Архива за Rumunija – Page 2

ТРЕСКАВАЦ – на врху охлађеног вулкана! (Румунија)

 Ђердапска клисура, место стварања… На месту најстарије европске цивилизације, тече река за чије кањонске литице стручњаци кажу да су „геолошки буквар Балкана“. А са друге стране Дунава, на Румунској обали издиже се преживели, мумифицирани сведок времена када људска нога још није ходала земљом. Геолози његов облик називају енглеском речју “neck“ (врат), јер кажу, то је некада био вулкан. Да не лицитирам лаички стратиграфијом, радије ћу признати да силуета ове чудновате вулканске купе заокупља моју пажњу када год сам тамо. А то је често. Како је на врху једног палео кратера, није тешко сазнати, обзиром да је до њега потребно пешачити свега 5 km, што ову акцију чини приступачном свим категоријама љубитеља природе!

Трескавац nec3_mare

ПОЛАЗАК: Окупљамо се на паркингу испред центра “Сава” и тачно у 6.00 h крећемо преко Ковина и Беле Цркве према граничном прелазу Калуђерово. Обзиром да је пут дуг, неће бити успутних пауза. Понесите кафу и доручак, пред   нама је импресија од које нас дели 3 и по сата вожње. Обзиром на то да је група мала, очекујем да бисмо границу могли проћи и брже, можда и за пола сата.

  38354163 

Требало би да стигнемо до 11 h, a aутобус напуштамо на магистрали са које се одваја обележена екотуристичка стаза на врх Трескавац (Varful Trescovat 755 m).

Ова маркантна вулканска купа у Румунском Парку природе Гвоздена Врата (Parcul Natural Portile de Fier), лежиште је терогених вулканита и упадљива је са обе Дунавске обале. Ходамо по релативно каменитом терену, стазом солидног успона, тако да и поред чињенице да је кратка, до врха ће нам требати три сата лаганог корака. Задржавамо пола сата, како бисмо мало одморили пред лепим пејсажима и фотографисали. По силаску, ко жели, може и да осети мало Дунав, тако да имате купаће и пешкир у ранчевима – за сваки случај !

Поглед са врха - непроцењив!

Укупна дужина трасе износи 10 km, са успоном од 670 m, што значи да  на ову акцију може поћи свако, јер није кондиционо захтевна, али не и они који не воле успоне – поновићу: стаза јесте кратка, али на пар делова има солидан нагиб! Полазимо натраг у 18 h. Током повратка за Београд, уприличићемо успутну паузу након преласка границе у Старој Паланци (ако то неће пореметити план да пред САВА центром будемо најкасније до 23 h!).

DSC_4784p

Поред бројних адута, НП Ђердап важи за изузетно вредан трезор видљивих геолошких промена одиграних пре неколико стотина милиона година. Ова акција има за циљ да Вам приближи једну такву појаву.

ЈОШ ТОГА ЗАНИМЉИВОГ (али са НАШЕ стране):

Преко пута „колевке цивилизације“ у Европи, најстаријег археолошког налазишта Лепенски вир, налази се вероватно најуочљивији угашени вулкан у овом делу Старог континента. Иако је налазиште на нашој, десној страни Дунава, вулкан је на другој, румунској обали велике реке, али заједно са налазиштем чини неодвојиву, готово магијску целину.

У његовој сенци наши давни преци из преисторије, пре осам и по миленијума изашли су из пећина и других природних скровишта и решили да живе на местима која сами изаберу. Тада су први пут одлучили да се приближе реци и ловиштима и да не DSC_6019буду искључиво у склоништима која су им подарили природа или њихови богови који су се „крили“ у Дунаву.

Све се догађало поред прастаре пирамиде угашеног вулкана који их је непомично гледао. Веровали су да имају подршку и с тог места, у чији су врх, с обзиром да је највиши у широј околини, приликом олуја увек ударали громови. Па ко не би помислио да угасли вулкан и богови немају нешто заједничко?

ПОГЛЕД С РЕКЕ

1010329_551464868235673_1217172639_nКао водича смо, нимало случајно, изабрали дунавског аласа Ђорђа Миладиновића Ћиру, човека који деценијама живи на Дунаву и од њега. Настањен је у оближњем Бољетину, а овде, са сином Драганом лови рибу и одржава традицију давних предака. Поред Лепенског вира живи у импровизованом, привременом дому који је направио од камп кућице. Поред ње, као својеврсна декорација, раширене су мреже, штапови и други риболовачки прибор. Као сви људи који поштују хлеб који једу, Ћира и Драган опрему држе у савршеном реду.OLYMPUS DIGITAL CAMERA

У складу с његовим животом и навикама, Ћира нам је своје приче о вулкану испричао – с реке. Ушли смо у његов чамац, а пратиоци су нам били Демби и Руни, два црна лабрадора. Добро, каже, један је расан, а овај други „много личи“ али и није баш… На прамцу рибарског брода два црна пса су се примирила, а искусни алас је лаганим, мирним гласом приповедао репортерима „Трећег ока“…

– Ту, ваљда, почињу Карпати – говори Ћира. – Ово брдо је у нашем крају познато као Трескавац. Народ му је одавно дао то име, наравно да нико не зна од кад је то, али знамо зашто је тако. Кад почну да ударају громови, они се најчешће заврше на Трескавцу.dscf0612d

У овом крају се зна да се доба године утрвђује на основу природних феномена који је прате. Тако Ћира помиње да је један од наговештаја лета „оно време када почну громови“, а то је мај. Тада и Трескавац почиње да „бруји“.

Археолози кажу да је ова купола остатак вулкана, односно да је оно што видимо, прецизно речено, вулкански чеп. После силних година, чији број се мери милионима, један део планине се одвалио, па овај други, који нам је окренут лицем, заиста подсећа на попречни пресек вулканског гротла, али је тако окренут као да је природа удесила да га радозналци попут нас виде што боље.

Још ако вас у праскозорје, непосредно пред свитање, искусни рибар одведе на реку, одакле се све боље види, онда је утисак савршен. Као по сценарију, око планинског врха налазили су се облаци које су први сунчеви зраци полако растеривали, па је поглед ка вулкану у посматрачу рађао утисак да се налази на снимању филма „Парк из доба јуре“, или да је лично ускочио у времеплов и одјурио у доба далеких предака.

lepenski_vir images (1)

МАГИЈА ДУГОДНЕВИЦЕ

О овој перфектној игри мајке природе данас мало ко говори. У ствари, није се само она играла. Мада мало знамо о начину на који су размишљали први становници Лепенског вира, време у којем живимо и наша препотентност увек нам дају за право да потцењујемо претке и мислимо да су о свему знали мање од нас. Питамо се да ли је баш тако када схватимо колико је значајно место које су изабрали за своје насеље, али још више – какве је све то везе имало са вулканом, односно Трескавцем.

Овде сазнајемо још један невероватан податак.

– Када је најдужи дан у години, дакле 21. јун и када почиње лето, сунце излази тачно изнад вулканске куполе и обасјава место где је било преисторијско насеље – приповеда нам даље Ћира, док се његов метални брод лагано љуљушка на води. – То само говори да су становници Лепенског вира имали лепа знања о астрономији и календару. На основу положаја сунца у односу на врх вулкана знали су када моруна улази у Дунав и када га напушта.

Подсећамо, ова морска риба мрести се у слаткој, дунавској води. Некада, пре изградње хидроелектране, стизала је знатно више узводно. Стари записи говоре да је једна огромна уловљена чак код Беча. Сада јој се бетонска баријера испречила на том путу.

После изградње хидроелектране „Ђердап“, првобитно место на којем је било насеље морало је да буде премештено, али су тадашњи археолози то учинили на најпрецизнији могући начин. Локалитет је измештен само неколико десетина метара изнад тачке на којој се некада налазио, да га вештачко језеро не би потопило, али то нимало није покварило утисак аутентичности првог подунавског људског насеља. Њихове колибе имале су огњишта, а богови су били риболики. Очигледно је да су живели од онога што су сматрали даровима Дунава, па је наш Ћира, у ствари, далеки настављач њихове цивилизације, гајећи исто страхопоштовање према реци и њеним вировима.

Тако је у доба дугодневице и сада, миленијумима касније, Лепенски вир обасјан сунцем које се рађа изнад Трескавца. С друге, румунске стране, ова планина има своје име. Зову је Пјатра маре што би у преводу значило „Велики камен“.

– Громови се чују са свих страна када наступе ђердапске олује – наставља Ћира своју причу. – Али Трескавац је окренут ка нама. Чак и кад гром не удари у њу, с планинских обронака чује се најјачи одјек. Па све изгледа као да тај стари вулкан скупља громове.

Током посете искусном аласу варљиво и променљиво време овог лета „частило“ нас је потврдом о свему што нам је Ћира испричао. Исте вечери облаци су зацрнели небо и зачас је почела тешка, летња олуја. Муње су се проламале небом, а онда је прасак одјекнуо. Заиста, богови су опет „погледали“ Трескавац. Није било разлога да не верујемо у Ћирину причу малопре, док нас је возио чамцем.

Сада смо му веровали још више.

Још је чудније ако се зна да је Доњи Милановац, који је одавде удаљен свега око 17 километара, најосунчанији град у Србији. Некада, у време бивше Југославије, највише сунчаних дана имао је Хвар, а за њим је био овај подунавски град. Сада, када се стара држава упокојила, Доњи Милановац држи примат. Кажу да је то од необичне руже ветрова која растерује облаке над овим местом, па само најупорнији успеју да саспу кишне капи на њега.

Ето, недалеко од града, Трескавац упорно скупља громове, не дајући им да приђу овом лепом подунавском месту.

ЛЕПЕНСКИ ВИР

Вирови у овом делу Дунава заиста су чести, и док смо се возили Ћириним бродићем, река је стално кључала око нас. Одатле потреба да га питамо о називу овог места.

– Име је добило по вировима којих је овде безброј – објашњава Ћира. – Они су некада, пре изградње Ђердапа, правили лепу пену, па одатле име „Лепенски вир“.

ЖИВОТНА ФИЛОЗОФИЈА

Сваки алас има неку своју, животну мудрост, па би било чудно да је нема и Ћира. Стално је на води, а речни мир човека тера на размишљање. Тако и он каже да је давно ђаво побегао од Бога у Дунав, у воду.

– Ђаво никада не тражи човека – вели Ћира. – Увек је обрнуто. Човек је тај који тражи ђавола.

ПИРАМИДА

Безброј брда окружује Трескавац, али нам је још једно привукло пажњу, удаљено тек неколико стотина метара од прастарог вулкана. Ћирин син Драган показује нам на брдо које безмало чини идеалну пирамиду. У шали каже: “Где су вам они што траже пирамиде по Босни и којекаквим другим местима? Тамо још могу и да се збуне ако нешто не изгледа баш онако како они желе. Овде нема дилеме. Ево им праве пирамиде, погледајте и сами!”

Зоран Николић

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина; одећа слојевита, примерена временским условима, купаћи и пешкир (чисто да се нађе, ако пожелите да се бућнете).

ЦЕНА:

2.000 дин

1.900 дин  за  чланове Клуба

За групу од 40 учесника, цена се умањује за 300 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ   и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија)

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com

DSC_6002p

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Национални парк кањон НЕРЕ: кањон Беу и Шушаре; манастир Нера и Лакул Дракулуи (Румунија)

Пре садржаја програма, скрећемо пажњу да до сада објављиване акције одласка у НП кањон Нере нису отказане нити померане, већ попуњене, због чега је отворен списак за акцију 6-7. јуна. И тај термин је попуњен. Следећи је 11. јула!

Нера је позната пре свега као граница између Србије и Румуније. Од њеног ушћа у Дунав почиње Ђердапска клисура, али…предео Нере у суседној Румунији представља природну вредност бајковите лепоте и заносних пејсажних карактеристика! Заштићен је као Национални парк и шта год да напишемо у тексту овог програма, фотографије ће рећи више, а ви покушајте да замислите како то да изгледа на лицу места, или питајте оне који су већ били 🙂

 Седим, гледам, очима не верујем... шумска симфонија...

Обзиром на прошлогодишње искуство и темељно истраживање терена, за ову годину смо, како вам и обећасмо, припремили још богатији план. Овога пута нећемо бити изненађени ако се догоди масовно интересовање – организација је спремна да све протекне без гужве, а да за све буде места, колико год вас буде било. Како? Па лепо, понављаћемо наредних викенда, али никада више од једног аутобуса!

Како је било прошле године, дочараће вам филм, који можете видети кликом на фотку:

Почев од 16. маја, на располагању су вам три програма:

1) Кањон Беу-водопад Беушница,  2) манастир Нера – кањон и водопад Шушаре  и  3) Лакул Дракулуи (дводневна варијанта са спавањем у шатору). Ове четири трасе изгледају овако:

траса 1) траса 2) први део траса 2) други део траса 3)

ПОЛАЗАК:  полазак је исти за све, у суботу, тачно у 6.00 h са паркинга у близини просторија КАУП-а (Устаничка 125). Морате доћи 15-ак минута раније како не бисмо каснили у поласку.  Путујемо преко Панчева, Ковина и Беле Цркве ка граничном прелазу иза Калуђерова. Без обзира што пут није дуг, морамо поћи рано, јер прелазимо границу, што нам одузима сат времена. Из истог разлога не правимо успутне паузе; понесите кафу, на граници је једина успутна пауза (постоји ресторан).

КАУПОВЦИ Први водопади, при сусрету са Беу

У наставку програма, биће изложене све варијанте које смо навели. Прочитајте добро, како бисте изабрали ону која вам највише одговара. Прве две су једнодневне:  дуж кањона Беу до водопада Беушница и Вајоага и дуж Нере до села Саска Романа (20 km), и знатно лакша и краћа од манастира Нера, дуж кањона Шушаре до истоименог водопада (7,5 km). Ко буде желео да види тајанствено пећинско језеро Лакул Дракулуи, остаће и у недељу, која је за то предвиђена, а број учесника за тај део акције је ограничен на максимално 20.

1)   ВРЕЛО Ochiul Beiului – ВОДОПАДИ Беушница и Вајоага – Саска Романа (20 km)

Наше одредиште је од границе удаљено 27 km, а полазна тачка ове пешачке партије је на изласку из села Поток на путу према ушћу реке Беу у Неру. Идемо прелепим валовитим пределима обраслим Ковиљем преko La Dealul de Sokolari углавном колским путем и спуштамо се кроз шуму све до кањона реке Беу. Овај део трасе је дугачак око 6 km.

   Врело Ochiul Beiului  Водене каскаде на путу до Беушнице Бигрене каде; фото: Александар Вељковић

По спуштању у кањон, идемо уређеном стазом и након 1,5 km долазимо до врела Ochiul Beiului. Прелепа плава боја овог језерцета као и околне бигрене каскаде реке Беу остављају посетиоце без даха. На том месту ћете се највише задржати и рачунамо да ћемо морати да употребљавамо пиштаљке, колико год да то не волимо, јер ћемо вас тешко одвојити од призора заиста несвакидашње лепоте.

Царски! Водопад Беушница Видопад Вајоага 

Настављамо стазицом још 1 km и долазимо до фантастичног водопада Беушница! Ту ће бити пауза за фотографисање од неких 20-ак минута и одатле се враћамо истим путем до језера. Идемо истом стазицом све до места где смо се спустили у кањон, па настављамо низводно поред реке и већ након 2 km од језера долазимо до кампа и пастрмског рибњака, где ћемо уприличити кратку паузу ради предаха и освежења (на том месту се може купити пиће). Узгред, то је место где ће преспавати они који остају и сутрадан.

  стаза у кањону Нере прелазак Нере преко висећег моста

На 2 km низводно од рибњака је водопад Вајоага, а даље настављамо још 2,5 km низводно према ушћу Беу у Неру. Одатле следи посластица у виду проласка предивном стазом, уклесаном у саму литицу кањона Нере, која води кроз бројне тунеле. Њоме идемо тачно 4 km до села Саска Романа. На свега 500 m пред селом прелазимо реку Неру преко висећег моста који је сигуран и безбедан, али се мора прелазити лаганим темпом да се не стварају превелике осцилације, и не више од по троје људи истовремено! 

 код Емануела - зборно место пред полазак приказ трасе на топо карти

Одмах по преласку моста стижемо до села Саска Романа где нас чека бус и полазимо за Београд. Пре повратка ћемо се на кратко освежити код Емануела. Вечера није могућа, јер угоститељ захтева да се тачан мени наручи пре доласка.

Дужина ове трасе је 20 km са успоном од 420 m и спустом од 580 m. Нигде не газимо реку, јер је стаза савршено уређена за посетиоце. Једино ако неко буде пожелео да се брчка – ок, није забрањено 🙂

2) Манастир Нера – Саска Монтана – кањон и водопад Шушаре (7,5  km)

Главна одлика НП Нера су њене притоке са обиљем водених каскада. Једна од њих је и река Шушара, чији ток бигреним коритом прати стаза до главног водопада. Стаза је уређена, означена и дословно је може прећи свако (најмлађи учесник је био Огњен, 4 и по године). Они који се определе за ову лакшу варијанту, настављају вожњу до села Саска Романа, после кога напуштамо бус ради обиласка манастира Нера.

 Црква Свете Петке у Молдавском стилу - манастир Нера карактеристичан дуборез 

Стаза до манастира води уз реку (Неру), а величина успона је занемарљива. 

Ово монашко насеље у брдском подручју Слатине крај села  Саска Монтана (регија Караш Северин),  основано је 16. маја 1994. Манастир је јединствен у земљи и у Европи као једина верска институција са медицинском услугом. Такође има и неколико манастир Нера, из даљинеуметничких радионица (дуборезачка и две сликарске), као и библиотеку. Посвећеним радом, монаштво промовише византијску уметност, традицију и културне вредности овог подручја. Саграђен  је на иницијативу др Павла Ћирила, пореклом из Слатине. Свети Синод Румунске православне цркве је 19. јула 1994. одобрио оснивање манастира, и исте године, 14. октобра постављен је камен темељац  цркви брвнари, изграђеној у Молдавском стилу, посвећеној Светој Петки. која је манастир Нераосвећена 1997.

Монахиње, њих 40, баве се баве шивењем, пчеларством, сакупљањем и узгајањем дивљег лековитог биља, а ту је и стоматолошка ординација.

Манастир није стар, али се развија ревношћу свог монаштва и изгледно постаје највеће монашка зједница у епархији. На њихов захтев, а уз благослов свештеника Митрополије Молдавије и Буковине, 5. октобра 2001. је дат, део покрова  Свете Петке, на корист  свима који ће се са вером  овде молити.

Пут до манастира приказ трасе на топо карти

Враћамо се и настављамо према Саска Монтани, одакле полазимо у шетњу кањоном Шушаре. Можете ходати и полако, сликати до миле воље, укупно имамо (до водопада и назад) 5 km хода по уређеној стази, тако да ову трасу може прећи и неко са скромном физичком кондицијом.

 водопад Шушаре бигрено корито Шушаре извор крај Шушаре

По изласку из кањона, одлазимо у Саска Роману, где чекамо остатак групе која се враћа са дуже трасе. Чекамо их у ресторану код Емануела, где ћемо се сакупити пре поласка за Београд.

водопад Шушара

Доле десно је приказ трасе, а лево видео којим смо прошле године најавили ову лакшу опцију, где се може видети само пролазак Шушаром до водопада и назад: 

 tube приказ трасе на топо карти

Овде се завршава акција за оне који су изабрали једнодневну варијанту.  Полазак за Београд до 18 h, a oчекујемо да ћемо стићи најкасније до 23 h. Остали ће сутрашњи дан дочекати крај ове магичне реке.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или патике са добрим ђоном за терен), мали ранац са водом и храном за успут, одећа прилагођена терену и временским условима (заштита од евентуалних падавина), пресвлака, батеријска лампа и документа (не заборавите пасош, личну карту и здравствену књижицу!). 

ЦЕНА:

1.500 дин

1.400 дин  –  за чланове Клуба

доплата 300 дин ако путујемо минибусом 

3) Ђавоље језеро – Lacul Dracului (недеља!)

  Отвор пештере ова фотка је мешто као заштитни знак овог места јутарња рефлексија

Ова појава вреди сваке стопе! А како су необичне природне појаве увек инспирација за испредање легенди, ни ова није изузетак. А она говори како је ово необично језеро добило назив. Једном давно, један мудри чобанин је чувао овце крај Нере, када је пред њега искочио човечуљак са рибом у руци и изазвао га на опкладу. Да би надмудрио непознатог човечуљка, морао је да испече рибу без ватре, у чему је и успео, помоћу струна испредених од вуне. Човечуљак се размеснео пропавши у земљу, у којој остаде ово језеро, а чобанин схвати да је то био сам Ђаво, те тако језеру даде име.

Обзиром на карактеристике стазе и њен нагиб, направили смо оптималну шему за долазак до овог необичног, тајновитог језера. Спуст изражен бројем, довољно говори о томе каква је. И ако уређена, чиста и обележена, она води кроз шуму, која је заклања од директног сунца, тако да ћемо је на одређеним местима прелазити врло лагано. Долазак до језера је нешто што захтева довољно времена и потребно је одвојити за то дан.

 Путоказ близу нашег кампа шумска стаза ка Ђавољем језеру Сремуш у јуну :-)

Учесници ове туре су свој јучерашњи дан провели заједно са осталима у једној од две могућности, а по доласку у Саска Роману, се одвезли до кампа на обали прелепе Беу, где су вечерали, дружили се и преспавали у својим шаторима. Ујутру до 9:00 h опрема мора бити спакована у комби, јер се тада одвозимо до полазне тачке пешачења: силаска до Ђавољег језера. Шаторе не носимо, већ их остављамо у компи, собом носимо само мали ранац са стварима неопходним током пешачења! Крећемо се шумском стазом, која постаје стрмија како се приближавамо језеру. И онда…

Пештера Ђавоље језеро Pestera Lacul Dracului у

Наравно да рачунамо на неопходност времена за фото-сесију. Иако је најбоље време за фотографисање ове предивне прородне манифестације јутарње, верујемо да ћете понети на својим картицама лепе снимке. Наставак трасе је другачији, мало лакши и запамтићете га по проласку стазом уклесану у стене кањона Нере. Проћићемо и део нечега што припремамо за будуће акције у овом Националном парку, али сада то не мора бити откривено 🙂 Ево приказа трасе на топо карти:

стаза уз Неру приказ трасе на топо карти

Све што је лепо има крај, па и ова акција, али зато следеће године очекујте продужетак овог доживљаја!

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: Шатор, врећа, подлошка, гојзерице, мали ранац са водом и храном током пешачења (храна за оба дана!), одећа прилагођена терену и временским условима (заштита од евентуалних падавина), лични прибор, пресвлака, батеријска лампа и документа (не заборавите пасош, личну карту и здравствену књижицу!). Учесници дводневне туре морају понети посуду и прибор за јело!

ЦЕНА:

2.000 дин

1.900 дин  –  за чланове Клуба са плаћеном чланарином

Ова група путује искључиво комбијем, а број места је ограничен на максимално 20 учесника

ПРИЈАВЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ВАЖНА НАПОМЕНА: Молимо све заинтересоване да за пријављивање попуне овај формулар, како бисмо ажурније водили евиденцију. Ако пријаву шаљете мејлом, или телефоном, молимо Вас да пошаљете податке који се траже у пријави. Наравно, питајте и све што Вас буде интересовало.

Акцију реализује КАУП тим

оffice@serbianoutdoor.com

065 3771 474

Ни ово још није све! Следеће године, садржај овог програма ће обухватити још један сегмент и тиме сјајно уоквирити причу о овом предивном Националном парку у суседној Румунији!

ДОБРО НАМ ДОШЛИ 🙂

 фото: Александар Вељковић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.