Архива за rezervat

РЕЗЕРВАТИ ЂЕРДАПА: Голубац-Велика Чука-Венац-Соколовица-Брњица

У читавом свом току, дугом 2888 km, најлепшим делом пролази управо кроз Србију, а Ђердапска клисура  је круна све његове лепоте и врх свих његових вредности. Баш у том делу, дугом стотинак километара, Дунав достиже своје екстремне димензије: највећу дубину, највећу ширину, али и најужи део корита! Овом акцијом смо својевремено почели да утемељавамо циклус Ђердапских резервата и настављамо, јер је ова траса један од правих Ђердапских бисера! 

Наше пешачење започињемо успоном на Велику Чуку, са које се види онај најшири део Дунава (4 km), као и Голубачка тврђава.

 Поглед са Велике Чуке... Ка Великој Чуки...

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 7.00 h (дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време).  Путујемо ауто путем према Пожаревцу, а даље ка Градишту и Дунавском магистралом до Голупца. Пешачење почињемо пре тврђаве и колским путем се пењемо од резервата Голубац на врх Велика Чука (слика горе). Ево неких занимљивости у вези овог, по много чему посебног утврђења и стене Баба Кај, која штрчи из Дунава… (некада, пре изградње хидроцентрале, много више таквих стена парало је немирну површ ове реке).

За постанак имена Голубац везане су бројне легенде. Према једној од њих, у Шешир кули која доминира градом, била је заточена византијска принцеза Јелена. Да би ублажила своју тугу и самоћу, гајила је голубове, по чему је касније град добио име. Друга легенда казује да је овде живала девојка по имену Голубана и приче о њеној лепоти стигоше и до турског паше. Доносио јој је свилу и бисере не би ли се удала за њега. Голубана је све дарове одбијала, па је паша наредио да се казни тако што ју је везао за стену која је штрчала из Дунава. Мучили су је и оставили птицама које су унаказиле њено тело. Постоје и приче да је град добио назив по изгледу кула на литицама које делују као голубови на стенама. Има и оних који тврде да су се на литицама настанили дивљи голубови и да отуд потиче име града.

Време изградње тврђаве није познато. Први пут се спомиње у Угарској повељи 1335. године, али је су је много раније изградили Срби. Његова основа, као и очувани остаци бедема и кула јасно указују на његову важну стратешку улогу и као такав имао бурну историју. Утврђење је са једне стране било обезбеђено Дунавом, док са свих осталих – масивом окомитих стена. Прилагођено је та борбу хладним оружјем, а Турци су доградили топовску кулу. Основа тврђаве не неправилног облика, прилагођена конфигурацији терена, са ДЕВЕТ кула висине од по 25 m повезаних градским зидинама. Спратови, степеништа и кровови били су од дрвета, а испред бедема спољног утврђења, налазио се водени ров. Претпоставља се да је град напуштен средином XIX века.

 Голубачки град, ускоро, након реконструкције

У току су радови на реконструкцији тврђаве (пројекта вредног 6,5 милиона евра, аутор Марија Јовин). Магистрални пут је измештен, а грађевина ће бити испуњена културно-туристичким садржајем. У доње делове тврђаве и кулама које се налазе ниже биће  музеј са археолошким експонатима који су ископани на овој локацији. Такође, ту ће бити и амфитеатар, керамичарски и сликарски атељеи, визиторски центар, базен са пречишћеном дунавском водом. Простор за витешке турнире, мале и спортове на води, апартмани, марина, рибљи ресторани, рибарско село и друго. Видиковци би били уређени на вишим кулама. Све то, биће урађено по узору на архитектуру из доба када је твђава настала.

стена Баба кај Утврђење Голубачки град са наше и стена Баба Кај са румунске стране означавају улазак у највећу и најлепшу клисуру у Европи.

Шиљату стену Баба Кај, спомиње Јован Цвијић. Легенда каже да носи име по баби Каји из времена када је била много виша него сада. Неки кажу да њено име у преводу значи Кајин отац. Међутим, дунавски лоцови, сачували су једну трагичну причу…

Беше љубав забрањена између туркиње из харема и локалног младића. Он је украде, те побегну на Дунав. Али, Турци кренуше за њима, ухвате их, момку одсекоше главу, а девојку су оковали за стену уз речи „Бабо кај се“. Са стене су се чули језиви крици, а кажу да гаврани и данас облећу изнад ње, а док ветар дува чује се снажно фијукање. На стени постоје металне букагије, али су вероватно служиле за бродове. Иначе, пре ного је подигнута брана код Кладова, из Дунава је штрчало на десетине сличних шиљатих стена, обликованих током времена огромном ерозионом силом реке пробојнице над карактеристичним литолошким саставом корита.

После Велике Чуке, наставак трасе води поред резервата Бојанине воде до врха Венац, преко салаша и лепих видиковаца Зимовник и Љиљар…. Са трасе скрећемо до имања где се налази најлепша чесма коју сам икада видела. Вода из ње тече, али је кућа напуштена. Ипак, види се да је потомци посећују…

IMG_7036  

Док полако стижемо на Венац, остављајући за собом Велику Чуку, још увек погледом можемо да добацимо на Дунав који је ту најшири у целом свом току. А сам Венац је место – Богом дано за пландовање! Ту дакле правимо лепу паузу, пре него наставимо према Соколовици.

 После пријатног развлачења по Венцу, настављамо ка Соколарици

Одатле настављамо према Соколовици – предивном стеновитом видиковцу изнад кањона реке Брњице. Баш као што фотографије покаузују. Све време се крећемо колским путем, тако да се ово може сматрати комфорном планинарском трасом. На стеновитој Соколовици уживамо у призору који пружа стена изнад чувеног кањона реке Брњице. Углавном, после Венца више нема успона и остатак трасе је спуштање.

  

Са ових предивних, изазовних литица, спуштамо се полако ка селу Брњица…

Поглед са Соколовице на кањон Брњице

Они који су прошли кањон Брњице, претпоставиће да испод оних стена Црног врха почиње други, завршни теснац, тако да ћемо овом акцијом апсолвирати Брњицу и одозго 🙂

Видиковац са ког се тешко полази даље...

Описана траса дуга је 16,5 km са 600 m успона, што представља праву рекреативну варијанту планинарења, обзиром на чињеницу да се крећемо претежно широким колским путем.

Соколовица, изнад Брњице

Пре него пођемо натраг за Београд, уприличићемо предах и освежење у неком од ресторана крај Дунава. Крећемо до 20 h, а у Београд стижемо око 22.00 h.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, вода, храна за успут, заштита од ветра и евентуалних падавина.за пландовање :-)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  1.800 динара

(котизација обухвата и улазницу за НП Ђердап и обавезну пратњу ренџера)

За велику групу (бус) котизација се умањује за 200 динара.

Акцију реализује Годана Атанасијевић

065 377 14 74

gordana@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Ђердап, с румунске стране: Portile de Fier (Парк природе „Гвоздена врата“)

Оно што је Плиније давно записао „Magnum est stare in Danubii ripa“ (величанствено је стајати на обали Дунава, лат.), је непорециво и то добро зна свако ко је стајао на Штрпцу, Плочама, Ковилову, Соколовцу и многим другим величанственим видиковцима Ђердапа. Стојећи на њима, често смо се питали како ли је када се гледа оданде… Са Мироча смо сликали  уклесани лик дакијског вође, Дећебала; са Кошобрда се дивили вулканском врату Трескавца, вероватно чули и многе приче о „Три куле“, стени Бабакај, тако да је сазрело да вам то и покажемо.

  

И док са наше стране, обала Ђердапа има статус Националног парка на чијој територији нису евидентирана станишта мрког медведа, Румуни имају Парк природе Portile de Fier, што у преводу значи Гоздена врата, а отисци медвеђих шапа нису редак налаз… Али не брините, медведи су врло стидљиви. А доминираће Дунавска рапсодија… Овај програм се дуго крчкао до форме коју сматрамо оптималном за викенд, са више акције, мање вожње и правим упознавањем Парка Природе „Гвоздена врата“, у чему смо прошлог септембра успели у потпуности. Сада вам пружамо нешто другачији, освежен садржај 🙂

ДОБРО ДОШЛИ!

Субота, 22. септембар:

ПОЛАЗАК са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 и тачно у 6.00 h крећемо преко Ковина и Беле Цркве према граничном прелазу Калуђерово, а по уласку у Румунију, ка Дунаву и прво застајемо да изблиза видимо стену Бабакај. Поред легенди о њеном имену, стена је важна јер подсећа како је некада изгледао Дунав у својој клисури, по чему његов ток у овом делу и носи назив Гвоздена врата. Покушајте да замислите дно Дунава које је назубљено оваквим стенама. Многе од њих су парале површину Велике реке, чинећи да се вода ковитла као да кључа у казану. Биле су то воде по којима је најтеже било пловити, али то је дужа прича…

стена Бабакај, на почетку Ђердапске клисуре Дунав на графици из XVII века

А легенда чува сећање на прелепу девојку Данку, коју је из Беле Цркве, испрошену и верену, отео Керим – диздар града Голупца. Превео ју је у ислам и дао име Зејна. Лепа Зејна никада није заборавила свог вереника, племића из Беле Цркве, а ни он њу. Прерушен у коњушара Јошка запослио се код Керим-паше и једне ноћи украо своју Данку и са њом се дао чамцем преко Дунава. Са тврђаве је на њих отворена ватра и рањени Јошка је своју љубав бацио у Дунав, речима: ‘Носи водо, да нема ниједном!’. Кад је хтео да скочи за њом у чамац упаде Керим и уби га. Турци су Зејну разапели на стену насред Дунава и гледали како јој гавран вади очи вичући ‘Баба, кај се!’ И данас, кад фијуче кошава, дижући таласе који се разбијају о стену Бабакај, стари верују да ветар носи њен вапај…

Потом настављамо пут уз Дунав, све до полазне тачке успона на Трескавац (Varful Trescovat 755 m). Ова маркантна вулканска купа у Румунском Парку природе Гвоздена Врата (Parcul Natural Portile de Fier), лежиште је терогених вулканита и упадљива је са обе Дунавске обале. Ходамо по релативно каменитом терену, стазом солидног успона, тако да и поред чињенице да је кратка, до врха ће нам требати три сата лаганог корака. Задржавамо се пола сата, како бисмо мало одморили пред лепим пејсажима и фотографисали. Укупна дужина трасе износи 10 km, са успоном од 670 m.

Ђердапска клисура, место стварања… На месту најстарије европске цивилизације, тече река за чије кањонске литице стручњаци кажу да су „геолошки буквар Балкана“. Преко пута Лепенског Вира, издиже се преживели, мумифицирани сведок времена када људска нога још није ходала земљом. Геолози његов облик називају енглеском речју “neck“ (врат), јер кажу, да је то некада био вулкан. Да не лицитирамо лаички стратиграфијом, радије запажамо да силуета ове чудновате вулканске купе лако заокупља пажњу сваког посматрача. А како је на врху једног палео кратера, није тешко сазнати, обзиром да је до њега потребно пешачити свега 5 km, што ову акцију чини приступачном свим категоријама љубитеља природе. Силазак је исте дужине. Завршни део успона је израженији, док се део спуста пружа преко крушљивог земљишта. Ако томе додамо и чињенице да је сам врх стеновит, као и да се, поред колских путева, крећемо претежно шумским стазама, јасно је да се ради о терену који захтева гојзерице! Понесите довољно воде, јер на извор наилазимо тек после врха, негде на пола спуста.

„Гледајући из Лепенског вира, поглед као магнет привлачи моћни врх Трескавац с румунске стране, који се одвајкада у народу користи као својеврстан календарски „инструмент“.

Истраживачи, архитекта Христивоје Павловић и др Александра Бајић су кренули трагом локалног предања да се на летњу дугодневицу сунце „два пута рађа“ на Лепенском виру. У праскозорје први сунчев зрак као сноп рефлектора накратко блесне крај левог бока Трескавца, а затим клисура поново утоне у сумрак.

Сунчеви зраци иза брда потом праве ореол око његовог тамног троугла, а врхунац природног спектакла је кад сунчев круг „искаче“ тачно на врх Трескавца где засија као огромно око.“ – Б. Субашић,  новости.

Стаза којом се спуштамо избија директно на магистрални пут где нас чека наше возило. Одвозимо се у Свињицу где нас чека заједничка вечера и смештај у домаћој радиности… Овај део организације знатно је помогао предусретљиви  градоначелник Никола Кулић , што уопште није чудо, обзиром да 93 % становништва овог предела чине Срби, тако да споразумевање са домаћинима не треба ни најмање да вас брине 🙂 Важно је да легнемо раније, пошто је сутрашњи програм врло садржајан и као такав захтева време.

Недеља, 23. септембар:

Данашњи богат и шаролик план намеће потребу раног устајања. После доручка, напуштамо своје собе и у 7:30 h полазимо према кањонском делу Ђердапа, Малом Казану. Али, пре тога, на свега 5 km после Свињице, тачно преко пута Доњег Милановца, наилазимо на остатке средњевековног утврђења Три куле. Тачно преко је Доњи Милановац, а поред амонита и казанске лале, Три куле су на амблему Парка природе Portile de Fier. Проћићемо поред њих, али од прошле године им је немогуће прићи, јер је дека оградио повртњак и тиме онемогућио прилаз.

Високе по 10 m, у форми троугла са врхом окренутим ка Дунаву, ове куле су саграђене у XV веку са циљем да се заустави отоманско ширење према западу. Након изградње хидроцентрале једна је потопљена и може се видети само током ниског водостаја (у пролеће), док друге две још увек пркосе времену, с тим што је трећу знатно оштетио лед током зиме 1924. године.

 

Стижемо пред кањонски део Гвоздених врата – Мали Казан. Управо је ту Дунав најужи и најдубљи у читавом свом току. У зависности од водостаја, дубок је око 90 m, а растојање између обала око 100 m. Овде је и полазнa тачкa наше прве данашње пешачке трасе – Чукарул Маре Понићова, која се пружа до рубова Малог Казана са кога се пружају величанствени видици (означено их је седам!).

Траса је дуга 4,7 km са око 150 m успона, али је немојте подценити само зато што је кратка; рачунајте на природу кречњачког терена (обавезне гојзерице!).

Најужи део Дунава - улазак у Велики Казан поглед са Чукарул Маре

По спусту, настављамо вожњу пролазећи Дубову и одвозимо се према Великом Казану, другом Ђердапском кањону и пењемо на врх и прелеп видиковац Чукарул мик, шетном стазом укупне дужине 3,8 km са 285 m успона и предивним погледом на казане и Штрбце са наше стране.

поглед са Чукарул Мик приказ трасе

„Отежавајући фактор“ успона на обе трасе биће чињеница да ће прелепи крајолици вабити фотографске страсти. Све можемо постићи, али да не губимо из вида временски оквир. Јер, ако желимо све да видимо и вратимо до поноћи, темпо кретања мора бити одлучнији!

Иначе, када је реч о Ђердапским стенама, морамо да истакнемо ендемску врсту: банатску, или казанску жуту лалу (Tulipa hungarica), која их краси и са наше стране, али су је Румуни ставили на амблем овог Парка природе. Заштићена је законом и расте на стрмим и сунчаним падинама Казана. Цветови су јој искључиво жуте боје и красе ову величанствену клисуру током априла. Њена појава је јединствена и расте још само на Мехединци планинама. У литератури је први пут спомиње В. Борбас 1884. године, а постоји и подврста Tulipa hungarica undulatifolia која расте у Gura Vaii и Valea Oglanicului.

А у Великом Казану је и пар знаменитости које ћемо посетити пре него се одвојимо од Дунава, по спусту са Чукарул мик. На самој обали Дунава је манастир Мракоња са црквом посвећеној Светом Илији.

Застаћемо 20-ак минута ради посете манастиру, а потом одлазимо километар даље до стене са уклесаним ликом Децебала –  мотив који смо много пута мерачили са наше стране (а направио га је наш човек! 🙂 )

Децебал је последњи краљ Дачана који је владао у раздобљу од 87. до 106. године. После готово једног века неслоге, ујединио је дачанска племена и дуго је успешно одолевао римској експанзији. Али, и поред све упорности, није се могао одупрети
надмоћнијој војсци цара Трајана, која је у два наврата продрла у земљу Дачана. После пада дачанске престонице, Децебал је наставио отпор на северу земље. Након што је био опкољен, извршио је самоубиство. Тиме је нестала и самосталност Дачана, а њихова земља постала је римска провинција Дакија.

Децебалово право име је било Диурпанеј, али је након победа у ратовима током 84—85. године против Римљана, назван Децебал што вероватно значи „снага Дачана“ (balus је изведено из индоевропског корена *бал што значи снага и Деце што је вероватно генитив множине речи Даци, а у преводу би значило Дачана или од Дачана).

У савременој Румунији, где се Дачани сматрају прецима данашњих Румуна, Децебал је због своје дуготрајне, упорне и већим делом успешне борбе против освајача добио статус националног хероја, те му је посвећен велики број књижевних и уметничких дела. Међу њима се истиче спектакуларни историјски филм Дачани Сергиуа Николескуа из 1966. где је Децебалов лик тумачио Амза Пелеа. Децебалово самоубиство је такође 2005. реконструисано и у другој епизоди британске играно-документарне серије Life and Death in Rome. Његов портрет великих димензија, уклесан је на једној стени на румунској страни Ђердапске клисуре, у Казану.

Након кратког разгледања скулптуре, ка граничном прелазу, до кога предстоји сат времена вожње. После граничних процедура, чије трајање не можемо да предвидимо, од Београда нас дели 2 сата вожње и успутну паузу ћемо уприличити само по потреби. Због ових ствари, изузетно је важно да се држимо предвиђене сатнице и будемо агилни. Ујутро ћемо имати о томе кратак брифинг, како бисмо успешно испунили дан, као што програм предвиђа. Држећи се плана, уз регуларно задржавање током преласка границе, у Београду смо најкасније до поноћи.

  Казани, гледани са врха Чукарул Мик

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина; одећа слојевита, примерена временским условима, купаћи и пешкир (чисто да се нађе, ако пожелите да се бућнете). Наравно, прво спакујте пасош! Храна из ранца.Велики Казан (фото: Александар Вељковић)

НАПОМЕНА: наведене трасе нису превише тешке, али вас молимо да имате у виду да ћемо имати енергичан темпо. Моћићемо да уживамо у призорима, фотографишемо, али без прекомерног, беспотребног развлачења. Гојзерице су обавезне!

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  50 €  за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

За ову акцију се не планира велика група.

Котизација обухвата: превоз, смештај, вечеру у суботу и организационе трошкове.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ   и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија)

НАПОМЕНЕ: 

  • у Свињици не постоји мењачница, а у Румунији не примају евре, тако да ћемо у по преласку границе у Молдови разменити новац
  • пријављивање подразумева обавезно измирење аконтације у износу од 30 €

Акцију реализују:

   Гордана Атанасијевић        и       Александар Радовановић

                                            065 377 14 74                 063 555 966

                 gordana@serbianoutdoor.com                 aca@serbianoutdoor.com

Трескавац Дећебал www.putokaz.me

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

НП Ђердап: Загрљај кошаве

Пробијајући Карпатобалкански лук, Дунав је створио најлепшу клисуру. Легенда каже да су је створили џинови и богови, кад су пре 800 миленијума разгрнули стене и пустили да Панонско море истече кроз клисуру. Тако је настао Ђердап, односно вртлог или ковитлац, како гласи превод те персијске речи која савршено описује ову моћну реку – централну артерију овог подручја. 

Плиније млађи је записао да је величанствено стајати на обали Дунава (Magnum est stare in Danubii ripa) и то ће нам овога пута бити водиља: идемо на места са величанственим погледом! Без превише пешачких амбиција, са жељом да се опустимо и препустимо магији Дунава – ово је излет за уживање.

Полуострво Гребен - Бољетинско брдо На шпицу

Иза Лепенског Вира, а пре Доњег Милановца, десна обала Дунава зарива се 2 km у његов ток. То стеновито полуострво Гребен, или Бољетинско брдо, чува занимљива геолошка и многа друга сведочанства, али оно што је приступачно баш свима је поглед са његовог шпица и предивни пејсажи који прате пешака на тој крајње лаганој стази.

Поглед на Доњомилановачку котлину са ливада Бољетинског брда

И то није све! Постоји још једно посебно место, са кога се посматрачу чини да је само небо граница; прави трон над величанственим Дунавом.

фото: Игор Њагојевић

Е зато је ово излет за уживање. Јер 10 km са незнатном висинском разликом, може препешачити свако, а амбијентална лепота вишеструко награђује, пружајући предивне призоре за фотографисање.

ПОЛАЗАК тачно у 7:00 h са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Неопходно је да дођете 10-ак минута раније како не бисмо каснили у поласку.

Како не волите опширне програме, овај садржај ћемо представити сликовито и кратко. План је да посетимо музеј „Лепенски Вир“, видимо кањон Бољетинске рекегеолошки буквар Балкана, пређемо полуострво Гребен до његовог шпица над матицом Дунава, видиковац Ковилово (тзв. „Крoв света“) и Капетан Мишин брег.

Пешачење је лагано и опуштајуће, а крећемо се искључиво стазама са којих ћу вам показати још неке скривене занимљивости 🙂

У Београд се враћамо до 22 h.

НП Ђердап Лицем у лице са кошавом! фото: Драгољуб Јанковић

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или трекинг патике са вибрам ђоном), мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од сунца, ветра и евентуалне кише, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.700 динара

1.600 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Котизацијом је обухваћена и улазница за НП Ђердап уз пратњу службеног лица.

Улазница за Музеј није обухваћена котизацојим.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125-ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

gordana@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

РЕЗЕРВАТИ ЂЕРДАПА: Голубац-Велика Чука-Венац-Соколовица-Брњица

Драги Кауповци, места за ову туру су попуњена. Због великог интересивања акцију поново изводимо у понедељак, 17. априла (дан после Васкрса)

У читавом свом току, дугом 2888 km, најлепшим делом пролази управо кроз Србију, а Ђердапска клисура  је круна све његове лепоте и врх свих његових вредности. Баш у том делу, дугом стотинак километара, Дунав достиже своје екстремне димензије: највећу дубину, највећу ширину, али и најужи део корита! Овом акцијом смо својевремено почели да утемељавамо циклус Ђердапских резервата и настављамо, јер је ова траса један од правих Ђердапских бисера! 

Наше пешачење започињемо успоном на Велику Чуку, са које се види онај најшири део Дунава (4 km), као и Голубачка тврђава.

 Поглед са Велике Чуке... Ка Великој Чуки...

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 7.00 h (дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време).  Путујемо ауто путем према Пожаревцу, а даље ка Градишту и Дунавском магистралом до Голупца. Пешачење почињемо пре тврђаве и колским путем се пењемо од резервата Голубац на врх Велика Чука (слика горе). Ево неких занимљивости у вези овог, по много чему посебног утврђења и стене Баба Кај, која штрчи из Дунава… (некада, пре изградње еидроцентрале, много више таквих стена парало је немирну површ ове реке).

За постанак имена Голубац везане су бројне легенде. Према једној од њих, у Шешир кули која доминира градом, била је заточена византијска принцеза Јелена. Да би ублажила своју тугу и самоћу, гајила је голубове, по чему је касније град добио име. Друга легенда казује да је овде живала девојка по имену Голубана и приче о њеној лепоти стигоше и до турског паше. Доносио јој је свилу и бисере не би ли се удала за њега. Голубана је све дарове одбијала, па је паша наредио да се казни тако што ју је везао за стену која је штрчала из Дунава. Мучили су је и оставили птицама које су унаказиле њено тело. Постоје и приче да је град добио назив по изгледу кула на литицама које делују као голубови на стенама. Има и оних који тврде да су се на литицама настанили дивљи голубови и да отуд потиче име града.

Време изградње тврђаве није познато. Први пут се спомиње у Угарској повељи 1335. године, али је су је много раније изградили Срби. Његова основа, као и очувани остаци бедема и кула јасно указују на његову важну стратешку улогу и као такав имао бурну историју. Утврђење је са једне стране било обезбеђено Дунавом, док са свих осталих – масивом окомитих стена. Прилагођено је та борбу хладним оружјем, а Турци су доградили топовску кулу. Основа тврђаве не неправилног облика, прилагођена конфигурацији терена, са ДЕВЕТ кула висине од по 25 m повезаних градским зидинама. Спратови, степеништа и кровови били су од дрвета, а испред бедема спољног утврђења, налазио се водени ров. Претпоставља се да је град напуштен средином XIX века.

 Голубачки град, ускоро, након реконструкције

У току су радови на реконструкцији тврђаве (пројекта вредног 6,5 милиона евра, аутор Марија Јовин). Магистрални пут је измештен, а грађевина ће бити испуњена културно-туристичким садржајем. У доње делове тврђаве и кулама које се налазе ниже биће  музеј са археолошким експонатима који су ископани на овој локацији. Такође, ту ће бити и амфитеатар, керамичарски и сликарски атељеи, визиторски центар, базен са пречишћеном дунавском водом. Простор за витешке турнире, мале и спортове на води, апартмани, марина, рибљи ресторани, рибарско село и друго. Видиковци би били уређени на вишим кулама. Све то, биће урађено по узору на архитектуру из доба када је твђава настала.

стена Баба кај Утврђење Голубачки град са наше и стена Баба Кај са румунске стране означавају улазак у највећу и најлепшу клисуру у Европи.

Шиљату стену Баба Кај, спомиње Јован Цвијић. Легенда каже да носи име по баби Каји из времена када је била много виша него сада. Неки кажу да њено име у преводу значи Кајин отац. Међутим, дунавски лоцови, сачували су једну трагичну причу…

Беше љубав забрањена између туркиње из харема и локалног младића. Он је украде, те побегну на Дунав. Али, Турци кренуше за њима, ухвате их, момку одсекоше главу, а девојку су оковали за стену уз речи „Бабо кај се“. Са стене су се чули језиви крици, а кажу да гаврани и данас облећу изнад ње, а док ветар дува чује се снажно фијукање. На стени постоје металне букагије, али су вероватно служиле за бродове. Иначе, пре ного је подигнута брана код Кладова, из Дунава је штрчало на десетине сличних шиљатих стена, обликованих током времена огромном ерозионом силом реке пробојнице над карактеристичним литолошким саставом корита.

После Велике Чуке, наставак трасе води поред резервата Бојанине воде до врха Венац, преко салаша и лепих видиковаца Зимовник и Љиљар…. Са трасе скрећемо до имања где се налази најлепша чесма коју сам икада видела. Вода из ње тече, али је кућа напуштена. Ипак, види се да је потомци посећују…

IMG_7036  

Док полако стижемо на Венац, остављајући за собом Велику Чуку, још увек погледом можемо да добацимо на Дунав који је ту најшири у целом свом току. А сам Венац је место – Богом дано за пландовање! Ту дакле правимо лепу паузу, пре него наставимо према Соколовици.

 После пријатног развлачења по Венцу, настављамо ка Соколарици

Одатле настављамо према Соколовици – предивном стеновитом видиковцу изнад кањона реке Брњице. Баш као што фотографије покаузују. Све време се крећемо колским путем, тако да се ово може сматрати комфорном планинарском трасом. На стеновитој Соколовици уживамо у призору који пружа стена изнад чувеног кањона реке Брњице. Углавном, после Венца више нема успона и остатак трасе је спуштање.

  

Са ових предивних, изазовних литица, спуштамо се полако ка селу Брњица…

Поглед са Соколовице на кањон Брњице

 

Они који су прошли кањон Брњице, претпоставиће да испод оних стена Црног врха почиње други, завршни теснац, а десно се могу видети брда која пролазимо шумском стазом, између два теснаца. Ето, овом акцијом апсолвираћемо Брњицу и одозго 🙂

Видиковац са ког се тешко полази даље...

Описана траса дуга је 16,5 km са 600 m успона, што представља праву рекреативну варијанту планинарења, обзиром на чињеницу да се крећемо широким колским путем.

Соколовица, изнад Брњице

Пре него пођемо натраг за Београд, уприличићемо предах и освежење у ресторану „Јенић“, на обали Дунава, код Голубачког града. Крећемо до 20 h и стижемо најкасније до 22.30 h.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, вода, храна за успут, заштита од ветра и евентуалних падавина.за пландовање :-)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.600 динара

1.500 динара за чланове Клуба са плаћеном чланарином

За велику групу (бус) котизација се умањује за 300 динара.

Акцију реализује Годана Атанасијевић

065 377 14 74

gordana@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Трагом европског јелена: Андревље-Равне-Летенка

У јеку зимског годишњег доба, Фрушка гора је идеално место за прављење интересантних и садржајних излета. Без обзира да ли има снега или га нема, ова планина ће нам увек открити нешто ново, што ће сигурни смо, свим учесницима остати у лепом сећању. Обилазили смо разне крајеве Фрушке горе уздуж и попреко, неке и више пута, али ово сада је премијера за коју свакако на време треба резервисати место. Идемо у „Потрагу за европским јеленом“ па се надамо да ћемо га и видети.

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо аутопутем према Руми где се одвајамо у правцу Врдника. Још мало и излазимо на гребен Фрушке горе и настављамо њиме све до одмаралишта „Летенка“ одакле крећемо у акцију.

Идемо у правцу севера и спуштамо се шумским путевима према познатом локалитету „Андревље“ где се налази веома леп хотел.

Андревље

Претпостављамо да ће бити отворен па тамо можемо направити паузу за кафу. То ћемо знати непосредно пре акције, а уколико буде затворен, кафу можемо попити и раније на некој успутној бензинској пумпи. Од Андревља крећемо даље, пролазимо камп са лепим именом „Срећно“ и крећемо узбрдо натраг према гребену Фрушке горе. Долазимо до затвореног каменолома Андревље (доста интересантно место) у чијем кругу се налази и хранилиште за орлове.

Каменолом

Настављамо даље ка гребену и са још пар успона и спуштања шумским стазама долазимо до Трешњевца где се налази резерват европског јелена. Замолићемо све учеснике да буду веома тихи у нади да не поплашимо животиње. Било би лепо да их видимо и фотографишемо, сигурни смо да ће сваком учеснику то бити драга успомена.

 Ка резервату Коридор

Европски јелен (Cervus elaphus hippelaphus) настањује целу Европу изузев северних крајева. Станишта у којима борави су: шуме, честари, пашњаци, мочваре. Женке и млади формирају крда, а мужјаци мање групе. Најактивнији су у сумрак. У доба парења мужјаци се међусобно боре, трудећи се да освоје што више кошута а њиховим двобојима претходи снажна рика. Хране се травом, лишћем, жировима и другим плодовима, кором дрвета. Високи су од 120 до 135 центиметара (гребен), а тешки до 300 килограма.Паре се од августа до октобра. У мају или јуну следеће године, женка рађа до два млада, који сисају 3–4 месеца, а потпуно се осамостале по истеку прве године живота. Животни век им је у дивљини око 20 година, а у вештачким условима до 30. Рогови европског јелена могу бити дуги до 120 центиметара.

Европски јелен

Од резервата продужавамо лепим стазицама и долазимо до „Виле Равне“, места за које постоје многе приче (истините, полуистините, па и неистините) везане за функционере бивше Југославије почевши од Тита, преко Леке па све до бројних војвођанских функционера.

Вила Равне Вила Равне

Веома је интересантно и пријатно место, направићемо последњу паузу на тераси испред виле, а можда и ту „укачимо“ неког јеленка.

Поглед са терасе виле

Од виле Равне, немамо још много до гребена и до Гргуревачке пећине код које завршавамо пешачки део акције. Пећина је затворена гвозденом капијом, улазак је забрањен из сигурносних разлога. То је у ствари једна јама дубине око 14 метара у коју улазе само спелеолози и друга овлашћена лица, спуштајући се ужадима. Кроз решетке капије се може видети унутрашњост пећине, па кога интересује може и да погледа.

Након свега, седамо у наш превоз и идемо до Врдника на окрепљење, одакле настављамо право за Београд, па  очекујемо да ћемо код Сава центра стићи најкасније до 22:00 часова.

Укупна дужина пешачења је око 22 км, са око 750 м успона и силаска. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо: шумске стазе, колски путеви, ливаде без стаза. Успут нема познатих извора воде тако да је потребно понети са собом довољне количине.

Ако буде било великог снега (и то ћемо знати непосредно пред акцију), скраћујемо туру тако што ће нам хотел Андревље бити полазна тачка. У том случају имамо око 16 км пешачења са 650 м успона и 400 м спуштања.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или добра обућа за снег), камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалног снега или кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.300 динара

1.200 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

Ако буде довољно учесника за аутобус, цена се смањује за 200 динара.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (око 22 h).

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Трагом европског јелена: Андревље-Равне-Летенка

У јеку зимског годишњег доба, Фрушка гора је идеално место за прављење интересантних и садржајних излета. Без обзира да ли има снега или га нема, ова планина ће нам увек открити нешто ново, што ће сигурни смо, свим учесницима остати у лепом сећању. Обилазили смо разне крајеве Фрушке горе уздуж и попреко, неке и више пута, али ово сада је премијера за коју свакако на време треба резервисати место. Идемо у „Потрагу за европским јеленом“ па се надамо да ћемо га и видети.

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо аутопутем према Руми где се одвајамо у правцу Врдника. Још мало и излазимо на гребен Фрушке горе и настављамо њиме све до одмаралишта „Летенка“ одакле крећемо у акцију.

Идемо у правцу севера и спуштамо се шумским путевима према познатом локалитету „Андревље“ где се налази веома леп хотел.

Андревље

Претпостављамо да ће бити отворен па тамо можемо направити паузу за кафу. То ћемо знати непосредно пре акције, а уколико буде затворен, кафу можемо попити и раније на некој успутној бензинској пумпи. Од Андревља крећемо даље, пролазимо камп са лепим именом „Срећно“ и крећемо узбрдо натраг према гребену Фрушке горе. Долазимо до затвореног каменолома Андревље (доста интересантно место) у чијем кругу се налази и хранилиште за орлове.

Каменолом

Настављамо даље ка гребену и са још пар успона и спуштања шумским стазама долазимо до Трешњевца где се налази резерват европског јелена. Замолићемо све учеснике да буду веома тихи у нади да не поплашимо животиње. Било би лепо да их видимо и фотографишемо, сигурни смо да ће сваком учеснику то бити драга успомена.

 Ка резервату Коридор

Европски јелен (Cervus elaphus hippelaphus) настањује целу Европу изузев северних крајева. Станишта у којима борави су: шуме, честари, пашњаци, мочваре. Женке и млади формирају крда, а мужјаци мање групе. Најактивнији су у сумрак. У доба парења мужјаци се међусобно боре, трудећи се да освоје што више кошута а њиховим двобојима претходи снажна рика. Хране се травом, лишћем, жировима и другим плодовима, кором дрвета. Високи су од 120 до 135 центиметара (гребен), а тешки до 300 килограма.Паре се од августа до октобра. У мају или јуну следеће године, женка рађа до два млада, који сисају 3–4 месеца, а потпуно се осамостале по истеку прве године живота. Животни век им је у дивљини око 20 година, а у вештачким условима до 30. Рогови европског јелена могу бити дуги до 120 центиметара.

Европски јелен

Од резервата продужавамо лепим стазицама и долазимо до „Виле Равне“, места за које постоје многе приче (истините, полуистините, па и неистините) везане за функционере бивше Југославије почевши од Тита, преко Леке па све до бројних војвођанских функционера.

Вила Равне Вила Равне

Веома је интересантно и пријатно место, направићемо последњу паузу на тераси испред виле, а можда и ту „укачимо“ неког јеленка.

Поглед са терасе виле

Од виле Равне, немамо још много до гребена и до Гргуревачке пећине код које завршавамо пешачки део акције. Пећина је затворена гвозденом капијом, улазак је забрањен из сигурносних разлога. То је у ствари једна јама дубине око 14 метара у коју улазе само спелеолози и друга овлашћена лица, спуштајући се ужадима. Кроз решетке капије се може видети унутрашњост пећине, па кога интересује може и да погледа.

Након свега, седамо у наш превоз и идемо до Врдника на окрепљење, одакле настављамо право за Београд, па  очекујемо да ћемо код Сава центра стићи најкасније до 22:00 часова.

Укупна дужина пешачења је око 22 км, са око 750 м успона и силаска. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо: шумске стазе, колски путеви, ливаде без стаза. Успут нема познатих извора воде тако да је потребно понети са собом довољне количине.

Ако буде било великог снега (и то ћемо знати непосредно пред акцију), скраћујемо туру тако што ће нам хотел Андревље бити полазна тачка. У том случају имамо око 16 км пешачења са 650 м успона и 400 м спуштања.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или добра обућа за снег), камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалног снега или кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.300 динара

1.200 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

Ако буде довољно учесника за аутобус, цена се смањује за 200 динара.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима (око 22 h).

Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Међ вилама и аласима

Са малог прилаза