Архива за Srbija

СТАЗОМ ПЕТРУШКИХ МОНАХА – Мала Света Гора у клисури Црнице

Кањон реке Црнице налази се у атару села Забрега, 18 km од Параћина. У време пре Немањића ту су подигнути бројни манастири и цркве од којих су данас остали само трагови. Сматра се да су их основали хиландарски монаси, због чега овај крај називају и Малом Светом Гором. Над селом је некада доминирао град Петрус, од кога су остале само рушевине као сведоци давно прошлих времена, чијим трагом ћемо ходати, од Сисевца до Забреге.

Петрус

Тзв. „Стаза петрушких монаха почиње у селу Забрега  и даље се прати  маркација која води на узвишење са врло лепим погледом на долину Црнице и остатке манастира Намасија. За  45 минута хода стазицом низ падину силази се у кањон Црнице. Ову необичну долину, вредну поштовања и дивљења, и предивни стазу извезену по њој,  откривало нам је Удружење „Петрус“ из Забреге,  тако да вас и овог лета позивамо да доживите овај јединствен предео, прелепих крајолика.

Црница није много удаљена од главних путева. Ипак, у њеној краткој долини снева десетак манастира над којима бди један древни град. Она извире у снажном млазу испод огромне стене, на јужном делу Кучајских планина, код рударског насеља Сисевац. На извору је потпуно бела од кречњачких стена, по чему се некад звала Белица. Име су јој променили након масакра силног света који се окупио на сабору код Цркве, у доњем току реке. Крв је обојила белу реку, коју од тад зову Црница. Али, за разлику од Турака, старији мештани причају  да Немци током Другог светског рата, нису ниједанпут ушли у село, јер нису знали да постоји.

ПОЛАЗАК:  тачно у 6.00 h са паркинга са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Дођите 15-так минута раније, како не бисмо каснили у поласку.

Путујемо аутопутем до Параћина, затим магистралним путем ка Зајечару и након краће вожње скрећемо ка Поповцу и Петрушкој области одакле почиње наше пешачење необично лепим пределом историјски гледано кроз средњовековну Србију…стазом мале Свете Горе у клисури реке Црнице.

Екипа РТС-а, као и многе друге телевизије, је врло заинтересована за културно-историјско наслеће и природне лепоте у сливу реке Црнице (емисија „Од злата јабука“). Удружења граћана „Петрус“ Забрега, КАУП Београд и КАУП Ресавица неуморно раде на промоцији ових бисера. Уз већ постојећу „Стазу петрушких монаха“ ускоро ће бити представљена и нова стаза која ће пролазити кроз ове пределе и спојити Забрегу и Ресавицу. Велику захвалност дугујемо члановима УГ „Петрус“ из Забреге што су нас позвали да учествујемо у овом дивном пројекту. Oвде можете видети како изгледа „Стаза петрушких монаха“ са детаљним описима свих манастира.

То је стаза којом су некада, пре седам векова ходали чувари православља, монаси петрушке области.

Траса стазе полази из Поповца (Холцим копови) колским путем и након 10-так минута долазимо до реке Црнице коју прелазимо онижим гвозденим висећим мостом, улазимо у шумицу, пролазимо остатке мале средњовековне Цркве Краса и након десетак минута долазимо до места где прелазимо реку газећи је до испод колена што је свакој групи до сада био велики ужитак. Ако је водостај низак могуће је и да се не смочимо. Лепом шумском стазом долазимо до манастира Петруша и остатака Цркве Света Огњена Марија, по жељи одлазимо до лековитог извора хладне воде у самој реци. Потом се шумском стазом пењемо до остатака древног града Петруса (наилазимо на остатке керамичких комадића старих више стотина година) и Крстате Стене (кота 345 m) из које расте чудновата вишња из камена. Након паузе на прелепом видиковцу, спуштамо се до манастира Светог Јована Главосека и речице Црнице где правимо одмор за уживање у амбијенту са погледом на пећину испод Крстасте стене на северној падини Чокића брда. У спусту, при крају шуме имамо освештани извор пијаће воде. Пешачење настављамо до села Забрега и Цркве Свете Петке.

Први део стазе је дугачак око 9 km, са малом висинском разликом. Наш превоз нас чека у центру села Забрега, и они који желе да остатак дана проведу на термалном базену (температура воде око 36,6 С) у близини ресторана Поточара пут ће наставити ка насељу Сисевац, уз успутни обилазак манастира Раваница. У селу Забрега можемо купити домаће интегрално брашно млевено на старински начин у воденицама поточарама као и гајену пастрмку из рибњака за понети .

04

Група која жели наставак пешачења и авантуре у прелепој природи и при том поседује солидну кондицију, наставља необележеном стазом до манастира Намасија (успут прелазимо лепи висећи мост), затим шумском стазом до видиковца Камен Ђулине испод пећине Масни Камен, поред цркве Светог Ђорђа, затим Цркве Свете Недеље од које се у непосредној близини поново прелази – гази река и хода блажим успоном до остатака манастира Свети Арханђели и даље стазом према Сисевцу до манасира Светог Сисоја. Овај изванредни наставак је у дужини од 8,5 km. Стижемо на заслужени одмор у Сисевцу где можемо обићи манастир Светог Сисоја, затим извор реке Црнице, купати се у термоминералном базену ресторана Поточара и уживати у посматрању пастмки у рибњацима. У непосредној близини је и језеро са уређеном пешачком стазом, што је лепа опција за оне који евентуално не желе на базен.

За Београд полазимо из Сисевца у 19 h, преко Раванице и Сења, до аутопута, уз успутну паузу на некој од пумпи и стижемо најкасније до 22 h. Понети са собом купаћи костим (опрему за купање уколико желите да се купате на термоминералним базенима) .

Манастир Сисојевац, на самом извору Црнице, подигао је 1380. године духовник кнеза Лазара, Сисоје Синајит. Опустео је крајем XVII века, а обновљен 1978. Поред манастира, на извору Црнице сада су рибњак и мотел.

Низводно од Сисојевца река Црница улази у кањон у коме се налази десетак манастиришта, чије је остатке обрасла вегетација. Код села Забрега река прави велику кривину и излази из кањона крај остатака манастира Намасија или Манасињца. Беше то значајан манастир са одбрамбеним зидинама и јаком кулом. Црква, посвећена светом Николи конзервирана је и обновљена у једном малом делу. Низводно од манастира су воденице, рибњак и мост преко реке.

Село Забрега је подигнуто на десној обали Црнице, са занимљивим старим очуваним кућама и новим које су међусобно повезане правим мостовима.

После Забреге, Црница поново улази у кањон и на њеној левој обали сневају остатци храма светог Јована Главосека. Подаци о овој Цркви су врло оскудни и познато је само да је обновљена 1520. године. У близини је стаза која води десном обалом, навише ка стотинак метара високом узвишењу, до моћне стена на заравњеном платоу и велике пећина испод њега. Призор који се на платоу указује вредан је пешачења. На платоу, ког Црница са три стране окружује дубоким кањоном, почива огроман камени мегалит, о чијем настанку говори легенда. По предању, камен је донела деспотица Јерина у својој кецељи у средиште свог дворца. На самој ивици амбиса се налазе рушевине куле, па се претпоставља да су то остаци града Петруса – највећег утврђеног града у средњем Поморављу, по коме се цео овај крај звао Петрушка област. Од града се стаза стрмо спушта наниже ка реци. А на самој обали, приљубљена уз стену и покривена густом вегетацијом, крије се Црква посвећена Благој Марији Петрушкој. Сабор и кланица у којој су Турци побили народ, кад је рек

а зацрнила своје име, догодио се крај ове светиње.

Господар Петруса, жупан Вукосав, је подигао још једну богомољу ближе Грзи, крај села Лешје на падини планине Баба, где нећемо овог пута ићи. Ова манастирска црква, посвећена Пресветој Богородици грађена је по угледу на руске манастире и као таква се потпуно разликује од свих српских манастира. Поред Цркве се налазе три чувена извора на које је долазила краљица Наталија да пије воду,  и једно необично стабло: врба из које расте дуд крај манастира. Мештани верују да је напитак од тог лишћа добар за нероткиње. Поред Цркве се налази и кула Орловића Павла, која је чувала улаз са Честобродице у Поморавље.

За Крстату стену, мештани воле да кажу да је послужила као инспирација Ђури Јакшићу за песму “Отаџбина“. Међутим, како је у време када је ту песму написао, Ђура живео и радио у Подгорцу и  Сумраковцу, тако да је надахнуће за „Отаџбину“ добио посматрајући Ртањ. Од наших домаћина ћете чути још легенди о овом иначе прелепом крају.

Можда сте скептични у вези базена, али у њему су благотворне термалне воде, а ко жели, може поћи кући са свежим пастрмкама. Цена карте за базен – 300 дин; стандардни мени (пастрмка, помфрит, лепиња) – 550 дин; салата – 100 дин; пиће – 120 до 200 дин; кафа – 80 дин.

ОПРЕМА:  мали ранац, гојзерице, вода и храна за успут, штапови за пешачење, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина. Купаћи костим, пешкир, фактор заштите.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.600 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба

Акцију реализује Неша Царевић

  nesa@serbianoutdoor.com

064 684 01 37

  

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

ЦАРСКИ РТАЊ!

Уобичајен и омиљен почетак планинарске сезоне!

Ртањ и то ЦАРСКИ 🙂

Ради се наиме о традиционалном 36-ом по реду Божићном успону на Ртањ у организацији клуба „Драган Радосављевић из Зајечара. Ми смо га назвали ЦАРСКИМ јер га реализује Ненад Царевић, који је прошлог лета на овој планини победио у трци преживљавања!

Ртањ

ПОЛАЗАК:   тачно у 5.45 h  са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“). Дођите 15-ак минута раније, како бисмо пошли на време.

Путујемо аутопутем до Параћина, одакле се одвајамо магистралним путем за Зајечар до „Балашевића“ где скрећемо за насеље Ртањ. Прва група која се до врха пење северном (захтевнијом) страном, полази од сепарације , док друга група наставља аутобусом до рударског насеља, одакле полази група која ће се до врха попети јужном (лакшом) страном  (успон 1000 мнв).

Поглед на Ртањ са Бељанице зимски успон на Ртањ

Обе групе по завршетку успона силазе јужном страном планине до насеља, где нас чека наше возило.

пред Шиљком пред Шиљком 

Пред повратак за Београд, свратићемо на окрепљење у ресторан „Балашевић“. Полазак се планира у 18:00 h, а у Београд стижемо до 23:00 h

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА:  гојзерице, ранац са водом и храном за успут; штапови за пешачење, камашне, зимска опрема примерена зимским условима (капа, рукавице…); заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина као и пресвлака.

Поглед на Тупижницу са врха Шиљак 

НАПОМЕНА:  описана акција, је кондиционо захтевна и мора се схватити озбиљно, утолико што се одвија у зимским условима, те као таква НИЈЕ за почетнике.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ   и информације средом од 20 h, на састанцима Клуба. Молимо вас да се благовремено пријављујете.

 

Акцију реализује Ненад Царевић

         nesa@serbianoutdoor.com

064 684 01 37

на врху Шиљак

 Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Кањон Пањице, Водена пећина и плаже Великог Рзава

Због великог интересовања, поново идемо на Пањицу!

Велики Рзав тече са јужних падина Муртенице, источном границом Златибора, северним делом Старог Влаха ка Ариљу, према коме ћемо се и ми упутити тога дана. Предивна река, згодна за љубитеље рафтинга, али и за хедонисте који би уживали на њеним плажама…(што нам је у плану!). За ову акцију увек влада велико интересовање, па је потребно на време да се пријавите, како бисте обезбедили учешће. Овде можете погледати репортажу са прошле акције!

 фото: Дуле Опачић фото: Дуле Опачић фото: Дуле Опачић

Водена пећина са водопадом у кањону реке Пањице представља најлепшу природну атракцију на подручју Ариља и сигурно заслужује да буде заштићено природно добро Србије. А доступна је и оним знатижељницима који немају нарочиту физичку кондицију. Стога је ово акција погодна за све узрасте и категорије љубитеља природе!

campanula secundiflora фото: Дуле Опачић фото: владимир Мијаиловић

У овој прелепој клисури, Јосиф Панчић је открио ендемску врсту биљке campanula secundiflora. Данас се претпоставља да их на овом локалитету нема више од сто примерака. Са мало пешачења, видећемо много тога лепог, па кренимо редом… 

фото: Дуле Опачић  фото: Дуле Опачић

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник) у 6.00 h. Окупљамо се 15-ак минута раније како бисмо кренули на време. Путујемо ка Ариљу, а пошто је пут дуг, успут правимо јутарњу кафе паузу, а потом настављамо ка селу Добраче 🙂

До пре 50 година то је било највеће насељено место у бившем Ариљском срезу са 2.142 становника,  док је у варошици Ариље тада било само 1.006 становника. Тужно је шфото: Дуле Опачићто их сада ту има свега 821.

Ту напуштамо аутобус и настављамо пешице кроз село, до задњих кућа одакле почињемо да пратимо реку Пањицу узводно њеним током и након 3 km пред нама ће се указати 10 метара висок водопад, који се разлива преко, маховином обрасле бигрене окапине! Стотинак метара изнад су плитки и пространи каскадни вирови златносмеђе боје, а десно је још већи отвор, којим се у пећину може ући до 70 метара

На 10-ак минута од водопада идемо дуж најлепшег тока речице, ка пећини из које извире Пањица. Улазимо у њу неких десетак метара, ради разгледања и сликања, не идемо дубље, јер нисмо опремњени за то, а ни обучени!

 фото: Дуле Опачић 

Од многих природних чуда, ариљски крај се истиче кањоном реке Пањице, који се простире у дужини од 5 километара између села Брекова и Добраче.  Јединствена по својим атрактивним водопадима, слаповима, бигреним коритима и каскадама…заиста рајски призори нетакнуте природе која плени лепотом.

Поред обиља зеленила, река прави атрактивне водопаде, слапове, бигрена корита и каскаде, због чега ово место многи сматрају за најлепшим у Србији. За Добрачу се скреће на пола пута између Ариља и Ивањице. У непосредној близини, стазом од Брекова до Шуљића је и велико извориште – Водена пећина. Бројне тајне тог природног феномена, рониоци и спелеолози тек треба да испитају. За сада је само претпоставка да је водена маса која излази из пећине, у ствари, понорница настала од више извора који пониру у зони Кукутнице и Округлице у Бјелуши. Од Добраче до Водене пећине, крећемо се кроз предиван крајолик, због чега није ретко да многи понављају учешће у овој акцији сваке године.

 фото: Дуле Опачић фото: Владимир Мијаиловић фото: Дуле Опачић

Постоји легенда о Хајдучкој пећини и Гробу Незнаног Хајдука, која казује да је то било последње уточиште једној хајдучкој дружини у бегу од турске потере. У близини су два гроба незнаних хајдука. Ти „гробови“ су природне творевине, али по легенди то су били последњи браниоци који су вероватно умрли од глади, а вила Равијојла је њихова тела спустила на тло и прекрила тим камењем…

По повратку до аутобуса, настављамо  до кристално чистог Рзава, и његових уређених плажа, где остајемо до поласка за Београд (око 18 h, да бисмо стигли у 21 h).

 

ОПРЕМА: мали ранац са водом и храном, гојзерице (могу и патике), обућа за воду (прелазимо пар пута реку), одећа прилагођена времену, батеријске лампе, заштита од сунца, купаћи, пешкир и пресвлака.фото: Вера Буквић

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.800 дин

1.700 дин за чланове Клуба са плаћеном чланарином

НАПОМЕНА: уколико буде мање од 40 пријављених, котизација се увећава за 200 динара.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

 

Акцију реализује Стоја Богојевић

061 170 29 55

stoja@serbianoutdoor.com

фото: Добрица Митровић фото: Дуле Опачић фото: Дуле Опачић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

ВРШАЧКЕ ПЛАНИНЕ – БЕЛОЦРКВАНСКА ЈЕЗЕРА

Лепи видиковци и положај, учинили су их омиљеним излетничким местом.  Ту је и Вршачка кула симбол града, а поред  ње писта за параглајдеристе.  Али, оно чиме овај део Баната највише привлачи током врелих летњих месеци су БЕЛОЦРКВАНСКА ЈЕЗЕРА –као  идеално освежење после пешачења!  

 језеро Врачев гај, где идемо

Назив Вршац је словенског порекла. Први пут се спомиње у документима из 1439. , али и раније као Подвршац, или Подвршан, у значењу насеља под врхом. Тај лепи „карпатски паж“ у Банату – Вршачке планине, чувено је виногорје, а због својих јединствених природних вредности  и пејсажне лепоте, заштићене су као Парк природе и као предео изузетних одлика.

ПОЛАЗАК:  у 7.00 h са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125. Возило напуштамо у Вршцу, где пре почетка пешачења правимо паузу за кафу у предивном амбијенту баште ресторана који се налази у једном од најстаријих паркова у Србији .

 Вршачка кула planine-mapa

Пешачење почињемо на стази ка Вршачкој кули (399 m), после чега се спуштамо до видиковца Обла стена након чега се крећемо делом уређене „Стазе здравља“. Након затвореног мањег круга наше вршачке осмице, преко Турске главе и демо до одмаралишта „Црвени крст“ где правимо паузу како би смо обновили залихе воде. Настављамо  макадамским путем а затим кратким оштрим успоном до Ђаковог врха 449 m до од кога се спуштамо, шумском стазом до викенд насеља Широко било где правимо дужу паузу у башти истоименог планинарског дома где се можемо освежити.

    

Након одмора, враћамо се до полазне тачке подно Вршачке куле. Стаза је лака, кружна, дужине око 12 km и занемарљиве висинске разлике погодна за почетнике

  

Након завршеног пешачког дела акције следи уживанција и опуштање на једном од белоцркванских језера. Вожња до Беле Цркве траје нешто мање од сат времена.

На 5 km од Беле Цркве је насеље Врачев Гај , чије име објашњава легенда по којој је у околини насеља постојао гај чији је власник био врач. Али је много познатије по језеру које носи његово име, а где ћемо провести други део дана . Плажа нам је на располагању до поласка за Београд, што значи готово три часа. Белоцркванска језера па и Врачевгајско језеро настала су  копањем шљунка из дна Панонског мора. Шљунковита подлога и пешчане обале водама језера дају прозирно зелену боју.

 

На језеру ради неколико ресторана где се може окрепити и понешто појести.

16973005205210cd14e49a5046804117_orig Vracev_Gaj_lake_place_to_relax 

Повратак за Београд преко Ковина и Панчева, стижемо до 22.00 h.

 

ОПРЕМА:  мали ранац са водом и храном, гојзерице (могу и патике), заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, све што вам треба за плажу и наравно пресвлака.

ИЗНОС КОТИЗАЦУЈЕ:

1.400 дин

1.300 дин за чланове Клуба са плаћеном чланарином за 2018. годину

за 40 и више пријава, цена се умањује за 200 дин

ПРИЈАВЕ и ИНФОРМАЦИЈЕ  средом у 20 h на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“) односно код реализатора акције.

Акцију реализује Александар Радовановић

063 555 966  

aca@serbianoutdoor.com  

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Фрушкогорски бисери

За све нас који мало дуже памтимо, назив „Фрушкогорски бисер“ је везан за својевремено веома популарно пенушаво вино које је било неизоставан део свих празничних трпеза. Не знамо да ли се то вино још увек производи или не, али искористили смо овај назив као веома погодан за једну рано-пролећну акцију по Фрушкој гори којом обилазимо многа лепа места која се са пуним правом могу назвати „бисерима“. Већ смо раније током разних акција обилазили неке локалитете, а сада смо одлучили да направимо једну мало дужу трасу где ћемо видети неколико веома интересантних фрушкогорских знаменитости.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо аутопутем према Руми, одвајамо се у правцу Врдника кроз који пролазимо и стижемо до Раковца где почиње наша акција.

Раковачка пећина - каменолом "Бели Мајдан"Одмах на самом почетку долазимо до напуштеног каменолома „Бели Мајдан“ који је познатији под именом „Раковачка пећина“. Из овог каменолома се вадио камен за потребе изградње манастира Раковац, налази се на косом терену а свод држе камени стубови остављени приликом копања. На многим местима су видљиви трагови камених блокова који су одатле вађени. Кружи легенда да се у њој крије и живи пећински човек Велики Сремац Баћа, па можда га и сретнемо! Поред пећине су постављене табле са упозорењем на опасност због обрушавања, тако да морамо бити пажљиви приликом ове посете.

Ту негде је Велики Сремац Баћа  

Од пећине идемо у правцу истока и негде на половини пута од Раковца до Старих Лединаца пролазимо поред веома занимљиве црквице уклесане у стени познатије по називу „Испосница Исаије Париводског“.

Улаз у испосницу Унутрашњост КАУП испред испоснице Исаије Париводског

То је заштићени споменик културе, изванредне културне и духовне вредности. Једина је испосница у Војводини а саградили су је монаси из Раковачког манастира. Уклесана је у меку кречњачку стену која је окружена густом шумом са ниским растињем, што је уз физичку удаљеност од насеља и отежан приступ учинило да се очува у скоро изворном стању. Претпоставља се да је изграђена у 18. веку, а познато је да су је посећивали многи црквени великодостојници што јој даје изузетну вредност.

Убрзо након испоснице стижемо до Старих Лединаца. Ово место је познато по каменолому који је својевремено стицајем околности постао језеро које је било веома посећено од стране житеља Новог Сада и околних места. Међутим, одлуком власника каменолома, упркос жестоким противљењима и демонстрацијама, језеро је пре неколико година исушено и враћено је у првобитну функцију.

Лединачка кула - Црквиште цркве светог Ђорђа  

Пролазимо поред Лединачке куле чије је право име „Црквиште цркве светог Ђорђа“, а за њу се везује легенда о настајању имена Лединци:

Легенда каже да су Турци напали ово насеље, побили становнике и запалили село. После тога су преспавали у цркви, да би током ноћи наступила таква студен да су се Турци смрзли унутра и по томе је порушено насеље добило назив Лединци по ледини – студени!

Негде изнад Лединачког каменолома

Од Лединаца идемо даље на исток, пролазимо Поповичко језеро и долазимо до Поповице. Ту се налази познати планинарски дом где ћемо направити паузу за кафу, чај и ужину.

Поглед на Нови Сад Поповичко језеро 

Након окрепљења, крећемо даље и долазимо до видиковца „Орлово бојиште“.

Орлово бојиште. Фото: Игор Бардић

Орлово бојиште је некадашњи каменолом са чијег врха се пушта прелеп поглед на Иришки венац. Омиљено је место планинара и спортских пењача који се овде окупљају да вежбају и организују своје импровизоване полигоне.

Овде је у плану изградња планинарског дома и професионалног пењалишта за „freeclimbing“, с циљем да читава локација постане нека врста планинарског центра.

Кратко се задржавамо на видиковцу, па се преко Парагова спуштамо до асфалта који спаја Ириг и Сремску Каменицу, којег прелазимо и крећемо на успон ка гребену Фрушке горе. Правимо паузу на Селишту код видиковца „Ксена“ са ког се, ако је лепо време, види део Срема и добар део Бачке.

Видиковац "Ксена"

Још мало низбрдо и узбрдо, па долазимо до гребена одакле преко „Хајдучког извора“ настављамо према гробу Бранка Радичевића на Стражилову. Још једна пауза поред споменика и спуштамо се до излетишта у подножју.

КАУП поред споменика Бранку Радичевићу Статуа песника на Стражилову

Ко не буде био расположен да иде даље, може да се нашим возилом превезе до Сремских Карловаца, док остатак групе наставља акцију.

Од Стражилова идемо путем који убрзо напуштамо и пењемо се на Магарчев брег. Више немамо успоне, идемо гребенском стазом и имамо одличан поглед на Сремске Карловце и Дунав, као и на место где је потписан „Карловачки мир“ у подножју брега. За информације о овом месту, користимо наводе са Wikipedia портала:

Место Карловачког мира 1699. године представља знаменито место у Сремским Карловцима, са средиштем у капели мира, која је подигнута у спомен на Карловачки мир. Капела мира са непосредним окружењем је проглашена културним добром од изузетног значаја за Србију.

После 16 година ратовања, 1699-е године постигнут је мир између Хабзбуршког, Пољске, Млечана и Руског царства као победника и Отоманског царства као губитника, у присуству посредника из Енглеске и Холандије. Дати догађај десио се на брду изнад Сремских Карловаца. За српску историју овај догађај је од великог значаја, будући да су овим миром Хабзбуршком царству припали велики делови доње Паноније, па самим тим, Срем, Бачка, Барања, доња Славонија и Поморишје, као подручја са бројним српским живљем.

За потребе вођења преговора подигнута је дворана од дрвета где је и потписан мир. 1710-е године, као спомен на дати догађај, 50-ак метара изнад датог места озидана је данашња капела. По узору на првобитну дрвену грађевину урађена су четири улаза за пролаз зараћених страна. Улаз на који су улазили Турци је у једној од каснијих обнова зазидан.

На почетку 19. века, због дотрајалости, капела је била порушена и сазидана нова која је већ 1808. проглашена државним спомеником. Радови на обнови завршени су 1814., а касније обнове су вршене 1855., 1884., 1923., 1948. године. Последња обнова десила се почетком 21. века.

Данас се капела користи у сврхе римокатоличког богослужења неколико пута годишње.

Поглед на Дунав и зграду "Карловаччког мира" - жута зграда, мало десно од средине Спуштање са Магарчевог брега

На самом крају данашње трасе, долазимо до новоизграђеног видиковца (надамо се да ће бити отворен), одакле се пружа поглед на бачку равницу, Сремске Карловце и његове културно историјске споменике. Видиковац је отворена сцена са два нивоа на којима се налази позлаћени крст (подигнут на месту некадашњег дрвеног), као и скулптура чувеног песника Душка Трифуновића који је последње године свог живота провео у Новом Саду, а према својој жељи је сахрањен у Карловцима. Након видиковца се коначно спуштамо у место где је и крај акције.

Видиковац Поред бисте Душка Трифуновића Поглед према Бачкој 

Као што се види, обилазимо пуно „Фрушкогорских бисера“, траса је дугачка, па је потребно имати одговарајућу физичку кондицију како би се пратио ритам којим акцију завршавамо до мрака. Профил терена је такав да стално идемо горе-доле, а дужина стазе је око 26-27 км са укупно 1070 м успона и исто толико спуштања. За оне који акцију завршавају на Стражилову, дужина стазе је око 20-21 км са 1000 м укупног успона. Траса којом се крећемо су углавном шумске и гребенске стазе.150-о годишњи платан у дворишту Доње цркве

До поласка за Београд имамо слободно време које можемо искористити да обиђемо Сремске Карловце, као и да одемо до неког од постојећих ресторана на вечеру.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне и штапови по потреби, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита, примерена временским условима.

 

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.350 динара

1.250 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима, између 21 и 22 h.

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца
063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Радовањска брда

Стаза „Карађорђевим стопама“ се налази на стотинак километара од Београда у срцу Србије, на подручју Радовањских брда, југозападно од Велике Плане.  Ово је изузетно пријатна брдска траса, коју осим питоме природе одликује и историографија. Радовањски луг је наиме било место значајних догађаја из новије историје наше земље. Оснивање стазе посвећено је значајним годишњицама за Велику Плану (280 година од првог писаног помињања Велике Плане, 80 година од проглашења Велике Плане за варошицу и 200 година од почетка Првог српског устанка).

Фото: Душко Опачић  

ПОЛАЗАК: са паркинга крај нашег Клуба (Устаничка 125 ц), тачно у 8.00 h. Дођите 10-ак минута раније како бисмо кренули на време. Путујемо аутопутем до Велике Плане, где ћемо направити паузу за кафу и доручак. Одатле се возимо још 10-ак километара до манастира Копорин одакле почињемо наше пешачење.

улаз у манастир Копорин 

Овај манастир је познат по томе што се у њему посебно читају молитве за бездетне родитеље. Манастир поседује и књигу Копоринска деца у коме су сведочанства о деци рођеној захваљујући молитвама  Светог деспота Стефана. У непосредној близини манастира се налази и извор Пресвете Богородице са лековитом водом.

Након посете манатиру настављамо настављамо до Карађорђеве цркве. Подигао ју је србски народ у знак захвалности свом Вожду за подизање устанка против Турака 1936-те године на месту где је убијен. У цркви се налази велика Вождова слика чије вас очи прате где год да станете.

црква Захвалница манастир Покајница Покајница

Након краће паузе код цркве, стаза нас даље води ка манастиру Покајница где  завршавамо наше пешачење. Одмор и уживање у лепоти манастирског комплекса уз могућност обиласка изложбе експоната из прошлог века. Манастир са црквом Покајницом коју је подигао Милош Обреновић у знак покајања због убиства свога кума вожда Карађорђа, вође Првог србског устанка је посебно интетресантна јер је то једна од ретко добро сачуваних цркава брвнара.

Траса је дуга око 15 km симболичјне висинске разлике, тако да је препоручљива за свакога. Ради се наиме о стази здравља није кондиционо захтевна, тако да могу да крену сви који желе…

Враћамо се за Београд аутопутем уз успутни обилазак етно села „Моравски конаци“. Стижемо испред центра Сава најкасније до 21.30 h.Моравски конаци

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.300 дин

1.200 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, гојзерице или патике (лаган терен), вода и храна из ранца, одећа прилагођена временским условима и заштита од ветра и евентуалних падавина.

ПРИЈАВЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Ненад Царевић

064 684 01 37

nesa@serbianoutdoor.com

 Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Мермер и гранит: Венчац и Букуља

Венчац и Букуља су планине које се налазе у околини Аранђеловца и Буковичке бање и практично се надовезују једна на другу. Већ три године је прошло од када КАУП није био у овом крају, па сада користимо прилику да опет одемо и обиђемо ове две лепе шумадијске планине.

Венчац је планина вулканског порекла и има надморску висину од 658 м. У геолошком саставу Венчаца учествују мермери у облику неправилних сочива и променљиве дебљине. Најпознатије лежиште налази се на североисточним падинама, где се експлоатише и обрађује за украсни камен већ више деценија. На тржишту је ова врста камена позната као „бели Венчац“, од кога су сачињене многобројне скулптуре које красе парк Буковичке бање, чесму у Кнез Михаиловој у Београду, фасаду Цркве Св. Ђорђа на Опленцу, део зграде Беле куће у Вашингтону итд. Неке врсте мермера са Венчаца нису погодне за израду украсног камена, већ се прерађују у туцаник, мељу у ризлу или се користе за печење креча. Према истраживањима, резреве мермера су готово неисцрпне.

На Венчацу влада специфични облик блаже субалпске климе. На вишим деловима доминирају листопадне шуме храста, букве, јасена и граба, док на падинама осим храста има јове и јасена. На нижим деловима до 540 мнв налазе се њиве, воћњаци, па чак и виногради

Букуља са својом висином од 696 мнв је једна од највиших тачака овог дела Србије. Ова планина је некада представљала јужну границу до које се простирало Панонско море, и била једно од његових многобројних острва. Гранитне стене Букуље, са специфичном комбинацијом минерала, указују на њено вулканско порекло, а таква геолошка грађа  условила је појаву изворишта природне минералне воде.

Обрасла је буковом, грабовом и храстовом шумом, а назив планине потиче од речи букуљ – деминутива словенске речи бук. Погодна је за припреме спортских екипа, а обележене пешачке стазе воде од парка Буковичке бање до врха планине. Штити град од јаких ветрова. На врху се налази хидрометеоролошка станица, а на њеним ободима је Гарашко језеро. Представља омиљено излетиште Аранђеловчана и бањских гостију, а на њој се налази и извориште газиране минералне воде Књаз Милош.

На врху Букуље је за посетиоце отворена јединствена осматрачница висине 19 m, са које се пружа величанствен поглед на велики део Шумадије: Рудник, Сувобор, Маљен, Овчар, Каблар, Космај, Авала, Гружанске планине и Поморавље.

Поглед са осматрачнице

Надамо се да ће ове информације преузете из Википедије бити свима корисне и желимо да благодети ове бање користимо само из чистог задовољства, а никако због тога што нас је натерала нека болест или друга невоља.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо (уз једну успутну кафе паузу) преко Младеновца и Орашца до подножја Венчаца где почиње наша акција.

Ка врху Венчаца  Букуљско језеро

Одмах крећемо узбрдо стазом ка врху Венчаца који се налази непосредно изнад манастира Брезовац. До врха долазимо за доста кратко време и након краће паузе крећемо у спуст према западној страни. Настављамо колским путевима и преко Цинцаровог гроба и Кушеља спуштамо се до Букуљског језера (Црвена бара). Правимо дужу паузу, па крећемо на успон на врх Букуље. Постоје два могућа правца, а којим ћемо ићи зависиће од ситуације на терену (могући снег, или блато) као и од спремности групе, што ћемо проценити на терену.

Венчац сликан са врха Букуље Кроз шуму Рекреативна стаза 

По доласку на врх, правимо дужу паузу коју користимо да се попнемо на осматрачницу поменуту у уводу овог плана и у нади да ће дан бити леп и бистар како бисмо били освежени одличним погледима.

Зимски поглед са врха Букуље

Након врха Букуље, настављамо стандардном рекреативном стазом којом се спуштамо у центар Буковичке бање где завршавамо акцију.

Дужина трасе коју прелазимо зависи од одлуке којом стазом се од Букуљског језера пењемо на врх.

Дужа варијанта: 22 км са укупним успоном од 970 м и исто толико спуштања

Краћа варијанта: 19-20 км са укупним успоном од 830 м и 900 м спуштања.

Постоји и трећа варијанта којом ће се ићи само у случају већег снега. У том случају не спуштамо се до Букуљског језера, већ идемо гребеном између Венчаца и Букуље. Ова траса је дугачка око 14 км са 600 м успона и 670 м спуштања.

До поласка за Београд имамо слободно време које можемо искористити да обиђемо бању, да наточимо лековиту воду, као и да одемо до неког од постојећих ресторана на вечеру.

С обзиром на дужину стазе која је предвиђена да се прође, као и на краткоћу фебруарског дана, потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо су углавном шумске и гребенске стазе, колски путеви и нешто мало макадама. У случају већег снега идемо гребеном између Венчаца и Букуље, где је један део стазе асфалтни пут, али се надамо да ће бити прекривен снегом.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне и штапови по потреби, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита, примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.350 динара

1.250 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима, између 21 и 22 h.

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца
063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

НП Фрушка Гора: од Буковца, преко Вилине водице до Стражилова и Сремских Карловаца

Буковац је једно лепо мало село у близини Новог Сада, тј. Петроварадина. Географски се налази у Срему, на десној обали Дунава и на падинама Фрушке Горе, а кроз место пролази Буковачки поток. То су опште  познати подаци, али мање је познато да у Буковцу постоји планинарско друштво „Вилина водица“ које је организатор познатог „Буковачког маратона“. Овом приликом ћемо обићи један део тог маратона, а сазнаћете и одакле потиче такво лепо име овог планинарског друштва.

Мапа Буковачког маратона

ПОЛАЗАК: Акцију као и увек почињемо у Београду поласком са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо према Новом Саду, а у Петроварадину скрећемо ка Буковцу. Ту напуштамо возило и крећемо у трекинг Фрушкогорским стазама.

Након Буковца, конфигурација терена је променљива, мало равно – мало узбрдо и после 4 км пешачења долазимо до Вилине водице где ће вам све бити јасно. Одатле настављамо шумским стазама према главном гребену Фрушке горе. Излазимо на асфалт и након само 500 м се враћамо натраг у шуму и добро познатом стазом се спуштамо према „Бранковом гробу“ и Стражилову.

  Кроз фрушкогорску шуму Споменик Бранку Радичевићу

Ко не жели даље, на излетишту Стражилово може да прекине са туром. Наш превоз ће бити на оближњем паркингу и превешће учеснике до Сремских Карловаца.

Група која наставља пешачење иде од излетишта према планинарском дому Стражилово где се може направити мало дужа пауза. Дом је пре неколико година несрећним случајем изгорео, али је у потпуности обновљен и обавезно га треба посетити.

Планинарски дом "Стражилово" Гребеном поред винограда и воћњака

Након дома, излазимо на гребен Загуљанац и настављамо њиме кроз воћњаке и винограде у правцу Сремских Карловаца. Спуштамо се са гребена и стижемо у Карловце где на крају туре посећујемо једну од најстаријих ботаничких башти у Србији – „Дворску башту“.

На крају свега, посећујемо неку од локалних кафаница да се мало освежимо а ко буде желео може да оде у обилазак овог лепог места. Повратак у Београд је предвиђен најкасније око 22:00 часова.

150-о годишњи платан у дворишту Доње цркве

Укупна дужина пешачења је око 18 км, са 700 м. успона и 750 м. силаска. За оне који акцију завршавају на Стражилову, дужина пешачења је 13 км, са 600 м успона и 550 м силаска. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо: нешто мало макадама, шумске стазе, гребенски путеви. Успут постоји пар чесама, тако да обнављање залиха воде неће бити проблем.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.300 динара

1.200 динара  за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

У случају да иде велики аутобус, цена се смањује за 200 дин.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ПОЛАЗАК: крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (око 22 h).

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Божићни успон на Ртањ

И ову годину почињемо Божићним успоном на Ртањ. Она је постала обичај након празника, потреба да осетимо природу после свечарских мировања – ПРИДРУЖИТЕ НАМ СЕ 🙂

Ртањ

 ПОЛАЗАК:   у 6.00 h  са паркинга испред центра „Сава“. Дођите 15-ак минута раније, како бисмо пошли на време.

Путујемо аутопутем до Параћина, одакле се одвајамо магистралним путем за Зајечар до „Балашевића“ где скрећемо за насеље Ртањ.

Око 9:20 долазимо у подножје Ртња, крај старог рудника, одакле води маркација северном стазом, којом идемо ка врху Шиљак, до кога одавде има 5,7 km са 1005 m успона, што је, зависно од дебљине снежног покривача око 4 сата хода. Отворена је могућност лакшег успона из насеља, одакле до врха стижемо за сат краће, са успоном од 925 m.

Спуштамо се јужном страном планине највише два и по сата (6,8 km).

зимски успон на Ртањ зимски успон на Ртањ

9.40 h Полазак на успон северном страном (од старог рудника), односно у 10.00 h јужном страном из насеља Ртањ. Око 14 часова излазимо на врх Шиљак (1565 mnv). Где ћемо мало уживати у погледу, ужинати, фотографисати…НА ЖАЛОСТ од лане без инспиративног лука на остацима уништене капеле породице Минх.  Када се сви саберемо, обе групе заједно силазе са врха јужном страном планине у насеље Ртањ до 17 h.

Укупна дужина стазе износи 12,5 km и умереним ходом са паузама се прелази за око 7 сати.

пред Шиљком пред Шиљком са више снега...

Домаћин манифестације, ПСД „Драган Радосављевић“ из Зајечара, већ традиционално ибезбеђује за први успон значку и легитимацију, за трећи успон бронзану, за шести сребрну а за десети успон златну значку.

Акцију завршавамо силаском у насеље Ртањ, а у ресторану ћемо се окрепити и сложити утиске 🙂  Планирани полазак за Београд у 18 .30 часова. Очекивано време доласка испред Сава центра је око 22 h.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: планинарске ципеле, камашне, капа и рукавице. Понети ранац са довољном количином воде (на стази нема извора) и храном за успут. Потребна је добра заштита од јаког ветра, сунца и евентуалних падавина као и пресвлака. Пожељно је понети и штапове за ходање са зимским крпљицама.

Поглед на Тупижницу са врха Шиљак

НАПОМЕНА: ако сте раније већ учествовали на овој акцији, понесите учесничку књижицу Божићног успона на Ртањ.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.800 дин

1.700 дин за чланове Клуба

За групу од 40 учесник, цена се умањује за  300 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ   и информације средом од 19 h, на састанцима Клуба. Молимо вас да се благовремено пријављујете.

Акцију реализују:

       Ненад Царевић     и      Немања Потребић

         nesa@serbianoutdoor.com               nemanja@serbianoutdoor.com

064 684 01 37                065 99 88 777

на врху Шиљак

 Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ВРШАЧКЕ ПЛАНИНЕ – БЕЛОЦРКВАНСКА ЈЕЗЕРА

Лепи видиковци и положај, учинили су их омиљеним излетничким местом.  Ту је и Вршачка кула симбол града, а поред  ње писта за параглајдеристе.  Али, оно чиме овај део Баната највише привлачи током врелих летњих месеци су БЕЛОЦРКВАНСКА ЈЕЗЕРА –као  идеално освежење после пешачења!  

 језеро Врачев гај, где идемо

Назив Вршац је словенског порекла. Први пут се спомиње у документима из 1439. , али и раније као Подвршац, или Подвршан, у значењу насеља под врхом. Тај лепи „карпатски паж“ у Банату – Вршачке планине, чувено је виногорје, а због својих јединствених природних вредности  и пејсажне лепоте, заштићене су као Парк природе и као предео изузетних одлика.

ПОЛАЗАК:  у 7.00 h са паркинга испред центра „Сава“. Возило напуштамо у Вршцу, где пре почетка пешачења правимо паузу за кафу, доручак, али у винарији!

Пешачење почињемо на стази ка Вршачкој кули (399 m), после чега се спуштамо до видиковца Обла стена и даље преко Турске главе до Ђаковог врха 449 m од кога се спуштамо на Широко било где правимо паузу. Након одмора, враћамо се до полазне тачке подно Вршачке куле. Стаза је лака, кружна, дужине око 12 km и занемарљиве висинске разлике.

planine-mapa Вршачка кула вршачки виногради

На 5 km од беле Цркве је насеље Врачев Гај , чије име објашњава легенда по којој је у околини насеља постојао гај чији је власник био врач. Али је много познатије по језеру које носи његово име, а где идемо пошто се спустимо са Вршачких планина. Плажа нам је на располагању до поласка за Београд. Белоцркванска језера су иначе настала копањем шљунка из дна Панонског мора. Шљунковита подлога и пешчане обале водама језера дају прозирно зелену боју.

 16973005205210cd14e49a5046804117_orig Vracev_Gaj_lake_place_to_relax 

На језеру постоје бројни ресторани где се може ручати, али наша препорука је одлазак на обалу Старе Паланке, јединствено место где је невероватан спој цене и квалитета праве аласке вечере!

Повратак за Београд преко Ковина и Панчева, стижемо до 22.00 h.

Обала крај ресторана Наш ресторан

ОПРЕМА:  мали ранац са водом и храном, гојзерице (могу и патике), заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, све што вам треба за плажу и наравно пресвлака.

ЦЕНА:

1.400 дин

1.300 дин за чланове Клуба са плаћеном чланарином

за 40 и више пријава, цена се умањује за 300 дин

ПРИЈАВЕ и ИНФОРМАЦИЈЕ  средом у 20 h на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује

Александар Радовановић

063 555 966  

aca@serbianoutdoor.com  

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

СТАЗОМ ПЕТРУШКИХ МОНАХА – Мала Света Гора у клисури Црнице

Ове године у освеженом издању, заједно са КАУП-Ресавица! 🙂

Кањон реке Црнице налази се у атару села Забрега, 18 km од Параћина. У време пре Немањића ту су подигнути бројни манастири и цркве од којих су данас остали само трагови. Сматра се да су их основали хиландарски монаси, због чега овај крај називају и Малом Светом Гором. Над селом је некада доминирао град Петрус, од кога су остале само рушевине као сведоци давно прошлих времена, чијим трагом ћемо ходати, од Сисевца до Забреге.

Петрус

Тзв. „Стаза петрушких монаха почиње у селу Забрега  и даље се прати  маркација која води на узвишење са врло лепим погледом на долину Црнице и остатке манастира Намасија. За  45 минута хода стазицом низ падину силази се у кањон Црнице. Ову необичну долину, вредну поштовања и дивљења, и предивни стазу извезену по њој,  откривало нам је Удружење „Петрус“ из Забреге,  тако да вас и овог лета позивамо да доживите овај јединствен предео, прелепих крајолика.

Црница није много удаљена од главних путева. Ипак, у њеној краткој долини снева десетак манастира над којима бди један древни град. Она извире у снажном млазу испод огромне стене, на јужном делу Кучајских планина, код рударског насеља Сисевац. На извору је потпуно бела од кречњачких стена, по чему се некад звала Белица. Име су јој променили након масакра силног света који се окупио на сабору код Цркве, у доњем току реке. Крв је обојила белу реку, коју од тад зову Црница. Али, за разлику од Турака, старији мештани причају  да Немци током Другог светског рата, нису ниједанпут ушли у село, јер нису знали да постоји.

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра Сава тачно у 6.00 (дођите 15-так минута раније, како не бисмо каснили у поласку).

Путујемо аутопутем до Параћина, затим магистралним путем ка Зајечару и након краће вожње скрећемо ка Поповцу и Петрушкој области одакле почиње наше пешачење необично лепим пределом историјски гледано кроз средњовековну Србију…стазом мале Свете Горе у клисури реке Црнице.

Екипа РТС-а, као и многе друге телевизије, је врло заинтересована за културно-историјско наслеће и природне лепоте у сливу реке Црнице (емисија „Од злата јабука“). Удружења граћана „Петрус“ Забрега, КАУП Београд и КАУП Ресавица неуморно раде на промоцији ових бисера. Уз већ постојећу „Стазу петрушких монаха“ ускоро ће бити представљена и нова стаза која ће пролазити кроз ове пределе и спојити Забрегу и Ресавицу. Велику захвалност дугујемо члановима УГ „Петрус“ из Забреге што су нас позвали да учествујемо у овом дивном пројекту. На следећем линку можете видети како изгледа „Стаза петрушких монаха“ са детаљним описима свих манастира.https://www.facebook.com/profile.php…

То је стаза којом су некада, пре седам векова ходали чувари православља, монаси петрушке области.

Траса стазе полази из Поповца (Холцим копови) колским путем и након 10-так минута долазимо до реке Црнице коју прелазимо онижим гвозденим висећим мостом, улазимо у шумицу, пролазимо остатке мале средњовековне Цркве Краса и након десетак минута долазимо до места где прелазимо реку газећи је до испод колена што је свакој групи до сада био велики ужитак. Ако је водостај низак могуће је и да се не смочимо. Лепом шумском стазом долазимо до манастира Петруша и остатака Цркве Света Огњена Марија, по жељи одлазимо до лековитог извора хладне воде у самој реци. Потом се шумском стазом пењемо до остатака древног града Петруса (наилазимо на остатке керамичких комадића старих више стотина година) и Крстате Стене (кота 345 m) из које расте чудновата вишња из камена. Након паузе на прелепом видиковцу, спуштамо се до манастира Светог Јована Главосека и речице Црнице где правимо одмор за уживање у амбијенту са погледом на пећину испод Крстасте стене на северној падини Чокића брда. У спусту, при крају шуме имамо освештани извор пијаће воде. Пешачење настављамо до села Забрега и Цркве Свете Петке.

Први део стазе је дугачак око 9 km, са малом висинском разликом. Наш превоз нас чека у центру села Забрега, и они који желе да остатак дана проведу на термалном базену (температура воде око 36,6 С) у близини ресторана Поточара пут ће наставити ка насељу Сисевац, уз успутни обилазак манастира Раваница. У селу Забрега можемо купити домаће интегрално брашно млевено на старински начин у воденицама поточарама као и гајену пастрмку из рибњака за понети .

04

Група која жели наставак пешачења и авантуре у прелепој природи и при том поседује солидну кондицију, наставља необележеном стазом до манастира Намасија (успут прелазимо лепи висећи мост), затим шумском стазом до видиковца Камен Ђулине испод пећине Масни Камен, поред цркве Светог Ђорђа, затим Цркве Свете Недеље од које се у непосредној близини поново прелази – гази река и хода блажим успоном до остатака манастира Свети Арханђели и даље стазом према Сисевцу до манасира Светог Сисоја. Овај изванредни наставак је у дужини од 8,5 km. Стижемо на заслужени одмор у Сисевцу где можемо обићи манастир Светог Сисоја, затим извор реке Црнице, купати се у термоминералном базену ресторана Поточара и уживати у посматрању пастмки у рибњацима. У непосредној близини је и језеро са уређеном пешачком стазом, што је лепа опција за оне који евентуално не желе на базен.

Полазак за Београд из Сисевца у 19 h. Преко Раванице и Сења, до аутопута којим се возимо, уз успутну паузу на некој од пумпи, повратак је испред Центра Сава најкасније до 22 h. Понети са собом купаћи костим (опрему за купање уколико желите да се купате на термоминералним базенима) .

Манастир Сисојевац, на самом извору Црнице, подигао је 1380. године духовник кнеза Лазара, Сисоје Синајит. Опустео је крајем XVII века, а обновљен 1978. Поред манастира, на извору Црнице сада су рибњак и мотел.

Низводно од Сисојевца река Црница улази у кањон у коме се налази десетак манастиришта, чије је остатке обрасла вегетација. Код села Забрега река прави велику кривину и излази из кањона крај остатака манастира Намасија или Манасињца. Беше то значајан манастир са одбрамбеним зидинама и јаком кулом. Црква, посвећена светом Николи конзервирана је и обновљена у једном малом делу. Низводно од манастира су воденице, рибњак и мост преко реке.

Село Забрега је подигнуто на десној обали Црнице, са занимљивим старим очуваним кућама и новим које су међусобно повезане правим мостовима.

После Забреге, Црница поново улази у кањон и на њеној левој обали сневају остатци храма светог Јована Главосека. Подаци о овој Цркви су врло оскудни и познато је само да је обновљена 1520. године. У близини је стаза која води десном обалом, навише ка стотинак метара високом узвишењу, до моћне стена на заравњеном платоу и велике пећина испод њега. Призор који се на платоу указује вредан је пешачења. На платоу, ког Црница са три стране окружује дубоким кањоном, почива огроман камени мегалит, о чијем настанку говори легенда. По предању, камен је донела деспотица Јерина у својој кецељи у средиште свог дворца. На самој ивици амбиса се налазе рушевине куле, па се претпоставља да су то остаци града Петруса – највећег утврђеног града у средњем Поморављу, по коме се цео овај крај звао Петрушка област. Од града се стаза стрмо спушта наниже ка реци. А на самој обали, приљубљена уз стену и покривена густом вегетацијом, крије се Црква посвећена Благој Марији Петрушкој. Сабор и кланица у којој су Турци побили народ, кад је рек

а зацрнила своје име, догодио се крај ове светиње.

Господар Петруса, жупан Вукосав, је подигао још једну богомољу ближе Грзи, крај села Лешје на падини планине Баба, где нећемо овог пута ићи. Ова манастирска црква, посвећена Пресветој Богородици грађена је по угледу на руске манастире и као таква се потпуно разликује од свих српских манастира. Поред Цркве се налазе три чувена извора на које је долазила краљица Наталија да пије воду,  и једно необично стабло: врба из које расте дуд крај манастира. Мештани верују да је напитак од тог лишћа добар за нероткиње. Поред Цркве се налази и кула Орловића Павла, која је чувала улаз са Честобродице у Поморавље.

За Крстату стену, мештани воле да кажу да је послужила као инспирација Ђури Јакшићу за песму “Отаџбина“. Међутим, како је у време када је ту песму написао, Ђура живео и радио у Подгорцу и  Сумраковцу, тако да је надахнуће за „Отаџбину“ добио посматрајући Ртањ. Од наших домаћина ћете чути још легенди о овом иначе прелепом крају. 

Можда сте скептични у вези базена, али у њему су благотворне термалне воде, а ко жели, може поћи кући са свежим пастрмкама. Цена карте за базен – 300 дин; стандардни мени (пастрмка, помфрит, лепиња) – 550 дин; салата – 100 дин; пиће – 120 до 200 дин; кафа – 80 дин.

ОПРЕМА:  мали ранац, гојзерице, вода и храна за успут, штапови за пешачење, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина. Купаћи костим, пешкир, фактор заштите. 

ЦЕНА:

1.500 дин

1.400 дина  –  за чланове Клуба

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба

Акцију реализују:

          Неша Царевић         и         Аца Радовановић

  nesa@serbianoutdoor.com                    aca@serbianoutdoor.com

064 684 01 37                     063 555 966

  

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ЈЕЗЕРО ВРУТЦИ

Понекад, силе веће од нас направе епске приче које нас својом симболиком дубоко померају. Ово језеро вековима чува истиниту причу, пуну симболике и неочекиваних обрта, налик оној из филма „Горштак“ – да мора остати само Један. Прича о месту где Свети Георгије бије битку са аждахом природних сила, где једно друго побеђују и обрћу точкове судбине, до коначног мира данашњих дана.

 

Река Ђетиња настаје на обронцима планине Таре, у Пустом пољу код Кремана, на месту где се спајају реке Братешина, Коњска, Ужички и Томића поток. Након 75 km, она се улива у Моравицу и са њом твори Западну Мораву. Легенда каже да су Турци у своје време са зидина ужичког Старог града бацали у реку децу (ђецу), па реку назваше Ђетиња.

фото: Пеђа Супуровић

Подно планине Поникве, лежи котлина Врутци кроз коју протиче Ђетиња. Долина је добила име по томе што ту извиру један крај другог два извора: један са топлом, а други са хладном водом, што указује на посебну енергију места, што је вероватно пресудно утицало да се у средњем веку ту сагради Манастир Рујно, посвећен Светом Георгију. Што ли баш њему поред мноштва других светитеља? Зато што је баш ту на том месту, Свети Георгије првом штампаном књигом почео да побеђује аждају незнања, празноверја и паганизма, кроз монаха Теодосија који је месецима предано, под слабим осветљењем воштаница резбарио 250 дрвених плоча за прву књигу која ће се 1537.  године штампати у Србији – „Рујанско четворојеванђеље“ (прва штампарија у Србији почела је са радом 1529. године, 48 година после Гутенберга).

Вештачко језеро, на 700 m надморске висине, настало преграђивањем Ђетиње узводно од Ужица. Дугачко  8 km, са изузетно чистом водом,  Богом је дано за уживања крај воде током летњих дана.

Али, на овом походу, имаћемо МНОООГО више од пуког уживања и пешачења!

 Ужичка тврђава градска плажа

ПОЛАЗАК са паркинга испред центра „САВА“, тачно у 6.30 h. Морате доћи 15-ак минута бисмо кренули на време

На пешачење крећемо од градске плаже у центру Ужица, старом трасом  Ћире, кроз кањон Ђетиње до језера Врутци. На том Ужички град, некад, некад...петочасовном путу, пролазимо кроз 12 тунела, више од 5 мостова (половина тунела је НЕосветљена па ће нам требати лампа; тунели нису дугачки) a у селу Стапари, где је отприлике половина пута, правимо паузу на термалним изворима око 30 минута, а затим настављамо пешачење до језера. Траса је дуга 15 km  са 300 m висинске разлике.

Са градске плаже, на врху стеновитог гребена, указују се остаци некад моћног и значајног утврђења. Ужице, некадВековима су туда пролазили трговачки каравани, тутњали војни походи од Врхбосне (данашњег Сарајева), до Београда и даље… Стари град, са кога пружа незабораван поглед на град посећен је свакодневно; то је омиљено место младих где се дружи, сневају слатки снови, отпочињу нове љубави… Ту је у последњој деценији прошлог века сниман домаћи филм Ноћ у кући моје мајке.

После неколико тунела проћићемо поред велике и мале бране, које су направљене у насељу Турици за потребе снабдевања хидроелектране водом.

кањон Ђетиње Ђетиња

 Кањон Ђетиње је дугачак 15 km, пружа се узводно од Ужица а висина литице досеже до 300 m. Заштићен је као предео изузетних одлика и  природно добро од великог значаја. Уживаћете у динамичним шумовима и сликама воде која наизменично пени брзацима у тзв. лоницма и мирно разлива долинама. Један од бисера на овом путу је бања Стапари где се налазе извори топле воде, добре за кожу лица, у чију ћемо благотворност и ми уживати и окупати се. Освежени и подмлађени натављамо до манастира Рујан и језера где нас чека организован ручак.

језеро Врутци 1315604845327987_large

ОПРЕМА  гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, батеријске лампе, одећа прилагођена временским приликама, заштита од ветра и евентуалне кише, и све што је потребно за купање у језеру. Јагњеће печење ћемо имати за ручак!

НАПОМЕНА: Они који не буду желели да пешаче, биће одвежени директно на језеро на купање и сунчање!

ЦЕНА   1.150 дин 

            ручак 450 дин (јагње на ражњу, салата, хлеб)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом од 19 h, на састанцима Клубa

Aкцију реализује

Новицa Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

065 55 99 346

    језеро Врутци