Архива за Ram

Рам, Рамско-затоњска пешчара, Виминацијум и манастир Рукумија

На помен речи пешчара прво ће нам на памет пасти је Делиблатска, јер су остале у Србији у њеној сенци, као највеће континенталне пешчаре Европе. Али, овога пута ћемо обићи Рамско-Затоњску, из групе пешчара Пожаревачког подунавља. Она се формирала на јужној страни брда Горица (282 m надморске висине) са кога се пружа широк видокруг на све четири стране. Виде се Карпати као на длану, Вршачке планине, Панонска низија са Делиблатском пешчаром, у даљини се види Авала, а на југу цео венац Хомољских планина. Наравно, најупечатљивији утисак оставља поглед на готово три километара широк Дунав све до Смедерева. Ето довољно јаког разлога да кренемо у тај крај. Благ, пешчани терен и траса која није предуга, одговараће свима – како деци, тако и учесницима са скромнијом кондицијом.

Стратешка позиција овог места одредила је његову историјску важност. Крајем четвртог века старе ере келти су на овом месту подигли војно земљано утврђење „Оpidum“. Између насеља Рам и брда Горица налази се група од двадесетак великих кристалних шкриљаца за које пожаревачки археолози тврде да су келтско светилиште. Своје тврдње заснивају на остацима оксида гвожђа на стенама које су накнадно дотериване како би добиле правилан облик. У близини налазе се остаци римског кастела „Lederata“ који је подигнут крајем првог века као и остаци средњeвековног утврђења.

  

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо аутопутем према Пожаревцу и даље до археолокалитета Виминацијум.

Виминацијум (лат. Viminacium) је археолошко налазиште у близини Старог Костолца, 12 km од Пожаревца, близу ушћа Млаве у Дунав. Римски војни логор и град настао је у и и трајао до почетка VII века. Био је један од најзначајнијих легијских логора на Дунаву, а извесно време и главни град римске провинције Горње Мезије, која је обухватала највећи део Србије, северну Македонију и део северозападне Бугарске.
Под Хадријаном стекао је статус муниципија, града са високим степеном аутономије који подразумева и независну градску управу а за владавине Гордијана III постаје колонија римских грађана и добија право на ковање локалног новца. У оквирима римске управе био је то највећи статус који један град може да досегне. Овде је 211. године Септимије Север прогласио царем свога сина Каракалу.

Процењује се да је град имао 48 000 становника и у њему су боравиле две легије: легија IV Флавија и легија VII Клаудија.

Био је седиште епископа у IV веку, а касније добија статус митрополије. Први знани митрополит Виминацијума је митрополит Амант, који се помиње као учесник Сабора у Сардици (данашња Софија) 343. године. Након најезде варвара (Авара и Хуна) под вођством Атиле град је разорен 441. године. Обновљен је као погранично војно утврђење 535. године, за време владавине цара Јустинијана и (527—565) када и митрополија у Вимиинацијуму. У VII веку на остацима Виминацијума настаје насеље Браничево.
Прва научна ископавања Виминацијума почео је Михаило Валтровић 1882. године са 12 затвореника. Почетком XX века истраживања је наставио Милоје Васић када је краљица Драга Обреновић дала донацију од 100 златника за наставак радова.

Обимна археолошка истраживања започета су због изградње термоелектране и површинског копа Дрмно, 1977. године, на простору некропола, југозападно од каструма. Истраживања су дала изузетно богат и значајан археолошки материјал. Пронађене су занатске радионице, у оквирима којих су се налазиле пећи за печење опеке а град је такође поседовао терме, које су биле главно састајалиште Римљана. У средишту терми биле су просторије за масажу. Ископано је шест базена, у којима понегде могу да се назру осликани зидови са цветним и животињскм мотивима. Купатило је било парно а топао ваздух је циркулисао између стубића и загревао опеку испод подница док је вода стизала са извора у слободном паду, аквeдуктом истраженим у дужини од 10 km. Пронађене су и светиљке које су служиле за ноћно купање.

Ископан је Маузолеј, за који се претпоставља да је гробница цара Хостилијана, сина цара Трајана Деција, које је боравио у Виминацијуму током 251. године. Хостелијан је дошао на престо после трагичне смрти његовог оца Трајана и брата Херенија. Ни Хостелијан није дуго поживео, умро је вероватно од куге, а сматра се да је да је спаљен у Маузолеју. Пронађено је више гробница са изузетним фрескама. Две од њих су осликане фрескама и потичу из доба паганства, што се закључује по декорацији флором и фауном живих боја, док је трећа гробница украшена ликом девојке која је припадала вишим друштвеним слојевима, на шта упућују пронађени делови златном бојом обрубљене хаљине. До сада је истражено више око 14.000 гробница, а Фреско-сликарство је уз налазе гробница пружало значајне податке о почецима хришћанства на овим просторима. Налаз гробница са Небеским јахачем и Христовим монограмом пружају идеју како се паганство преображавало у хришћанство.

Откривена је Северна капија утврђења а постојале су још три, што указује на моћни систем. На целом простору налазишта је пронађено и мноштво новчића а највише ипак у гробницама, у које су умрли полагани са три крчага (за уље, вино, воду) и новчићем у устима – да Херону плате превоз на онај свет.

У XIX веку још су се јасно назирали обриси насеља, широке улице које се секу под правим углом, тргови, позоришта, купатила, водовод и градски бедеми. Данас су остали само делови. Мермерне скулптуре, надгробне плоче и саркофази, накит и посуђе из Виминацијума чувају се у Народним музејима у Београду и Пожаревцу.

У Виминацијуму је 2012. године откривена фигурина женског божанства стара око 4000 година. У питању је близнакиња Кличевачког идола откривеног 1881. године. Године 2013. је пронађен жртвеник посвећен нимфама, а током 2014. пронашли су мермерне статуе и златну огрлицу из римског периода. Почето је са ископавањем римског војног логора 2017. године. Током 2018. пронађени су саркофази из римског доба који нису раније опљачкани и гробница за коју се сматра да припада неком младом императору.

Од 1882. године, када су почела ископавања, археолози су у Виминацијуму открили десетине хиљада артефаката, међу којима златне плочице са угравираним римским магијским симболима, скулптуре од жада и мермера, керамику, мозаике и фреске, заједно са 14.000 гробница. Али, то је тек 4% истраженог простора, јер са својих 450 ha површине, ово  подручје је отворено за истраживање од кога се очекује неизмеран квалитет информација.

Посебну атракцију у оквиру археолошког парка Виминацијум представља праисторијско налазиште, где је откривен цео скелет мамута. Овај скелет је пронађен на 270 метара источно од Царског маузолеја. Мамут потиче из праисторијског периода, миоцена од пре 5.000.000 година. Нађен је у сливу праделте Мораве, која се формирала током повлачења Панонског мора. Ископани примерци припадају изузетно ретким врстама и међу најстаријима су на свету. До сада је у свету пронађено двадесетак скелета и то углавном током XX века, али ниједан од њих није очуван на месту на коме је и нађен. Скелети Костолачких мамута су у потпуности остали у анатомском положају. Због тога, овај мамут има посебан значај. У периоду миоцена на овим просторима клима је била топла (блага варијанта суптропске) са много топлофилне вегетације која ће касније нестати наиласком хладних климатских циклуса у леденом добу плеистоцена.

Након посете Виминацијуму, настављамо до насеља Затоње, где напуштамо возило и полазимо на пешачење. Крећемо се уз Дунав и након пређених 3 km пењeмо на први видиковац Велики Орљак (210 m нв). После паузе која ће зависити од временских прилика спуштамо се према Дунаву а затим опет лагано узбрдо  до врха Горица (282 m нв). Пут нас надаље води гребеном Великог брда преко келтског светилишта. Спуст са Великог брда  је посебан доживљај због предивног погледа на неколико километара широк Дунав.  На Дунав долазимо тачно испод Lederate.  Ту правимо још један мали успон како бисмо обишли остатке римског кастела и настављамо према Pамској твђави.

НАПОМЕНА: ако буде оних учесника, који ни мало не преферирају успоне, могу се до Рама кретати уз Дунав, равно колским путем.

Након пређених 11 до 12 km уз 350 до 400 m успона и спуста, освежићемо се у ресторану, код тврђаве, па настављамо ка манастиру Рукумија. Није што нам је успут, већ што ту живи монахиња Атанасија Рашић, између осталог позната и по књигама на тему преживљавања у природи.

 

Овим смо сасвим сигурно лепо заокружили утисак о овом пределу. Али, подсетили бисмо да ни то није све, јер у оближњем селу Усије имамо локалитет са живим песком, што је у инвентару геонаслеђа Србије. Неки следећи пут…

Полазак кући планирамо до 19:30 h како би смо у Београду били најкасније до 22.30 h.

ОПРЕМА: гојзерице, ранац са водом и храном за успут, одећа прилагођена временским приликама (овде уме бити ветровито!), заштита од ветра и евентуалних падавина; камашне, штапови по жељи и лепо расположење :-).

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  се обавља испуњавањем формулара испод, а детаљније информације можете добити средом у 20 h на састанцима Клуба, или директно од организатора акције.

Приступницу можете преузети ОВДЕ.

Aца Радовановић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а

Рам, Рамско-затоњска пешчара (и бонус бања Ждрело!)

На помен речи пешчара прво ће нам на памет пасти је Делиблатска. јер су остале пешчаре у Србији у сенци ове највеће континенталне пешчаре Европе. Иако највеће наше пешчаре налазе на територији Војводине овога пута ћемо обићи Рамско-Затоњску пешчару која припада групи пешчара Пожаревачког подунавља. Пешчара се формирала на јужној страни брда Горица (282 m надморске висине) са кога се пружа широк видокруг на све четири стране. Виде се Карпати као на длану, Вршачке планине, Панонска низија са Делиблатском пешчаром, у даљини се види Авала а на југу цео венац Хомољских планина. Наравно, најупечатљивији утисак оставља поглед на готово три километара широк Дунав све до Смедерева.

Стратешка позиција овог места одредила је његову историјску важност. Крајем четвртог века старе ере келти су на овом месту подигли војно земљано утврђење „Оpidum“. Између насеља Рам и брда Горица налази се група од двадесетак великих кристалних шкриљаца за које пожаревачки археолози тврде да су келтско светилиште. Своје тврдње заснивају на остацима оксида гвожђа на стенама које су накнадно дотериване како би добиле правилан облик. У близини налазе се остаци римског кастела „Lederata“ који је подигнут крајем првог века као и остаци средњовековног утврђења.

  

ПОЛАЗАК:  испред Сава центра тачно у 7 часова (дођите 10-ак минута раније како не би смо каснили). Путујемо аутопутем према Пожаревцу и надаље до насеља Рам . На почетку пешачке туре, ако не буде снежног покривача, обилазимо локалитет римског кастела, затим преко келтског светилишта да врха Горица. Надаље се крећемо према селу Затоње док се не спустимо на саму обалу Дунава којом ћемо се вратити до Рама. На самом крају обилазимо Рамску тврђаву.

Након пређених 11 до 12 километара уз 350 до 400 метара успона и спуста крећемо на једно сатну впжњу према бањи Ждрело у којој се можете купати или време провести у пријатној атмосфери ресторана уз огњиште које ће вас сигурно добро загрејати. Цена улазнице за улазак на базен за колективне посете је 300 дин..

Полазак кући планирамо за 20 h како би смо у Београду били између 22.30 и 23 h.

ОПРЕМА: Одећа прилагођена зимским условима и јаком ветру, гојзерице, камашне, штапови по жељи као и опрема за купање.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 дин

1.400 дина за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

ПРИЈАВЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Александар Радовановић

063 555 966

aca@serbianoutdoor.com

Аца Радовановић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Загајичка брда

У Делиблатској пешчари смо већ били зимус и дивно смо се провели по лепом фебруарском дану. Сада идемо опет у те крајеве, али овај пут на нестварно лепа Загајичка брда. Када их човек први пут види, помисли да је одједанпут ушао у неку књигу пуну бајки и тајанствених прича. Брдашца која се преливају као таласи неког великог зеленог мора, ливаде препуне пролећног цвећа, поглед са врха на Вршачке планине и даље на Румунске Карпате, тајанствене стазице кроз атрактивну шуму Думаче и много тога другог су нешто што ћемо видети и засигурно памтити. Такође се надамо да ће цвет Гороцвета да нам се покаже у свој својој лепоти. Али запамтите, њега смемо само да гледамо и да сликамо, никако да беремо пошто је то законом најстрожије забрањено.

Загајичка брда Загајичка брда Гороцвет (Adonis)

И ако по свом изгледу подсећају на пешчане дине прекривене вегетацијом, Загајичка брда у ствари немају исто геолошко порекло са Делиблатском пешчаром. Она, заједно са Думачом представљају најрепрезентативнију геоморфолошку формацију банатског лесног платоа и панонске низије. Лес је иначе еолски седимент прашинастог облика и жућкасте боје састављен углавном од кварца и фелдспата. Делиблатска пешчара је настала од силикатно-карбонатног песка, плавина банатских река и наноса Дунава, које су ветрови леденог доба са њихових обала разнели у правцу северозапада и засули баш тај претходно формирани лесни плато.

Загајичка брда Загајичка брда

План за ову акцију је следећи:

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред центра „Сава“ тачно у 7.00 h. Идемо преко Панчева и Ковина и долазимо до села Гребенац које је иначе родно место нашег познатог песника Васка Попе. Од Гребенца крећемо на трекинг, улазимо у пешчару и идемо јужним ободима Загајичких брда. Пролазимо један од противпожарних торњева, идемо још неко време пешчарским путем и онда долазимо до самих брежуљака Загајичких брда. Пролазимо између њих и пењемо се на врх најпогоднијом путањом.

Загајичка брда Загајичка брда

Највиши врх је на висини од 256 mnv и ту је постављен споменик-пирамида, као и табла са основним информацијама о овим крајевима.

Загајичка брда Загајичка брда

Настављамо даље према југу, па скрећемо на исток и улазимо у шуму Думача.

Врх

Крећемо се шумским стазама и спуштамо се натраг у правцу Гребенца.

Загајичка брда Поглед на Вршачке планине

По силаску и изласку из Думаче пролазимо још један интересантан део са називом Јаруга и долазимо до Гребенца тј. до тачке одакле смо кренули. Овај круг ће бити дужине око 16,5 км са укупном висинском разликом од 270 m у успону и силаску. Извора воде успут нема, тако да је потребно понети довољне количине.

чека врх Загајичка брда

Али то није све. Пошто је овај круг по Загајичким брдима доста лаган и може га проћи свако са просечном кондицијом, за оне којима то није доста имамо и додатак. Доћи ћемо превозом од Гребенца до места одакле ћемо да препешачимо додатних 7 km (3,5 km у одласку и 3,5 km у повратку) стазом паралелном са каналом ДТД. Идемо да видимо филмско село које је изграђено за потребе снимања филма „Свети Георгије убија аждаху“ а које се налази на самој обали Дунава. Преко пута се одлично види Рам и његово утврђење, а такође и непосредни додир са прелепим Дунавом и поглед на суседну Румунију ће да употпуни читав доживљај. Они који не буду желели да иду на овај додатни део, сачекаће нас на пешчарским ливадама и уживаће у слободном времену за одмор. На крају свега при повратку за Београд, свратићемо до неког успутног ресторана (или у Кајтасову или у Старој паланци) на окрепљење и опуштање.

приказ трасе на Гуглу

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или добре патике), камашне по потреби, мали ранац, вода, храна за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалних падавина, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ: сваке среде у 20 h на састанку Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ЦЕНА:

1.250 дин.

1.150 дин за чланове клуба са плаћеном чланарином за текућу годину

У случају преко 40 пријава, цена се смањује за 200 динара.

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“. Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима између 21 и 22 h.

 Акцију реализује Зоран Вујошевић – Буца

063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Загајичка брда На врху Загајичка брда

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.