Архива за serbianoutdoor.com

Ракобарски вис – водопад Бурев (и бонус бања Ждрело!)

Наша истраживања Северног Кучаjа обично смо везивали за стазе и видиковце изнад Дунава. Овога пута прошпартаћемо југо-западном страном овог масива обилазећи један онижи врх али у овој области доминантну тачку – Ракобарски вис. Не брините, са овог врха ( 691 мнв) пружа се одличан видик, како на цели Северни Кучај, тако и на венац Хомољских планина и све из једног другачијег угла.

Осим прелепих и нажалост напуштених пашњака обилазимо и два лепа водопада који ће се, због топљења снега, приказати у најлепшем издању. Први, Мало врело, готово на самом почетку а други, Бурев, пред сам крај ове шетње. Дужина стазе је 13 km са 600 m успона и исто толико спуста. Осим почетног успона кондиционо није захтевна па је могу проћи и они слабије припремљни као и почетници.

   

ПОЛАЗАК:  са паркинга поред  просторија Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник) тачно у 7 часова (дођите 10-ак минута раније како не би смо каснили). Путујемо аутопутем према Пожаревцу и надаље према Кучеву. Нашу шетњу почињемо на ободу села Ракова бара после четрдесетак минута стижемо до водопада Мало врело где чемо направити получасовну паузу. Након нешто више од једног часа константног успона долазимо на Ракобарски вис где правимо још једну дужу паузу.

Од ове тачке лаганим спустом идемо у правцу села Шевица. Обилазимо Шевићку пећину која је истовремено и понор једне речице. Уколико доток воде не буде певелик обићи ћемо прву дворану пећине тако да је неопходно за ову активност понети батеријске лампе.

Након одмора код пећине настављамо крашким пољем па затим правимо дужи спуст до водопада Бурев,

Овде правимо краћу паузу како би смо уживали у овом изузетно лепом водопаду. Након краћег пешачења  до нашег превоза стижемо око 16 h.

Након завршене пешачке туре крећемо на једно-сатну вожњу према бањи Ждрело у којој се можете купати или време провести у пријатној атмосфери ресторана уз огњиште које ће вас сигурно добро загрејати. Цена улазнице за улазак на базен за колективне посете је 400 дин..

Полазак кући планирамо за 20 h како би смо у Београду били између 22.00 и 22:30 h.

ОПРЕМА: Одећа прилагођена временским условима, гојзерице, штапови по жељи као и опрема за купање.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 дин

1.400 дина за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

ПРИЈАВЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Александар Радовановић

063 555 966

aca@serbianoutdoor.com

   

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Пројекција: Шри Ланка и Малдиви

Вечерас ће нас Миливоје Ристић повести у егзотичне пределе рајског амбијента! Полазак је тачно у 20:00 h, место: сала нашег Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“). Немојте каснити,

добро нам дошли! 🙂

Демократска Социјалистичка Република Шри Ланка, (раније име Цејлон, а позната и као Сри Ланка) је острвска држава у јужној Азији. Северозападно од Шри Ланке налази је Индија, а југозападно – Малдивски архипелаг. Писана историја Шри Ланке дужа је од 3.000 година али постоје и теорије да су на овом острву пре 125.000 година  постојале и преисторијске људске насеобине. Захваљујући свом географском положају и обали погодној за изградњу лука имала је велики стратешки значај од древног Пута свиле до Другог светског рата.

Ова предивна, далека земља налази се на Индијској тектонској плочи, унутар Индо-аустралијске плоче. Смештена је југозападно од Бенгалског залива. Од Индијског потконтинента одвојена је заливом Манар и мореузом Палк. Према хинду митологији некада је ово острво земљоузом било повезано са Индијом. Земљоуз је наводно било могуће препешачити све до 1480. године када су циклони продубили канал.

Шри Ланка је мултикултурна земља, у којој се среће мноштво религија, народа и језика. У њој_живе Синхалези, шриланчански и индијски Тамили, Маври, Бургери, Малајци, Кафири и домородачки народ Веда. На острву је присутно богато будистичко наслеђе, а најстарији будистички спис у Шри Ланки је Палијски канон настао 29. године пре нове ере. Новију историју земље обележио је тридесетогодишњи грађански рат завршен 2009. године победом владиних снага над организацијом Ослободилачки тигрови тамилског илама. Више о историји видећете када кликнете овде.

По друштвеном уређењу Шри Ланка је унитарна република са председничким системом. Значајан је произвођач чаја, кафе, драгуља, кокоса, гуме и цимета. Острво обилује тропским шумама и разноврсним крајоликом са богатом флором и фауном.

Острвом преовлађују равне и благо заталасане равнице, са планинама које се уздижу само у средини јужног дела. Највиша тачка је Пидурталагала, висине 2.524 метра. Острво је богато минералима као што су илменит, фелдспат, графит, силицијум диоксид, каолинит, лискун, и торијум. У заливу Манар откривене су значајне количине нафте и гаса.

У приобаљу Шри Ланке налазе се развијени екосистеми корала и морске траве. На Шри Ланки се налази 45 естуара и 40 лагуна. Захваљујући мангровама, које се пружају на више од 7.000 хектара, ублажене су последице разорног цунамија из 2004. године у Индијском океану.

Недалеко су и рајски Малдиви…

Малдиви или Малдивска острва, званично Малдивска Република је острвска држава Индијског океана у јужној Азији. Малдиви су групе атола распрострањених јужно од индијских Лакадива, између острва Миникој (на крајњем северу) и архипелага Чагос (на југу) и око 700 километара југозападно од Шри Ланке у Лакадивском мору Индијског океана. Двадесет шест малдивских атола покрива територију на којој се налази 1126 острваца, од којих је две стотине острва насељено. Атол је иначе корално острво. Окружују га корали који расту око вулканских острва у тропским морима, нарочито у Тихом и Индијском океану. Атоли имају облик прстена, али и полукруга, на средини је плитки залив — лагуна. Већи атоли су насељени, где нема извора слатке пијаће воде, зато живот становника зависи од кишнице.

 Малдивски атоли 

Малдиви имају двадесет шест природних атола и неколико острвских група на изолованим гребенима. Сви они су подељени на двадесет једану административну јединицу – атоле и град Мале. Начелнике ових административних јединица именује председник државе. Све јединице су груписане у 7 региона, а град Мале је посебни престолни регион. Зграда парламента се налази у Малеу, а први устав ове Републике проглашен је 1968.

Етнички идентитет становника Малдива представља мешавину култура народа који су се населили на острвима, утопљену у једну веру и језик. Најранији досељеници су вероватно били из јужне Индије и Шри Ланке. Ти досељеници су имали језички и етнички карактер Индијског потконтинента и нама су данас познати као етнички Дивехи или једноставно Малдивци.

Почетком XX века, Малдиви су имали око 100.000 становника, да би данас тај број износио око 400.000. Од тог броја, 77.000 су страни радници, док се процењује да још 33.000 има илегално усељених имиграната. Већина Малдиваца су сунитски муслимани.

KАУП – 5 година са вама

Време од пет година, тачније оно што је стало у тај симболичан интервал, говори где смо када се упореди жељено и остварено. У свачему, па и у Клубу. На први поглед можда делује скромно, али оно што осећамо је много више од тога, тако да је било потпуно природно обележити полујубилеј и резимирати пред својима и са својима, време од оснивања до данас.

Завршне припреме... Стижу гости... И сала постаде мала!

Одлучили смо да то буде прави рођендан, са тортом и гостима, а да укратко представимо оно што је практично сложено у ову рубрику „Актуелно“ на сајту нашег Клуба. Јер, ако је прелистате (скролујете), некако ћете и сами заокружити целину.

Још једном је наша сала била мала да комфорно угости драге нам људе, али то ни најмање није сметало да се осети права рођенданска атмосфера. Добили смо и поклоне, баш као и када смо почињали, на том истом месту. Балони, шампањац, ракете, све што чини један прави рођендан

Почело је... Јана и Ружица Аца отвара шампањац! И најзад - ТОРТА! :-)

Ових пет година одликовало је много спонтаности, али и снага непатворене идеје, због чега се и дешавају овакве атмосфере. А то даје резултат, и те како! Мало ли је? И зато се још једном захваљујемо свима који сте били део тога, јер сте учинили да то вече  – бити КАУПОВАЦ, значи нешто заиста посебно. Наставимо заједно путем откривања уз неизоставно стварање момената за памћење!

Као посебно дирљив и леп тренутак истакли бисмо генерацијски контакт изражен у поезији, када је Јана изрецитовала песму коју је КАУП-у поводом изборне Скупштине написала Ружица Злојутро. Када је девојчица завршила, проломио се аплауз, а Ружица ју је загрлила… Погледајте како је то забележио Борис Миливојчевић:

Почели смо са овогодишњим пројекцијама…

После пројекције...…и то на најбољи могући начин, јер нам је јединствену причу о подухвату за који је неопходан готово надљудски напор, говорио наш човек – Драган Јововић, први Србин и први човек са Балкана који је освојио Јужни пол! Ако кликнете овде, видећете шта је то вече забележила екипа СОС канала.

И како да сала не буде пуна? Где и од кога чути такву једну причу? Без обзира што је од тада прошло тачно четири године, присутни су имали многа питања, а харизматичан Јововић нас је одушевио својом непосредношћу и оригиналним наступом. Хвала Драгане, верујемо да ћеш нам опет доћи са ништа мање занимљивом причом! Кликом на доњу слику, можете погледати кратку видео белешку са овог догађаја, као и најаву за остале пројекције до краја 2016.

Кликни и погледај снимак

 

Први састанак после празничних дана

Прођоше обе Нове године и Свети Јован, сиђосмо са Ртња, другим речима, начели смо 2015. довољно да јој више не видимо празнични ореол. Осим можда што се данас, 21. јануара у 20 часова састајемо у њој први пут, у сусрет новим плановима, а приређујемо и планирано и најављено предавање: „Ледена доба – прошла и будућа“ у интерпретацији младог географа Немање Потребића.

На располагању ће бити и штампано издање новог програма активности за 2015.

Добро нам дошли!

Срећни празници!

Драги КАУП-овци и сви који се тако осећате, желимо вам срећну Нову 2015.

Као и сваке године, први састанак у Новој 2015. oдржаће се после Божићних и Новогодишњих празника и Божићног успона на Ртањ, у среду 14. јануара. Тада ће вам на располагању бити нови календари са годишњим планом наших активности. А овде можете преузети КАУП зидни календар, и одштампати га у жељеном формату 🙂

ČESTITKA

Окончање „Трилогије из Невидиа“

У оквиру сарадње нашег Клуба са ПК Раднички, акција проласка кањоном Невидио имала је место и на нашем сајту. Али, као што знамо, од три изведена проласка предивног кањона Комарнице у организацији ПК Раднички, два су протекла уз извесне проблеме, довољне да се овим догађајем позабаве медији и то врло гласно, при чему ни КАУП није био поштеђен одјека у јавности. Планинарском клубу „Раднички“ је требало времена да утврди чињенице, а за сво то време учесницима који су за акцију сазнали путем нашег сајта и нашим члановима, дуговали смо простор да изнесу своја запажања и буду питани. Јер, и ако нисмо имали оперативног удела у реализацији те акције, препорука на сајту је сасвим довољан разлог за то.  Данас, 15. децембра смо добили и званичан, коначан став од ПК Раднички, који можете видети, чиме је и окончана летошња трилогија из Невидиа. С друге стране, наш УО је донео неколико одлука за разне видове будућих сарадњи, како се више никада не би поновило ишта слично.

Како се све завршило пред почетак празничне еуфорије, нисмо остварили намеру да све учеснике ових акција који су за исту сазнали путем нашег сајта, позовемо на пријем. То је 42 људи, међу којима и доста наших чланова. Желимо им пуно среће у свим наредним подухватима.

Поклон акција КАУП-а за учеснике Црне реке

У суботу 7. децембра, Борис Братић је извео поклон акцију на Фрушку Гору. Била је намењена учесницима летошњег проласка кањоном Црне реке, који је протекао уз извесне потешкоће, те је ово био начин да се учесницима одужи за стрпљење и толеранцију. Осим њих, били су ту и други чланови Клуба, тако да је дан протекао у лепом расположењу, упркос времену које се мрштило са неба.

Од Нове године стартује и наша 4х4 секција!

Од 1.1.2015. на адреси 4×4.serbianoutdoor.com почиње са радом сајт КАУП-ове 4×4 секције. Ова секција настала је из потребе да се артикулише један другачји приступ путовањима кроз дивљину теренским возилима, који не би потенцирао коришћење теренаца као вида адреналинске забаве, већ као средство да се стигне лакше, брже и даље, комплементарно осталим видовима кретања кроз природу које у клубу упражњавамо. То пре свега подразумева познавање и поштовање природе, коришћење точкова уз минимум утицаја на животну средину, уз уздржавање од свих радњи које би природно окружење могле да оштете. 4×4 секција КАУП-а неговаће културу камповања у природи уз специфичан приступ дугопругашком путовању (тзв. „оверланд“ филозофију) као свој идеал, док се с друге стране неће бавити било каквим врстама спортско-такмичарских 4×4 манифестација. Надамо се да ће оваква оријентација временом успети око КАУП-а да окупи појединце, власнике теренских возила истанчаног сензибилитета и приступа природи, који нису себе пронашли у (широко распрострањеним) адреналинским 4×4 активностима.4x4 za sajt_resize

„Хвала“ изречено тортом!

Наши састанци средом нису оптерећени формалностима, већ прилагођени чланству и људима који нас посећују, а то значи да је среда вече и прилика, не само за предавања, пријављивања и томе слично, већ и место где се размењују фотографије, дружи, па сходно томе и изразе разна лепа расположења на начин како неко осећа да је потребно. Тако се још једном на састанку КАУПА појавила торта, овога пута не због рођендана, већ је Даница имала потребу да на свој начин одговори на поступке учесника акције Кленцуш, који су јој помогли када се повредила.

Даница је била један од учесника акције одласка на Кленцуш, и том приликом се повредила на невероватан начин: изврнула скочни зглоб окренувши се да фотографише. Екипа је функционисала тимски и спустила Дану до Винатоваче, а њој је то била инспирација да направи торту и донесе је на састанак. Торта је била сјајна (комбинација вишања и чоколаде!), а Даница је изјавила како је одлично прошла пошто је ишла у природу са младим људима, који су јој помогли с лакоћом. За успомену смо јој поклонили плакат за Кленцуш. Хвала Дано и пажљиво ходај, нарочито када фотографишеш! 🙂

 

 

Стигле мајице и качкети

Најзад, качкети са знаком КАУП-а и клупске мајце су поново на располагању. У свим величинама, мушки и женски модели.

majice_3_resize

Поново ради биоскоп! :-)

Ванредно стање проглашено због поплава морало се одразити на наше активности, јер:

  1. у насталим условима нека одредишта је било немогуће походити,
  2. многи од нас су се волонтерски ангажовали за помоћ и најзад
  3. салу за састанке нисмо могли користити, пошто су ту били смештени хуматитарни пакети.

Наставили смо да се састајемо у башти суседног ресторана „Шумице“, што се многима допало. Власник ресторана је сваке среде припремао место за наш састанак, који је често протицао у правим летњим нотама 🙂

Почетком августа, наша сала је поно отворена за рад! У септембру ће бити одржана предавања, која нисмо могли приредити у јуну, на тему уједа змија и инсеката и третмана ових повреда на терену, за која постоји заиста велико интересовање.