Архива за Strmosten

Парк природе Горња Ресава: Мала и Велика БОТА-прашума Винатовача

Бота је узвишење које раздваја Тресту и Вртачеље и красе је прелепе, стасите шуме столетних букви, и пропланци који не памте пастире. Њихова сећања, убили су звуци моторних тестера, који је девастирају последњих пар година, али се не да! Бота живи у сећањима старијих мештана као омиљено место где су некада давно изгонили своја стада, а својим шумама она нуди једну посебну димензију угођаја у природи коју бих назвала – медитација ходањем. Те горостасне крошње вас тихо, скровито ушушкавају, док се истовремено осећате као у широкој палати међу столетним стаблима! Управо зато, повешћемо вас од Винатоваче, крај ловачког дома, а спустити крај исте реке, низ истоимену прашуму, крај познатог нам „Крста“. И то је она  ружичаста штрафта на нашој карти Ресавских траса:

Горњоресавске трасе КАУП-а

ПОЛАЗАК: са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), у 6.00 h. Путујемо аутопутем до  Деспотовца, где се одвајамо за Стрмостен. Пут је дуг и нећемо правити кафе паузу, а возило напуштамо код ловачког дома на Винатовачи, одакле почињемо пешачење. Са нама су и наши другари из КАУП Ресавица! 🙂

шумски пут једна од бројних

У почетку се крећемо широким шумским путем, а потом, на једној оштрој кривини напуштамо пут, и хватамо гребен Боте, препуштајући се грандиозности шуме, за коју се надамо да ће нам пружити раскошан јесењи угођај и поред чињенице да је јесен већ зрела.

Поглед на Стражу са пута за Боту

Поглед на Стражу са пута за Боту

Шуме Боте су старе, високе и прозрачне, ходати кроз њих, заиста је посебан шумски доживљај… Убрзо након напуштања пута доспевамо на коту 898 m, одакле се крећемо према врху Мала Бота (1039 m). Са њега, превојем настављамо до врха Велика Бота (1148 m). Е ту ћемо се окрепити куваном ракијом! 🙂

Превој између Мале и Велике Боте

Превој између Мале и Велике Боте

Обзиром на сезону, печурке нас не би требале изненадити, тако да понесете мрежице, или платнене зембиле за могућ улов!

Финале представља силазак са Велике Боте, кроз прашуму Винатоваче до истоимене реке! Ево како изгледа та путања у правом шумском царству:

почетак путање спуста ка Винатовачи

почетак путање спуста ка Винатовачи

Када дођемо до тока реке, пратимо Винатовачу до „Крста“, где нас чека комби којим се сад одвозимо до Лисина на окрепљење. Полазимо у 19.30 h, како бисмо у Београду били најкасније до 22.30 h.

Бота Ено Винатоваче и пута! Крст

Дужина трасе износи 10 km са 550 m успона што је чини приступачном за све категорије љубитеља природе, јер није кондиционо захтевна. Овде се није организовано ишло и велика ми је жеља да поделим са вама јединствен шумски доживљај, што можда унеколико дочара мој псеудоним Мума Падури.

ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови за пешачење, одећа прилагођена временским приликама, заштита од ветра и евентуалних падавина, пресвлака. Понесите и мрежице за печурке, можда затреба 🙂

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1. 750 дин

1.650 дин за чланове Клуба са уплаћеном чланарином

Због квалитета прилазног пута, путује се искључиво комбијем.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

одраз

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

РЕГИОНАЛНИ ПАРК „ГОРЊА РЕСАВА“: Вита Буква – Остреч – Шиљата Ђула – Вртачеље

Ресавске трасе које вам годинама приређујемо постале су нешто по чему се КАУП препознаје, а све је почело управо Витом Буквом! Календар наших акција је без ње једноставно незамислив. Овај предео нас је сваки пут награђивао, чак и зими, не само лепотом крајолика, већ нам је и време увек, као по договору, било наклоњено. Живописан колорит ране јесени Ресавске пејсаже чини предивним и заиста напаја сва чула и чини да се кући вратите испуњени прелепим доживљајем! Погледајте албум

Стеновита тераса на Вртачељу - јединствени видиковац

ПОЛАЗАК:  . Полазимо тачно у 6.00 h (дођите, као и обично 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време).

Са аутопута се одвајамо за Деспотовац, идемо ка Лисинама до ушћа Клочанице у Ресаву, где се налази планинарски дом. Ту напуштамо возило и полазимо на Виту Букву.

Ходамо колским путем, најпре кроз шуму, а при првом избијању на чистину, указаће нам се Капа Бељаничка!

 

Ускоро наилазимо на скретање лево са главног правца ка Витој Букви, и скренућемо, јер се ради о имању деда Крстивоја, једином који има воду – бунар и зато је то једино преостало настањено имање. Али, не посећујемо ми њега због тога, већ зато што се његова земља простире до самих литица кањона Ресаве – Глоп, те је ту и један видиковац звани Клик.

 

Настављамо горе, ка врху, и улазимо у шумски појас. Сам врх је шумовит и да бисмо имали видик, наш циљ је једна истакнута стена изнад Пејкове пећине. Са ње се види први кањон Ресаве – Склоп, а и Вртачеље – наша циљна кота 🙂 У Пејкову пећину се не може спуштати без опреме, али се њен грандиозан отвор изузетно види са друге стране кањона (акција Церјак).

Након тог видиковца, урањамо у шуму и у том почетном делу спуста са Вите Букве, стазе нема, док се не појави, ускоро према Остречу, пратићемо трагове шумских живуљкица, али без бриге, нема гребања кроз густише, шума је горостасна и  прозрачна 🙂

Остреч је Богом дан за предах, ручак, башкарење, уживање у призорима… и то наравно увек користимо. То нам је пошло за руком чак и по једном снежном, сунчаном дану. И ако више личи на плато, него на врх, са Остреча ћете погледом дохватити Стражу, Тресту, Бељаницу, као и оно што ћемо проћи: Шиљату Ђулу (тик испред нас), Вртачеље и високи отвор Витанове Крстате пећине. Па ипак, не треба губити из вида да смо прешли половину трасе и да нас чека још толико, а свакако ћете желети да уживате и на Вртачељу, тако да… биће довољно времена за опуштање 🙂

Преко широког поља и високе траве идемо на Шиљату Ђулу, још један полигон за шкљоцање!

И заиста је ШИЉАТА! Њен врх посебно обогаћује динамику трасе, као и стаза којом се спуштамо са ње… (слика говори више од 1000 речи)

 

Ево нешто ширег кадра

По силаску са Шиљате Ђуле крећемо се колским путем, претежно шумом, али повремено избијамо и на чистину, тако да ћемо приметити како се приближавамо Вртачељу.

 

УВЕК морамо поштовати правило да се не развлачимо толико да се прекине колона, чак и да нас има мало, АЛИ ОВДЕ ЈЕ ТО ВРЛО ВАЖНО пошто ћемо наилазити на низ раскрсница, и шумски је терен!

Убрзо силазимо у долину Станојевог потока, одакле полази стаза ка Вртачељу. Свесни да смо у финалу, овде су паузе увек опуштене, а сутон уме заиста бити очаравајућ, обзиром да смо окренути ка западу.

До возила које нас чека код Станојевог потока, заокружићемо 18 km са чак 900 m успона.

Пре поласка за Београд, свратићемо у неки од ресторана на Ресави да мало сложимо утиске и по неки можда запишемо у књигу сећања.

У Београд стижемо најкасније до 23 h.

Ево и графичког приказа нашег кретања:

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, камашне, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ЦЕНА (комби – минибус):

1.600 динара

1.500 динара за чланове Клуба са плаћеном чланарином

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

 063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

РЕГИОНАЛНИ ПАРК „ГОРЊА РЕСАВА“: Вита Буква – Остреч – Шиљата Ђула – Вртачеље

Ресавске трасе које вам годинама приређујемо постале су нешто по чему се КАУП препознаје, а све је почело управо Витом Буквом! Календар наших акција је без ње једноставно незамислив. Овај предео нас је сваки пут награђивао, чак и зими, не само лепотом крајолика, већ нам је и време увек, као по договору, било наклоњено. Живописан колорит ране јесени Ресавске пејсаже чини предивним и заиста напаја сва чула и чини да се кући вратите испуњени прелепим доживљајем! Погледајте албум

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред центра „Сава“ тачно у 6.00 h (дођите, као и обично 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време).

Са аутопута се одвајамо за Деспотовац, идемо ка Лисинама до ушћа Клочанице у Ресаву, где се налази планинарски дом. Ту напуштамо возило и полазимо на Виту Букву.

Ходамо колским путем, најпре кроз шуму, а при првом избијању на чистину, указаће нам се Капа Бељаничка!

 

Ускоро наилазимо на скретање лево са главног правца ка Витој Букви, и скренућемо, јер се ради о имању деда Крстивоја, једином који има воду – бунар и зато је то једино преостало настањено имање. Али, не посећујемо ми њега због тога, већ зато што се његова земља простире до самих литица кањона Ресаве – Глоп, те је ту и један видиковац звани Клик.

 

Настављамо горе, ка врху, и улазимо у шумски појас. Сам врх је шумовит и да бисмо имали видик, наш циљ је једна истакнута стена изнад Пејкове пећине. Са ње се види први кањон Ресаве – Склоп, а и Вртачеље – наша циљна кота 🙂 У Пејкову пећину се не може спуштати без опреме, али се њен грандиозан отвор изузетно види са друге стране кањона (акција Церјак).

Након тог видиковца, урањамо у шуму и у том почетном делу спуста са Вите Букве, стазе нема, док се не појави, ускоро према Остречу, пратићемо трагове шумских живуљкица, али без бриге, нема гребања кроз густише, шума је горостасна и  прозрачна 🙂

Остреч је Богом дан за предах, ручак, башкарење, уживање у призорима… и то наравно увек користимо. То нам је пошло за руком чак и по једном снежном, сунчаном дану. И ако више личи на плато, него на врх, са Остреча ћете погледом дохватити Стражу, Тресту, Бељаницу, као и оно што ћемо проћи: Шиљату Ђулу (тик испред нас), Вртачеље и високи отвор Витанове Крстате пећине. Па ипак, не треба губити из вида да смо прешли половину трасе и да нас чека још толико, а свакако ћете желети да уживате и на Вртачељу, тако да… биће довољно времена за опуштање 🙂

Преко широког поља и високе траве идемо на Шиљату Ђулу, још један полигон за шкљоцање!

И заиста је ШИЉАТА! Њен врх посебно обогаћује динамику трасе, као и стаза којом се спуштамо са ње… (слика говори више од 1000 речи)

 

Ево нешто ширег кадра

По силаску са Шиљате Ђуле крећемо се колским путем, претежно шумом, али повремено избијамо и на чистину, тако да ћемо приметити како се приближавамо Вртачељу.

 

УВЕК морамо поштовати правило да се не развлачимо толико да се прекине колона, чак и да нас има мало, АЛИ ОВДЕ ЈЕ ТО ВРЛО ВАЖНО пошто ћемо наилазити на низ раскрсница, и шумски је терен!

Убрзо силазимо у долину Станојевог потока, одакле полази стаза ка Вртачељу. Свесни да смо у финалу, овде су паузе увек опуштене, а сутон уме заиста бити очаравајућ, обзиром да смо окренути ка западу.

До возила које нас чека код Станојевог потока, заокружићемо 18 km са чак 900 m успона.

Пре поласка за Београд, свратићемо у неки од ресторана на Ресави да мало сложимо утиске и по неки можда запишемо у књигу сећања.

У Београд стижемо најкасније до 23 h.

Ево и графичког приказа нашег кретања:

 

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, камашне, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ЦЕНА (комби – минибус):

1.700 динара

1.600 динара за чланове Клуба са плаћеном чланарином

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације  на састанцима Клуба средом у 20 h  (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

 063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

БЕЉАНИЦА

Бељаница, једна од највећих кречњачких планина источне Србије. Смештена између слива Млаве и Жагубичке котлине на северу и слива Ресаве на југу, она је пример изразитог крашког, крећњачког рељефа. И док северни део представља висораван са многим вртачама, увалама и слепим долинама (Бусовата, Речке са понором дубоким 150 m), јужни, низ који се ми спуштамо, је стеновит, кречњачки гребен (Бељаничка капа), висок 1339 m, који стрмим одсеком пада у клисуру Чемернице, десне притоке Ресаве. У гребену су многобројне пећине, од којих је највећа Велика Атула (560 m).  

Овај огроман простор са својих 2500 kmненасељене територије је готово несагледив и потпуно апстрактан за градског човека. Сам врх један је од најпространијих и најлепших са кога се пружа фасцинантан поглед на велики део централне Србије. Та висораван је углавном голетна, док су падине покривене буковим и храстовим шумама које су повремено и прашумског типа.

У подножју гребена су Мало и Велико врело (видећемо велико), а у подножју северног обода Врело Млаве код Жагубице. На само 2 km узводно од Стрмостенa налази се Мало Врело, којим се храни понорница што тече кроз истоимену увалу са самог врха Бељанице, и понире у Ивков понор, који представља занимљив призор. Чемерица је друга притока Ресаве, и она такође прави интересантан кањон кречњачких зидова са бројним пећинама и крашким врелима. Једно од тих врела се види испод стрмих одсека Радошеве пећине. У питању је бистра вода која избија из кречњака и прави Врелски поток, а у близини је и Врелски водопад,  у подножју Соколице. Састоји се из три дела, укупне висине око 6 m, да би се затим вода стрмо обрушава са  20-ак m високe литицe у дубок амфитеатар на чијем je дну мало језеро дубине 5 m. Код места где се Врелски поток улива у Ресаву је Бук водопад, у чијем је подножју вир  Зеленик.

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра САВА, тачно у 6.00 h (дођите 10-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку). Паузу за кафу и доручак правимо код „Старог храста“ (30 мин).  У Стрмостен стижемо у 11 h.

Наше пешачење започињемо од  водопада Велики Бук или Лисине, који не посећијемо,(да неби губили време) то остављамо по повратку ове наше кружне туре. Водопад се налази на речици Врелу, десној притоци реке Ресаве.Колским путм започињемо успон од 350 m на један од врхова Бељанице – Соколицу (867 m).  Ту прелазимо 2 km, са висинском разликом од 517 m. Са врха Бељанице (1339 m), се спуштамо кроз стене које праве природне степенице, до пропланка одакле пуца поглед на јужни део планине , који је сав у вертикалним белим стенама, по којима је планина и добила име. Даље се спуштамо стрмом стазом преко шумом обрасле Дебеле косе, па одатле колским путем до Врела, и водопада Бук. Уживање у овом призору, уједно означава и крај нашег пешачења, после ког одлазимо на освежење у неки од оближњих ресторана. За Београд полазимо у 18.30 h, а стижемо до 22 h.

Велики Бук

Дужина планиране трасе износи 16 km , са висинском разликом од 1000 m, а предвиђено време пешачења 6 сати.

ОПРЕМА:  гојзерице, мали ранац са водом и храном, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина; одећа слојевита, примерена временским условима, пресвлака.

ЦЕНА:

1.700 дин

1.600 дин за чланове Клуба

за групу од 40 учесника, цена се умањује за 200 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује

Новица Радојичић

065 55 99 346

nole@serbianoutdoor.com

Ноле

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.