Архива за runolist

ПИРИН – царство језера

Ако сте неким случајем током претходних похода на Пирин, успоном на Вихрен и Тодорку, помислили да сте га апсолвирали, језерска свита резервата Јулен (Юлен) ће вас сасвим сигурно за свагда у то разуверити. Бугари с поносом кажу да је Пирин „най-величествената и страховита българска планина“. Национални парк Пирин је од 1983. године на UNESCO-вој листи светског природног наслеђа. По том огромном пространству мермерних и гранитних стена, расуто је пар стотина ледничких језера, као јединствени украс у општој амбијенталној раскоши, која заувек плени већ при првом сусрету. Заносна лепота језера, угњежђених у сурим цирковима чува легенде о херојствима и несрећним љубавима… 

 вођство: Неша и Гоца - Ход по води? фото: Валио Иванов

Та небеска огледалца бескрајне чистоте су овога пута тежиште наше приче и повод за три трасе које ће вам представити раскош ледничких језера магичне лепоте као знамења ове, за мене најлепше планине, која их има више него и једна друга! 

дивокоза  горско око

Без знатно дужег боравка, немогуће је видети их све, али смо зато одабрали најлепша и осмислили трасе које их ултимативно повезују. И ако успони на врхове нису приоритет, трасе нису лаке (ни једна нема мање од 1.100 m успона!). Врхови су нужност, када се нађу на планираној траси, тако да ћемо их имати укупно 5 и сви су изнад 2000 m.

 Поглед на Брезнишко језеро са Кадијевог врха  

А како природа љубоморно чува своја најлепша блага, до дома не можемо комбијем, већ жичаром. Јер, хижа Безбог је база за све који дођу ради језера, па тако и нама овога пута. А ујутро, чим отворимо очи, бићемо пред стазом. Само на време обезбедите слободан петак, ВРЕДЕЋЕ! Пре него је овај програм постављен на сајт, анкетирали смо чланство и учеснике наших ранијих похода на Пирин о дужини боравка, тј. да ли да путујемо ноћу. Скоро без изузетка, били су за ноћна путовања, због тешкоће да се обезбеде три слободна дана. Тако да коначан план изгледа овако:

Четвртак, 30. август:

ПОЛАЗАК:   у 16.00 h са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125. Потребно је доћи пола сата раније како бисмо се прозвали, попаковали и кренули на време, што је изузетно важно обзиром да нам предстоји осмочасовно путовање до коначишта! Наравно, са неопходним успутним паузама и задржавањем на граничном прелазу.

НАПОМЕНА: у Бугарској је источно-европска временска зона (1 час унапред), тако да и ако ту кратко боравимо, померамо сатове ради лакшег договарања. Мобилни телефони се и онако аутоматски  пребацују на дату временску зону. На граници, при повратку, враћамо 1 сат уназад.

  

Петак, 31. август:

Пут настављамо према Добриништу, где се смештамо (2 h иза поноћи) у приватном смештају. Пошто одспавамо, у 8 h полазимо кa жичари, двоседежници, са стварима до Хиже Безбог на обали Безбошког језера на 2.240 m надморске висине.

НАПОМЕНА: обзиром да се до и од хиже Безбог транспортујемо двоседежницом, ствари морају бити спаковане искључиво у ранчевима! Жичара ради од 9 до 16 h и карта кошта 18 лева по особи.

двоседежница од х. Гоце Делчев до х. Безбог хижа Безбог 

Собе су шестокреветне са Wi-Fi, TV, фрижидером и тоалетом. На располагању нам је и трпезарија где можемо јести било своју храну, или пансионску (храна у хижи кошта 14 лева по особи). Али оно што је најважније и због чега смо баш ту је што све „језерске стазе“ полазе управо одатле. Пошто се сместимо, полазимо на највише језеро у Бугарској – Горње Полежанско, на 2.700 m надморске висине!

Доње Полежанско Горње Полежанско

Траса је дуга 10,5 km са успоном од 1.100 m и полази од језера Безбог, ка Доњем и Горњем Полежанском, до Горњег Газејског језера. Спуштамо се до језера и враћамо преко Безименог (2.838 m) и Безбошког врха (2.653 m).  Ово је комплетна траса, са два успона при повратку. Али, ако бисмо смањили напоре, можемо без спуштања до Газејског језера и успона на Безимен врх (у том случају, дужина трасе је 9 km, а укупан успон и спуст 900 m). Да би било јасније, дајемо приказ на карти и детаљан опис кретања:

Полазећи од језера Безбог, пратећи жуто-зелене ознаке, до Горњег Полежанског имамо 5 km са 710 m успона. Одатле даље можемо према планираној траси (силажење до Горњег Газејског језера, па успон на Безимен врх), или гребеном у правцу спуста, што обухвата и успон на врх Безбог (2.610 m). Такав спуст до дома мери 4 km са 720 m спуста и 185 m успона.

Пошто на оваквим теренима мања дужина трасе није показатељ и мање тежине, а у високогорству је важно добро се осећати, без слабости и бити концентрисан. Све што се не стигне једном, моћиће се неки други пут 🙂 Обзиром да је иза нас и ноћно путовање, ова опција је најобјективнија.

На крају оваквог дана, треба нам добар сан, јер сутрадан нас очекује фантастичан круг обиласка Кременских, Брезнишких, Каменишких, Рибних, те Аргировог, Ледног и Поповог језера. Дакле, препорука гласи: што пре у крпице, како бисмо ујутро кренули одморни – сутрашња траса нема опција за прекраћивање!

 

Субота, 1. септембар:

Устанак, доручак и полазак у сусрет са: Џангалским, или Кременским и Брезнишким језерима, која су понела имена по косама и врховима под којима су, што значи да ћемо се попети на Кременски врх (2.467 m), Кадиев рид (2.709 m) и Џано (2.657 m). Погледом ћемо добацити и до Каменишких, Ледног, Аргировог, Митревог и најзад, Поповог језера, које је и највеће на Пирину, са низом мањих Рибних језераца.

Траса је дуга 15 km, са успоном од 1400 m и исто толиким спустом. Опет ћемо нагласити да су на оваквом терену то озбиљни параметри, који захтевају спремност и издржљивост. Зато ћемо дати графички приказ трасе са описом кретања:

На данашњој траси неће бити опција за њено скраћивање. Полазимо од Безбошког језера крећемо се према Кременском врху, са кога гребенски настављамо на Хамбар тепе (2.502 m) и најзад Кадијев рид (2.709 m), који је и престона тачка са које се пружа царски поглед на Брезнишко језеро!

Овај врх је истурен и до њега долазимо тако што се одвајамо 850 m са наше кружне трасе. Призор за разгледницу, или desktop wallpaper! Одавде се враћамо на кружну трасу и пењемо врх Џано (2.657 m). По силаску са њега, настављамо према Поповом језеру, а до краја више нема врхова

Уморни? Сигурно… Али, леп је то умор, таман колико да надахнути уснимо 🙂

Недеља, 2. септембар:

Дан повратка. Напуштамо хижу Безбог и спуштамо се жичаром до нашег возила и одлазимо на пријатну релаксацију у „Римску бању“, крај Банског. Ко не буде желео у базене, време до поласка може провести у Банском. У 15:00 h полазимо за Београд, где стижемо пре поноћи.

Масив Пирина је вулканског порекла, што има за последицу постојање термалних извора. У центру Банског је фонтана са таквом водом, а више хотела из тог разлога поседује термалне базене.

Банско је диван градић, тако да ћемо мало одморити, разгледати, посетити туристичко информативни центар, ко жели да купи карте, или предахнути у некој од традиционалних механа, типичних за овај градић који је током зиме у пуном животу, јер га сматрају једним од најбољих ски центара у Европи.

 Банско Банско инфо центар у Банском

Прелеп градић Банско представља капију националног парка Пирин. Он је мешавина старог и новог, традиционалног и модерног. Улице поплочане каменим облуцима, старе куће са дебелим зидовима које изгледају као тврђаве. У свакој улици се налази по пар традиционалних „механа“. То је град који има своју богату прошлост и аутентичност архитектуре, начина живота и обичаја, имају своје посебно наречје, мешавина грчког, македонског и бугарског.

НАПОМЕНА: обзиром да се до и од хиже Безбог транспортујемо двоседежницом, ствари морају бити спаковане искључиво у ранчевима! Жичара ради од 9 до 16 h и карта кошта 18 лева по особи.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, штапови за пешачење, рукавице, мали ранац са водом и храном током успона, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина. Остало (лични прибор, пресвлака, пиџама итд.) спакујте одвојено у транспортни ранац због лакшег транспорта (ношења) ствари жичаром! Наравно, не заборавите исправе, нарочито пасош!

НАПОМЕНЕ:

  • Ова акција није за почетнике и захтева искуство, као и одличну физичку кондицију!
  • Учесници морају бити осигурани. Осигурање није путно и здравствено, већ спортско осигурање које се односи на планинарске активности. Уколико учесник већ поседује сопствено осигурање, то мора дати на увид, а котизација му се умањује за 400 дин.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

90 € + 1.500 дин  (односно 1.400 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином)

котизација обухвата: превоз, смештај и осигурање, трошкове организације

козизација необухвата: исхрану, карту за жичару, индивидуалне трошкове

Због природе терена и карактера акције, не планира се велика група, тако да је број места ограничен.

За пријављивање је неопходно да достављање података (име, презиме, број пасоша, контакт телефон и ЈМБГ за полису ) и измирење аконтације у износу од 50 €  на састанцима Клуба. По Правилнику, у случају одустајања, аконтација се враћа искључиво ако се обезбеди замена (од стране учесника, или Клуба ако постоји листа чекања). Рок за пријављивање до 8. августа!

Акцију реализују:

Гордана Атанасијевић         и          Ненад Царевић

           065 377 14 74                       064 684 01 37

     gordana@serbianoutdoor.com                        nesa@serbianoutdoor.com

  

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења

Трескавица и Требевић – ВРЕМЕ ЈЕ ЗА БОРОВНИЦЕ!

КАУП жели да своје активности прошири и на територије које су раније биле често посећене од стране многобројних љубитеља природе, као и да својим члановима приближи многе лепоте којима се дичила некадашња заједничка држава. Планине око Сарајева су биле идеалне за масовне походе планинара и уживање у свим активностима на отвореном простору, па се сад након дужег затишја опет враћају у загрљај онима који знају какви природни драгуљи тамо постоје. Крај месеца августа је идеалан за посету планини Трескавици која је међу познаваоцима ових крајева позната као планина лепих врхова, пространих пашњака и дивних језера. Такође, красе је велике и густе четинарске и листопадне шуме, бројни пропланци са бујном травом, а у ово доба године је и изузетно богата боровницама – још једним од разлога зашто не треба пропустити ову акцију.

Трескавица је планински масив у јужној Босни и Херцеговини и припада динарским планинама. Већи део планине се налази у Републици Српској, а мањи део према западу је смештен у Федерацији Босне и Херцеговине. Трескавица је највиша планина у околини Сарајева, чијим североисточним делом пролази пут према Фочи. Ђокин торањ (или Мала Ћаба како се сада зове) је врх који са својом висином од 2086 м доминира над целим подручјем, а од Маглића – највишег врха БиХ је нижи за само 300 метара. Трескавица је грађена од тријаских кречњака, са развијеним крашким облицима рељефа и траговима плеистоценске глацијације.

Врхови Трескавице. Фото: Коста Вујичић Црно језеро. Фото: Коста Вујичић Велико језеро. Фото: Коста Вујичић

„Требевић је планина у југоисточном делу Републике Српске и налази се југоисточно од Сарајева. Надовезује се на планину Јахорину, а највиши врх је висок 1627 метара. Представља значајан туристички и рекреативни центар који је на жалост доста уништен у ратовима 90-их година. Због идеалне конфигурације терена, овде је саграђена и стаза за боб и санкање за потребе зимских олимпијских игара у Сарајеву 1984-е године, која је такође уништена зато што се налазила на линији разграничења сукобљених страна, али је у току њена обнова.“

Требевић - Брус. Фото: Коста Вујичић Поглед на кривину Брус и Довлиће. Фото: Коста Вујичић

Петак 25. август:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник) тачно у поноћ, тј. у 00:00 часова. Идемо, са успутним паузама, преко Шапца, Лознице, Зворника и Сарајева до села Турови (близина Трнова) где напуштамо наше возило. Настављамо пешке још неких 3-4 км (ствари нам превози теренско возило) и након сат времена стижемо до планинарског дома „Рунолист“.

Смештамо се у дом, а надамо се да ћемо имати времена и за мали одмор од пута.

Након свих ових активности, крећемо у трекинг по језерима Трескавице (Велико, Црно, Платан), а можда обиђемо и још понеки локалитет (врх Облик, пећину Ледницу, Зубове, Овчије ждрело…). Воде нас домаћини из планинарског дома, тако да туру организујемо у договору са њима. На крају дана се враћамо у дом, вечерње активности, спавање…

Планинарски дом "Рунолист". Фото: Коста Вујичић Велико језеро. Фото: Коста Вујичић Платан језеро. Фото: Коста Вујичић

Субота, 26. август:

Рано устајање, доручак и покрет у 08:00 часова. И овај дан идемо под организацијом наших домаћина, а у плану је да се попнемо до највишег врха Трескавице Ђокиног торња (Мала Ћаба) – 2086 мнв. Акција је целодневна и очекујемо да ћемо проћи око 16 км са укупним успоном од 1000 м. Са Ђокиног торња, ако је дан ведар, виде се све околне планине (Јахорина, Требевић, Бјелашница, Игман, Височица…) као и оне удаљеније према западу (Вележ, Прењ…) и према истоку (Дурмитор, Маглић, Волујак, Лебршник, Биоч…).

Успут наравно очекујемо прегршт боровница, а видећемо да ли ће бити и прилика за купање у неком од језера.

Врхови Трескавице. Фото: Коста Вујичић Велико језеро. Фото: Коста Вујичић Трескавица гледана са Требевића. Фото: Коста Вујичић

Недеља 27. август:

Устајање, доручак, паковање ствари и остале јутарње активности. Идемо пешке до нашег превоза шумским путем којим смо и дошли, па онда крећемо ка Требевићу. У плану је да га пређемо гребенски где још увек постоје остаци аустроугарских положаја, као и бункер из великог рата. Биће то интересантно да се види, а након тога се враћамо „Аустроугарском стазом“ по којој су давних дана наводно шетале аустроугарске принцезе 😆 . Наравно, имамо и одличан поглед на град Сарајево.

Требевић у јесен. Фото: Коста Вујичић Коњићи на чесми према Пуховој равни. Фото: Коста Вујичић Стаза ка врху Требевића. Фото: Коста Вујичић

Ко не буде желео на Требевић, може отићи у обилазак Сарајева!

Поглед накривину Брус са врха. Фото: Коста Вујичић Врх Требевића. Фото: Коста Вујичић Маркирана стаза. Фото: Коста Вујичић

На крају акције идемо у оближњи ресторан на освежење и евентуални ручак, па крећемо пут Београда. Повратак је истим путем као што смо и дошли, а очекујемо долазак до Шумица најкасније око поноћи.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

45 €

Учесници који још нису пуноправни чланови, плаћају још по 100 дин.

ДОДАТНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Боравак и активности на Трескавици су подложни променама према препорукама домаћина који су изванредни познаваоци ове планине.
  2. Исхрана је лични избор сваког учесника (сува или конзервисана храна, сендвичи…). У планинарском дому постоји кухиња коју можемо користити, а са домаћином се можемо договорити и да нам се нешто спреми.
  3. У дому постоји чиста постељина и ћебад, али није лоше понети и вреће за спавање за сваки случај.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо у петак 25. августа тачно у 00:00 часова, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у недељу 27. августа у касним вечерњим сатима (надамо се до 24:00 часа).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

КАЊОН БЕЛОГ РЗАВА – Др Срђан Белиј (пројекција)

Биће ово један ДВА начина да упознате један наш прелеп кањон на планини Тари. Други је да 3. aвгуста тамо пођете са нама!

КЛИК на слику!

Погледајте и остале најављене пројекције

Цветови са вечних снегова

Објављено у Планинарском гласнику двоброј 47-48

Скривен високо на планинама, међу глечерима, или на литицама кањона, рунолист је преживео давна ледена доба и данас, као реткост представља симбол чистоте и заштите природе, због чега се налази и на амблему нашег Клуба.

Налаз новог станишта биљке која је опстала из давног леденог доба утолико је интересантнији, јер се ради о локалитету необично мале надморске висине за једну познату високопланинску врсту. Са научног аспекта, занимљив локалитет указује и на одређене историјско-фитогеографске моменте у развитку и одржавању флора кречњачких кањона западне Србије и шире области источних делова Динарских Алпа.

Некада Вас магија прелепе фотографије води ка интересантним и вредним сазнањима. Када сам на насловној страни стручног часописа „Заштита природе“ видела такву једну, чији је аутор Срђан Белиј, сјајан планинар, али и стручњак Завода за заштиту природе Србије, постала сам дословце опседнута тим призором. А фотографија бајковито лепог кањона Белог Рзава, одевеног бујном летњом одором са безброј велова у свим нијансама зелене боје, била је само илустрација за рад троје аутора о новим стаништима неких ретких биљака и глацијалних реликата. Једна од њих је позната по својој симболици и необичним „вунастим“ латицама којима дугује свој назив – рунолист. У његовом аутентичном, ледничком амбијенту, изгледа као да те длачице штите ову нежну биљчицу од вечитих зима из којих је потекла…
Ту по мало необичну биљку, рундавих цветова, француски писац Maupassant је описивао као „бледо глечерско свеће“. А на неким другим језицима, ова биљка такође, као у нас има поетичан назив. На француским говорним подручјима га тако називају: лавља стопа, звезда ледника, алпска звезда, памучни цвет, снежна бесмртност… А на енглеском, његов назив Edelweiss изведен је од речи edel – племенито, нобл; и weiss – бело. Управо ту сложеницу користе и други језици.
Рунолист, планика, или Leontopodium Alpinum припада фамилији Asteracea. Потиче из Сибира, а у Европу је мигрирао током леденог доба. До данас он се задржао на врховима високих планина (Алпи, Карпати, Пиринеји, Апенинско и Балканско полуострво, Пирин), а пошто је идеална надморска висина за његов опстанак од 2000 до 3000 m, постао је симбол Алпа, где га и највише има. На жалост, упркос свим овим чињеницама и мерама заштите, рунолист је уништен у многим својим ионако већ ретким стаништима. Но, и поред тога, ова биљка није уврштена у европску и светску црвену листу флоре. Сматра се да је у Албанији вероватно ишчезла, док у Румунији има статус врсте која је пред ишчезавањем. У Бугарској је у категорији ретке, а у БиХ рањиве врсте. У Италији је регионално угрожена, док у Хрватској један варијетет (красенсе) има статус угроженог таксона.

У нашој земљи, има га у Црној Гори, на високопланинској зони Дурмиторског масива, као и у околним кањонима Пиве, Таре и Комарнице, затим на Сињајевини, Биочу, Орјен-Јастребицу; на планини Хајли изнад Рожаја, и на Тројану, у Гусињским Проклетијама. У Србији, најпознатије станиште рунолиста је на планини Копаоник, и то око врха Гобеља, код Сребрнца, али га има и на Јавору и Мучњу. Ново налазиште рунолиста у кањону Белог Рзава на Тари представља најсевернију тачку његовог распрострањења у Србији, што је сасвим довољан разлог, по мишљењу стручњака, да се овај локалитет мора ставити под заштиту, тј. бити увршћен у природне објекте под заштитом и надзором. На жалост, због неумољиве људске природе која је често деструктивна, стручњаци упозоравају на опасност од превеликог броја посетилаца, знајући из искуства да би то сасвим извесно угрозило популацију рунолиста од стране сакупљача, и ако биљке расту у неприступачним пукотинама стена.

Из Црвене књиге флоре Србије, у којој су регистроване све угрожене биљне врсте у нашој републици, сазнајемо да је педесетих година прошлог века, на Оштрим стенама (НП Копаоник), било преко хиљаду примерака рунолиста. У последњих десет година, констатован је драстичан пад на свега стотину примерака! На Мучњу га има још мање – једва 50 примерака у цвету. У раскошно лепом кањону Белог Рзава, бројност рунолиста се процењује на око 300 примерака. И зато, ако Вам се догоди чудо да видите рунолист у природи, сматрајте се почаствовани, фотографишите, и продужите даље. Немојте га брати, јер се популација изузетно споро обнавља. Брањем одраслих, репродуктивно способних примерака (оних у цвату), директно се нарушава узрасна структура, као и њена репродуктивна способност.
Али, авај, многи мање упућени ову биљку, због лепоте њенох цветова сматрају неком врстом трофеја и посебне „успомене“ са похода у какве планине, те је беру и незнајући да тиме драстично утичу на тако малобројну и ретку популацију.

 

Рунолист је, као природна реткост у Србији под заштитом закона. Станиште на Копаонику налази се у границама НП „Копаоник“ у оквиру И степена заштите. Ипак, субпопулација на Оштрим стенама није обухваћена посебним (строгим) мерама заштите, које су неопходне, а подразумевају стално праћење стања субпопулације, доступност информација посетиоцима националног парка да се ради о осетљивом станишту у коме је забрањено било какво сакупљање рунолиста. На планини Јавор, у западној Србији, постојање рунолиста је констатовано почетком прошлог века, али касније више није потврђено. Налазиште на Мучњу није заштићено, и ако су на њему групације рунолиста још малобројније и угроженије испашом. Стручњаци предлажу енергичнију и конкретнију заштиту, која укључује и реинтродукцију (вештачки узгојене биљке се саде на локалитете где су постојале, тј. још увек постоје, али им је бројност опала до критичне тачке).

 Гордана Атанасијевић

 


Дан у уметничком атељеу мајке природе

У кањону Белог Рзава