањон Дрине, Дебело брдо, Повлен, Буковик, највишу тачку Стапара 987 мнв… Траса није тешка и погодна је за све узрасте, тј. оне којима не представљају проблем мање узбрдице,  дужина стазе око 14 km, са незнатном висинском разликом, до 200 m. Пролазак овог заталасаног предела пружа уживања у прелепим видиковцима, а успони на питома узвишења: Шанац, Пепељске стене, Јарчево брдо, створиће љубав на први поглед!

ПОЛАЗАК:  тачно у 6 h, са паркинга крај нашег Клуба. Дођите 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време.

 тунел Кадињача фото: Неле Мирковић

Полазна тачка је легендарна Кадињача, превој на 795 мнв, недалеко од Ужица, где се у II св. рату одиграла значајна битка, после које је након 67 дана пала Ужичка Република. Сада је ту спомен комплекс, подигнут за сећање на пале борце Радничког батаљона, вредан дивљења. Овде ћемо се задржати око сат времена, како би обишли комплекс, уживали у погледу на околину и посетили две музејске поставке: једну посвећену борбама из II св. рата и другу везану за НАТО агресију 1999. године.

 Спомен комплекс на Кадињачи Ноле у обиласку трасе

Настављамо даље земљаним путем који води кроз омање шумарке, који се наизменично смењују, брезе, четинари и букве, у чије крошње се често уплете ветар па нам шапуће важне приче ових крајева. Након првог пређеног километра, десно се отвара видик са кога се као на длану види спомен комплекс Кадињача, над којим одвајкада стражари лепотица Јелова гора.

јесењи колорит сета...

У сенци две огромне букве се налази извор са водом богатог укуса, не пропустите да допуните своје резерве. Пролазимо поред покошених ливада, уређених малињака, њива на којима се обично сеје надалеко познати по квалитету поникварски кромпир, види се да је село живо и да се ради пуном паром. Пролазећи поред кућа, свако би вас радо дочекао и угостио уз чашицу разговора и неког домаћег пића. На првом узвишењу, окружен прелепом шумом четинара, један вредан домаћин Мирко је почео да гради етно село, по својој мери и укусу, за себе и своје пријатеље. Мирко ће нам ако време и услови буду дозвољавали припремити окрепљење а можда и направи домаћински доручак.

Настављамо на узвишење Шанац на ком су се одигравале разне битке кроз историју за одбрану земље од непријатеља. Са овог узишења се види аеродромска писта и планине на хоризонту од Каблара од Таре.

Настављамо даље утабаним стазама паралелно са пистом према локалитету Пепељске стене, са кога се види Тара, кањон Дрине, део Босне и село подно стена Пепељ.

Благом узбрдицом се пењемо на последње узвишење данас Јарчево брдо, које је на самој граници са атаром села Биоска, на ком се у не тако далекој прошлости у време великих верских празника, одржавао вашар, на који су долазили мештани свих околних места. Одавде се види цео рељеф Поникава (918 мнв) и околне планине.

Стаза пролази поред бившег војног аеродрома Поникве, који је изграђен у дужини од 3 km на најравнијем делу висоравни. Свуда су видљиви трагови НАТО агресије и огромна штета која је десетковала сву пратећу инфрастуктуру и објекте.

Након спуста према крају писте а због краткоће јесењег дана чека нас наше возило да нас превезе неколико километра до насељеног дела села. Одатле настављамо делом асфалтираним путем, макадамским, који води поред многобројних домаћинстава, њива, воћњака, пашњака, дивне букове шуме, према централном делу села до етно домаћинства, где нас чека заслужен одмор, са богатим домаћим послужењем (500 дин). У домаћинству се могу купити и домаћи производи.

Након упознавања природних, историјских, културних и традиционалних вредности овог поднебља верујемо се да ћете нас следити на некој новој акцији где ћемо вам представити још неке од вредности овог краја. Пут је дуг и у Београд стижемо у 23:00 h.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, одећа прилагођена временским условима, заштита ос ветра и евентуалних падавина, мали ранац са храном и водом за успут, пробука, подлошка за седење.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.800дин.

1.700 дин за чланове са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата превоз и организационе трошкове.

Котизацијом нису обухваћени: оброци у етно домаћинствима, улазнице у музеј.

Цена оброка ће бити накнадно ажурирана.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h, на састанцима Клуба

 Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Кањон Белог Рзава (НП Тара)

Ову акцију сте веома волели, а врелина лета је враћа на репертоар 🙂 Да бисте стекли представу како нам је било, погледајте албум.

Његове литице су некако отмене. Окомите, високе, елегантно извајане. оне у својим недрима крију малене и ретке рунолисте, заштитни знак планина. Но, и поред свега тога, његов пролазак не представља кондициони напор. Фотографије, које смо одабрали за ову страну су оне које приказују његове типичне призоре као и једини сегмент, који захтева технички маневар. Све остало је лако, с тим да рачунате на квашење 🙂  Кањон Белог Рзава је изузетне лепоте и планирана је његова заштита, као посебног резервата. Скромни труд за пролазак је вишеструко награђен фантастичнм призорима.

кућица на Дрини пред Бајином баштом кањон Белог Рзава  Ко је планинар и има књижицу нека је понесе за печат!
Субота, 1. септембар:

ПОЛАЗАК: тачно у 7.00 h на паркингу крај нашег Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“). Молимо вас да дођете 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Оно што нам је потребно је цео дан за опуштену акцију, а када већ зато идемо дан раније, онда смо га богато испланирали: путујемо преко Ваљева и Дебелог Брда ка Бајиној Башти и Перућцу, где правимо већу паузу (сат и по) да бисмо прошетали дуж најкраће реке у земљи – Врело, коју другачије зову Година, јер је дуга свега 365 метара. Обилазимо стару воденицу, ушће Врела у Дрину… Можемо се освежити директно у Дрини, или у ресторану изнад водопада 🙂

река Врело, Перућац Врело пред ушћем у Дрину прави дивне слапове Дрина... (иза су слапови Врела) Слапови Врела

Пут настављамо на планину Тару ка Заовинском језеру. Застајемо крај велике бране ради погледа на Спајића језеро, које нам увек служи као супер плажа, јер је надомак нашег кампа; као и место са кога је Панчић први пут рекогносцирао Панчићеву оморику! 🙂

Поглед на брану у Перућцу Прелазиво Заовинско језеро...

Стижемо у Ђуриће и подижемо шаторе крај старе школе, пред самим кањоном Белог Рзава. Вечерамо, а после, воља нам ићи на плажу Спајића језера, или пењати се на стену изнад логора 🙂

 наше мало село Наша плажа на Спајића језеру Чари логоровања

Недеља, 2. септембар: 

Буђење у 7.00 h, доручак, паковање шатора. Возач долази како бисмо сУ сред кањона Белог Рзаватвари унели у комби. До 8.30 h полазимо у кањон. Проћићемо га коритом, неких 2,6 km, а потом
се пењемо десно уз Солиле, и преко Кошаришта, Трифковића и Костића, уском шумском стазом стижемо до места одакле смо пошли и где нас чека наше возило.

Укупна дужина трасе износи 8 km, висинска разлика 400 m. Током повратка, паузу правимо у ресторану, иза Бајине Баште.

ОПРЕМА: гојзерице, обућа за воду, шатор, врећа, подлошка, батеријска (чеона) лампа, храна за успут и за доручак. Неопходно је да за пролазак кањона будете обучени тако, да вам кретање кроз воду не представља проблем, дакле: купаћи, или шорц, обућа од неопрена, спортска сандала (или крокс), каквих има у спортским продавницама, или патике.

После кањона, летње сунце прија Повратак је СУВ :-) Поглед на Спајића језеро са велике бране

Понећете и пресвлаку и гојзерице, за део руте у повратку, када изађемо из кањона. Ваши мали ранчеви и фото-апарати биће безбедно пренешени, за вас је важно да понесете ово што наводимо да је потребно, како бисте несметано уживали у дражима кањона и савладали планирану трасу. По поласку, као и увек правимо малу пливачку паузу на плажи Заовинског језера.

Неша Царевић и Тања Слобин скок у Заовинско језеро Поглед на кањон Дрине са пута за Перућац

Храна за успут, током хода, из ранца. У недељу, при повратку ћемо ручати по жељи у ресторану крај Дрине.

НАПОМЕНА: На једном месту у кањону, високом око 3 m  ћемо се спуштати један по један помоћу прусика и ужета. Иза тог места наилазимо на потез дуг свега неколико метара, који ћемо препливати. Све остало је обичан ход са малим ранчевима на леђима. Ово није екстремни кањон и може га проћи сваки рекреативац.

ПРИЈАВЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:    

2.700 дин

2.600 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата: превоз, логорску вечеру и трошкове организације. Не планира се велика група, пријавите се на време јер је број учесника ограничен.

 Акцију реализује Ненад Царевић

nesa@serbianoutdoor.com

064 684 01 37

Најужи део кањона Ових 15-ак метара препливавамо  

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Дурмитор – рафтинг Таром – ZIP LINE!

По многима, Дурмитор је најлепша планина у Црној Гори; круна у црногорском планинском венцу, окићен ледничким смарагдним језерима, по чијем се броју убраја у ниски драгуља попут Бјеласице, Сињајевине, Комова, Проклетија…

Парк обухвата основни планински масив Дурмитора, делове и површи језера и Пивске планине, горње делове кањонских долина Грабовице и Комарнице, кањонску долину реке Таре и кањоне њених притока Сушице, Вашковске реке и Драге. Простире се на 39.000 ha, захватајући територију пет црногорских општина: Жабљак, Шавник, Плужине, Мојковац и Пљевља. Највиши врх планине Дурмитор је Боботов кук (2.525 мнв)

 У подножју Дурмитора, планине чији назив потиче од келтских речи „дру ми торе“ што значи „планина пуна воде“, налази се највиши град у Црној Гори – Жабљак, кога окружују 23 планинска врха. Цео овај предео обогаћују свежином и бојом многобројна планинска језера ледничког порекла, простране шуме четинара, реликтни букови гајеви, тамнозелене колоније клеке, као и многе кањонске долине дивљих река. Дурмитор има 48 врхова преко 2.000 метара, 18 горских очију – предивних глечерских језера, 5 кањона и преко 500 km маркираних стаза и као такав се убраја међу  најбоље обележене планине.

 Ђирђевића Тара

Посматрајући живописну панораму дурмиторског подручја, човек не може а да не размишља о настанку овог драматичног пејзажа и утицају моћних природних сила, које су учествовале у његовом формирању. Посебно обележје својим бистрим, зеленоплавим тоновима дају му језера, јер су неизбежна у свој својој упечатљивости, миру и тишини који уносе у простор којим доминирају стеновите литице, оштри, ка небу окренути врхови, клисуре, кањони, ливаде и пашњаци. Основу за научна истраживања језера Дурмитора, поставио је Јован Цвијић далеке 1899. године који је, боравећи на Дурмитору, обишао готово сва језера. По њему, она су елементи препознатљивости ове планине, јер нигде, на тако малом простору, није наишао на тако велики број језера. Сва она, како их је овај велики научник назвао горске очи, имају своју препознатљивост, различита по постанку, величини, по количини воде, по свом облику и лепоти пејзажа који их окружује. Ипак ако све погледамо из нашег времена, језера никад није превише и она нису дата једном за свагда. Привлачна су и значајна онако и онолико, колико је чиста вода у њима, јер језера, као и људи, имају своје лице и судбину.

масив Дурмитора

Петак, 8. јун:

ПОЛАЗАК: са паркинга поред Клуба (Устаничка 125) у 16.30 h. Молимо вас да дођете 10-ак минута раније како бисмо кренули на време. Путујемо преко Златибора до кампа Развршје на Жабљаку. На Златибору правимо већу паузу за одмор возача и вечеру. У камп стижемо иза поноћи. Размештај по собама, ноћење.

Субота, 9. јул:

У 8.00 h после јутарње кафе и доручка, возимо се према Воденом долу, где се налази споменик планинару (1.820 мнв). Са бујног травнатог терена, прошараног белим кречњачким стенама, вијугавом стазом, крећемо према превоју Шкрчко ждрјело (2.114 мнв). Затим према Шкрчкој долини и Шкрчким језерима (око 1.700 мнв), стазом дугом 12 km, са висинском разликом око 850 m.

На том путу нас чекају фасцинантни призори околних врхова подно којих пролазимао, са леве стране је Пруташ (2.393 мнв) а са десне Шарени пасови (2.248 мнв). Цела стаза је јако динамична и једна од најлепших на планини, многе ће оставити без речи или ће их тешко наћи да пренесу личне импресије. Стаза првим делом углавном је у успону до превоја Шкрчко ждријело а након тога се спуштамо према језерима.

„Избијањем на Шкрчко ждријело, готово изненадно, ушли смо у вилински предео, у самом срцу Дурмитора. На овој планини има много дивних видиковаца, али овај – са Шкрчког ждријела убедљиво их надмашује погледом на блиске, лучне, стеновите зидове Планинице, Безименог врха, Боботовог кука и Ђевојке, џиновских размера, уроњене у неизмерна точила. Жутосиве вертикале, издељене на катове уским терасама, засутим урнисима, моћне као да држе плаветни свод, заслужено су добиле песнички епитет Сохе небеске. Уз то, непосредно смо уз Шарене пасове, изузетног колорита, задивљујућег сведочанства силних тектонских поремећаја. Хтели ми или не, на овом месту доживљавамо велики час из историје наше планете.“

 Бранислав Церовић (из књиге, Дурмитор и кањон Таре)

Задњих око 500 m стазе, пре превоја, је стрмији и каменитији, а савлађује се око 100 m висинске разлике. Затим се са Шкрчког ждријела стрмо спушта следећих око километар, према долини, која се простире подно врхова Дурмитора, при чему се губи висинска разлика 300 m. Ово је најтежи део стазе, како због висинске разлике тако и због каменитог терена и треба бити нарочито опрезан.

Али сама чињеница да Шкрчка долина представља само срце масива Дурмитор и сигурно његов најлепши део, учиниће да се уложени напор вишеструко награди и ова посета ће остати као незабораван планинарски доживљај!

На траси нам је планинарски дом, који се налази на платоу изнад језера, те ћемо на тако лепом месту направити паузу за фотографисање и одмор.

Веће језеро је чаробне боје, издужено, изузетног облика, подећа на контуре људског тела. Које је Јован Цвијић означио и именом „Зелено“, боја воде овога језера је зеленкаста, а максимална провидност достиже 8,5 m, по чему је прво међу језерима на Дурмитору.

У великом цирку Шкрке, поред Великог, постоји и Мало Шкрчко језеро.

Стазе око језера су једним делом проходне, тако да се оба језера могу обићи за сат времена. У овој потпуно релаксирајућој током које пунимо срца и батерије, уживаћемо у прелепим бојама воде, околној вегетацији и погледу на врхове који одвајкада стражаре над овом лепотом. Тешка срца а још тежег корака, одвојићемо се од ове лепоте, јер се морамо вратити истом стазом назад до нашег возила, које ће нас превести у камп.

Сваки направљени корак учиниће да се безусловно заљубите у ову планину и заувек у срцу понесете њену јединствену лепоту. Након доласка у камп, слобдно време, вечера по жељи и дружење уз логорску ватру.

Иако морфолошки различите јединке, Шкрка (цирк), Пруташ (врх) и Сушица (кањон) чине јединствено подручје деловања тектонских покрета, крашке и ледничке ерозије. Тектонско убирање и навлачење не само да је уздигло високо изнад нивоа површи  флисне слојеве Пруташа већ је раседном линијом дуж данашње Шкрке и Сушице определило правац речне и касније ледничке ерозије које ће затим знатно снизити коту Пруташа и истовремено дубоко урезати крашку увалу Шкрку и кањонску долину Сушицу.

Шкрка је назив који има корен у речи шкртаст којим се у Пиви означава неравно, испресецано, каменито тле, какво је управо у овом пространом цирку. Удаљен од насеља, изолован од осталих делова Дурмитора литицама и стрмим пасовима, овај крај и данас одише исконском дивљином и недирнутом лепотом. И стока у само-пасу до недавно је красила неупоредиви шкршки пејсаж. То је предео који треба не само осмотрити са врхова и превоја на ободу већ и посетити да би се доживела пуна скала његових вредности. За језера, бистрину и боје Великог језера, сликовит стеновит оквир над снежним наслагама по терасама и точилима, прегршт најживописнијих излета (Пруташ, Планиница, Зелени вир, Боботов кук, Ботун, Скакала, Сушица) и уз све то дивне пастрмке заточене у језеру.

Шкрчка језера се налазе у најпространијем и најдубље урезаном цирку на Дурмитору, на висини 1.686 m (Велико језеро), односно 1.711 m (Мало језеро). Највиши кршевити дурмиторски гребени оградили су их са три стране, док су на четвртој стеновитим одсеком одвојена од Сушице. То онемогућава приступ свима онима који нису спремни за напоре петочасовног хода најповољнијим правцем (Добри до – Шкрчко ждријело – Велико шкрчко језеро и натраг). Два језера одвојена су међусобно карстификованом заравни висине 50 m, ширине 400 m. Велико језеро дугачко је 580, максималне ширине 165 m, најмање 52 m, дужине обалсе линије 1720 m, површине 56.800 m2, највеће дубине 17,2 m. Окружују га кречњачке главице и моренски бедеми високи 10-15 m, изграђени од облутака сивих и зутих пешчара који потичу са Шарених пасова, и белог кристалног кречњака са Соха. Југоисточни део језерског басена је дубљи а северозападни плићи, где се на малом простору налазе подземни извори, у плићаку, и понори којима језерска вода отиче а касније се појављује на Скакалима, што је проверено бојењем воде. Мало језеро, у самом подножју Пруташа, при ниском водостају дугачко је 156 m, при високом 225 m, максималне ширине 94 m, дужина обалске линије 440 m (при високом водостају 750 m), површина 10.800 m2, највећа дубина 15,2 m. За време топлих летњих дана, темпаратура воде на површини оба језера не прелази 16 степени C. Прозирност воде Великог језера износи 8,5 m а Малог 6,4 m.

Бранислав Церовић (из књиге, Дурмитор и кањон Таре)

Недеља, 10. јул:

Група A: У 8.00 h после јутарње кафе и доручка крећемо према Савином куку 2.313 мнв. Али пошто је ово дан  за повртак за Београд и ограничени смо са временом, користићемо жичару, која ће нам знатно скратити време успона иЛево је Савин кук! силаска. Жичаром ћемо се превести до Савине воде, која је за 100 m висининске разлике нижа од врха.

Веома карактеристичног облика, џиновска купа, према северу вертикално засечена од основе до темена, остаје у сећању свакоме који је макар једном осмотрио панораму Дурмитора са Жабљака. Уз Међед, ово је најпознатији, најпосећенији, најфотографисанији врх на планини. Стаза до самог врха је направљена још почетком двадесетог века за излазак црногорског краља Николе првог. Осим тога, врх је привлачан због легенде о Савиној води (2.212 мнв), за коју се тврди да је лековита. Захваљујући чуду Светог Саве који је на том месту штапом прекрстио по земљи и вода се појавила. Сваке године, на Илиндан, 2.августа људи се пењу до извора у нади да ће им вода донети срећу, здравље, мир.Савин кук

Стазом од кампа до жичаре пролазимо кроз четинарске шуме, зелене пропланке, цветне пољане, камењаре…откривајући незаборавне пределе заносне лепоте.

Жичара нас одвози до Савине воде, а одатле преко кршевитог предела, стазом која вијуга испећемо се на врх, одакле је предиван поглед на врхове Дрмитора, Црно језеро, Жабљак. Стаза у оба правца износи 8 км, са висинском разликом до 400 m.

Враћамо се према жичари, која нас враћа у подножје планине, настављамо према кампу на ручак.

Након ручка у кампу, поздрављамо се са домаћином, у 13.30 h полазимо према Београду. Већ прву паузу и још лепоте открићемо на мосту Ђурђевића Таре, који ћемо  прећи пешке и направити дивне фотографије.  За оне храбрије, вожња  Zipline-а преко кањона реке Таре.

Када се група са Zipline-а сретне са пешачком, која стиже преко моста, и групом са рафтинга, настављамо ка Београду најкасније у 14.30 h, у који, са краћим паузама, стижемо око 22.30 h.

Група Б: После јутарње кафе и доручка иде на рафтинг Таром од Сплавишта – Жугића лука, у дужини од 14 km. Ова етапа рафтинга је погодна за рекреативце.

Возило учеснике одвози до старта рафтинга. Након припреме за рафтинг, сваки учесник добија одговарајућу опрему (неопренско одело, чизме, сигурносни прслук, кацигу и весло). Следи рафтинг најлепшим делом кањона Таре у  трајању од 3 h, са паузама за фотографисање и купање. Освежење и пауза на реци Љутици, најкраћој реци у Европи и највећем извору питке воде (1000 l/sec). Фото сафари моста на Ђурђевића Тари, подно кога се пролази. Долазак на Жугића луку, где је завршница рафтинга. Повратак и ручак (јагњетина, телетина печена или кувана, риба, кромпир, салата, пиће).

 

ОПРЕМА: гојзерице, штапови, мали ранац, преобука, заштита од сунца или евентуалних падавина. Нешто топлије одеће, вечери и јутра на високим планинама су јако хладна.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

55 € + 1300 дин, за групу од 40 учесника цена се умањује за 10 €

55 € + 1200 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином.

Котизација обухвата: превоз, два ноћења у вишекреветним собама (доплата за двокреветне собе 5€), улазнице у Национални парк, боравишну таксу, трошкове организације.

Котизацијом није обухваћено: вожња жичаром 5€, рафтинг,  zipline, обавезно путно и спортско осигурање.

Цена рафтинга: 42 €, у цену је укључено: комплетна опрема, услуге скипера,  превоз, све таксе, ручак.

НАПОМЕНА: Приликом пријављивања доставити следеће податке: име и презиме, контак телефон, број путне исправе.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“). Приликом пријављивања је обавезно измирење аконтације у износу од 30 €, а остатак до 15 дана пред полазак на пут. Рок за пријављивање је до 30. маја 2018. године.

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

ТАРА ситно калуђерски

Приликом посете Националном парку Тара, Др Еткин Кларк, тада директор Европске федерације за заштиту природе и националних паркова је изјавио кратко: „Ја овако замишљам Рај“. Овим програмом вас позивамо да одвојите дан и осетите чари тог Раја. Тара није близу, али ово је једина траса за коју је довољан само један дан да се осете чари ове планинске лепотице.

Oва акција је одавно оборила тезу да Тара није за један дан. Јесте далеко, међутим, тако се све лепо уклопи, да не можемо одолети да је не поновимо и ове јесени! Иначе, пешачење почињемо одласком на видиковац за који се верује да доноси срећу у љубави и да двоје који на њему заједно замисле жељу – остају заувек заједно. 🙂

Видиковац Црњесково

ПОЛАЗАК: са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 6.00 h. Молимо, дођите 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо преко Дебелог брда ка Бајиној Башти, и најзад до Калуђерских бара, где напуштамо возило и полазимо ка видиковцу Црњесково.

Јесења таписерија  Калуђерске баре, фото: Владимир Мијаиловић

На путу до прекрасног видиковца Црњесково, пролазимо Манастирске станове са Црквом Свих Светих. Посвећен је Сабору српских светитиља, и занимљив, јер се олтарски део цркве налази на спрату новоподигнутог здања.

Црква Свих светих (тзв, Манастирирски станови) коњички клуб Видиковац Црњесково

Продужавамо даље ка видиковцу Црњесково и уживамо у призору који пружа… Потом настављамо прелепом планинском стазом спуст ка манастиру Рача, и врело Лађевац, тако да се може рећи да ово пешачење одликује перманентан спуст, што га чини знатно мање напорним.

врело Лађевац манастир Рача

Манастир Рача се налази у близини Бајине Баште поред реке Дрине и у подножју планине Таре. Пo предању, манастир је саградио српски краљ Драгутин (1276-1316). Више пута је уништаван и поново из пепела грађен. Садашња Црква је грађена 1826. За време турске владавине, манастир је био значајан центар преписивачке школе. Манастирска слава је Спасовдан, (Вознесење Господње).

Историја српске књижевности највећи део стваралаштва у XVII и првим деценијама XVIII века одређује појмом „Рачанска преписивачка школа“. Турски путописац дервиш Зулих познатији као Евлија Челебија је 1630. године записао да је скрипторија имала 300 калуђера-преписивача, које је опслуживало 400 чобана, ковача, економа и друге послуге. У обезбеђењу је било 200 стражара. Рачанска преписивачка школа се налазила на око 40 минута хода уз речицу Рачу, близу врела Лађевац. Рачански калуђери-преписивачи су ово место још у XVII веку називали Бања јер је тепература воде 17°C целе године. У непосредној близини Лађевца, коме се до изградње пешачке стазе врло тешко приступало, се налази испосница посвећена Светом Ђорђу. Остаци средњовековне скрипторије још постоје и предмет су истраживања.

Срби су у рату Аустрије против Турске 1683-1699. учествовали на аустријској страни и после аустријског пораза код Качаника, Срби почели су да се селе на север под Патријархом Арсенијем Чарнојевићем (1690) године. Многи калуђери из манастира Рача су стигли чак до Сент Андреје код Будимпеште. Управо захваљујући њима, тај град је постао културни центар Срба у Мађарској. После извесног времена ови калуђери су се повукли на југ у манастир Беочин код Сремске Митровице у подножје Фрушке горе, где су наставили да се баве преписивањем црквених књига. Међу њима су се нарочито истакли: Јеротеј Рачанин, који је написао „Путашаствије граду Јерусалиму“ – један од најстаријих сачуваних путописа у српској књижевности, Кипријан Рачанин, који је у Сент Андреји саставио „Буквар словенских писмен“ и Гаврил Стефановић Венцловић.

Хаџи МилентијеМанастир је 1795. реконструисао игуман Хаџи Милентије Стефановић (1766-1824). Он је био један од вођа у Првом српском устанку против Турака и врло успешан у ослобађању Ужица. Његов барјак из 1807. године се и данас чува у манастиру. Манастир је спалио 1813. године Мемиш ага Aјан сребренички. Обновљен је 1818. при чему је значајну помоћ дао кнез Милош Обреновић.

У Рачи је за време Другог светског рата чувано Мирослављево јеванђеље, највећи и најважнији
Мирослављево јеванђељедокумент српске књижевности. Игуман Платон Милојевић га је сачувао испод камених плоча у олтару цркве, што га је спасло од бугарске казнене експедиције која је 1943. спалила све манастирске објекте. Прича се да је Краљ Петар II Карађорђевић преноћио у њему приликом повлачења из Београда 1941.

Патријарх српски господин Павле је био једно време монах у Манастиру Рача. Захваљујући њему, део светих моштију краља Драгутина, оснивача и ктитора манастира, од скора се могу видети у манастиру.

Код манастира нас чека наше возило. За Београд полазимо у 18 h, правимо паузу у ресторану „Студенац“ крај Дрине. Одатле се види и чувена кућица кајакашког клуба. Планирани повратак у Београд је 22.30 h.

Траса је дуга 10 km са 695 m спуста (успона нема!).

стаза до видиковца са видиковца Црњесково

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, штапови за пешачење, заштита од сунца, ветра, или евентуалних падавина. Храна из ранца.

НАПОМЕНА: због карактера стазе, за ову акцију је неопходно суво време. У случају евентуалних падавина, биће померена за наредну суботу!мост на Рачи, код Лађевца

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

2.000 дин

1.900 дин за чланове Клуба

За групу од 40 учесника, котизација се умањује за 200 динара

 Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

gordana@serbianoutdoor.com

јесен на Тари

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Маљенске заврзламе

Као већ по некој традицији, сваке године направимо акцију по прелепом Маљену увек се трудећи да изаберемо неку нову стазу којом се може проћи и да покажемо колико лепота постоји на овој планини веома близу Београда. Неким деловима ове стазе смо ишли и раније, неко је сигурно већ и био у прилици да обиђе поједине локалитете, а сада смо осмислили стазу која ће спојити три битна маљенска водотока: Белу Каменицу, Црну реку и Буковску реку. Стаза иде горе-доле по Маљену, посећује бројне карактеристичне тачке и по својој структури је доста весела, па отуда и назив „Маљенске заврзламе“. У овом плану ћемо изложити све детаље, тако да ће сваки учесник моћи да види шта је од свега тога већ можда обишао, а шта није, и наравно да нам се придружи сходно сопственим жељама и могућностима.

 

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:30 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо ибарском магистралом, пролазимо Лајковац, скрећемо пре Ваљева па преко Мионице идемо ка Маљену. Стижемо до Дивчибара и одатле крећемо у акцију.

 Дрво љубави Велика плећа Спуштање преко Малих плећа

Стаза нас у почетку води одмах лагано узбрдо, пролазимо „Дрво љубави“ и убрзо стижемо на Црни врх (1096 мнв). Црни врх је други по висини врх на Маљену (највиши је Краљев сто – 1104 мнв) али је атрактивнији зато што се до њега може слободно попети (на Краљевом столу се налази војни објекат, па није баш уобичајено да се иде горе) и бити награђен сјајним погледима према Тометином пољу, Субјелу, Ваљевским планинама, Равној гори и Рајцу, а кад је лепо време и даље према Златибору и Тари. На Црном врху постоји и једина сређена ски стаза на Маљену где се у снежним месецима може лепо и активно проводити слободно време. Настављамо даље гребеном и долазимо до следећег врха – Велика плећа (1037 мнв). Правимо краћу паузу и крећемо у спуштање преко Малих плећа до речице Беле Каменице.

Стаза поред Беле Каменице Бела Каменица 

Бела Каменица заједно са Црном Каменицом код Тометиног поља ствара реку Каменицу и улива се у Западну Мораву узводно од Чачка, нешто после Овчарско-Кабларске клисуре.

По спуштању на реку одмах хватамо стазу која нас лаганим ходом доводи до једне од скривених маљенских знаменитости – Вражјег вира. Правимо још једну паузу јер ово место заслужује да се ужива у њему што је више могуће. Од Вражјег вира крећемо опет узбрдо и идемо према Краљевој коси која се налази испод самог Краљевог стола. На врх не идемо већ скрећемо у његовом подножју и крећемо натраг према Дивчибарама. По доласку у Дивчибаре правимо  још једну краћу паузу, па настављамо даље са нашом акцијом. Идемо платоом Маљена све до врха Голубац (1056 мнв) који представља и последњи предвиђени успон током овог дана.

Голубац Црна река

Одатле почиње спуштање прво преко Никшића градине (1048 мнв). Настављамо према Малом Голупцу (985 мнв), а онда нам следи само уживање у виду спуста једном од најлепших стаза у Србији. Идемо низ гребен Црвеног брега који води левом страном кањона Црне реке. Стаза иде кроз прелепу четинарску шуму и на неколико места постоје видиковци како према кањону, тако и према врховима Ваљевских планина западно од Маљена. На крају се спуштамо на састав Црне и Буковске реке у Подбуковима и завршавамо туру у прелепом природном амбијенту. Дужина ове трасе је између 21 и 22 км са укупним успоном од 720 м и спуштањем од 1160 м.

Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију за комплетан пролазак трасе. Стазе којима се крећемо су углавном кроз шуме, преко гребена, поред реке, нешто мало колским путевима и асфалтом.

Кањон Црне реке

Одмах по завршетку туре идемо до домаћинства Обрадовића, где ћемо ако све буде по плану добити неопходно окрепљење у виду ручка и осталог. Након тога крећемо за Београд где очекујемо да ћемо стићи у вечерњим сатима (између 22 и 23 часа).

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.350 динара

1.250 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:30 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (између 22 и 23 h).

 

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Шаргански вез: Мокра Гора и Тара

Парк природе „Шарган – Мокра гора“ налази се између Таре и Златибора. Док није постала туристичка атракција  било је ту сеоце са неких хиљаду становника. Дуго је Мокра Гора била неоткривена, јер ми често нисмо ни свесни шта би све с поносом могли показати. А онда је Куста на брду Мећавник направио Дрвенград и име Мокре Горе прочуло се на далеко.

 mokra-gora1

Полигон за овај викенд биће НП ТАРА И Парк природе „Шарган – Мокра гора“! Попећемо се на два врха, корачати путевима старина, на развођу старих и нових времена и видети два грађевинска подвига из различитих периода! На врху кречњачке стене скривене су многе тајне средњовековног утврђења: ко је ту живео и у ком периоду, како се долази до његових зидина, због чега је саграђен на тако тешко приступачном терену… су само нека од питања која до данас немају поуздан одговор.

Субота, 20. мај

ПОЛАЗАК: Окупљамо се на паркингу крај нашег Клуба у Устаничкој 125 и тачно у 6.00 h крећемо пут планинске лепотице Таре. Успут правимо паузу од 30 минута, за јутарњу кафу и доручак.

У селу Солотуша, код цркве напуштамо наше возило одакле креће пешачка тура и успон на Солотник.

До утврђења се може доћи из два правца, зависно од тога да ли желите да осетите мало адреналина или не.

Код цркве је и воденица од које креће пешачка стаза, постоје и маркације. Краћа стаза, уз саму стену је прилично стрма и захтевна. Али зато је награда врхунска, поглед ка обронцима Таре, Соколским стенама, Повлену и Дебелом брду просто је фантастичан…Они којима пењање преко стена не причињава задовољство, кренуће другим правцем, налево кроз село и блажом узбрдицом се попети до утврђења. Тако да ће једна група ући на северни а друга на јужни улаз у утврђење. Утврђење уопште није велико, то није неки утврђени град већ прави средњовековни замак, дом ко зна кога племића. Смештен на стени, а ми можемо само замислити како је изграђен и како је некада изгледао.

Са рушевина се пружа поглед који одузима дах, на околину и стену под њим.

035 Tara_5

Од подножја до врха ћемо савладати 200 m висинске разлике.

Након паузе на врху, крећемо сви заједно сеоским путем који води преко ливада и четинарских шума. Ако нам се посрећи, можда видимо крдо срна и јелена, чији дом су ова пространства. Стаза дуга око 9,5 километара са незнатном висинском разликом, нас води до центра Калуђерских Бара, где нас чека наше возило.

После оваквог дана утиске ћемо сабирати у мирису и шуму ветрића у боровим гранама  на Тари. Смештај у апартманима у близини центра.

Следи окрепљење, вечера, дружење и слободно време.

mokra111

Недеља, 21. мај

У 8.00 h, након јутарње кафе и паковања, опраштамо се од својих домаћина и настављамо у још чудесније пределе непресушне лепоте и инспирације Моктре Горе. На путу нећемо заобићи и чесму у Шаргану, одакле ћемо понети своје залихе воде.

Откривање чаролије ових предела почиње од Шаргана на око 1.000 мнв, па преко доста превоја до до највишег врха Таре (Збориште 1544 m). Пут нас води кроз дивне четинарске шуме са столетним боровима карактеристичног изгледа, сведока каквим се ветровима одупиру у свом опстајању. Поглед на Мећавник, Шарганску осмицу и захукталу локомотиву се не заборавља. Пролазећи засеоке, може се осетити тај несаломиви дух овдашњих горштака  у вечитој борби са овoм прелепом али исто тако суровом природом. Изнад засеока Турудићи, налази се импозантан кречњачки масив Подстење који скрива неколико пећина и прераст. На његовим негостољубивим литицама живот проводе  не тако бројни столетни борови. Слике мешавина четинарских, листопадних шума и мириса расцветалих пропланака ће се урезати дубоко унутар наших бића.

Настављамо ка највишем врху Мокре Горе Иверу 1478 мнв.

Са врха Ивер се пружа величанствен поглед на суседне врхове, врх Златибора…

Спуштајући се ка нижим тачкама парка проћићемо поред филмског села где се снимао филм Емира Кустурице „Завет“, где нас чека наше возило.

Иза нас је остало 12 километара са висинском разликом око 500 мнв. Освежење и окрепљење у најпознатијем етно селу на овим просторима а вероватно и шире – „Дрвенграду“.

drven

За Београд полазимо у 17.30 h. Уз једну краћу успутну паузу стижемо до 22.00 h.

ОПРЕМА: гојзерице, одећа адекватна временским условима, штапови, мали ранац за храну и воду, преобука, заштита од ветра и евентуалних падавина.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

3.500 дин

3.400 дин   за чланове клуба са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата: превоз, смештај (у комфорним четворокреветним апартманима, недалеко од Калуђерских Бара), боравишна такса и огранизациони трошкови.

Акцију реализује Новица Радојичић

061 170 29 55

nole@serbianoutdoor.com

 mokra-gora drvengrad

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Првомајски рафтинг Таром и Лимом плус Увац!

Сезона рафтинга почиње током првомајског празновања. Реке у то време пружају екстремније услове за овај доживљај и прворангиране реке за то су Тара и Лим. Ми вас позивамо НА ОБЕ. Хајде да поделимо доживљај који ћемо памтити, препричавати и понављати!

Поред узбудљивих спустова низ две прелепе и за рафтинг најпопуларније реке, план предвиђа и одлазак у Специјални резерват природе Увац и пешачку партију до популарног видиковца Молитва, са кога се пружа поглед на јединствене меандре Увца! Једном речју – ово се не пропушта!

Субота, 29. април:

ПОЛАЗАК:  са паркинга код Београдског сајма, тачно у 8:00 h. Молимо вас да дођете 45 мин пре заказаног поласка како бисмо се сви спаковали и кренули на време. путујемо у правцу Златибора где стижемо у поподневне и правимо већу паузу , а потом настављамо у правцу Прибоја , где се смештамо манастир Куманицау хотел „Лим“. У хотелу нас вечера и слободно време до спавања. Препоручујемо да се лепо наспавате, јер нас сутра чека наша узбудљива авантура .

Недеља, 30. април

Након доручка, спремамо се и посећујемо манастир Куманицу, који се налази на путу до полазне тачке за рафтинг, у долини Лима између Пријепоља и Бијелог Поља , недалеко од границе са Црном Гором.

Након посете манастиру, предстоји нам 30 km дуг рафтинг Лимом, на потезу Куманица – Петровац, пролазимо 16 букова, поред осталих и бук „Стругови“ где је одржан европски куп и државно првенство у рафтингу.

Овај адреналински догађај је зачињенманастир Милешева и призорима фасцинантних крајолика долине Лима, а по доласку у Петровац, храбри и одважни ће  имати прилике да скачу са вишеметарских скакаоница, на месту где се иначе и одржава такмичење у скоковима у воду!

У повратку са рафтинга посећујемо манастир Милешеву, познатог по фресци Бели анђео.

Стижемо у хотел, где нас чека вечера и ВЕЛИКА ЖУРКА!

Понедељак, 1. мај:

Доручкујемо и полазимо у један од најлепших резервата природе у Србији – Специјални резерват природе Увац, који је станиште изузетно ретке врсте – Белоглавог супа. Од Увачког језера, почиње траса до чувеног видиковца Молитва, одакле се пружа најлепши поглед на чудесне меандре Увца, овековечен и приказан на многим фотографијама. На ивицама литица дуж кањона видеће се гнезда Белоглавог супа, а ове фасцинантне птице, чији је распон крила и преко 3 m, величанствено ће крстарити небом изнад нас.

Враћамо се у наш хотел у Прибоју и одлазимо у Прибојску бању, где се купамо у базенима њених лековитих вода . По повратку из Прибојске бање у хотелу нас чека вечера, а после ње, ОПЕТ ЖУРКА!

Уторак, 2. мај:

Доручкујемо, напуштамо хотел „Лим“ и полазимо у авантуру спуста низ Сузу Европе, како иначе зову реку Тару. Возимо се аутобусом до Фоче, а потом теренским возилима до  рафтинг кампа у Бастасима. Током краћег предаха, добијамо рафтинг опрему и одвозимо се теренским возилима до Брштановице одакле почиње четворочасовни рафтинг најузбудљивијим делом прелепе реке Таре, од Брштановице до Шћепан Поља.

Дуж 25 km спуста пролазимо 23 бука у јединствено лепом амбијенту по коме је ова река позната широм света, а код нас миљеница љубитеља рафтинга. У зависности од водостаја рафтинг ће трајати од 2 до 4 сата, а током спуста праве се паузе за купање, фотографисање и освежење.

Спуст се завршава код кампа у Бастасима где се пресвлачимо и спремамо. У еко кампу нас чека у ручак састављен од етно специјалитета.

Одвозимо се до Фоче, одакле настављамо за Београд. Успут ћемо посетити Андрићград у Вишеграду, а у Београд стижемоу касним вечерњим сатима.

ОПРЕМА:  неопходна за пешачку партију другог дана и то – гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина (ипак је пролеће). За рафтинге нам је опрема обезбеђена, а за слободне активности понесите шта сматрате потребним. Не заборавите лична документа, као и опрему за базен!

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

100 € и 7500 дин

100 € и 7600 дин  за чланове са неизмиреном годишњом чланарином

За смештај у двокреветним собама, доплаћује се 1.000 дин

Котизација обухвата :

– Превоз и све неопходне трасфере теренским возилима,

– Три полупансиона у хотелу „Лим“ у центру Прибоја,

– Улаз за журке у Прибоју,

– Боравишна такса

– Улазница за СРП Увац

– Једнодневни рафтинг Лимом са професионалним лиценцираних скипера уз обезбеђену опрему,

– Једнодневни рафтинг Таром са професионалним лиценцираних скипера уз обезбеђену опрему,

– Ручак у рафтинг кампу на Тари,

– Трошкове организације,

– Путно и здравствено осигурање

Котизација НЕобухвата:

– Индивидуални трошкови

ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ:

  • за исхрану је обезбезбеђен доручак, вечера у ручак по завршетку спуста Таром. Остало из ранца, или купујемо где можемо и желимо (индивидуални трошкови).
  • Рок за пријављивање је до 04.2017
  • Приликом пријављивања, обавезно се измирује аконтација у износу од 100 e.
  • Минимални број учесника

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Ненад Царевић

064 684 01 37, nesa@serbianoutdoor.com

 Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења

Дочек Нове 2017-те – три испуњена празнична дана!

Замишљено је да за сваки дочек Нове одаберемо посебно место; предео чији ће нас садржај испунити током празничних дана. Тако смо ове године требали планирати дочек негде на југу Србије. АЛИ… захваљујући томе што је Вишеградска Нова у свих учесника оставила невероватно снажан утисак, мимо свих очекивања, одлучили смо да овај догађај поновимо! Кликом на фотографију испод, можете видети како је изгледао прошлогодишњи дочек у Вишеграду:

Овако је било прошле године

А ко зна колико бисмо знали о Вишеграду да живот касабе и старог моста као његове душе, Иво Андрић није сажео у дело за сва времена. Беше то разлог што смо лане ту боравили и вратисмо се надахнути и пуних срца. Шетње обалама Дрине, крај легендарне ћуприје као да нас изместише у временске димензије које памти стара Ћуприја оживљавајући, на махове, ликове из романа „На Дрини Ћуприја“…

Поучени претходним искуством, ове године смо у програму начинили извесне измене, заједно са нашим домаћинима, у складу са вашим запажањима, како би и овога пута доживљај остао незабораван!

Субота, 31. децембар:

ПОЛАЗАК: окупљамо се ујутро у 7.30 h на паркингу код нашег Клуба (Устаничка 125 ц)  и тачно у 8.00 h полазимо према Ваљеву и Дебелом брду. Јутарњу кафу пијемо у аутентичном рустичном амбијенту крчме „Вајат“ у Јовањи, код крчмарице Снежане, а потом настављамо пут ка Бајиној Башти. Опраштамо се на кратко са Дрином и прелазимо планину Тару, где ћемо застати ради једне кратке али лепе пешачке партије до предивног видиковца који по легенди посетиоцима доноси љубавну срећу!

Видиковац среће Кремна 

Даље, пут настављамо ка Кремни, где посећујемо кућу пророка Тарабића, а потом путујемо према граничном прелазу код Вардишта.

Одатле нас до Вишеграда дели још 18 km. Непосредно иза границе Црни и Бели Рзав се спајају у Рзав. Пратећи његов ток до ушћа у Дрину, стижемо до Вишеграда пред хотел „Андрићев конак“ (три звездице), крај саме ћуприје на Дрини, где нам је на располагању пун комфор и необична срдачност домаћина. Сместићемо се брзо, пошто знамо бројеве својих соба, те почињемо са припремама за „најлуђу ноћ“!

Јеловник предвиђа време поста, као и госте који су вегетаријанци и приликом пријављивања ћете се изјаснити који од четири понуђена менија бирате за свечану вечеру.

Наш хотел је на самој обали Дрине, скроз десно  

Недеља, 1. јануар:

Дан када је тешко претпоставити када ће ко да се пробуди и разбуди, тако да је време после доручка до 15 h слободно да га искористите како вам највише одговара.

Андрићград, или Каменград је врло близу и сигурно га нећете прескочити, а препоручујемо и шетње: до куће Иве Андрића, те видиковаца и то с’друге стране ћуприје (стаза је кратка и обележена), затим оног где живеше „лијепа и мудра Фата Атлагина“ што је живот предала Дрини, бацивши се са Ћуприје на дан свог несуђеног венчања; затим до стене на Бикавцу (у близини хотела) и Маркове куле. Ни једна од нанедених шетњи није кондиционо захтевна, а наградиће ваша сећања трајном успоменом 🙂  Да бисте се боље снашли, на располагању Вам је ова карта, али и трекови које за предложене шетње можете употребити помоћу својих GPS уређаја, или андриод телефона 🙂

 На једном од видиковаца...(поглед на Бикавац) Маркова кула 

У 15 h смо у холу хотела, спремни за одлазак у Вишеградску бању. Базен је намењен искључиво за госте бање, али у овом случају и нас. Благотворне термалне воде биће прави третман пред још једну журку 🙂 На овом линку можете видети избор менија за ово вече.

Понедељак, 2. јануар:

Напуштамо хотел и заједно посећујемо спомен учионицу Иве Андрића.  По силаску у град полазимо на пут пратећи Рзав узводно, до манастира Добрун. Ту застајемо ради посете манастиру.

Спомен учионица Иве Андрића Манастир Добрун Дрвенград

Пред нама је гранични прелаз, после кога идемо ка Мокрој Гори, у Дрвенград на Мећавнику.

Након обиласка Мећавника, а по силаску у Бајину Башту, уприличићемо ручак у ресторану „Студенац“, где такође имамо одговарајући избор менија (посно/мрсно, салата и једно пиће по избору). После ручка настављамо ка Гвоздачким стенама, Дебелом брду, Ваљеву и стижемо у Београд до 21.30 h.Кућица на Дрини

ОПРЕМА:  лепо расположење, лепе жеље, све што треба да увече будете свечани и лепи, гојзерице и мали ранац за пешачење, прибор за базен. Не заборавите личну карту, неопходну за гранични прелаз!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба средом у 20 h. Без обзира на који начин ћете се пријавити (путем мејла, телефоном, или доласком на састанак), попуњавање овог формулара је неопходно за сваког учесника.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  90 € + 3.500 дин (подразумева се да су сви учесници чланови Клуба)

  • Котизација обухвата: превоз, смештај у хотелу са доручком у петак и суботу, две свечане вечере, улаз у базен Вишеградске бање и Дрвенград, улазница за Спомен учионицу, боравишну таксу, ручак у „Студенцу“ при повратку и путно и здравствено осигурање.
  • Приликом пријављивања је обавезно дати попуњен формулар за учешће и измирење аконтације у износу од 70 €

НАПОМЕНА:  последњи рок за пријаве је 15. децембар! Препоручујемо да  то учините на време, како бисте обезбедили жељени смештај.

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

gordana@serbianoutdoor.com

Одштампајте програм, или га преузмите у pdf. формату

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

НП Тара: кањон Белог Рзава

Ову акцију сте веома волели, а врелина лета је враћа на репертоар 🙂 Да бисте стекли представу како нам је било, погледајте албум.

кањон Белог РзаваЊегове литице су некако отмене. Окомите, високе, елегантно извајане. оне у својимкањон Белог Рзава недрима крију малене и ретке рунолисте, заштитни знак планина. Но, и поред свега тога, његов пролазак не представља кондициони напор. Фотографије, које смо одабрали за ову страну су оне које приказују његове типичне призоре као и једини сегмент, који захтева технички маневар. Све остало је лако, с тим да рачунате на квашење 🙂 

 Кањон Белог Рзава је изузетне лепоте и планирана је његова заштита, као посебног резервата. Труд за пролазак је вишеструко награђен фантастичнм призорима. 

кућица на Дрини пред Бајином баштом река Врело, Перућац

Субота, 3. септембар:

Окупљамо се са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 у 6.30 h, како бисмо пошли тачно у 7.00 h. Оно што нам је потребно је цео дан за опуштену акцију, а када већ зато идемо дан раније, онда смо га богато испланирали: путујемо преко Ваљева и Дебелог Брда ка Бајиној Башти и Перућцу, где ћемо прошетати дуж најкраће реке у земљи – Врело, коју другачије зову Година, јер је дуга свега 365 метара. Ту застајемо, да обиђемо стару воденицу, ушће Врела у Дрину, освежимо се у Дрини, или у ресторану изнад водопада 🙂

Врело пред ушћем у Дрину прави дивне слапове Дрина... (иза су слапови Врела) Слапови Врела

Пут настављамо на планину Тару ка Заовинском језеру. 

Поглед на брану у Перућцу Прелазиво Заовинско језеро...

Стижемо у Ђуриће и подижемо шаторе крај старе школе, пред самим кањоном Белог Рзава. Ту подижемо шаторе, вечерамо и воља нам ићи на плажу малог Заовинског језера, или пењати се на стену изнад логора 🙂

 Плажа на малом Заовинском језеру Чари логоровања

Недеља, 4. септембар: 

Буђење у 7.00 h, доручак, паковање шатора. Возач долази како бисмо сУ сред кањона Белог Рзаватвари унели у комби. До 8.30 h полазимо у кањон. Проћићемо га коритом, неких 2,6 km, а потом
се пењемо десно уз Солиле, и преко 
Кошаришта, Трифковића и Костића, уском шумском стазом стижемо до места одакле смо пошли и где нас чека наше возило.

Укупна дужина трасе износи 7,7 km, висинска разлика 400 m. Током повратка, паузу правимо у ресторану „Одмор на Дини“, иза Бајине Баште.

ОПРЕМА: гојзерице, обућа за воду, шатор, врећа, подлошка, храна за успут и за доручак. Неопходно је да за пролазак кањона будете обучени тако, да вам кретање кроз воду не представља проблем, дакле: купаћи, или шорц, обућа од неопрена, спортска сандала, каквих има у спортским продавницама, или платнене патике.  

После кањона, летње сунце прија Повратак је СУВ :-) Поглед према Ђурићима са Заовинског језера

Понећете и пресвлаку и гојзерице, за део руте у повратку, када изађемо из кањона. Ваши мали ранчеви и фото-апарати биће безбедно пренешени, за вас је важно да понесете ово што наводимо да је потребно, како бисте несметано уживали у дражима кањона и савладали планирану трасу. 

Неша Царевић и Тања Скок у Заовинско језеро при поласку Поглед на кањон Дрине са пута за Перућац

Храна за успут, током хода, из ранца. У суботу имамо вечеру, а у недељу ћемо ручати по жељи у ресторану крај Дрине, при повратку за Београд.

НАПОМЕНА: На једном месту у кањону, високом око 3,5 m  ћемо се спуштати један по један помоћу прусика и ужета. Увек нас је спуштао неко од алпиниста, тако да је било безбедно, чак и забавно (Ненад Царевић је пењач, члан ПК „Раднички“). Иза тог места наилазимо на потез дуг свега неколико метара, који ћемо препливати. Све остало је обичан ход са малим ранчевима на леђима. Ово није екстремни кањон и може га проћи сваки рекреативац.

ПРИЈАВЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ  (превоз, вечера у суботу):     

3.000 дин

2.900 дин за чланове Клуба

  Ко је планинар и има књижицу нека је понесе за печат! Beli Rzav

 Акцију реализује Ненад Царевић

nesa@serbianoutdoor.com

064 684 01 37

Најужи део кањона Ових 15-ак метара препливавамо  

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

АВАНТУРА ДУРМИТОР: кањон НЕВИДИО – кањон СУШИЦЕ – ZIP LINE!

У централном делу Црне Горе, на 55 km од Никшића, налази се легендарни кањон Невидио. Његовим коритом протиче Мала Комарница која извире у Добром Долу, у подножју јужног дела Дурмитора. Понирући пролази између Бољских греда (2091 m нв) и Лојаника (2091 m нв) да би се поново појавила у питомој речној долини као стална река. На самом крају долине почиње кањон Невидио или Невиђбог како га мештани с првом називај, пошто се већи део кањона налази у вечитој сенци. Због окомитих стена сунчеви зраци никада не допиру до дна. На споменутој питомој долини, Комарница се одједном губи у чудно уклесани улаз и постаје људском оку невидљива. Одатле почиње наша авантура…

Али, то је само део плана који обухвата још један кањон, помало запостављен последњих година…  Кањон Сушице повезан је са најимпресивнијим цирком – Шкрком. A на дну, дубине преко 800 m леже Мало и Велико Шкрчко језеро! Кањон реке Сушице је један од најлепших и најимпресивнијих кањона у Црној Гори. Ми га пролазимо једним делом, јер је у ово доба године безводан, како му и само име каже, посут травнатим тепихом. Налази се на западним обронцима планине Дурмитор и један је од четири импресивна кањона који окружују ову планину (остали су: кањон Таре, кањон Комарнице, кањон Пиве). У оквиру је националног парка Дурмитор, те је стога, заштићен многим регулативама у настојању да се очува његова лепота.

кањон Сушице 

Петак, 26. август:

ПОЛАЗАК: са паркинга поред Клуба (Устаничка 125), ујутру у 16.00 h (поподне!). Потребно је доћи 15-так минута раније како бисмо кренули на време. Путујемо према Жабљаку са једном паузом од 45 минута на Златибору. Око поноћи стижемо у Жабљак и смештамо се у камп.

Субота, 27. август:

Група А

Устајање, доручак у 7.00 h и припрема за стазу. У 7.30 h крећемо аутобусом према Добром долу (1.722 мнв), одакле започиње наше пешачење у дужини од 22 km са око 800 m висинске разлике, око 400 m у успону и исто толико у спусту. Започињемо успон преко Шкрчког ждрела на висину од 2.093 мнв, одакле се спуштамо ка Шкрчким језерима на висину од 1.720 мнв. На том путу чекају нас фасцинантни призори околних врхова подно којих пролазимао, са леве стране је Пруташ (2.393 мнв), а са десне Шарени пасови. Цела стаза је јако динамична и једна од најлепших на планини, многе ће оставити без речи или ће их тешко наћи да пренесу личне импресије.

 

Велико Шкрчко, које је Јован Цвијић означио и именом „Зелено“, налази се на надморској висини од 1.686 m, са највишом дубином од 14,2 m. Боја воде овога језера је зеленкаста, а максимална провидност достиже 8,5 m, по чему је прво међу језерима на Дурмитору.

У великом цирку Шкрке, поред Великог, постоји и Мало Шкрчко језеро. Оно се налази на чак 1.711 m нв, са просечном дубином од 5,9 m.

Даље од ових језера у правцу села Недајно, у месту проширења Сушичког кањона, смештено је Сушићко језеро. На надморској висини од 1.140 m, ово језеро је представник периодичних језера Дурмитора. Сушићко језеро се пуни водом Сушице, само у време влажних, пролетних месеци, те је само у том периоду видљиво.

Планинарски дом се налази на платоу изнад језера, те ћемо на тако лепом месту направити паузу за фотографисање и одмор. Након окрепљења настављамо пут према кањону Сушице који се налази на 1366 мнв. До тада смо прешли 6,5 km стазе где нам је Дурмитор открио део своје лепоте а ми настављамо ка још једном његовом адуту, споменику природе водопаду Скакала, који је заправо извор реке Сушице. Сам кањон је под строгим режимом заштите, природни процеси који се одвијају без удела човека, шуме које су једним делом и прашуме, растиње на стази које понегде надвишује путнике намернике, све је то део непоновљивог доживљаја који само може да пружи нетакнута природа.

Кањон Сушице је граница између Дурмитора и Пивске планине. Настао је усецањем у крашку подлогу – најпре ледника а потом и реке. То је узана и дивља пукотина, страна обраслих четинарским и мешовитим листопадним шумама. Нарочито је занимљив Црни бор чији поједини примерци броје и више од 400 година старости образујући дакле прашуму. Има примерака који су својим жилама причвршћени дословно за голи камен и надвијени над кањоном. Такви призори су невероватни и буде страхопоштовање… Овде расте и тиса, једини четинар који се успешно подмлађује из пања (по народном веровању свето дрво). У кањону живе срне и дивокозе, а у горњем делу и медведи.

Река Сушица је дуга колико и кањон, око 14 km и на већем делу тока је понорница. Кажу да то није била одувек, него је почела да понире после једне велике поплаве. Сада стални површински ток има само у подручју извора. Укупан пад јој износи око 800 m (извире на 1.300 m нв, а у Тару се улива на 512 m нв). Три-четири километра после извора, формира Сушићко језеро, које постоји само од раног пролећа до јуна, највећа дубина му је 4,5 m. У његовом кречњачком дну постоји више понора кроз које губи воду. Та вода онда кроз крашко подземље долази до Црних врела, у долини Пиве (сада су потопљена водама Пивског акумулационог језера) и претвара се у невероватно лепу долину, ливаду са нафинијом енглеском травом. Неописив доживљај је посматрање „језера“ из „птичије“ перспективе тј. са литица кањона. Благи ветар наизменичног правца таласа траву којом је прекривено дно тако да мења боју на врло софистициран начин. Када дуне у једну страну боја траве је јака зелена а када промени смер боја прелази у смарагднозелену. Ова чаролија дешава се у таласима тако да нисте сигурни да ли је доле узбуркана вода или трава…врло импресиван призор. Током пролећа Сушица тече углавном по површини, понирући само испод Сушићког језера.

 

Гоца и Сале над кањоном Сушице .-) IMG_0225 столетни борови

Сада нам следује 6 km стазе кроз кањон који је у овим месецима без воде а богато обрастао травом и планинским цвећем. На месту где је пресахло Сушићко језеро 1.184 мнв, направићемо паузу за одмор, јер нам затим следи успон уским макадамским путем од 5,5 km до села Недајно на висину 1.522 мнв, до видиковца са којег се види наш пређени пут али и део кањона који овај пут нисмо прошли који води ка кањону Таре. Недалеко одатле нас чека наш превоз који ће нас вратити у камп.

Група Б

Након доручка и јутарње кафе у 8.30 h заједно са водичима полазе пут кањона мале Комарнице на кањонинг. Њима домаћини обезбеђују комплетну опрему за пролазак кроз кањон и професионално вођење.

  скок

Лепоту овог краја чини село Пошћење са два ледничка језера, периодични водопад Скакавица који са седамдесетак метара високе стене расипа воду Грабовице која се улива у Комарницу.

Скривен на неприступачном терену, будио је
знатижељу авантуриста. Први озбиљнији покушаји да се прође и истражи изведени су 1957. и 1964. године, али нису били успешни, те су се низале чудне и фантастичне приче о последњем неосвојеном кањону Европе, све до августа 1965. када су чланови ПСД Јаворак из Никшића коначно прошли Невидио и први представили јавности његову дуго скривану, дивљу и запањујућу лепоту.

Ширина кањона је на поједин
им местима мања од метра, а на више места је неопходно скакати. Зато је Невидио, са својом импресивном дивљом лепотом привилегија одважних, упорних и решених, због чега ће за многе ипак остати тајна. Њега походе храбри и бескрајно заљубљени у природне лепоте! Дуг свега 4 km, на појединим местима је широк тек невероватних 25 cm. Стене које се уздижу над њим су вертикалне…

 

Недеља, 28. август:

Устајање, јутарња кафа, доручак, паковање ствари и припрема за повратак. У 9.30 h полазак аутобуса ка видиковцу Ћуревац  у кањону Таре (1625 m). Удаљен је свега 7 km од Жабљака према селу Надгора. До њега се стиже обележеном стазом, за мање од пола сата успона. Са њега се пружа фасцинантан поглед на кањон Таре!

Ћуревац Ћуревац

Сликање и уживање у погледу. Након тога настављамо ка мосту на Ђурђевића Тари који можемо прећи на два начина, свако по личном нахођењу: – пешице или као „летачи“ уз помоћ zip line.

Феномен zip line је последњих година веома популаран. Лет се одвија тако што „летач“ висећи на сајли прелеће кањон од платформе до платформе. Може се летети соло или у пару, положај може бити седећи или „супермен“ стил. Све инструкције ћете добити на лицу места и превоз до вашег возила.

Око 14.00 h полазак за Београд, са успутном паузом од 45 минута негде око половине пута. У Београд стижемо у вечерњим сатима.

Ђурђевића Тара

ОПРЕМА: комплетну опрему за пролазак кањона Невидио обезбеђују водичи – наши домаћини. За остатак програма: гојзерице, камашне, штапови за ходање, пресвлака, заштита од евентуалних падавина, заштита од сунца, подлошка за седење, мали ранац. 

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

45 € + 700 дин

45 € + 600 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином.

Котизација обухвата: превоз, улазнице, боравишну таксу, трошкове организације.

Котизација необухвата:  трошкове проласка кањона Невидио (100 €). Пролазак кањона, опрема, стручно вођство и доручак, пиће, и ручак, пиће, после проласка кањона кошта 100 € .

Ноћење, у собама 12 € или 3 € за мање шаторе по особи, за једну ноћ.

Путно и спортско осигурање, које можете да купите преко клуба,( уколико га већ не поседујете), изјашњавате се при пријави.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“). Приликом пријављивања је обавезно измирење ау износу од 30 €, а остатак до 10. августа 2016. године, докле је и рок за пријављивање.

Акцију реализује Новица Радојичић – Ноле

065 55 99 346

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

У сусрет Новој, бољој и лепшој – дочекајмо заједно 2016-ту!

Дочек Нове и боље године, свесно или не буди жељу за свечаним тренутком.  У то име, бирамо историјско место, лепу природу и надахнуће. До Вишеграда, пре него се сместимо на самој обали Дрине, крај легендарне ћуприје и обучемо тоалету, као и при повратку, посетићемо занимљива места, а сам град, изместиће нас у временске димензије које памти стари мост и подсетити на ликове из романа „На Дрини Ћуприја“.

Оно на шта морамо да Вам скренемо пажњу је да за пријављивање постоји ограничен временски рок. Наиме, до краја новембра, наше резервације морају бити уплаћене хотелу „Андрићев конак“, али верујемо да ћете после ових редова лако одлучити.

continue reading…

ТАРА ситно калуђерски

Приликом посете Националном парку Тара, Др Еткин Кларк, тада директор Европске федерације за заштиту природе и националних паркова је изјавио кратко:

„Ја овако замишљам Рај“.

Ми вас позивамо да одвојите дан и осетите чари тог Раја  🙂

Видиковац Црњесково

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“, тачно у 6.00 h. Молимо, дођите 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо преко Дебелог брда ка Бајиној Башти, и најзад до Калуђерских бара, где напуштамо возило и полазимо ка видиковцу Црњесково.

Јесења таписерија  Калуђерске баре, фото: Владимир Мијаиловић

На путу до прекрасног видиковца Црњесково, пролазимо Манастирске станове са Црквом Свих Светих. Посвећен је Сабору српских светитиља, и занимљив, јер се олтарски део цркве налази на спрату новоподигнутог здања.

Црква Свих светих (тзв, Манастирирски станови) коњички клуб Видиковац Црњесково

Продужавамо даље ка видиковцу Црњесково и уживамо у призору који пружа… Потом настављамо прелепом планинском стазом спуст ка манастиру Рача, и врело Лађевац, тако да се може рећи да ово пешачење одликује перманентан спуст, што га чини знатно мање напорним.

врело Лађевац манастир Рача

Манастир Рача се налази у близини Бајине Баште поред реке Дрине и у подножју планине Таре. Пo предању, манастир је саградио српски краљ Драгутин (1276-1316). Више пута је уништаван и поново из пепела грађен. Садашња Црква је грађена 1826. За време турске владавине, манастир је био значајан центар преписивачке школе. Манастирска слава је Спасовдан, (Вознесење Господње).

Историја српске књижевности највећи део стваралаштва у XVII и првим деценијама XVIII века одређује појмом „Рачанска преписивачка школа“. Турски путописац дервиш Зулих познатији као Евлија Челебија је 1630. године записао да је скрипторија имала 300 калуђера-преписивача, које је опслуживало 400 чобана, ковача, економа и друге послуге. У обезбеђењу је било 200 стражара. Рачанска преписивачка школа се налазила на око 40 минута хода уз речицу Рачу, близу врела Лађевац. Рачански калуђери-преписивачи су ово место још у XVII веку називали Бања јер је тепература воде 17°C целе године. У непосредној близини Лађевца, коме се до изградње пешачке стазе врло тешко приступало, се налази испосница посвећена Светом Ђорђу. Остаци средњовековне скрипторије још постоје и предмет су истраживања.

Срби су у рату Аустрије против Турске 1683-1699. учествовали на аустријској страни и после аустријског пораза код Качаника, Срби почели су да се селе на север под Патријархом Арсенијем Чарнојевићем (1690) године. Многи калуђери из манастира Рача су стигли чак до Сент Андреје код Будимпеште. Управо захваљујући њима, тај град је постао културни центар Срба у Мађарској. После извесног времена ови калуђери су се повукли на југ у манастир Беочин код Сремске Митровице у подножје Фрушке горе, где су наставили да се баве преписивањем црквених књига. Међу њима су се нарочито истакли: Јеротеј Рачанин, који је написао „Путашаствије граду Јерусалиму“ – један од најстаријих сачуваних путописа у српској књижевности, Кипријан Рачанин, који је у Сент Андреји саставио „Буквар словенских писмен“ и Гаврил Стефановић Венцловић.

Хаџи МилентијеМанастир је 1795. реконструисао игуман Хаџи Милентије Стефановић (1766-1824). Он је био један од вођа у Првом српском устанку против Турака и врло успешан у ослобађању Ужица. Његов барјак из 1807. године се и данас чува у манастиру. Манастир је спалио 1813. године Мемиш ага Aјан сребренички. Обновљен је 1818. при чему је значајну помоћ дао кнез Милош Обреновић.

У Рачи је за време Другог светског рата чувано Мирослављево јеванђеље, највећи и најважнији
Мирослављево јеванђељедокумент српске књижевности. Игуман Платон Милојевић га је сачувао испод камених плоча у олтару цркве, што га је спасло од бугарске казнене експедиције која је 1943. спалила све манастирске објекте. Прича се да је Краљ Петар II Карађорђевић преноћио у њему приликом повлачења из Београда 1941.

Патријарх српски господин Павле је био једно време монах у Манастиру Рача. Захваљујући њему, део светих моштију краља Драгутина, оснивача и ктитора манастира, од скора се могу видети у манастиру.

Код манастира нас чека наше возило. За Београд полазимо у 18 h, правимо паузу у ресторану „Студенац“ крај Дрине. Одатле се види и чувена кућица кајакашког клуба. Планирани повратак у Београд је 22.30 h.

стаза до видиковца са видиковца Црњесково

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, штапови за пешачење, заштита од сунца, ветра, или евентуалних падавина. Храна из ранца.мост на Рачи, код Лађевца

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

ЦЕНА:

1.900 дин

1.800 дин за чланове Клуба

 Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

јесен на Тари

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.