Архива за Rumunija

Нера – али КОМПЛЕТНА, са рафтингом!

Колико ли смо само пута помислили како је снажан доживљај сабијен у превише кратко време, oсећали се фрустрирано јер смо морали да се одлучимо за једну од две понуђене опције, једнаке лепоте, или једноставно пожелели да по завршеној акцији останемо где смо. Није било одласка на Неру да управо то није био доминантан утисак у повратку. А колико је тек тога остало неисцрпљено, остављено за неки имагинарни „други пут“, да и не спомињемо, јер за то није довољан један дан.Кањон Нере

Зато вас за празник позивамо да прођете цео кањон Нере рафтингом, кањоне Беу и Шушаре пешице, обиђете водопаде Беушница, Вајоага, и Шушара, видите Ђавоље језеро, посетите манастир Нера и тиме заокружите утисак, без да за сваку од ових траса наново путујете и прелазите границу. 

Идеја је да се прође комплетан садржај пешачењем за шта смо до сада увек морали да одлучујемо између две опције („краће“ и „дуже“), при чему једна искључује другу; али и да видимо непознате чари овог заносног предела, за шта раније нисмо имали шансу. Како би доживљај имао пуноћу, не планирамо велику групу. Придружите нам се и учините овај празник незаборавним!

Стаза у стени дуж кањона Нере

Петак, 26. април:

ПОЛАЗАК:  тачно у  6:00 h, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Путујемо преко Панчева и Беле Цркве, где ћемо застати ради кафе-паузе, а потом настављамо до граничног прелаза у Калуђерову. Графички приказ трасе на Google Earth

Молимо вас да током граничне процедуре не напуштате своја седишта, јер то може битно да искомпликује прелазак границе.

По уласку у Румунију, настављамо пут 30-ак km до полазне тачке за Кањон Беу. Ова траса је дуга добрих 20 km, без константног успона, или спуста. То значи да је доминантно пешачење, а не пењање, или спуштање. Крећемо се колским путем, стазама и макадамом. Десно имате графички приказ трасе са њеним бројним параметрима.

За ову трасу је до сада владало највеће интересовање, јер је два водопада, врело „Око Беу“ / и стеновита стаза уз сам кањон Нере, чине изузетно атрактивном. Многи су само то и прошли, чак и више пута. Њен детаљнији опис можете видети овде, а оно што ће овога пута бити другачије јесте чињеница да после прелепог и дужег пешачења, не журимо одмах натраг, према граници, већ се смештамо у хотел. Собе су комфорне са купатилима, без кухиње (у хотелу је ресторан; доручак је укључен, цена ручка је 27 леја/ 6 €, а вечере 22 леја/5 €).

Тиркизна магија Врела "Око Беу" (Ochiul Beiului) Водопад Беушница Водопад Вајоага

Субота, 27. април:

Данас је у плану премијеран догађај: пролазак целог кањона Нере рафтингом, обилазак Ђавољег језера и прерасти. Током ранијих акција, пролазили смо тек мали део кањона уском стазом уклесаном у стену његових литица, која не обухвата њен најатрактивнији део од Ђавољег језера до кампа Дамјан (Cantonul Dаmian). Ђавоље језеро (Lacul Dracului) смо посећивали неколико пута пешице, али је нужност повратка одсецала најлепши и најузбудљивије део трасе. Овога пута, то неће бити случај!

 Тајанствено језеро у дубокој шуми живописна пешачка стаза дуж кањона Нере

Пошто доручкујемо и попијемо кафу, добијамо рафтинг опрему и у 10 h одвозимо се до Новог Сопота одакле се спуштамо 26 km низ Неру, дуж њеног целог кањона!

Првих 8 km спуштамо се низводно, до места где се налази Ђавоље језеро.  Напуштамо чамце и одлазимо до језера и оближње прерасти.

Необичне природне појаве су увек биле инспирација за испредање легенди, тако да ни ова није изузетак. А она говори како је ово необично језеро добило назив. Једном давно, један мудри чобанин је чувао овце крај Нере, када је пред њега искочио човечуљак са рибом у руци и изазвао га на опкладу. Да би надмудрио непознатог човечуљка, морао је да испече рибу без ватре, у чему је и успео, помоћу струна испредених од вуне. Човечуљак се разбеснео пропавши у земљу, у којој остаде ово језеро, а чобанин схвати да је то био сам Ђаво, те тако језеру даде име.

Прераст Са воде, пешачка стаза личи на Трајанов пут

Не заборавимо да се оне бројне прерасти (природни камени мостови) налазе у пределима, које географи у жаргону називају „Карпатска Србија“, а како се налазимо на тој громади у Румунском предворју Карпата, ова појава не треба да чуди. Чудно је само то што је прераст код Ђавољег језера остала непримећена, што нама никако није могло да промакне! Сама прераст није означена, али је на 150 m низводно означен видиковац. Пошто све то обиђемо и разгледамо, враћамо се у чамце и настављамо са својим скиперима даље, низ кањон Нере. Одавде следи најатрактивнији део, јер улазимо у сам кањон!

Са наше леве стране гледаћемо како се пружа најлепши део пешачке стазе, уклесане дуж литице кањона. Река се овде увија творећи десетине меандара, а после треће кривине, на 3 km од Ђавољег језера, долазимо до Јордановог извора (Izbucul Iordanului) , за 6,5 km даље и до још једног; оба су близу обале. Још километар пловимо до Дамјановог кампа (Canton Damian). На 4 km од кампа долазимо до ушћа једног потока у Неру, а за још 600 m и до ушћа Беу, после чега остаје још 4 km до краја рафтинга, тј. села Саска Романа.

Воде Нере су мирније (укупан пад реке је 50 m висински), тако да овај рафтинг не спада у „адреналинске“. Суштина је што ће се проћи централна жила овог Националног парка и видети они делови који су на други начин теже доступни.

 

Недеља, 28. април:

Дан уочи повратка проводимо у лаганој акцији проласка кањона Шушаре и посети манастиру Нера. Раније смо се за ову акцију морали опредељивати, одричући се проласка прве трасе, тако да су многи од вас ишли поново да би видели и ово, а Васкрс је прави дан за посету манастиру, који је за КАУП-це увек значио више, јер су нас уводили у крипту са реликвијама.

На путу ка Манастиру... 

Након доручка и кафе, у 9:00 h се одјављујемо из хотела и одвозимо се до рударског села Саска Монтана. Одлазимо најпре до Манастира, до кога имамо нешто више од километра равног хода уз Неру.

Ово монашко насеље у брдском подручју Слатине крај села  Саска Монтана (регија Караш Северин), основано је 16. маја 1994. Манастир је јединствен у земљи и у Европи као једина верска институција са медицинском услугом. Такође има и неколико уметничких радионица (дуборезачка и две сликарске), као и библиотеку. Посвећеним радом, монаштво промовише византијску уметност, традицију и културне вредности овог подручја. Саграђен  је на иницијативу др Павла Ћирила, пореклом из Слатине. Свети Синод Румунске православне цркве је 19. јула 1994. одобрио оснивање манастира, и исте године, 14. октобра постављен је камен темељац  цркви брвнари, изграђеној у Молдавском стилу, посвећеној Светој Петки. која је освећена 1997.

Монахиње, њих 40, баве се баве шивењем, пчеларством, сакупљањем и узгајањем дивљег лековитог биља, а ту је и стоматолошка ординација.

Манастир није стар, али се развија ревношћу свог монаштва и изгледно постаје највећа монашка зједница у епархији. На њихов захтев, а уз благослов свештеника Митрополије Молдавије и Буковине, 5. октобра 2001. је дат, део покрова  Свете Петке, на корист  свима који ће се са вером  овде молити.

Враћамо се и одвозимо на други крај села ка Шушари. Посебно знамење НП Нера су њене притоке са обиљем водених каскада. Поред Беу, ту је и река Шушара, чији ток бигреним коритом са мноштвом каскада, прати стаза до водопада. Стаза је уређена, означена и дословно је може прећи свако (најмлађи учесник је био Огњен, 4 и по године).

Шушара

Дуж Шушаре се може ходати опуштено, лагано полако, обзиром да до водопада и назад имамо 5 km хода по уређеној стази, коју с лакоћом може прећи свако. Траса је веома лепа и надасве опуштајућа, а за опис који смо давали претходних година добили смо бројне примедбе да смо је подценили. На пола пута до водопада наилазимо на ливаду и већу дрвену кућу, поред које је извор. Место је савршено за предах. Успут су и два мала рударска окна, као и обиље сремуша. На овом снимку можете видети како изгледа цео пролазак стазе.

брчкање у водопаду Водопад Шушара 

По изласку из кањона Шушаре, спремамо се за повратак. До Београда нам предстоји два и по сата вожње и гранични прелаз. После овакве туре, троипочасовни пут не звучи страшно, али уме да оптерећује, када се прелази два пута у истом дану, чега смо овога пута ослобођени.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац за дневне активности и пешачки штапови, вода и храна за успут, одећа слојевита, примерена времену, заштита од ветра, сунца и могућих падавина; лични прибор и путне исправе (пасош).

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ: 130 € (превоз, смештај са доручком, рафтинг и улазнице за НП)

НАПОМЕНЕ:

  • У селима где боравимо не постоје мењачнице (најближа је у Оравици, где можемо свратити после границе).
  • У собама не постоји могућност припреме хране (кухиња), али постоји ресторан. Цена ручка је 27 леја (6 €), а вечере 22 леја (5 €). У хотелу примају евре (Овде можете видети курс).
  • За ову акцију није предвиђена велика група, тако да је број места ограничен и благовремено се пријавите.

 

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“). Пријављивање учешћа подразумева измирење аконтације у износу од 70 € и достављање података, неопходних за организацију (име и презиме, контакт и број пасоша).

Акцију реализују Гордана Атанасијевић

065 377 14 74, gordana@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Анинска дендротерапија (Румунија)

Јесен је шарена и зато се гледа, а тај ћилим топлих боја најлепши је где су шуме разноврсног састава. Анинске планине у Националном парку Семеник (Западни Карпати) су управо такве и зато је то предео где увек проводим одмор средином октобра, када те дивне, стасите шуме горе у бојама. Ове јесени, поделићу то са вама, а одабрала сам нешто што до сада нисте имали прилику да видите… Ако вам кажем да идемо у Долину воденица, како вам звучи? Питомо, идилично, можда и са Штрумпфовима. Али није, јер се ради о велелепној кањончини, дуж ко води стаза, чији делови представљају некадашњу уску пругу којом је тутњао Ћира. Када сам га прошла, питала сам се, ко ли је ту икада млео житарице, јер воденица заиста има – тридесетак (?!)

Након тог подухвата, следи опуштајућа шетња Анинским шумама, од језера до језера, након чега постаје кристално јасно зашто сам акцију назвала баш овако! Пролазак грандиозног Гарлишта и очаравајућа шетња кроз jeсење Анинско шаренило, дароваће вам утиске за памћење! Анинске планине су богате импресивним садржајима, тако да је ово тек почетак и за ту прилику одабрали смо оне области Националног парка Семеник, које су (званично) у најстрожијем режиму заштите. 

 

Субота, 20. октобар:

ПОЛАЗАК: тачно у 6:00 h са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Морате доћи десетак минута раније, како бисмо кренули на време, јер нас чека 4 и по сата вожње и гранични прелаз. Путујемо преко Панчева ка Белој Цркви и граничном прелазу код Калуђерова. Успутну паузу не правимо, кафу понесите. Румунија није у еврозони, тако да ћемо размену евра за леје обавити у Оравици (неће вам требати много, а курс је одприлике 1 : 4,62).

НАПОМЕНА: Молимо вас да током граничне процедуре при уласку у Румунију не излазите из возила и да седите на својим местима, јер је вршљање ван возила чест разлог дужег задржавања на граници.

Улазак у кањонТребало би да пре 12 h стигнемо до Гарлишта – села одакле улазимо у кањон истоимене реке, или Анине (оба назива се једнако употребљавају, a популаран је и као „Долина воденица“). Пролазимо га узводно, до рударског градића Анина, што значи да ћемо у првој етапи проћи онај најживописнији и најдинамичнији део кањона, где су дубоки лонци, пећине и водопади, а после је траса мирнија и равнија. После 2,5 km хода колским путем, улазимо у кањон. Од петог километра, нижу се пећина, водопад, извор и још један водопад (кањон сам прошла у новембру, али водопади нису имали воде). Нешто пре 11-ог километра излазимо из кањона на колски пут кроз Вучју шуму (Tilva lupului), којим ходамо још 2,5 km, до магистрале, где нас чека наше возило. Пролазак овог кањона садржи извесне специфичности на које морате рачунати:

  • маркације су врло ретке и НИКАКО се не смеју испустити из вида, јер има делова који се не могу проћи без да сте тачно на траси;
  • има неколико потеза где је у зиду кањона уклинчен ланац за придржавање. Мимо њих се не може другачије проћи, због чега је НЕОПХОДНО праћење ознака;
  • пролазак овог кањона захтева труд, али пре свега стрпљење, јер ће подухват трајати до мрака. По изласку из кањона, на шумском путу ће нас вероватно затећи вече и потребно је понети чеоне лампе;
  • хода се стазом и гажења воде нема;
  • понети довољно воде за пиће, јер је неизвесно хоће ли је бити на изворима које пролазимо (река је бистра, али није за пиће);
  • као и за друге сличне акције, битно је да ходате пажљиво, како се не бисте повредили.

А што се тиче лепоте кањона, он је заиста особен, моћан и чини да се осећате тако маленим, али и великим, када га прођете. Његов амбијент пружа снажан осећај непосредног споја са природом. Mотива за фотографисање ће бити на претек, јер ћемо га затећи у бакарном издању! Бројне су старе воденице, претежно њихови камени остаци, али и једна коју су рестаурирали. На овом снимку можете видети како изгледа пролазак Долине воденица од Гарлишта до Анине. Екипа са снимка је акцију извела касније, у новембру и пејсаж је знатно сиромашнији, али се зато добро виде детаљи, важни за пролазак и то ће вам бити од користи да се боље спремите. Иначе, овај кањон је под строгом заштитом.

Пред Анином, на путу нас чека комби, којим се одвозимо до комфорног, планинског хотела „Маргитас“, где вечерамо и ноћимо. Цена пансионске вечере је 25 леја (5,5 €). Није обавезно, можете јести и своју храну.

Недеља, 21. октобар:

После јучерашњег подвига, данас је планирано опуштање у виду шетње од језера Маргитас до језера Бухуи, кроз јесење шаренило прелепих Анинских шума! У 8:00 h, после доручка, напуштамо хотел. Цена пансионског доручка је 15 леја (3,5 €). Возило са стварима одлази на место где ће нас сачекати, а ми носимо само оно што нам је потребно за пешачење до 15 h. Иначе, ова област површине 255 ha ужива најстрожију заштиту у оквиру Националног парка.

Ходамо шумским путем подно Медвеђег врха (Culmea Ursilor) и пролазимо пећину Pestera Buhui, из које излази истоимена река. Ту су и pestera Cuptоare и трећа, безимена у коју понире река Бухуи, али су оне теже приступачне. За улазак у пећину Бухуи, неопходна је чеона лампа.

После 8 km хода, стижемо до језера Бухуи, чије је окружење идеално за ручак. Дрвене клупе и кућице, мали фудбалски терен, а мало дубље у тим шумама, на 640 m надморске висине извире Караш (област под строгом заштитом). Призор овог језера у јесењем издању је као фото тапет!

Након предаха, настављамо даље према Анини, ка нашем возилу које нас чека код једног ловачког комплекса, Ту је „опасан“ пас чувар, а преко пута, у ограђеном простору и неколико срна.

  

Полазимо. До границе имамо сат вожње, а по уласку у Србију, до Беле Цркве још 20 минута и aко стигнемо до 18:00 h направићемо паузу у ресторану „Клуб“. До 20 h крећемо за Београд.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина; одећа слојевита, примерена временским условима и чеоне лампе. Наравно, прво спакујте пасош! У хотелу нам је на располагању вечера и доручак, а за успут – храна из ранца.

НАПОМЕНА: у кањон се улази искључиво у гојзерицама!

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  40 €  за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата: превоз, смештај  и организационе трошкове.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ   и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија). Пријављивање подразумева достављање података неопходних за пут (име и презиме, број пасоша) и измирење аконтације у износу од 20 €.

                Акцију реализују:

         Гордана Атанасијевић        и        Немања Манчић

                  065 377 14 74                   064 878 78 78

                  gordana@serbianoutdoor.com                    nemanja@serbianoutdoor.com

 

Поглед на кањон Гарлишта и Могила са Височија

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Кањон Караша (Румунија)

Кањони…ти фасцинантни планински ходници који љубоморно заклањају лепоту реке која га је стварала, чији високо извијени зидови изазивају дивљење и увек буде жељу за природом. Масив Карпата има сијасет заносних кањона а кањон реке Караш један је од приступачних, што због стазе која се пружа целим кањоном, што због близине која омогућава да га прођемо у једном дану. Нека то буде дан кога ћемо се сећати, јер ово је најбоље време за одлазак у Национални парк Семеник – предворје величанствених Карпата… Иначе, кањон Караша је природно добро под строгом заштитом.

План пута је једноставан: полазимо у 6:00 h ујутро и стижемо на место са кога се спуштамо у кањон, пролазимо кањон Караша. Пролазимо га низводно, излазимо у Карашову и враћамо се натраг за Београд. Траса је дуга 9 km, не гази се вода, хода се стазом све време. Добро је имати гојзерице, или евентуално теренске патике са крампоном.

ПОЛАЗАК:  тачно у 6:00 h са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Пођите од куће на време и будете тамо 10-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Путујемо преко Беле Цркве, ка граничном прелазу код Калуђерова. Другим речима, до границе се возимо добра два сата. Не можемо знати колико ће трајати гранична процедура, али када пређемо границу, до места где стајемо и полазимо у кањон предстоји још сат и по вожње. Требало би да до 10:30 h стигнемо на место где напуштамо возило.

ВАЖНА НАПОМЕНА: молимо вас да током граничне процедуре не излазите из возила већ седите на својим местима.

Спуштамо се у кањон реке Караш и ходамо необележеном стазом до кањона; на даље је стаза обележена. На овом почетном делу правила колоне се априори морају поштовати, како не бисмо морали да се тражимо! Када се сви окупимо, полазимо кроз кањон. Нема потребе да газимо реку, осим ако неко баш хоће. Једна од две пећине је са друге стране реке и до ње би се морала прећи река, али нема потребе за тим. Ем није уређена, ем је прилаз изузетно стрм, ем је тај део тока Караша врло леп и без да је пећина ту 🙂

Настављамо даље низводно приближавајући се остацима утврђења, које ће нам указати да смо прошли пола кањона. и то онај најатрактивнији део где су лонци дубљи, река живописне боје, а орнаментика самог кањона раскошнија. Стаза постепено постаје мирнија. Последњу четвртину трасе карактерише присуство двеју пећина. Коначно, излазимо из кањона у Карашову, где нас чека наше возило. Ово велико, мирно село има крај пута и ресторан, где примају евре, а  мештани говоре српски 🙂 Ако ту будемо ручали, полазимо у 19 h.

НАПОМЕНА:  и ако траса није дуга (свега 9 km), пролазак кањона неће бити кратак и не смете га подценити. Нарочито почетни део, када улазимо у кањон. Будите стрпљиви, предивни утисци ће засигурно то надјачати! 🙂

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или трекинг патике са вибрам ђоном), мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од сунца, ветра и евентуалне кише, одећа слојевита примерена временским условима и чеона лампа.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.900 динара

1.800 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125-ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

gordana@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Ђердап, с румунске стране: Portile de Fier (Парк природе „Гвоздена врата“)

Оно што је Плиније давно записао „Magnum est stare in Danubii ripa“ (величанствено је стајати на обали Дунава, лат.), је непорециво и то добро зна свако ко је стајао на Штрпцу, Плочама, Ковилову, Соколовцу и многим другим величанственим видиковцима Ђердапа. Стојећи на њима, често смо се питали како ли је када се гледа оданде… Са Мироча смо сликали  уклесани лик дакијског вође, Дећебала; са Кошобрда се дивили вулканском врату Трескавца, вероватно чули и многе приче о „Три куле“, стени Бабакај, тако да је сазрело да вам то и покажемо.

  

И док са наше стране, обала Ђердапа има статус Националног парка на чијој територији нису евидентирана станишта мрког медведа, Румуни имају Парк природе Portile de Fier, што у преводу значи Гоздена врата, а отисци медвеђих шапа нису редак налаз… Али не брините, медведи су врло стидљиви. А доминираће Дунавска рапсодија… Овај програм се дуго крчкао до форме коју сматрамо оптималном за викенд, са више акције, мање вожње и правим упознавањем Парка Природе „Гвоздена врата“, у чему смо прошлог септембра успели у потпуности. Сада вам пружамо нешто другачији, освежен садржај 🙂

ДОБРО ДОШЛИ!

Субота, 22. септембар:

ПОЛАЗАК са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 и тачно у 6.00 h крећемо преко Ковина и Беле Цркве према граничном прелазу Калуђерово, а по уласку у Румунију, ка Дунаву и прво застајемо да изблиза видимо стену Бабакај. Поред легенди о њеном имену, стена је важна јер подсећа како је некада изгледао Дунав у својој клисури, по чему његов ток у овом делу и носи назив Гвоздена врата. Покушајте да замислите дно Дунава које је назубљено оваквим стенама. Многе од њих су парале површину Велике реке, чинећи да се вода ковитла као да кључа у казану. Биле су то воде по којима је најтеже било пловити, али то је дужа прича…

стена Бабакај, на почетку Ђердапске клисуре Дунав на графици из XVII века

А легенда чува сећање на прелепу девојку Данку, коју је из Беле Цркве, испрошену и верену, отео Керим – диздар града Голупца. Превео ју је у ислам и дао име Зејна. Лепа Зејна никада није заборавила свог вереника, племића из Беле Цркве, а ни он њу. Прерушен у коњушара Јошка запослио се код Керим-паше и једне ноћи украо своју Данку и са њом се дао чамцем преко Дунава. Са тврђаве је на њих отворена ватра и рањени Јошка је своју љубав бацио у Дунав, речима: ‘Носи водо, да нема ниједном!’. Кад је хтео да скочи за њом у чамац упаде Керим и уби га. Турци су Зејну разапели на стену насред Дунава и гледали како јој гавран вади очи вичући ‘Баба, кај се!’ И данас, кад фијуче кошава, дижући таласе који се разбијају о стену Бабакај, стари верују да ветар носи њен вапај…

Потом настављамо пут уз Дунав, све до полазне тачке успона на Трескавац (Varful Trescovat 755 m). Ова маркантна вулканска купа у Румунском Парку природе Гвоздена Врата (Parcul Natural Portile de Fier), лежиште је терогених вулканита и упадљива је са обе Дунавске обале. Ходамо по релативно каменитом терену, стазом солидног успона, тако да и поред чињенице да је кратка, до врха ће нам требати три сата лаганог корака. Задржавамо се пола сата, како бисмо мало одморили пред лепим пејсажима и фотографисали. Укупна дужина трасе износи 10 km, са успоном од 670 m.

Ђердапска клисура, место стварања… На месту најстарије европске цивилизације, тече река за чије кањонске литице стручњаци кажу да су „геолошки буквар Балкана“. Преко пута Лепенског Вира, издиже се преживели, мумифицирани сведок времена када људска нога још није ходала земљом. Геолози његов облик називају енглеском речју “neck“ (врат), јер кажу, да је то некада био вулкан. Да не лицитирамо лаички стратиграфијом, радије запажамо да силуета ове чудновате вулканске купе лако заокупља пажњу сваког посматрача. А како је на врху једног палео кратера, није тешко сазнати, обзиром да је до њега потребно пешачити свега 5 km, што ову акцију чини приступачном свим категоријама љубитеља природе. Силазак је исте дужине. Завршни део успона је израженији, док се део спуста пружа преко крушљивог земљишта. Ако томе додамо и чињенице да је сам врх стеновит, као и да се, поред колских путева, крећемо претежно шумским стазама, јасно је да се ради о терену који захтева гојзерице! Понесите довољно воде, јер на извор наилазимо тек после врха, негде на пола спуста.

„Гледајући из Лепенског вира, поглед као магнет привлачи моћни врх Трескавац с румунске стране, који се одвајкада у народу користи као својеврстан календарски „инструмент“.

Истраживачи, архитекта Христивоје Павловић и др Александра Бајић су кренули трагом локалног предања да се на летњу дугодневицу сунце „два пута рађа“ на Лепенском виру. У праскозорје први сунчев зрак као сноп рефлектора накратко блесне крај левог бока Трескавца, а затим клисура поново утоне у сумрак.

Сунчеви зраци иза брда потом праве ореол око његовог тамног троугла, а врхунац природног спектакла је кад сунчев круг „искаче“ тачно на врх Трескавца где засија као огромно око.“ – Б. Субашић,  новости.

Стаза којом се спуштамо избија директно на магистрални пут где нас чека наше возило. Одвозимо се у Свињицу где нас чека заједничка вечера и смештај у домаћој радиности… Овај део организације знатно је помогао предусретљиви  градоначелник Никола Кулић , што уопште није чудо, обзиром да 93 % становништва овог предела чине Срби, тако да споразумевање са домаћинима не треба ни најмање да вас брине 🙂 Важно је да легнемо раније, пошто је сутрашњи програм врло садржајан и као такав захтева време.

Недеља, 23. септембар:

Данашњи богат и шаролик план намеће потребу раног устајања. После доручка, напуштамо своје собе и у 7:30 h полазимо према кањонском делу Ђердапа, Малом Казану. Али, пре тога, на свега 5 km после Свињице, тачно преко пута Доњег Милановца, наилазимо на остатке средњевековног утврђења Три куле. Тачно преко је Доњи Милановац, а поред амонита и казанске лале, Три куле су на амблему Парка природе Portile de Fier. Проћићемо поред њих, али од прошле године им је немогуће прићи, јер је дека оградио повртњак и тиме онемогућио прилаз.

Високе по 10 m, у форми троугла са врхом окренутим ка Дунаву, ове куле су саграђене у XV веку са циљем да се заустави отоманско ширење према западу. Након изградње хидроцентрале једна је потопљена и може се видети само током ниског водостаја (у пролеће), док друге две још увек пркосе времену, с тим што је трећу знатно оштетио лед током зиме 1924. године.

 

Стижемо пред кањонски део Гвоздених врата – Мали Казан. Управо је ту Дунав најужи и најдубљи у читавом свом току. У зависности од водостаја, дубок је око 90 m, а растојање између обала око 100 m. Овде је и полазнa тачкa наше прве данашње пешачке трасе – Чукарул Маре Понићова, која се пружа до рубова Малог Казана са кога се пружају величанствени видици (означено их је седам!).

Траса је дуга 4,7 km са око 150 m успона, али је немојте подценити само зато што је кратка; рачунајте на природу кречњачког терена (обавезне гојзерице!).

Најужи део Дунава - улазак у Велики Казан поглед са Чукарул Маре

По спусту, настављамо вожњу пролазећи Дубову и одвозимо се према Великом Казану, другом Ђердапском кањону и пењемо на врх и прелеп видиковац Чукарул мик, шетном стазом укупне дужине 3,8 km са 285 m успона и предивним погледом на казане и Штрбце са наше стране.

поглед са Чукарул Мик приказ трасе

„Отежавајући фактор“ успона на обе трасе биће чињеница да ће прелепи крајолици вабити фотографске страсти. Све можемо постићи, али да не губимо из вида временски оквир. Јер, ако желимо све да видимо и вратимо до поноћи, темпо кретања мора бити одлучнији!

Иначе, када је реч о Ђердапским стенама, морамо да истакнемо ендемску врсту: банатску, или казанску жуту лалу (Tulipa hungarica), која их краси и са наше стране, али су је Румуни ставили на амблем овог Парка природе. Заштићена је законом и расте на стрмим и сунчаним падинама Казана. Цветови су јој искључиво жуте боје и красе ову величанствену клисуру током априла. Њена појава је јединствена и расте још само на Мехединци планинама. У литератури је први пут спомиње В. Борбас 1884. године, а постоји и подврста Tulipa hungarica undulatifolia која расте у Gura Vaii и Valea Oglanicului.

А у Великом Казану је и пар знаменитости које ћемо посетити пре него се одвојимо од Дунава, по спусту са Чукарул мик. На самој обали Дунава је манастир Мракоња са црквом посвећеној Светом Илији.

Застаћемо 20-ак минута ради посете манастиру, а потом одлазимо километар даље до стене са уклесаним ликом Децебала –  мотив који смо много пута мерачили са наше стране (а направио га је наш човек! 🙂 )

Децебал је последњи краљ Дачана који је владао у раздобљу од 87. до 106. године. После готово једног века неслоге, ујединио је дачанска племена и дуго је успешно одолевао римској експанзији. Али, и поред све упорности, није се могао одупрети
надмоћнијој војсци цара Трајана, која је у два наврата продрла у земљу Дачана. После пада дачанске престонице, Децебал је наставио отпор на северу земље. Након што је био опкољен, извршио је самоубиство. Тиме је нестала и самосталност Дачана, а њихова земља постала је римска провинција Дакија.

Децебалово право име је било Диурпанеј, али је након победа у ратовима током 84—85. године против Римљана, назван Децебал што вероватно значи „снага Дачана“ (balus је изведено из индоевропског корена *бал што значи снага и Деце што је вероватно генитив множине речи Даци, а у преводу би значило Дачана или од Дачана).

У савременој Румунији, где се Дачани сматрају прецима данашњих Румуна, Децебал је због своје дуготрајне, упорне и већим делом успешне борбе против освајача добио статус националног хероја, те му је посвећен велики број књижевних и уметничких дела. Међу њима се истиче спектакуларни историјски филм Дачани Сергиуа Николескуа из 1966. где је Децебалов лик тумачио Амза Пелеа. Децебалово самоубиство је такође 2005. реконструисано и у другој епизоди британске играно-документарне серије Life and Death in Rome. Његов портрет великих димензија, уклесан је на једној стени на румунској страни Ђердапске клисуре, у Казану.

Након кратког разгледања скулптуре, ка граничном прелазу, до кога предстоји сат времена вожње. После граничних процедура, чије трајање не можемо да предвидимо, од Београда нас дели 2 сата вожње и успутну паузу ћемо уприличити само по потреби. Због ових ствари, изузетно је важно да се држимо предвиђене сатнице и будемо агилни. Ујутро ћемо имати о томе кратак брифинг, како бисмо успешно испунили дан, као што програм предвиђа. Држећи се плана, уз регуларно задржавање током преласка границе, у Београду смо најкасније до поноћи.

  Казани, гледани са врха Чукарул Мик

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина; одећа слојевита, примерена временским условима, купаћи и пешкир (чисто да се нађе, ако пожелите да се бућнете). Наравно, прво спакујте пасош! Храна из ранца.Велики Казан (фото: Александар Вељковић)

НАПОМЕНА: наведене трасе нису превише тешке, али вас молимо да имате у виду да ћемо имати енергичан темпо. Моћићемо да уживамо у призорима, фотографишемо, али без прекомерног, беспотребног развлачења. Гојзерице су обавезне!

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  50 €  за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

За ову акцију се не планира велика група.

Котизација обухвата: превоз, смештај, вечеру у суботу и организационе трошкове.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ   и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија)

НАПОМЕНЕ: 

  • у Свињици не постоји мењачница, а у Румунији не примају евре, тако да ћемо у по преласку границе у Молдови разменити новац
  • пријављивање подразумева обавезно измирење аконтације у износу од 30 €

Акцију реализују:

   Гордана Атанасијевић        и       Александар Радовановић

                                            065 377 14 74                 063 555 966

                 gordana@serbianoutdoor.com                 aca@serbianoutdoor.com

Трескавац Дећебал www.putokaz.me

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Шест врхова Вршачких планина

Kада се спомену Вршачке планине, људи углавном помисле следеће: „Ах па то је оно брдашце изнад Вршца на коме се налази кула и одакле лете параглајдери, па то је тако лаган и миран излет…“

Међутим, за све оне који не знају, Вршачке планине су такође познате по томе што се ту налази највиши врх Војводине – Гудурички врх (641 мнв), по планинарском дому на Широком билу које је омиљено стециште великог броја посетилаца, по чувеним виноградима који дају одличне сорте грожђа и још боље вино, али и по „Вршачкој трансверзали“ у укупној дужини од 39 км чији ћемо један добар део (вероватно и најатрактивнији) обићи током ове акције. У плану је обилазак 6 (и словима шест) врхова Вршачких планина што ће сваког учесника уверити у нашу тврдњу да ова планина није нимало наивна и да итекако може бити један добар планинарски залогај.

На Гудуричком врху изнад облака

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо преко Панчева и Владимироваца, па стижемо до Вршца правећи једну кратку успутну паузу за јутарњу кафу. Одмах настављамо даље до села Мало Средиште и манастира Средиште (који не посећујемо због краткоће дана, а хоћемо да максимално искористимо време у природи) одакле почиње наша акција.

Идемо прво кратко макадамским путем, а затим стазом кроз шуму и пењемо се на Гудурички врх (641мнв). На врху је направљена кула-видиковац одакле се види добар део Војводине као и суседне Румуније (надамо се да ћемо имати среће и да ће бити леп и бистар дан).

Манастир Средиште Видиковац Јеее - освојен највиши врх Војводине!

Спуштамо се затим истом шумском стазом до макадама, али одмах настављамо на другу шумску стазу и преко долине Кулмеа Маре идемо према врху Каменарица (393 мнв) и суседним Хајдучким стенама. Са Хајдучких стена имамо одличан поглед на Широко било (место где се налази познати планинарски дом) и ту правимо кратку паузу.

Кулмеа Маре Хајдучке стене

Враћамо се натраг преко Каменарице и крећемо на успон према трећем врху предвиђеном за обилазак – Лисичјој глави (590 мнв). Са Лисичје главе имамо одличан поглед у правцу југа и запада, као и на оближњи Ђаков врх и Вршачку кулу па и ту правимо малу паузу.

Поглед на Ђаков врх и Вршачку кулу

Настављамо даље веома кратко пратећи маркирану стазу, али је убрзо напуштамо и скрећемо на терен на којем стазе практично ни не постоје и идемо на два мање позната врха ове лепе планине: прво на Средњи Лисичји (неко га зове и Безимени) врх – 570 мнв, па онда на Мачију главу – 514 мнв. Све време идемо кроз густу шуму, а после Мачије главе нас чека спуст према Шумаревој кући која је још један познати локалитет Вршачких планина.

Према Мачијој глави Код Шумареве куће

Акцију настављамо даље макадамским путем у правцу одмаралишта Црвени крст где се на пола пута одваја шумска стаза која нас води на последњи врх за овај дан – Ђаков врх (449 мнв). Ко не буде желео да посети и њега (тј. уколико већ осећа умор), може наставити макадамом и сачекаће остатак групе код одмаралишта. Са Ђаковог врха имамо одличан поглед на Вршачке винограде као и на суседну Вршачку кулу, а у случају да се цела тура одужи, онда ћемо видети и прелепи залазак Сунца. Одатле се другом стазом враћамо на макадам којим убрзо стижемо до Црвеног крста.

Залазак Сунца са Ђаковог врха

До овде ћемо скупити укупно 15-16 км пешачења са око 1050 м успона, што је мора се признати сасвим респектабилно за једну „мирну и лагану планину“ у војвођанској равници. Ако буде било заинтересованих, а наравно и ако буде било времена, можемо да пређемо још додатних 2 км низбрдо рекреативном стазом преко Вршачке куле све до некадашње „Славишине кафане“ где ћемо коначно и завршити акцију. Ко то не буде желео, превешће се нашим возилом тај део пута, па ћемо онда сви заједно да се спустимо до Вршца да се окрепимо или да обиђемо град , а о свему ћемо се договорити на лицу места.

С обзиром на читав план ове акције, потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо су углавном шумске и гребенске стазе, као и нешто мало макадама на почетку и на крају.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне и штапови по потреби, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита, примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.300 дин.

1.200 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (вероватно до 22 часа, можда и раније).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца
063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

НП Нера – Ђавоље језеро, Lacul Dracului (Румунија)

Ова појава вреди сваке стопе! А како су необичне природне појаве увек инспирација за испредање легенди, ни ова није изузетак. А она говори како је ово необично језеро добило назив. Једном давно, један мудри чобанин је чувао овце крај Нере, када је пред њега искочио човечуљак са рибом у руци и изазвао га на опкладу. Да би надмудрио непознатог човечуљка, морао је да испече рибу без ватре, у чему је и успео, помоћу струна испредених од вуне. Човечуљак се разбеснео пропавши у земљу, у којој остаде ово језеро, а чобанин схвати да је то био сам Ђаво, те тако језеру даде име.

Отвор пештере јутарња рефлексија 

Обзиром на карактеристике стазе и њен нагиб, направили смо оптималну трасу за долазак до овог необичног, тајновитог језера. Спуст изражен бројем, довољно говори о томе каква је. И ако уређена, чиста и обележена, она води кроз шуму, која је заклања од директног сунца, тако да ћемо је на одређеним местима прелазити врло лагано, јер је изразито стрма. Долазак до језера је нешто што захтева довољно времена, због чега је потребно одвојити дан.

Путоказ близу нашег кампа шумска стаза ка Ђавољем језеру Сремуш у јуну :-)

ПОЛАЗАК:  у суботу, тачно у 6.00 h са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Морате доћи 15-ак минута раније како не бисмо каснили у поласку.  Путујемо преко Панчева, Ковина и Беле Цркве ка граничном прелазу иза Калуђерова. Пут до полазне тачке за ову трасу је дужи него када се иде на Беушницу, или Шушару, а прелазак границе, увек узима данак у драгоценом времену, тако да током поласка нећемо правити успутне паузе; понесите кафу, а остало већ по потреби. При повратку ћемо имати кратак предах у Белој Цркви.

Пештера Ђавоље језеро Pestera Lacul Dracului у

Наравно да рачунамо на неопходност времена за фото-сесију. Иако је најбоље време за фотографисање ове предивне прородне манифестације јутарње, верујемо да ћете понети на својим картицама лепе снимке.

  

Наставак трасе је другачији и мало лакши. Након разгледања Ђавољег језера и пећине, излазимо/пењемо се из депресије у којој се оно налази и настављамо шумском стазом до висећег моста, којим прелазимо Неру. Даље ходамо дуж њене обале, поред бројних шљунковитих спрудова, до места где нас чека комби. Чим се сакупимо, пресвучемо, полазимо натраг, а паузу правимо у Белој Цркви. Време стизања у Београд одређује трајање преласка границе и било би оптимално да то буде до поноћи.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, штапови, мали ранац са водом и храном током пешачења, одећа прилагођена терену и временским условима (заштита од евентуалних падавина), пресвлака, батеријска лампа и документа (не заборавите пасош!).приказ трасе на топо карти

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

2.100 дин

2.000 дин  –  за чланове Клуба са плаћеном чланарином

Путује се искључиво комбијем, тако да је број места ограничен. Право учешћа имају искључиво чланови, као и они у процесу учлањења (тј. они који су већ учествовали у нашим акцијама).

ПРИЈАВЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Ово је акција на чији ток би умногоме могла да утиче синоптичка ситуација, те ако прогноза буде кишна (константно изнад 4 mm), биће одложена за недељу дана.
  2. Имајте у виду да је прелазак границе процес чије трајање не можемо да предвидимо. Важно је да лепо проведемо дан и остваримо акцију како програм приказује, без оптерећивања мање важним детаљима. Ако Вам је сутрашњи дан радни, немојте ићи, природа је верна, сачекаће Вас други пут, када будете растерећени 🙂
  3. Молимо све заинтересоване да приликом пријављивања доставе комплетне податке (име, презиме, број пасоша и контакт телефона и е-адресу) и то искључиво путем мејла. На тај начин ће ваше пријаве бити уредно евидентиране, а у списак учесника бићете уписани након измиривања аконтације у износу од 1.000 динара.

 Акцију реализује КАУП тим

оffice@serbianoutdoor.com

065 3771 474

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

НП Домоглед, долина реке Черне (Румунија)

Јужни Карпати се протежу кроз Румунију и Источну Србију. У Румунији се још називају Трансилванијски Алпи и чине границу покрајина Влашке и Трансилваније. Њихов највиши врх је Молдовеану. Черна је река која извире у Средњим Карпатима и улива се у Дунав, који се пробија између Румуније и Србије, чинећи Ђердапску клисуру. Масив Карпата се завршава у источној Србији и на њих се наставља Стара Планина. Река Черна пролази кроз Национални парк Домоглед, где је усекла своју долину између планина Годеану и Черне са једне и Валканулуи и Мехединци са друге стране.

  

Петак, 19. мај:

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125, тачно у 16:00 h. Путоваћемо Ђердапском магистралом и уз краће успутне паузе, на нашем одредишту ћемо бити око 23 h. Сместићемо се у пансиону Думбрава. Постоји могућност спавања и у сопственим шаторима.

Субота, 20. мај:

Шетња овог дана ће започети у 7.30 h. Непосредно крај пансиона крећемо да пратимо кањон реке Тасне, а потом излазимо на стеновити гребен дужине 3 km који доминира овим делом долине. На том делу се налази и један од значајнијих врхова планине Мехединци, а то је Пиетреле Албе 1335 m или Бела Стена. Дужина стазе незнатно прелази 20 km, а висинска разлика у пењању 1100 m и силаску 1100 m.

Недеља, 21. мај:

И овог јутра у исто време крећемо из пансиона, али овога пута на другу страну, на планину Черну. Лаганом стазом od 2,5 km сa 400 мнв. ћемо доћи до предивног водопада Вантуратоареа. Један је од највиших у Румунији и сигурно најлепших са 45 метара висине слободног пада налази се на речици Огашул Слачини. Даље ћемо наставити ка једном видиковцу са којег се пружа поглед на читаву долину и језеро које се формирало подизањем бране на реци Черни.

За Београд ћемо кренути око 15 h, где би требали стићи до 23 h.

ОПРЕМА:  гојзерице, штапови за ходање, мали ранац са водом и храном, заштита од ветра и евентуалних падавина; одећа прилагођена временским приликама, батеријска лампа.

Не заборавите пасош, прво њега спакујте!

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

3.100 дин + 20 €

3.000 дин + 20 € за чланове са измиреном годишњом чланарином

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Алцију реализује Ненад царевић:

064 684 01 37

nesa@serbianoutdoor.com

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Карпатски висови – Царку (2190 m)

Јужни Карпати, са својих десетак гребена чији врхови прелазе 2000 метара, сигурно су најпопуларнија дестинација за планинске авантуристе у Румунији. Ове монументалне планине огромном површином коју заузимају пружају прилику и за праве, вишедневне пешачке пустоловине под пуном опремом, а ми вас овога пута водимо на Царку, најзападнији врх Јужних Карпата виши од 2000 метара, и уједно најближи такав Београду. Биће то сјајан, лагани увод у карпатско високо горје за све оне који са њиме немају довољно искуства, и прилика да са озбиљне висине обухватите погледом бескрајне гребене који се пружају даље ка истоку, распаљујући машту новим идејама и пустоловним жељама.

Царку је пред нама - ово је успон који треба савладати од језера Кунту

Царку је пред нама – ово је успон који треба савладати од језера Кунту

Иако висок нимало наивних 2190 метара, Царку је један од лакших високогорских успона у Карпатима. Близина асфалтног пута, односно чињеница да се налази на периферији огромног пространства дивљине које се наставља ка истоку преко венца Годеану и Ретезат планина, чине га доступним чак и за једнодневне излете, без потребе ношења опреме за вишедневну пешачку експедицију са собом.

Језеро Кунту - ту ће нам бити камп

Језеро Кунту – ту ће нам бити камп (ту кунтамо – лако за памћење 🙂 )

На његовом североисточном прилазу налази се лепа тачка са које се може кретати у завршни поход – језеро Кунту, где постоји и истоимени планинарски дом (у којем смо успели да обезбедимо одређени број лежајева за учеснике акције по цени од 15 леја, која није урачуната у котизацију, односно плаћа се на лицу места). Ово језеро, смештено на око 1600 м надморске висине, уједно је и граница између шумског и појаса пашњака, а простор око језера пружа и добре услове за камповање. Раскошне, доминантно четинарске шуме на путу до језера, пуне су гљива и разноврсног планинског цвећа, а кажу да је ово и једно од највећих станишта медведа у Карпатима (без бриге, још није забележено да су на овој стази меде узнемиравале планинаре). Ево како ће изгледати наш опуштен високогорски викенд

DSC_9968 DSC_7873
DSC_7857 DSC_7777

Сатница пута
13.08.2016.

Полазимо из Београда са паркинга испред клуба (Устаничка 125 ц) у 6:00. Границу прелазимо код Беле Цркве (прелаз Калуђерово) и на путу према Царкуу правимо краћу паузу на прелепом водопаду Бигар, који се налази на северном ободу националног парка Нера-Беушница:

Одатле продужавамо преко Борлове према превоју између Царкуа и врха Мунтеле Мик, где напуштамо аутобус и крећемо лепом шумском стазом по гребену ка језеру Кунту. Очекивано време пристизања до ове, полазне тачке пешачења, је око 14:00. До кампа поред језера Кунту имамо пар сати лаганог хода. Када стигнемо постављамо логор, спремамо чорбицу и дружимо се у природи док нас не сустигне сан. Ходаћемо лагани, јер ће камп опрема (шатори и вреће за спавање) до логора бити пребачени теренским возилом.

14.08.2016.

Будимо се у 7:00, доручкујемо, и до 8:00 са минимумом терета крећемо на успон (главнина ствари може остати поред језера, јер се ту враћамо, а наши људи који не иду на врх ће чувати ствари). Када се око 15:00 вратимо са врха таман ће нас сачекати топао ручак, а затим пакујемо опрему и продужавамо до нашег превоза, који ће нас вратити у Београд до поноћи.

DSC_7805

Потребна опрема

За овај излет потребна вам је опрема за високогорске успоне, што значи пре свега квалитетна, издржљива обућа погодна и за кретање по каменитом терену (добре гојзерице или јаке трекинг патике, не неке патикице за одлазак на плажу). Препоручљиво је и да имате штапове за ходање, а кишна кабаница и заштита против ветра је чак и у летњим условима пожељна мера предострожности на вишим планинама.

Уколико сте се определили за камповање, подразумева се и да ћете имати сопствени шатор (или договорено место у нечијем шатору), подлошку и врећу за спавање. Иако храну у логору (вечеру у суботу и ручак у недењу) ми припремамо, потребно је да имате сопствени прибор за јело (посуду, кашику, виљушку и нож). Ако бисте радије да преспавате у планинарском дому него у шатору, није лоша идеја да, због скромних услова смештаја, ипак понесете сопствену врећу за спавање.

DSC_7889 DSC_9996

Техничка и кондициона тежина успона

Ово свакако не спада у теже успоне у Карпатима (ни кондиционо ни технички), али један успон на којем треба савладати чак неких 900 м висине свакако не треба потценити. Додуше, ми смо излет тако конципирали да ће се трећина овог успона превалити првог, а две трећине другог дана, чиме ће овај излет постати доступан и за људе просечне кондиције и нешто слабијег темпа. Стаза до језера Кунту је већим делом солидан шумски пут, местимично помало нераван и каменит, али свакако из песпективе пешака лак (и успон је веома постепен). Друга половина стазе, од језера Кунту до врха, осетно је стрмија од прве, и представља комбинацију кретања преко пашњака и каменитим колским путем ка метеоролошкој станици на врху. Иако тежи од првог, ни за овај део не сматрамо да је особито тежак нити да тражи ишта више од просечне физичке кондиције и планинарског искуства. Ниједан сегмент успона на Царку не подразумева коришћење ужарије или било каквих техничких помагала, тако да ризичних делова, у летњим условима, нема.

Котизација (урачунати су чорба у суботу и ручак у недељу)

4.100 динара
(100 динара мање за оне који су измирили чланарину)
Резервација је валидна уз уплаћену аконтацију од 2000 динара

Акцију реализују:

Александар Вељковић
sale@serbianoutdoor.com

Гордана Атанасијевић
gordana@serbianoutdoor.com

Напомена: Молимо да пријављивање вршите искључиво путем пријавног формулара испод. Током јула и прве половине августа организатори ће бити готово све време на терену ван Београда (један део тог времена и ван Србије), тако да су изгледи да их можете добити телефоном минимални (притом и ако успете да их добијете неће бити у могућности да телефонским путем евидентирају вашу пријаву). Након послате пријаве, неко од организатора ће вам се благовремено јавити са даљим инструкцијама.

водопад Бигар је посебна посластица на путу до Царкуа :-)

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

КАПИЈА КАРПАТА – Мехединци планине и бања Херкулане

Када од бање Херкулане кренемо узводно прелепом, 80 km дугом долином реке Cernei (Црне реке), раскошна природа која нас окружује оставља без даха – атрактивне кањонске литице са којих се обрушавају водопади, безброј поточића који се кроз минијатурне кланце сливају са шумовитих падина Мехединци планина с десне и Годеану планина и неколико језера стварају утисак да смо ушли у једно чаробно царство дивљине, које нам лагано разоткрива своје тајне. Ова долина на неки начин представља капију Јужних Карпата, предворје огромног простора високих планина величанствене лепоте. На овом излету ми вас водимо у обилазак њених најлепших делова.

Шта ћемо све обићи за два дана?

  • водопад Вантуратоареа, један од најатрактивнијих и највиших у јужним Карпатима
  • кланце Коркоајеи и Теснеи
  • термалне базене бање Херкулане
  • Варфул Стан, 1.466 м високи, највиши и најатрактивнији врх Мехединци планина
Водопад Вантуратоареа Кланац Коркоајеи
Бања Херкулане Варфул Стан

За смештај су нам на располагању две опције – удобне собе мотела Думбрава (доплата 12 евра) или камповање у оближњем кампу поред реке (цена 5 леја, односно 1.1 евра по шатору, плаћа се на лицу места).

Мотел Думбрава

Мотел Думбрава

ПЛАН ПУТА

Субота, 7.5.2016.
Полазимо са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 6:00. До бање Херкулане, са краћом паузом на Лепенском Виру, уз прелазак Румунске границе на Ђердапу, путујемо око 6 сати. Уз краће задржавање у центру бање Херкулане ради размене новца до мотела Думбрава стижемо између 12 и 13 h. Након распоређивања по собама (они који су се определили за хотелски смештај) ручамо (било храна из ранца, или ручак у ресторану хотела Думбрава), а затим крећемо у шетњу до водопада Вантуратоареа.

Cascada VanturatoareaCascada vanturatoareaCascada Vanturatoarea

Tesnac TesneiИако је траса дуга тек око 2,5 км (у једном смеру), с обзиром на чињеницу да се савлађује чак неких 400 метара успона, треба је озбиљно схватити. Очекивани повратак са водопада је до 17 h. До краја дана можете изабрати једну од две опције – купање на термалним базенима 7 Izvoare (седам километара удаљеним у смеру бање, превоз нашим минибусом), или пролазак теснаца Теснеи (до краја теснаца има 4,5 км, мада се не мора ићи до краја – повратак је истим путем). По повратку организујемо дружење у кампу уз вечеру уз логорску ватру, а ко жели може да вечера и у ресторану мотела Думбрава.

Недеља, 8.5.2016.
Будимо се око 7 h, доручкујемо, пакујемо и спремамо за полазак у 8:30 h. Возимо се неких 30 км узводно долином реке Чернејдо полазне тачке за обилазак чувеног минијатурног кањона Коркоајеи. Шетња уређеном стазом кроз овај кањон је кратка, свеукупно са повратком не прелази 2,5 км, али је изузетно атрактивна. Очекујемо да ћемо обилазак кањона завршити до 10:30 h, а затим се враћамо у минибус и упућујемо ка полазној тачки успона на Варфул Стан.

Cheile CorcoaieiCheile CorcoaieiCheile Corcoaiei

Cheile Corcoaiei

Укупна дужина трасе успона на Варфул Стан је 11 км, и не враћамо се истим путем, већ нас превоз дочекује на крајњој тачки силаска, у долини реке Чернеј. Иако смо се определили за лакши смер, ово ипак није траса за почетнике. Кренућемо са надморске висине од око 900 м, што значи да нас чека неких 550 м успона, након чега следи 1.050 м лепог, веома атрактивног спуста.

Varful StanVarful Stan

Varful Stan11781628_854089094698441_8080410322906210599_n

Као што и са фотографија можете видети, ова траса са својим крашким тереном у многим елементима подсећа на успоне на планине попут Ртња или Бељанице, пружајући обиље лепих видика и експонираних гребенских деоница, а погледи само пуцају на атрактивне гребене виших Годеану и Ретезат планина. Све у свему празник за очи и душу сваког правог љубитеља природе 🙂

Varful StanVarful Stan

Varful Stan

Очекивано време завршетка успона на Варфул Стан је 18 h, након чега нас дочекује наш превоз и враћа за Београд, где ћемо стићи око поноћи.

ОПРЕМА:  гојзерице, штапови за ходање, мали ранац са водом и храном, заштита од ветра и евентуалних падавина; одећа прилагођена временским приликама, батеријска лампа, опрема за базен.

НАПОМЕНE: Због природе акције и терена ићи ће мања група – обезбедите место на време!

С обзиром да путујемо у иностранство, неопходно је да поседујете важећи пасош (приликом слања пријава молимо да нам пошаљете број пасоша).

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

4.400 дин + 12 € (за ноћење у мотелу)
или
4.400 дин + 1,1 € (за ноћење у кампу)

за чланове клуба износ котизације је нижи за 100 дин

DSC_2031Молимо да ПРИЈАВЉИВАЊЕ извршите путем формулара на крају ове најаве, а додатне информације можете добити путем доле наведених бројева телефона или електронске поште, као и средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“ – ако користите Google мапе, довољно је да у претрагу укуцате КАУП или Клуб Активних Уживалаца Природе )

Акцију реализује
Александар Вељковић

064 441 6329 (у случају недоступности пробајте +40 73 778 1669, али је најсигурнија комуникација путем електронске поште)

sale@serbianoutdoor.com

Varful Stan

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ПРОЈЕКЦИЈА: Карпати

Карпатски венац одликују невероватне лепоте, пространства и висине, а ове године део тога нам је на располагању у овогодишњем календару активности. Прича о Карпатским авантурама пасионираног заљубљеника Карпата, Саше Вељковића биће прилика да сазнате и видите неке од куриозитета које красе ове предивне планине, као и да се детаљније упознате шта је од свега тога ове године спремљено за нас!

Улаз је слободан, добро нам дошли! 🙂

ПРОЈЕКЦИЈА: Карпати

Карпатски венац одликују невероватне лепоте, пространства и висине, а ове године део тога нам је на располагању у овогодишњем календару активности. Прича о Карпатским авантурама пасионираног заљубљеника Карпата, Саше Вељковића биће прилика да сазнате и видите неке од куриозитета које красе ове предивне планине, као и да се детаљније упознате шта је од свега тога ове године спремљено за нас!

Улаз је слободан, добро нам дошли! 🙂

Шест врхова Вршачких планина

Kада се спомену Вршачке планине, људи углавном помисле следеће: „Ах па то је оно брдашце изнад Вршца на коме се налази кула и одакле лете параглајдери, па то је тако лаган и миран излет…“

Међутим, за све оне који не знају, Вршачке планине су такође познате по томе што се ту налази највиши врх Војводине – Гудурички врх (641 мнв), по планинарском дому на Широком билу које је омиљено стециште великог броја посетилаца, по чувеним виноградима који дају одличне сорте грожђа и још боље вино, али и по „Вршачкој трансверзали“ у укупној дужини од 39 км чији ћемо један добар део (вероватно и најатрактивнији) обићи током ове акције. У плану је обилазак 6 (и словима шест) врхова Вршачких планина што ће сваког учесника уверити у нашу тврдњу да ова планина није нимало наивна и да итекако може бити један добар планинарски залогај.

На Гудуричком врху изнад облака

ПОЛАЗАК: окупљамо се на паркингу испред центра „Сава“ и полазимо тачно у 06:00 часова. Скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо преко Панчева и Владимироваца, па стижемо до Вршца правећи једну кратку успутну паузу за јутарњу кафу. Одмах настављамо даље до села Мало Средиште и манастира Средиште (који не посећујемо због краткоће дана, а хоћемо да максимално искористимо време у природи) одакле почиње наша акција.

Идемо прво кратко макадамским путем, а затим стазом кроз шуму и пењемо се на Гудурички врх (641мнв). На врху је направљена кула-видиковац одакле се види добар део Војводине као и суседне Румуније (надамо се да ћемо имати среће и да ће бити леп и бистар дан).

Манастир Средиште Видиковац Јеее - освојен највиши врх Војводине!

Спуштамо се затим истом шумском стазом до макадама, али одмах настављамо на другу шумску стазу и преко долине Кулмеа Маре идемо према врху Каменарица (393 мнв) и суседним Хајдучким стенама. Са Хајдучких стена имамо одличан поглед на Широко било (до кога долазимо касније у току дана) и ту правимо кратку паузу.

Кулмеа Маре Хајдучке стене

Враћамо се натраг преко Каменарице и крећемо на успон према трећем врху предвиђеном за обилазак – Лисичјој глави (590 мнв). Са Лисичје главе имамо одличан поглед у правцу југа и запада, као и на оближњи Ђаков врх и Вршачку кулу па и ту правимо малу паузу.

Поглед на Ђаков врх и Вршачку кулу

Настављамо даље веома кратко пратећи маркирану стазу, али је убрзо напуштамо и скрећемо на терен на којем стазе практично ни не постоје и идемо на два мање позната врха ове лепе планине: прво на Средњи Лисичји (неко га зове и Безимени) врх – 570 мнв, па онда на Мачију главу – 514 мнв. Све време идемо кроз густу шуму, а после Мачије главе нас чека спуст према Шумаревој кући (још један познати локалитет Вршачких планина). Од Шумареве куће имамо још мало до планинарског дома на Широком билу где правимо још једну паузу.

Према Мачијој глави Код Шумареве куће

Акцију настављамо даље макадамским путем у правцу одмаралишта Црвени крст где се на пола пута одваја шумска стаза која нас води на последњи врх за овај дан – Ђаков врх (449 мнв). Ко не буде желео да посети и њега (тј. уколико већ осећа умор), може наставити макадамом и сачекаће остатак групе код одмаралишта. Са Ђаковог врха имамо одличан поглед на Вршачке винограде као и на суседну Вршачку кулу, а у случају да се цела тура одужи, онда ћемо видети и прелепи залазак Сунца. Одатле се другом стазом враћамо на макадам којим убрзо стижемо до Црвеног крста.

Залазак Сунца са Ђаковог врха

До овде ћемо скупити укупно 17-18 км пешачења са око 1050 м успона, што је мора се признати сасвим респектабилно за једну „мирну и лагану планину“ у војвођанској равници. Ако буде било заинтересованих, а наравно и ако буде било времена, можемо да пређемо још додатних 2 км низбрдо рекреативном стазом до „Славишине кафане“ где ћемо коначно и завршити акцију. Ко то не буде желео, превешће се нашим возилом до кафане па ћемо видети да ли ћемо ту и остати да се мало окрепимо или ћемо се спустити до Вршца у кратак обилазак града. О томе ћемо се договорити на лицу места.

С обзиром на читав план ове акције, потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо су углавном шумске и гребенске стазе, као и нешто мало макадама на почетку и на крају.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне и штапови по потреби, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита, примерена временским условима.

ЦЕНА (путујемо минибусом):

1.300 дин.

1.200 дин. за чланове клуба са плаћеном чланарином за текућу годину

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија)

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 06:00 h, дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (вероватно до 22 часа, можда и раније).

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца
063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.