Архива за rudnik žive

Околобеоградска шетња: од Трешње до Авале

Одавно нисмо ишли неким „околобеоградским“ стазама, па смо ове године решили да једну од њих уврстимо у наш календар. Можда овакве стазе нису баш толико атрактивне као остале којима идемо, али сасвим сигурно целодневни боравак на ваздуху и кретање по природи може само да прија а никако да шкоди. А тек ћете се изненадити колико интересантних локација има ту око нас, у веома блиској околини Београда.

ПОЛАЗАК: идемо јавним превозом и састајемо се код окретнице аутобуса на Трошарини. Аутобус бр. 408 полази ујутро тачно у 08:08 h, скупљамо се 20-ак минута раније, да нам аутобус не „побегне“ пошто следећи иде тек за сат времена. Идемо до станице „Трешња-окретница“, а вожња траје око 50 мин.

Језеро Трешња. Фото: Слободан Минић

Језеро Трешња. Фото: Слободан Минић

Спуштамо се прво асфалтом, па онда кроз шуму до језера Трешња, које је некада било веома популарно београдско излетиште. Такође је познато као место где се снимала чувена сцена пливања из филма „Маратонци трче почасни круг“, па ко зна – можда и сретнемо неку „пливачицу“. Кратко паузирамо на језеру и идемо даље преко засеока Дробњаци и Бошњаци до Циганских ливада. Крећемо се кроз викендашка насеља паралелно са путем ка Раљи који прелазимо на погодном месту и даље настављамо поред њива у правцу „Шупље стене“. Скривено у прелепој шуми, ово познато дечје одмаралиште је након дуго година небриге поново у својој функцији. Док га обилазимо око ограде можемо видети како сада све то изгледа.

Крећемо се даље лепом и проходном шумом, па стижемо до још једног веома интересантног и мало познатог објекта – рудника живе „Шупља стена“ који се налази на изворишту потока Пречица.

Овај рудник је био један од два таква рудника на подручју читаве некадашње „велике“ Југославије. Tакође је мало познато да на подручју Авале постоји и раскошан напуштен рудник олова и цинка „Црвени брег“ кога данас користе једино студенти Рударско-геолошког факултета за своје наставне потребе. Рудник живе је радио од 1968-е до 1972-е године а његову локацију је означавао рударски торањ кога више нема. Без неког јасног разлога, рудник је затворен, а топионица и постројења су растурени.

У некадашњем руднику “Шупља стена” налази се пећина која је приближно стара као и Авала, а настала је у време вулканске активности и издизања овог терена.Ова пећина је занимљива не само као природна реткост, већ и као сведочанство зачетка цивилизације и рударства Србије.У њој су прастановници открили трагове живе, тако да су почели рударење, копање и жарење цинобарита и сакупљање сјајне чаробне материје. Јонски морепловци из винчанске колоније, пре око осам хиљада година, у овој пећини су пронашли примитивни рудник из којег су, такође, вадили цинобарит, претапали га у живу и Дунавом извозили у Средоземље.

Настављамо даље кроз шуму и долазимо до „Краљеве чесме“ још једног скривеног места у подножју Авале. Чесму је 1930-е године саградио тадашњи власник кафане „Ловачки састанак“ у чијој близини се налази. Одмах поред чесме се налази и прелепи камени сто са клупом кога зову (а како другачије) – „Краљев сто“. Да ли су овде долазили краљеви, или нису – сасвим је небитно, локација је веома интересантна и лепа и свакако је вреди видети.

Краљева чесма Краљев сто 

Од Краљеве чесме почињемо успон до врха Авале. Пролазимо споменик „Незнаном јунаку“, спуштамо се прво лагано у правцу торња, а онда нешто стрмије све до ресторана „Чарапићев брест“ где правимо последњу паузу. У ствари, „Чарапићев брест“ је планинарски дом који има капацитет од 50 лежаја у дво, тро и четворокреветним собама.

Споменик "Незнаном јунаку" на АвалиПланинарски дом „Чарапићев Брест“ подигнут је 1950-е године под иницијативом, ангажовањем и руковођењем доцента др Петра Костића, професора медицинског факултета, оснивача и првог председника планинарско-смучарског друштва „Авала“ из Београда. Први пут дом је отворен за посетиоце после 4 године, 11.07.1954. године.

Цео комплекс, планинарско-спортско-рекреативног и туристичког карактера, погодан је за вишедневне боравке, упражњавање великог броја спортова и за излете према врху и околини.

У близини дома се налазе два споменика посвећена Карађорђевом војводи Васи Чарапићу: у бронзи, поред мале куће, рад вајара Душана Николића и у дрвету, изрезбареног са призорима из првог српског устанка, рад народног вајара Богосава Живковића, који се налази недалеко од дома.

На месту тог споменика, стајао је до пре двадесет година последњи од шест брестова испод кога је тадашњи кнез Васа Чарапић окупљао народ подавалских села и позивао га на устанак против Турака.

Након скоро потпуног опустошења током деведесетих, планинарски дом је у потпуности реновиран и отворен за посетиоце и госте 2003-е године.

Након одмора и окрепљења, предстоји нам још мало пешачења (таман да лагано сваримо оно што смо појели) до аутобуске станице у Пиносави где завршавамо акцију. Одатле „хватамо“ било који аутобус којим  се враћамо до Трошарине. Ко жели, може од „Чарапића“ да се спусти до Белог потока и тамо да сачека аутобус за Београд.

Укупна дужина пешачења је око 23-24 км, са висинском разликом од 700 м успона и исто толико спуштања. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију, а постоји могућност да се акција прекине на деловима где се лако може сачекати било који аутобус који води ка Београду. Траса којом се крећемо су колски путеви, шумске, ливадске и стазе поред њива, асфалтни путеви.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

0 динара + Бус Плус цена аутобуске карте за другу зону.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ПОЛАЗАК: са окретнице аутобуса на Трошарини. Полазимо тачно у 08:08 h, скупљамо се 20-ак минута раније, како нам не би отишао аутобус. Долазак у Београд у вечерњим сатима.

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.