Архива за Rožanj

СОКОЛСКЕ ПЛАНИНЕ: Добри Поток – Соко град и манастир, врх Рожањ – духовни центар Светог владике Николаја

На 15 km од Љубовије, између стеновитих бедема Соко и Калкан је клисура, а под њима Духовни центар Светог владике Николаја. У време Отоманске владавине, ту је било губилиште и пијаца робља, а изнад, на стенама Сокола беше једно од последњих турских упоришта, неосвојиви Соко град – „Невеста султанова“. Одатле се мотрило на целу Азбуковицу и чувао „пут сребра“, који је водио из римског Аргентаријума и Домавије, доцније српске средњовековне Сребрнице, преко Мачковог камена и Крупња ка Шапцу, и преко врха Соколске планине Рожња, Прослопа и Пецке ка Ваљеву. Његове зидине и клисура, биле су симбол тог мучног времена и дигнуте су у ваздух 1862-ге године, када је и последњи турски војник напустио Србију. Пред ждрелом клисуре, на месту ужасних страдања, почива Духовни центар Светог владике Николаја. Подигао гa је владика Шабачко Ваљевски Лаврентије 1989-те, као задужбину, на месту где се по предању налазила ранохришћанска црква. Природа је свугде лепа, али ово је наш мотив да вас поведемо на Соколске планине, да крочивши на Соко и Калкан, знамо шта те стене памте.

Иначе, Соколска је најдужа од четири Подрињске планине (поред Јагодње, Борање и Гучева). Она одваја Рађевину и Јадар од Шапца. Омеђена токовима Дрине, Узовнице, Љубовије, Криве Реке и Богоштице, пружа се Динарски од Шапца и Мачковог камена до Прослопа на југоистоку. Највиши врх јој је Рожањ (973 m), у подножју почива манастир Светог Николаја, а на обронцима остаци некада неосвојивог, легендарног Соко града…

ПОЛАЗАК: са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој, тачно у 6.00 h. Дођите 10-ак минута раније, да не каснимо у поласку. Наш план обухвата и  Добри поток, тако да путујемо према Крупњу, где посећујемо комплекс цркве Успења Пресвете Богородице у Добром Потоку. Мало дуже, због чега и крећемо раније, али вреди 🙂

Црква Успења Пресвете Богородице Добри Поток Добри Поток капела у срени, Добри Поток

Пут настављамо ка Соколским планинама и манастиру Светог владике Николаја Велимировића . Он се налази на лепој, широкој заравни, на обали Соколске реке, испод стрме стене, на којој је Соко град. Манастирска црква изграђена је 1989. године и налази се на улазу. Испред манастира уређено је језеро, кроз које пролазе Соколска река и Лазањски поток.

Након посете манастиру, полазимо „Стазом Вере“ до врха на којој је Крст који је подигнут на самим рушевинама старе тврђаве Соко града (650 m) са кога се као на длану види манастир Св. Николаја (390 m) и долина Соколске реке. На самом почетку макадама, свраћамо до водопада на Шипљанској реци, а потом настављамо до остатака кула Соко града.

 

До Соко града и крста води кривудав макадамски пут, дужине око 2 km. Манастир је на око 400 мнв, Соко град је на око 600 мнв, тако да је потребно савладати висину од свега 200 m. Овај део трасе је познат као „Пут вере“, јер је на њему равномерно, на сваких 200 m распоређено десет капелица и свака је посвећена по једној од десет божјих заповести. Пред самим Сокоградом, пре десете Божије заповести је извор и пријатно место за предах.

Пењемо се до Крста, који је постављен 24. марта 2000-те године од стране немачког градитеља и музеолога из Саксоније, Хорста Вробела, пријатеља владике Лаврентија, у знак извињења Србији за НАТО агресију у којој је учествовала и Немачка. Господин Хорст је манастиру поклонио позлаћен иконостас, који је сам резбарио.

Иначе, те исте 2000-те године, у Србију је дошла Сибила Лер, унука генерала Фон Лера, који је 1941-ве године командовао ваздушним нападом на Београд. Она се замонашила и свој световни живот води у манастиру Соко, као монахиња Јована.

НЕОСВОЈИВА ТВРЂАВАСоко град

Соко Град је тврђава у западној Србији у близини Љубовије, која никада није освојена борбом већ је увек мењала господаре мировним уговорима. Она је једна од тврђава у којој су се Турци најдуже задржали, због чега је остао синоним непобедивости, један од последњих бастиона турске власти и доминације у Србији. Отуд и његов епитет „султанове невесте“. После сукоба Срба и Турака 1862. Соко је миниран, у ваздух га је дигао срески капетан рађевски Петар Радојловић. Тада је дигнут у ваздух и Ужички Град, док су преостала четири утврђена града предата кнезу Михајлу Обреновићу 1867. године.

По силаску са „Крста“, односно локалитета где су остаци Сокограда, настављамо пут ка руском манастиру са црквом посвећеној Светом Николају Острошком. Ово је женски манастир, у чијој непосредној близини је и сам врх Рожањ (973 m), са прелепим видицима.

Након уобичајеног предаха на врху, настављамо даље, спуштајући се у правцу Великог Виса. Пре самог спуста до манастира, излазимо на врх Калкан (666 m), чија се стена издиже изнад самог манастира, пуца најлепши поглед на дубоке клисуре и заталасане висове Соколске планине, све до плавих врхова босанских планина на хоризонту.

Спуштамо се до манастира Св. Николаја где нас чека наш превоз. Описана траса је дуга 12 km са успоном од 650 m, спустом од 700 m и захтева средњу кондицију. Све време се крећемо макадамом и колским путем. Траса уопште није обележена, што је само разлог више да се стриктно придржавамо правила колоне! Овде можете видети висински профил трасе и теренски приказ.

Полазак за Београд до 19.30 h како бисмо стигли до 22:15 h.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, штапови као стална препорука, камашне опционо, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, одећа слојевита, примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  1.700 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h, на састанцима Клуба средом од 19 h.

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74,   gordana@serbianoutdoor.com

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

СОКОЛСКЕ ПЛАНИНЕ

Соколска је најдужа од четири Подрињске планине (поред Јагодње, Борање и Гучева). Она одваја Рађевину и Јадар од Шапца. Омеђена токовима Дрине, Узовнице, Љубовије, Криве Реке и Богоштице, пружа се Динарски од Шапца и Мачковог камена до Прослопа на југоистоку. Највиши врх јој је Рожањ (973 m), у подножју почива манастир Светог Николаја, а на обронцима остаци некада неосвојивог, легендарног Соко града…

ПОЛАЗАК: тачно у 6.30 h са паркинга крај нашег Клуба, у Устаничкој 125 крећемо пут Ваљева. Правићемо паузу од 30 минута за јутарњу кафу и доручак.

Манастир Светог Николаја Српског , се налази на лепој, широкој заравни, на обали Соколске реке, испод стрме стене, на којој је Соко град. Манастирска црква изграђена је 1989. године и налази се на улазу. Испред манастира уређено је језеро, кроз које пролазе Соколска река и Лазањски поток.

Након посете манастиру, започињемо пешачку туру, са 350м.н.в. пратећи узводно, ток Шипљанске реке да би на раскрсници започели успон на гребен који нам се налази са десне стране остављајући успон са леве стране који води ка Соко граду. Њега остављамо за крај туре, кад направимо цео круг нашег пешачења до врха Рожњ 973м.н.в. Пењемо се на висину од 800 м.н.в. у следећих 6 км. пре него скренемо ка Рожњу. Правимо паузу за сликање и одмор пре наставка, односно одатле започињемо повратак али другим гребеном, гледајући преко пута котлине и гребен који смо мало пре походили. По изласку на макадамски пут силазимо до извора да наточимо воду, враћамо се на пут и пролазимо поред цкве брвнаре, а одатле се путем спуштамо ка остацима Соко града, до кога нам остаје још 5км спуста. До остатака неколико бивших кула Соко града води уска, калдрмска стаза. На самим рушевинама старе тврђаве Соко града (на око 650 m) је видиковац са кога се као на длану види манастир Св. Николаја (390 m), долина Соколске реке и босанске планине у позадини. Од Соко града и крста до манастира води кривудав макадамски пут, дужине око 2 km. Манастир је на око 400 мнв, Соко град је на око 650 мнв, тако да је потребно спустом савладати висину од свега 250 m.
На путу је равномерно распоређено десет капелица и свака је посвећена једној од десет Божјих заповести. Њихов распоред и исписане поруке у свакој, дају овој стази посебну димензију доживљаја. Интрересантан податак је и то да је крст подигнут 24. марта 2000. године – на годишњицу НАТО бомбардовања.

Стаза дуга 13 km завршава на паркингу где је паркиран наш бус. Пресвлачење и за за полазак Београд око 18.00 h.

НЕОСВОЈИВА ТВРЂАВАСоко град

Соко Град је тврђава у западној Србији у близини Љубовије, која никада није освојена борбом већ је увек мењала господаре мировним уговорима. Она је једна од тврђава у којој су се Турци најдуже задржали, због чега је остао синоним непобедивости, један од последњих бастиона турске власти и доминације у Србији. Отид и његов епитет „султанове цуре“ или „султанове невесте“. После сукоба Срба и Турака 1862. Соко је миниран, у ваздух га је дигао срески капетан рађевски Петар Радојловић. Тада је дигнут у ваздух и Ужички Град, док су преостала четири утврђена града предата кнезу Михајлу Обреновићу 1867. године.

Описана траса не захтева посебну кондицију, тманастир Светог Николајаако да у овој акцији може учествовати свако.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, одећа слојевита, примерена временским условима, подлошка за седење. 

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.900 дин

1.800 дин за чланове Клуба

За групу са 40 и више учесника цена се умањује за 250 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Новица Радојичић

065 55 99 346

nole@serbianoutdoor.com

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

СОКОЛСКЕ ПЛАНИНЕ: Добри Поток – Соко град – манастир Светог Николаја

Соколска је најдужа од четири Подрињске планине (поред Јагодње, Борање и Гучева). Она одваја Рађевину и Јадар од Шапца. Омеђена токовима Дрине, Узовнице, Љубовије, Криве Реке и Богоштице, пружа се Динарски од Шапца и Мачковог камена до Прослопа на југоистоку. Највиши врх јој је Рожањ (973 m), у подножју почива манастир Светог Николаја, а на обронцима остаци некада неосвојивог, легендарног Соко града…

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „САВА“, тачно у 6.00 h. Дођите 15-ак минута раније, да не каснимо у поласку. Путујемо Ибарском магистралом до Ћелија, затим путем преко Лајковца до Ваљева, где је предвиђена  получасовна пауза у ловачком дому  за кафу и доручак. Пут настављамо према Крупњу, где посећујемо комплекс цркве Успења Пресвете Богородице у Добром Потоку.

Црква Успења Пресвете Богородице Добри Поток Добри Поток капела у срени, Добри Поток

Пут настављамо ка Соколским планинама и манастиру Светог Николаја Српског . Он се налази на лепој, широкој заравни, на обали Соколске реке, испод стрме стене, на којој је Соко град. Манастирска црква изграђена је 1989. године и налази се на улазу. Испред манастира уређено је језеро, кроз које пролазе Соколска река и Лазањски поток.

Након посете манастиру, пењемо се на плато на коме је подигнут Крст који је подигнут на врху, на самим рушевинама старе тврђаве Соко града (на око 650 m) са кога се као на длану види манастир Св. Николаја (390 m), долина Соколске реке и босанске планине у позадини. Дотле  води  уска, калдрмисана стаза до неколико остатака бивших кула Соко града. Од манастира до Соко града и крста води кривудав макадамски пут, дужине око 2 km. Манастир је на око 400 мнв, Соко град је на око 600 мнв, тако да је потребно савладати висину од свега 200 m.
На путу је равномерно распоређено десет капелица и свака је посвећена једној од десет божјих заповести. Њихов распоред и исписане поруке у свакој, дају овој стази посебну димензију доживљаја. Интрересантан податак је и то да је крст подигнут 24. марта 2000. године – на годишњицу НАТО бомбардовања.

Пре тврђаве правимо одмор-угођај испод столетне липе у дворишту домаћина код кога можемо купити неко освежавајуће пиће, а у близини је и извор. Након обиласка врха на коме је крст спуштамо се ка селу (супротан смер одакле смо дошли) и живописним путем кроз село, а онда се спуштамо макадамским путем ка манастиру, који је  све време и видиковац. Стаза је дуга око 7 km.

НЕОСВОЈИВА ТВРЂАВАСоко град

Соко Град је тврђава у западној Србији у близини Љубовије, која никада није освојена борбом већ је увек мењала господаре мировним уговорима. Она је једна од тврђава у којој су се Турци најдуже задржали, због чега је остао синоним непобедивости, један од последњих бастиона турске власти и доминације у Србији. Отид и његов епитет „султанове цуре“ или „султанове невесте“. После сукоба Срба и Турака 1862. Соко је миниран, у ваздух га је дигао срески капетан рађевски Петар Радојловић. Тада је дигнут у ваздух и Ужички Град, док су преостала четири утврђена града предата кнезу Михајлу Обреновићу 1867. године.

Спуштамо се до манастира Св. Николаја где нас чека наш превоз. Описана траса не захтева посебну кондицију, тманастир Светог Николајаако да у овој акцији може учествовати свако.

Полазак за Београд око 19.30 h.

Планирани повратак испред центра Сава, уз успутну паузу је најкасније до најкасније до 22.30 h, а вероватно и раније.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, штапови као стална препорука, камашне опционо, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, одећа слојевита, примерена временским условима.

ЦЕНА:

1.700 дин

1.600 дин за чланове Клуба

За групу са 40 и више учесника цена се умањује за 250 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Новица Радојичић

065 55 99 346

nole@serbianoutdoor.com

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.