Архива за Svrljiški Timok

СВРЉИШКА ПРИНЦЕЗА – Нишевачка клисура (Богданица, Куле, кањон Белице – Котлови)

Наша Србија има неких „рупа на карти“ у смислу што има неке посве изузетне пределе, који се не посећују, нити о њима, игде ишта можете сазнати на ма који приступачан начин. Као да не постоје. Управо је то случај са Нишевачком клисуром. Њена вансеријска лепота тако остаје под велом разних изговора да је далеко, да се нема где сместити… Стога вас КАУП и ове године позива да поново видите о доживоте Сврљишку принцезу и упознате један изузетно леп и богат крај! Пре три године, направили смо први корак и при том упознали Немању. Па смо следеће све то обогатили обиласком Сврљишких планина, чије нам је тајне он открио. И би савршено. Ове године целу ту причу ширимо на Калафат, али одвојено, у септембру. А с друге стране, изражена је жеља да се поново организује она премијера, коју нико од учесника није заборавио. И то је то. Идемо! 🙂 

Кауповци на Кули ТУ логорујемо Скакаоница

Сврљишка котлина једна је од најмаркантнијих попречних котлина у карпатско балканском луку источне Србије и као таква представља посебну предеону целину. Обухвата претежни део слива Сврљишког Тимока, леве саставнице Белог Тимока и лежи између планинског венца Сврљишких планина (Зелени врх 1334 m) на југу, огранка Пајешког камена (1074 m), на истоку, планине Тресибабе (786 m) на северу и Калафата и његових огранака (839 m) на западу. На северозападу је ограничена пределом Голак, на северу књажевачком котлином, на истоку Заглавком, на југоистоку Белопаланачким Буџаком, на југу Белопаланачком котлином, а затим облашћу Сићевачке клисуре, Нишком и Алексиначком котлином, на југу и југозападу. Централно (градско) насеље је Сврљиг, са 38 села на територији општине.

Нишевачка клисура пруга кроз Нишевачју клисуру

Овај пасиван и заборављен простор Србије, сачувао је раскош природних ресурса: еколошки очувана и не загађена природна средина, планински извори пијаће воде, резервати богати дивљим животињама, шумским и лековитим биљем, печуркама и воћем.

Аутентични, још увек чувени производи – сврљишко јагње, сврљишки сир, белмуж, шљива, малина, лековито биље, мед, предмети ручне израде су нешто што на другим местима нећете наћи.

Централни БИСЕР целе приче је Нишевачка клисура и њена непосредна околина, што је и насловна тема нашег похода. Ево плана:

фото: Милан Дракулић Котлови фото: Милан Дракулић

Субота, 3. јуни:

ПОЛАЗАК:  у 6.00 h са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), аутопутем до Ниша. Пут је дуг, али ћемо направити паузу код Параћина у ресторану „Тито“ (20 минута), а потом наставити даље. Пред Нишом се искључујемо и настављамо према Сврљигу. У Нишевац бисмо требали да стигнемо до 11 h. Ово мало сврљишко село се налази на 36 km од Ниша и на само 7 km од Сврљига на обалама Сврљишког Тимока, на самом уласку у клисуру. Нишевачка клисура, околне планине и сам Тимок чине овај крај безмало фантастичним за планинарење и боравак у природи.

фото: Д. Боснић Бањица

Е, ту напуштамо возило и полазимо на Богданицу (792 m), са које се спуштамо у Нишевачку клисуру, на место где ћемо логоровати – Бањица, а које је и купалиште, тј. плажа! Собом носимо само оно што је неопходно за успон, остатак ствари нам трактор превози до логора. Ту ће бити и наши сврљишки пријатељи, са којима ћемо се дружити уз ватру. И скрећемо пажњу: колико год било врело, вечери су овде свежије, доста свежије! Понесите дукс/полар и добре вреће за спавање, да вас хладноћа ноћи не изненади.

 предах на путу до Богданице

По силаску са Богданице следи вечера уз ватру, уз неизоставни специјалитет краја – белмуж! Дужина трасе износи 10 km, са висинском разликом 450 m (траје у просеку 3 до четири сата), и биће то леп увод за сутрашњи дан…

Недеља, 4. јуни:

Буђење, доручак, кафа, паковање шатора, и до 9.00 h полазимо на Куле (505 m), врха са кога пуца феноменалан поглед на меандре Нишевачке клисуре, а ту су и остаци „Турског града“ – утврђења. По силаску одлазимо у кањон Белице, тзв. Котлове. Само име већ наговештава да се ради о прелепо извајаном кањонском коридору, нека вам фотоапарати буду спремни!

детаљ са успона на Кулу Куле

За успон на Куле је важно да имате у виду да тежину те трасе не одређује дужина, већ нагиб и подлога. И ако кратак, ово је врло озбиљан, стрм успон (и ако траје у просеку око сат и по до два)! Ко не буде желео да се пење, може остати на плажи, и после наставити са остатком групе у Котлове. Иначе, до врха имамо 2,5 km, уз успон од 160 m, али погледајте како изгледа њен графички приказ на доњој слици лево!

 приказ трасе успона на Куле  поглед са врха Куле

Са врха се пужа панорамски видик, што ће нас на њему задржати, како бисмо наградили себе за труд током пењања и уживали у несвакидашњој лепоти. Силазимо према селу Варош, ходајући пругом, што значи да ћемо прећи преко моста који је конструисао Милутин Миланковић.

Мост који је конструисао Милутин Миланковић Миланковићев мост - фото: Милан Дракулић

А спуст није тек само спуст. И та путања има узбудљиву динамику, обзиром да пре широких поља и пруге пролази кроз један кратак стеновит усек, а што смо приказивали претпрошле године у најавном филму, који можете погледати овде (на 6:50).

  Део повратка са Кула - пругом

Кањон Белице је изузетно атрактиван, дуг 300 метара са занемарљивом висинском разликом. Због карактеристично извајаних лонаца, зову га Котлови о он је ништа друго до кутак за уживање.

 кањон Белице кањон Белице

На падинама брдовитог терена испод остатка средњовековног града, са десне стране клисуре Белице, налазе се  остаци средњовековне сакралнее архитектуре. Високо у брду посетићемо један од три археолошка локалитета, који вековима одају отпор  природи и времену, али уз будуће напоре свих нас, можда добије нови живот.

У 17 h полазимо натраг за Београд, трактор нам пребацује ствари до комбија, поздрављамо се са нашим пријатељима – домаћинима, а ручамо у ресторану „Камионџије“, чији су специјалитети са роштиља познати по квалитету и цени.

ОПРЕМА:  гојзерице, шатор, врећа, подлошка, батеријска лампа, вода, храна, заштита од сунца, прибор за личну хигијену,  опциона обућа за кањон (пролазимо воду), купаћи и све остало што вам треба за плажу и наравно пресвлаке.Нишевачка принцеза

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

3.700 динара

3.600 динара за чланове Клуба са плаћеном чланарином

(котизација обухвата: превоз, суботњу вечеру у традиционалном стилу, превоз ствари до и од места логоровања при доласку и одласку)

Због специфичности терена и саме акције, програм не предвиђа велику групу, тако да је број учесника ограничен.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

 Акцију реализују:

                                                              Зоран Стејић      и    Немања Потребић

                             zokimen@serbianoutdoor.com             nemanja@serbianoutdoor.com

                                                              064 453 83 04             065 99 88 777

фото: Милан Дракулић

фото: Милан Дракулић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Сврљишке планине – Преконошка пећина – НИШЕВАЧКА КЛИСУРА (Бањица, Куле, кањон Белице – Котлови)

Наша Србија има неких „рупа на карти“ у смислу што се неки посве изузетни предели, готово не посећују, нити о њима, игде ишта можете сазнати на ма који приступачан начин. Kао да не постоје. Управо је то случај са пределом у који вас позивамо овим програмом. Вансеријска лепота Нишевачке клисуре тако остаје под велом разних изговора да је далеко, да се нема где сместити (што није тачно)…Али има радозналих, који се једноставно упуте тамо, не чекајући више да ико ишта организује, као и ентузијаста који се труде да те красоте открију људима који воле природу и њене вредности. КАУП је 2013. направио први корак, а ове године вас позивамо на знатно богатији садржај, осмишљен да осетите овај изузетно леп и природом богат крај. Чекаће вас домаћа храна (не морате носити своју) и знамења овог предела, која ће вам представити за ту прилику посебно одабрани гости. Ваша је само добра воља, а наше све остало!

фото Милан Дракулић

Овај догађај, коме смо посветили посебну пажњу, представили смо кратким филмом кога можете видети кликом на фотку испод. Овога пута, то ће бити много више од пешачења – осетићете крај!

 

Сврљишка котлина једна је од најмаркантнијих попречних котлина у карпатско балканском луку источне Србије и као таква представља посебну предеону целину. Обухвата претежни део слива Сврљишког Тимока, леве саставнице Белог Тимока и лежи између планинског венца Сврљишких планина (Зелени врх 1334 m) на југу, огранка Пајешког камена (1074 m), на истоку, планине Тресибабе (786 m) на северу и Калафата и његових огранака (839 m) на западу. На северозападу је ограничена пределом Голак, на северу књажевачком котлином, на истоку Заглавком, на југоистоку Белопаланачким Буџаком, на југу Белопаланачком котлином, а затим облашћу Сићевачке клисуре, Нишком и Алексиначком котлином, на југу и југозападу. Централно (градско) насеље је Сврљиг, са 38 села на територији општине.

 Место где логорујемо - Бањица; фото: Милан Дракулић фото: Д. Боснић

Овај заборављени простор Србије, сачувао је раскош природних ресурса. Наша намера је да овом акцијом, сваке године, скидамо окове заборава са овог фантастичног предела, упознајући вас са његовим изворним вредностима. Ове године, план је следећи:

Петак, 19. јуни:

ПОЛАЗАК:  у 16.00 h са паркинга испред центра „Сава“, аутопутем до Ниша. Врло незгодно време за полазак, обзиром да је радни дан, али зато смо програм припремили толико раније, како бисте имали времена да се припремите. Избора немамо, јер пут је дуг, а испланирали смо не само дневне, већ и вечерње активности, које ће обогатити наша знања и учинити ову експоедицију незаборавном. И успутне паузе ћемо правити искључиво по потреби, јер нас крај Пандирала, где ћемо се улогорити чека гост вечери! Пред Нишом се искључујемо и настављамо према Сврљигу и даље ка селу Периш и најзад до понора реке Турије – Пандирала, где подижемо шаторе.

Наше вечерње дружење биће оплемениће проф. др Сретен Петровић, који ће у свом завичајном амбијенту, у сред идеалне сценографије (обзиром на небројена предања и веровања везана за ово магично место), изложити занимљиве и значајне ствари из опбласти свог рада. А тек смо дошли… 🙂 Вечерамо из котлића, а пре него одемо на починак, остављамо кромпире у жар, да буду спремни уз сутрашњи доручак.

фото: Саша Ранчић Пандирало

Субота, 20. јуни:

Кафа, доручак, и у 20:00 h улазимо у Пандирало – изузетнан спелеолошки објекат, за кога су везане многе митолошке, народне приче, о којима ће такође бити речи (шаторе остављамо да се просуше). Говорићемо вам о овом интересантном, понорском подземном крашком облику, и заћи колико нам водостај буде дозволио. Ту би требало да нас дочекају домаћини – голуби пећинари! Причаћемо вам и о значају Пандирала у Другом српско-турском рату.

Сврљишке планине - фото Саша Ранчић Пандирало - фото: Саша Ранчић Пандирало - фото: Саша Ранчић

Пакујемо сада већ суве шаторе и крећемо ка селу Гулијан, одакле полазимо на највиши врх Сврљишког масива – Зелени врх (1334 m). Говорићемо вам о постанку Сврљишких планина, њиховој еволуцији, њиховим геоморфолошким карактеристикама, процесима и појавама, од којих неке уочавамо на самом терену. Дужина ове трасе је 12 km, са успоном од 830 m.

 фото: Саша Ранчић Зелени врх - фото: Саша Ранчић

Прошло је подне, хитамо у комби ка Преконошкој пећини, која има посебно занимљиву причу. Представићемо вам њен настанак и на лицу места видети агенсе који су довели до њеног стварања. И ако ова пећина ужива законску заштиту, видећемо на жалост и колико је оштећена (остаци рупа, трагача за златом, за костима пећинског медведа, крадљивца пећинског накита и сл.). Цвијић ју је својевремено описао као најлепшу пећину Србије и једно од ретких налазишта палеолитског човека. Циљ нам је да све то чујете, јер то појашњава зашто је заштићена, а не само да вам покажемо где је, јер бисте то сигурно могли и без нас 🙂

Улаз у Преконошку пећину Преконошка пећина фото: Александар Вељковић

Пут настављамо до нашег другог логора Нишевачке клисуре, где бисмо требали да стигнемо до 16:30 h. Ово мало сврљишко село је на свега 7 km од Сврљига, на обалама Сврљишког Тимока, на самом уласку у клисуру. Нишевачка клисура, околне планине и сам Тимок чине овај крај безмало фантастичним за планинарење и боравак у природи, тако да ћете већ на први поглед бити импресионирани. Наш логор биће у Бањици, пред самом клисуром, крај Сврљишког Тимока, и не бисмо да откривамо све појединости, али ћемо рећи да ће се, осим наших старих другара одавде, ове вечери са нама дружити писац  Братислав Браца Петровић из Беле Паланке, чија су дела преведена на неколико језика, али су најдрагоценија она која је написао у Тимочко-Лужничком дијалекту. Вечераћемо заједно, а о дијалекту поднебља сазнати на најпопуларнији могућ начин (дуго смо већали како то да вам приближимо и уверени смо да је ово улимативно!).

 Куле

И овога пута напомињемо, да су овде врло изражене дневне и ноћне температурне варијације, тако да колико год да су врели дани, ноћи су врло свеже, тако да се у складу са тим и опремите, јер звезде, колико год да лепо сијају, не греју 🙂

Недеља, 21. јуни:

Доручак, кафа и у 8:00 h полазимо на Куле са којих се пружа призор са насловне фотографије (меандри Нишевачке клисуре).

За ову трасу је важно да имате у виду да њену тежину не одређује дужина, већ нагиб и подлога. И ако кратак, ово је врло стрм успон. Укупна дужина трасе износи 10 km, са висинском разликом 450 m (што у просеку траје 3 и по сата). Ко не буде желео да се пење, може остати на плажи, и после наставити са остатком групе у кањон Белице.

 приказ трасе успона на Куле

Да напоменемо да се у непосредној близини нашег логора налази изузетно леп врелски извор, те када пођете по воду, обавезно, поред флаше, понесите и фото апарат, да се не бисте враћали по њега.

Овде смо одвојили неке занимљивости и историјске податке за оне који желе више да знају.

 кањон Белице - Котлови 

Кањон Белице је изузетно атрактиван. Називају га и  Котлови и то је место за уживање! Проћићемо га по силаску са Кула и упијати фантастичне призоре водених када којима тече ова кристално чиста речица, преливајући се слаповима из једне у другу. Кањон је врло кратак (400 m), и оно што ће вас задржати биће мотиви за фотографије. Пре него пођемо пут повратка, имамо заједнички ручак. У 18 h би требало да пођемо за Београд, где би стижемо до 23 h. Правићемо кратке успутне паузе, по потреби.

ОПРЕМА:  гојзерице, шатор, врећа, подлошка, батеријска (чеона) лампа, прибор за јело (порција), заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина, прибор за личну хигијену,  опциона обућа и одећа за кањон (купаћи, за пролазак Котлова), и наравно пресвлаке. Понесите поларе, тј. топлију одећу, јер су ноћи овде свеже, без обзира на могућу врелину дана.

ЦЕНА:  обухвата превоз, два доручка, обе вечере, ручак, све програме описане у садржају текста и трошкове организације. Број места је ограничен, путујемо комбијем.

4.000 дин

3.900 дин – за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

 Акцију реализују:

               Немања Потребић         Гордана Атанасијевић

nemanja@serbianoutdoor.com       office@serbianoutdoor.com

    065 99 88 777         065 377 14 74

 За краj, један мини колаж, тек да наслутите чиме oвај циклус настављамо следеће године!

  

 Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.