Архива за Ram

Рам, Рамско-затоњска пешчара (и бонус бања Ждрело!)

На помен речи пешчара прво ће нам на памет пасти је Делиблатска. јер су остале пешчаре у Србији у сенци ове највеће континенталне пешчаре Европе. Иако највеће наше пешчаре налазе на територији Војводине овога пута ћемо обићи Рамско-Затоњску пешчару која припада групи пешчара Пожаревачког подунавља. Пешчара се формирала на јужној страни брда Горица (282 m надморске висине) са кога се пружа широк видокруг на све четири стране. Виде се Карпати као на длану, Вршачке планине, Панонска низија са Делиблатском пешчаром, у даљини се види Авала а на југу цео венац Хомољских планина. Наравно, најупечатљивији утисак оставља поглед на готово три километара широк Дунав све до Смедерева.

Стратешка позиција овог места одредила је његову историјску важност. Крајем четвртог века старе ере келти су на овом месту подигли војно земљано утврђење „Оpidum“. Између насеља Рам и брда Горица налази се група од двадесетак великих кристалних шкриљаца за које пожаревачки археолози тврде да су келтско светилиште. Своје тврдње заснивају на остацима оксида гвожђа на стенама које су накнадно дотериване како би добиле правилан облик. У близини налазе се остаци римског кастела „Lederata“ који је подигнут крајем првог века као и остаци средњовековног утврђења.

  

ПОЛАЗАК:  испред Сава центра тачно у 7 часова (дођите 10-ак минута раније како не би смо каснили). Путујемо аутопутем према Пожаревцу и надаље до насеља Рам . На почетку пешачке туре, ако не буде снежног покривача, обилазимо локалитет римског кастела, затим преко келтског светилишта да врха Горица. Надаље се крећемо према селу Затоње док се не спустимо на саму обалу Дунава којом ћемо се вратити до Рама. На самом крају обилазимо Рамску тврђаву.

Након пређених 11 до 12 километара уз 350 до 400 метара успона и спуста крећемо на једно сатну впжњу према бањи Ждрело у којој се можете купати или време провести у пријатној атмосфери ресторана уз огњиште које ће вас сигурно добро загрејати. Цена улазнице за улазак на базен за колективне посете је 300 дин..

Полазак кући планирамо за 20 h како би смо у Београду били између 22.30 и 23 h.

ОПРЕМА: Одећа прилагођена зимским условима и јаком ветру, гојзерице, камашне, штапови по жељи као и опрема за купање.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 дин

1.400 дина за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

ПРИЈАВЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Александар Радовановић

063 555 966

aca@serbianoutdoor.com

Аца Радовановић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Загајичка брда

У Делиблатској пешчари смо већ били зимус и дивно смо се провели по лепом фебруарском дану. Сада идемо опет у те крајеве, али овај пут на нестварно лепа Загајичка брда. Када их човек први пут види, помисли да је одједанпут ушао у неку књигу пуну бајки и тајанствених прича. Брдашца која се преливају као таласи неког великог зеленог мора, ливаде препуне пролећног цвећа, поглед са врха на Вршачке планине и даље на Румунске Карпате, тајанствене стазице кроз атрактивну шуму Думаче и много тога другог су нешто што ћемо видети и засигурно памтити. Такође се надамо да ће цвет Гороцвета да нам се покаже у свој својој лепоти. Али запамтите, њега смемо само да гледамо и да сликамо, никако да беремо пошто је то законом најстрожије забрањено.

Загајичка брда Загајичка брда Гороцвет (Adonis)

И ако по свом изгледу подсећају на пешчане дине прекривене вегетацијом, Загајичка брда у ствари немају исто геолошко порекло са Делиблатском пешчаром. Она, заједно са Думачом представљају најрепрезентативнију геоморфолошку формацију банатског лесног платоа и панонске низије. Лес је иначе еолски седимент прашинастог облика и жућкасте боје састављен углавном од кварца и фелдспата. Делиблатска пешчара је настала од силикатно-карбонатног песка, плавина банатских река и наноса Дунава, које су ветрови леденог доба са њихових обала разнели у правцу северозапада и засули баш тај претходно формирани лесни плато.

Загајичка брда Загајичка брда

План за ову акцију је следећи:

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред центра „Сава“ тачно у 7.00 h. Идемо преко Панчева и Ковина и долазимо до села Гребенац које је иначе родно место нашег познатог песника Васка Попе. Од Гребенца крећемо на трекинг, улазимо у пешчару и идемо јужним ободима Загајичких брда. Пролазимо један од противпожарних торњева, идемо још неко време пешчарским путем и онда долазимо до самих брежуљака Загајичких брда. Пролазимо између њих и пењемо се на врх најпогоднијом путањом.

Загајичка брда Загајичка брда

Највиши врх је на висини од 256 mnv и ту је постављен споменик-пирамида, као и табла са основним информацијама о овим крајевима.

Загајичка брда Загајичка брда

Настављамо даље према југу, па скрећемо на исток и улазимо у шуму Думача.

Врх

Крећемо се шумским стазама и спуштамо се натраг у правцу Гребенца.

Загајичка брда Поглед на Вршачке планине

По силаску и изласку из Думаче пролазимо још један интересантан део са називом Јаруга и долазимо до Гребенца тј. до тачке одакле смо кренули. Овај круг ће бити дужине око 16,5 км са укупном висинском разликом од 270 m у успону и силаску. Извора воде успут нема, тако да је потребно понети довољне количине.

чека врх Загајичка брда

Али то није све. Пошто је овај круг по Загајичким брдима доста лаган и може га проћи свако са просечном кондицијом, за оне којима то није доста имамо и додатак. Доћи ћемо превозом од Гребенца до места одакле ћемо да препешачимо додатних 7 km (3,5 km у одласку и 3,5 km у повратку) стазом паралелном са каналом ДТД. Идемо да видимо филмско село које је изграђено за потребе снимања филма „Свети Георгије убија аждаху“ а које се налази на самој обали Дунава. Преко пута се одлично види Рам и његово утврђење, а такође и непосредни додир са прелепим Дунавом и поглед на суседну Румунију ће да употпуни читав доживљај. Они који не буду желели да иду на овај додатни део, сачекаће нас на пешчарским ливадама и уживаће у слободном времену за одмор. На крају свега при повратку за Београд, свратићемо до неког успутног ресторана (или у Кајтасову или у Старој паланци) на окрепљење и опуштање.

приказ трасе на Гуглу

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или добре патике), камашне по потреби, мали ранац, вода, храна за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалних падавина, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ: сваке среде у 20 h на састанку Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ЦЕНА:

1.250 дин.

1.150 дин за чланове клуба са плаћеном чланарином за текућу годину

У случају преко 40 пријава, цена се смањује за 200 динара.

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима између 21 и 22 h.

 Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Загајичка брда На врху Загајичка брда

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.