Архива за proroda

У ритму чардаша

Сегедин је град у јужној Мађарској на ушћу реке Муреш у Тису. Представља регионални центар југоисточног дела земље и главни је град жупаније Чонрад. Сматра се да је Атила Бич Божји у одређеном временском тренутку имао седиште баш на овом простору, што није немогуће, мада за то не постоје чврсти докази…

За нас је ово одредиште интересантно када дани постану хладни и кратки, јер пружа могућности малих и лаких пешачких партија и пријатно опуштање у термалним водама 🙂

  

ПОЛАЗАК:  са паркинга у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“) у 6:00 h (дођите 10-ак минута раније ради поласка на време).

Идемо аутопутем ка Мађарској и због дужине пута и задражавања на граничном прелазу нећемо правити паузу за кафу. По доласку у Сегедин, возило нас оставља испред тржног центра Аркад где ћемо направити кафе-паузу и разменити новац.

Наравно, нећемо игнорисати чињеницу да се ту налази и DECATHLON – где се може наћи планинарска опрема по врло повољним ценама!

Али, поред Декатлона, пре него се бацимо у термалне воде бање Морахалом, предстоји нам и лагана шетња и обилазак Сегедина ( Синагога, Заветна црква, Сечењи трг…)

Синагога је урађена у маварском стилу и позната је по својим витражима и дуборезима, док је Црква урађена у нео-готском стилу у чијем склопу се налази више мањих цркава. Унутрашњост је шарена и раскошна, а позната је и по оргуљама са 11000 цеви.

Након тога мостом прелазимо на другу страну реке Тисе и настављамо шетњу градским парком Св. Јелисавете који се протеже на површини од 15 ha; потом рукавцем  реке Марош који предствља једнo од главних шеталишта и одморишта за житеље Сегедина (дужине око 4 km), одакле се уз обалу реке Тисе стиже до Герго шуме .  Стижемо до обале Тисе где се кроз шумицу утабаном стазом поред реке враћамо до Аква парка , где нас чека бус, којим се одвозимо до Морахалом бање 🙂

Дужина стазе коју прелазимо је око 11 km, није кондиционо и технички захтевна, приступачна за сваког.

Полазак за Србију је планиран око 19 h, а долазак у Београд до поноћи, у зависности од задржавања на граничном прелазу.

ОПРЕМА:  патике или гојзерице (због евентуалног блата крај Тисе); они који желе на базен, понеће опрему и прибор за то.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.700 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

Акцију реализује Ненад Јовановић
065 99 22 782
nenad@serbianoutdoor.com

morahalom

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Бешњаја – кањон Вољевице

Оно што је Авала за Београд то је Бешњаја за Крагујевац, планина наслоњена на велики град, благо на дохват руке, За разлику од припитомљeне Авале, Бешњаја је остала некако дивља у складу са својим именом. Топоними на овој планини су толико живописни да боље од било које друге речи описују природне вредности. Врлетница, Криве ливаде, Бели камен, Црвено брдо, Бешњаја, Шибовита коса, кањон Вољевице, Мртваја, Јасикар, Церјак су само неки од од топонима али истовремено и опис стазе којом ћемо проћи. Стаза је без изразитих видиковаца, мало макадама, мало колских путева, мало ливада мало шумских стаза и предиван кањон Вољевице где ћемо максимално уживати у нетакнутој природи.

Фото: Дејан Милошевић  

ПОЛАЗАК: са паркинга у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 7:00 h (дођите 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време). Путујемо до Крагујевца и успут правимо кратку паузу за јутарњу кафу.

Гледићке на длану фото: Дејан Милошевић

Пешачење почињемо од школе у Букоровцу и после неколико стотина метара крећемо на прилично оштар успон који ћемо у сасвим лаганом темпу  савладати. Пењемо се на Врлетницу одакле се пруже поглед на Крагујевац и Гледићке планине. Након почетних напора направићемо дужу паузу и допунити залихе воде код Ђурине чесме.

  

Након једносатне шетње по гребену шумском стазом стижемо до некадашњег омладинског дома. После краћег одмора спуштамо се у кањон Вољевице где ћемо уживати у хладовини и жубору многобројних слапова. Одатле нам предстоји поновни излазак на гребен спуст до потока Гигово и на самом крају спуст преко ливада до воденице у Букоровцу.

 

Акцију организујемо у сарадњи са ПЕК Гора Крагујевац који су стазу осмислили и уредили.
Дужина стазе је око 17 km са успоном од 750 m и исто толико спуста. Акција није техничких захтевна.

Фото: Дејан Милошевић Сад одличним шумским путем... Сад се жури на пиво :-)

ОПРЕМА: гојзерице, камашне,  заштита од евентуалих падавина, штапови по жељи, мали ранац са водом и храном за успут.траса

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.600 дин

За више од 40 пријављених котизација се умањује за 200 дин.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h.

 

Акцију реализују:

Ненад Царевић  и  Немања Манчић

064 878 78 78

nemanja@serbianoutdoor.com

 фото: Дејан Милошевић  фото: Дејан Милошевић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

ПРЕРАСТИ ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ – романтична авантура

Пред вама је врло специфична акција. Видевши први пут прераст – природни камени мост, била сам дубоко импресионирана начином њеног постанка; моћ природе изражена кроз бесконачно време. Убрзо потом сазнајем да их нигде у свету нема толико, колико на маленом парчету Србије између Мораве, Тимока и Дунава – зашто? И тако је почело. Нешто година касније, из сакупљених материјала и искустава стечених обиласцима свих прерасти настала је прва тематска акција којом сам  планинарима представила овај својеврстан феномен, карактеристичан за флувиокрас источне Србије. Албум са протеклих неколико акција можете видети овде.

Али, то због чега ово није обична акција саздано је у чињеници да су путеви до и између прерасти својеврсна експедиција кроз време. Сазнајући за њих, откривате један нови свет, јер ова филиграннтска дела мајке природе, својом појавом вековима распаљују људску машту, везујући за себе снажна веровања, посебне обичаје и магијске ритуале. Свет магије, митова и легенди, граница између живих и мртвих, скривена блага хајдучких харамбаша, добре и зле виле и влве, праисторијски рудник, део су ове приче, баш као што ће бити и наше вечери уз ватру под звездама. Јер представљање прерасти – природних камених мостова не своди се само на њихово показивање, већ су путеви од једне до друге исткани од свега набројаног. 

Пре него поставимо детаљан програм пута, препоручујемо да погледате овај филм, после чега ће вам бити потпуно јасно шта желимо да вам покажемо:

ПРЕРАСТИ ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ

Кликни и погледај филм

Пешачке трасе су, кратке, тако да је акција приступачна свим узрастима, јер акценат није на кондицији, већ спознаји и авантуристичком духу. Јер, кажу да све што прође испод прерасти, мења својства, вода добија снажно лустративно магијско дејство, душе иду директно у рај…(погледајте филм!)

Петак 20. јули: пут до Вратне, обилазак Вратњанских капија

ПОЛАЗАК  тачно у 6:00 h ујутро, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 на Коњарнику (недалеко од хотела „Србија“). Због паковања ствари неопходно је да дођете 20-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Јер план је пребогат и ваља га постићи.

Кад је нешто занимљиво и лепо, не осећамо колико времена прође. А  ово ће заиста захтевати време и уверићете се да су овако рани полазак и трећи дан и те како оправдани. Путујемо ка Дунавској магистрали, а после Доњег Милановца се одвајамо ка Неготину. За данас је у плану да посетимо клисуру Вратне и њене три прерасти. Пут је дуг и имаћемо паузу у Лепенском Виру.

прераст Маре (велика вратњанска капија) Мала прераст на Вратни прераст Сек (сува вратњанска капија)

По преласку Поречког залива, скрећемо ка Неготинској крајини и Вратни. Напуштамо возило и подижемо шаторе недалеко од манастира, на обали реке Вратне, а потом полазимо у клисуру. Контактирали смо сестринство и радује нас што су нам дозволили да у миру њиховог поседа бивакујемо крај реке, као некада. У порти манастира је чесма, а испред однедавно и мала продавница.

Полазимо ка манастиру и обележеном стазом одлазимо у кањон са три прерасти, чувеним Вратњанским капијама: Малој, Великој и Сувој (прераст Мика, прераст Маре и прераст Сек). Прве две су врло близу, крај манастира, а до њих воде обележене стазе. По спусту у корито Вратне поћићемо обележеном козјом стазом на други превис (прераст Маре), а после настављамо даље ка трећој капији (прераст Сек). Након силаска са превиса, група се сакупља, и сви полазимо даље до треће капије. Крећемо се у простору резервата муфлона и јелена лопатара, које смо овде иначе увек редовно сусретали. До треће капије ходамо још 3 km кањоном, што подразумева квашење и непостојање маркација. Не враћамо се истим путем, већ се стазом, тј колским путем изнад клисуре натраг до логора. Обавезно понесите воду и чеону (батеријску) лампу! Стаза није обележена и кретаћемо се строго по правилима колоне. Дакле, код треће Вратњанске прерасти се понови сакупљамо сви и заједно полазимо стазом ка логору.

Повратак у логор, ватрица и дружење…

 На превису... наш логор на Вратни

Субота 21. јули: Рајска прераст на Замни, археометалуршки локалитет на Рудној Глави, Ваља Прераст и Рајкова пећина

Након  спремања шатора и  до 8.00 h полазимо ка селу Плавна. Ходамо дуж Медвеђе реке до Рајске прерасти на Замни за шта ће нам бити потребно не мање од 2 сата. Пут до ње је врло живописан, а сама прераст сложене грађе и као таква се издваја од осталих. Посебна је и по веровању да младим паровима, без деце доноси плодност, због чега је и врло посећивана, као обредно место. Наша запажања су да су за то „криве“ морфолошке црте саме прерасти, приказане слици. Мештани такође верују да под сводовима Рајске прерасти већ стотинама година живи Добри дух који види судбину свакога ко му дође и помаже му. Aли не онако како се то малом човековом разуму учини да је најбоље, већ на начин којим се заиста може учинити дугорочни бољитак у животу.

...до ушћа у Замну прераст на Замни сводови Рајске прерасти

Пут настављамо ка Мајданпеку крај места где су остаци некада велике куле Милоша Обилића,  до праисторијског археолокалитета Окно, изнад Рудне главе., са кустосом Музеја у Мајданпеку Бором Крчмаревићем, кога знамо са свих претходних акција када смо вам показивали прерасти. Јер, господин Крчмаревић је археометалург, а Окно је место где је човечанство из неолита искорачило у доба метала!

Након Рудне Главе, пут настављамо до монументалне прерасти Шупља стена, односно Ваља Прераст, како је мештани зову од давнина. Ваља Прераст је највећа од свих наших прерасти  – ЕТУАЛ источне Србије! По односу димензија, ово је најизразитији природни камени мост у нас. Висина његовог спољашњег лука износи 42 m, а прићићемо му у време кад сунце зарумени пред сутон, јер тада његови румени зраци обливају унутрашњост лука, што изгледа фасцинантно.

Ваља Прераст ...или Шупља стена ETOIL! :-)

После тога одлазимо ка легендарној Рајковој пећини, надалеко чувене лепоте. Од како сам је у својој ТВ емисији „Оаза“ 2001. године описала као дворац ледене краљице, због искричавог белог калцита који краси њен накит, тај опис можете наћи у готово свим материјалима и причама о Рајковој пећини. Али, да би се та лепота ухватила објективом, потребан је озбиљан фото апарат и умешност фотографа.  На ливади, крај Рајкове пећине биће нам и коначиште. Подижемо наше село, и одлазимо у обилазак пећине. У логору нас чека вечера под звездама… Како описати ноћ крај Рајкове пећине у неколико речи? Густа ноћ, милион звезда и свици. Додајмо томе пуцкетање ватре и можда (ако будемо имали среће) далеки зов вукова…

 Kod Rajka вечерица

Недеља 22. јули: прерасти Самар и Касоње; повратак за Београд

После тога, пакујемо шаторе и настављамо пут ка Борском језеру и одатле десно ка прерасти Самар (сат и по вожње). У Самарклисури речице Пераст је некада постојао велики пећински систем дуг 1800 m, од кога је данас остала ова прераст и остаци два бочна пећинска канала, која ћемо видети на путу до ње (зато треба понети батеријску лампу!).

Преостаје нам још Касоње – најмања прераст у клисури Осаничке реке (сат и по хода). Улаз у клисуру Осанице краси мало вештачко језеро, које уме бити сјајно освежење у летњој врелини. И ако са најнижом таваницом, Касоње осваја доста симпатија и када сам први пут показивала прерасти, она се допала највећем броју учесника. Томе у многоме доприноси изузетно лепа орнаментика клисуре и застор од бршљена на њеном улазном луку.

Након посете Осаници, настављамо ка Горњачкој клисури, где ћемо уприличити предах у Рајковом ресторану крај рибњака (фотографија, доле десно), у самој клисури Млаве. Биће то прилика да бар мало сложимо утиске пре повратка кући.поетска орнаментика Осаничке клисуре

Пешачке трасе су, као што видите кратке, па нема потребе наводити висинске разлике и растојања. Ово je акција у којој заиста свако може учествовати, јер акценат није на кондицији, већ сапознаји и авантуристичком духу. Јер, кажу да све што прође испод прерасти, мења својства, вода добија снажно лустративно магијско дејство, душе иду директно у рај…

ОПРЕМА: гојзерице, опциона обућа за воду, мали ранац са приручним стварима (вода, храна за успут, пресвлака, купаћи костим, пешкир), велики ранац (или путна торба) за ствари потребне за логор (шатор, врећа, подлошка, батеријска лампа, хигијенски прибор, порција/посуда и прибор за јело); заштита од ветра, сунца и евентуалних летњих падавина.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

3.600 динара

3.500 динара за чланове Клуба са плаћеном чланарином

Котизација обухвата: превоз, организационе трошкове и све описане обиласке укључујући и улазнице за посету Рајковој пећини.

Котизација не обухвата храну и индивидуалне трошкове.

НАПОМЕНА:  Ова акција има научно-популаран, едукативан и истраживачки карактер. Спаваћемо у шаторима, али је битно да их не носимо док пешачимо. Они ће бити у пртљажнику, вадимо их само за логоровање. Из тог разлога, ствари које су потребне за дневне активности спакујте у мали ранац (вода, храна, батеријска лампа…), а све оно што је за бивак у велики ранац, или путну торбу, јер то нећемо носити са собом. Акција има и свој печат! 🙂

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“). Рок за пријављивање је до краја јуна, због резервација за смештај возача.

Акцију реализује КАУП тим

gordana@serbianoutdoor.com

065 377 14 74

Свет магије, митова и легенди, граница између живих и мртвих, скривена блага хајдучких харамбаша, добре и зле виле и влве, праисторијски рудник, део су ове приче, баш као што ће бити и наше вечери уз ватру под звездама. Јер представљање прерасти – природних камених мостова не своди се само на њихово показивање, већ су путеви од једне до друге исткани од свега набројаног. Пут до и између њих је експедиција кроз време. Сазнајући за њих, откривате један нови свет, јер ова филигрантска дела мајке природе, својом појавом вековима распаљују људску машту, везујући за себе снажна веровања, посебне обичаје и магијске ритуале.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Дурмитор – рафтинг Таром – ZIP LINE!

По многима, Дурмитор је најлепша планина у Црној Гори; круна у црногорском планинском венцу, окићен ледничким смарагдним језерима, по чијем се броју убраја у ниски драгуља попут Бјеласице, Сињајевине, Комова, Проклетија…

Парк обухвата основни планински масив Дурмитора, делове и површи језера и Пивске планине, горње делове кањонских долина Грабовице и Комарнице, кањонску долину реке Таре и кањоне њених притока Сушице, Вашковске реке и Драге. Простире се на 39.000 ha, захватајући територију пет црногорских општина: Жабљак, Шавник, Плужине, Мојковац и Пљевља. Највиши врх планине Дурмитор је Боботов кук (2.525 мнв)

 У подножју Дурмитора, планине чији назив потиче од келтских речи „дру ми торе“ што значи „планина пуна воде“, налази се највиши град у Црној Гори – Жабљак, кога окружују 23 планинска врха. Цео овај предео обогаћују свежином и бојом многобројна планинска језера ледничког порекла, простране шуме четинара, реликтни букови гајеви, тамнозелене колоније клеке, као и многе кањонске долине дивљих река. Дурмитор има 48 врхова преко 2.000 метара, 18 горских очију – предивних глечерских језера, 5 кањона и преко 500 km маркираних стаза и као такав се убраја међу  најбоље обележене планине.

 Ђирђевића Тара

Посматрајући живописну панораму дурмиторског подручја, човек не може а да не размишља о настанку овог драматичног пејзажа и утицају моћних природних сила, које су учествовале у његовом формирању. Посебно обележје својим бистрим, зеленоплавим тоновима дају му језера, јер су неизбежна у свој својој упечатљивости, миру и тишини који уносе у простор којим доминирају стеновите литице, оштри, ка небу окренути врхови, клисуре, кањони, ливаде и пашњаци. Основу за научна истраживања језера Дурмитора, поставио је Јован Цвијић далеке 1899. године који је, боравећи на Дурмитору, обишао готово сва језера. По њему, она су елементи препознатљивости ове планине, јер нигде, на тако малом простору, није наишао на тако велики број језера. Сва она, како их је овај велики научник назвао горске очи, имају своју препознатљивост, различита по постанку, величини, по количини воде, по свом облику и лепоти пејзажа који их окружује. Ипак ако све погледамо из нашег времена, језера никад није превише и она нису дата једном за свагда. Привлачна су и значајна онако и онолико, колико је чиста вода у њима, јер језера, као и људи, имају своје лице и судбину.

масив Дурмитора

Петак, 8. јун:

ПОЛАЗАК: са паркинга поред Клуба (Устаничка 125) у 16.30 h. Молимо вас да дођете 10-ак минута раније како бисмо кренули на време. Путујемо преко Златибора до кампа Развршје на Жабљаку. На Златибору правимо већу паузу за одмор возача и вечеру. У камп стижемо иза поноћи. Размештај по собама, ноћење.

Субота, 9. јул:

У 8.00 h после јутарње кафе и доручка, возимо се према Воденом долу, где се налази споменик планинару (1.820 мнв). Са бујног травнатог терена, прошараног белим кречњачким стенама, вијугавом стазом, крећемо према превоју Шкрчко ждрјело (2.114 мнв). Затим према Шкрчкој долини и Шкрчким језерима (око 1.700 мнв), стазом дугом 12 km, са висинском разликом око 850 m.

На том путу нас чекају фасцинантни призори околних врхова подно којих пролазимао, са леве стране је Пруташ (2.393 мнв) а са десне Шарени пасови (2.248 мнв). Цела стаза је јако динамична и једна од најлепших на планини, многе ће оставити без речи или ће их тешко наћи да пренесу личне импресије. Стаза првим делом углавном је у успону до превоја Шкрчко ждријело а након тога се спуштамо према језерима.

„Избијањем на Шкрчко ждријело, готово изненадно, ушли смо у вилински предео, у самом срцу Дурмитора. На овој планини има много дивних видиковаца, али овај – са Шкрчког ждријела убедљиво их надмашује погледом на блиске, лучне, стеновите зидове Планинице, Безименог врха, Боботовог кука и Ђевојке, џиновских размера, уроњене у неизмерна точила. Жутосиве вертикале, издељене на катове уским терасама, засутим урнисима, моћне као да држе плаветни свод, заслужено су добиле песнички епитет Сохе небеске. Уз то, непосредно смо уз Шарене пасове, изузетног колорита, задивљујућег сведочанства силних тектонских поремећаја. Хтели ми или не, на овом месту доживљавамо велики час из историје наше планете.“

 Бранислав Церовић (из књиге, Дурмитор и кањон Таре)

Задњих око 500 m стазе, пре превоја, је стрмији и каменитији, а савлађује се око 100 m висинске разлике. Затим се са Шкрчког ждријела стрмо спушта следећих око километар, према долини, која се простире подно врхова Дурмитора, при чему се губи висинска разлика 300 m. Ово је најтежи део стазе, како због висинске разлике тако и због каменитог терена и треба бити нарочито опрезан.

Али сама чињеница да Шкрчка долина представља само срце масива Дурмитор и сигурно његов најлепши део, учиниће да се уложени напор вишеструко награди и ова посета ће остати као незабораван планинарски доживљај!

На траси нам је планинарски дом, који се налази на платоу изнад језера, те ћемо на тако лепом месту направити паузу за фотографисање и одмор.

Веће језеро је чаробне боје, издужено, изузетног облика, подећа на контуре људског тела. Које је Јован Цвијић означио и именом „Зелено“, боја воде овога језера је зеленкаста, а максимална провидност достиже 8,5 m, по чему је прво међу језерима на Дурмитору.

У великом цирку Шкрке, поред Великог, постоји и Мало Шкрчко језеро.

Стазе око језера су једним делом проходне, тако да се оба језера могу обићи за сат времена. У овој потпуно релаксирајућој током које пунимо срца и батерије, уживаћемо у прелепим бојама воде, околној вегетацији и погледу на врхове који одвајкада стражаре над овом лепотом. Тешка срца а још тежег корака, одвојићемо се од ове лепоте, јер се морамо вратити истом стазом назад до нашег возила, које ће нас превести у камп.

Сваки направљени корак учиниће да се безусловно заљубите у ову планину и заувек у срцу понесете њену јединствену лепоту. Након доласка у камп, слобдно време, вечера по жељи и дружење уз логорску ватру.

Иако морфолошки различите јединке, Шкрка (цирк), Пруташ (врх) и Сушица (кањон) чине јединствено подручје деловања тектонских покрета, крашке и ледничке ерозије. Тектонско убирање и навлачење не само да је уздигло високо изнад нивоа површи  флисне слојеве Пруташа већ је раседном линијом дуж данашње Шкрке и Сушице определило правац речне и касније ледничке ерозије које ће затим знатно снизити коту Пруташа и истовремено дубоко урезати крашку увалу Шкрку и кањонску долину Сушицу.

Шкрка је назив који има корен у речи шкртаст којим се у Пиви означава неравно, испресецано, каменито тле, какво је управо у овом пространом цирку. Удаљен од насеља, изолован од осталих делова Дурмитора литицама и стрмим пасовима, овај крај и данас одише исконском дивљином и недирнутом лепотом. И стока у само-пасу до недавно је красила неупоредиви шкршки пејсаж. То је предео који треба не само осмотрити са врхова и превоја на ободу већ и посетити да би се доживела пуна скала његових вредности. За језера, бистрину и боје Великог језера, сликовит стеновит оквир над снежним наслагама по терасама и точилима, прегршт најживописнијих излета (Пруташ, Планиница, Зелени вир, Боботов кук, Ботун, Скакала, Сушица) и уз све то дивне пастрмке заточене у језеру.

Шкрчка језера се налазе у најпространијем и најдубље урезаном цирку на Дурмитору, на висини 1.686 m (Велико језеро), односно 1.711 m (Мало језеро). Највиши кршевити дурмиторски гребени оградили су их са три стране, док су на четвртој стеновитим одсеком одвојена од Сушице. То онемогућава приступ свима онима који нису спремни за напоре петочасовног хода најповољнијим правцем (Добри до – Шкрчко ждријело – Велико шкрчко језеро и натраг). Два језера одвојена су међусобно карстификованом заравни висине 50 m, ширине 400 m. Велико језеро дугачко је 580, максималне ширине 165 m, најмање 52 m, дужине обалсе линије 1720 m, површине 56.800 m2, највеће дубине 17,2 m. Окружују га кречњачке главице и моренски бедеми високи 10-15 m, изграђени од облутака сивих и зутих пешчара који потичу са Шарених пасова, и белог кристалног кречњака са Соха. Југоисточни део језерског басена је дубљи а северозападни плићи, где се на малом простору налазе подземни извори, у плићаку, и понори којима језерска вода отиче а касније се појављује на Скакалима, што је проверено бојењем воде. Мало језеро, у самом подножју Пруташа, при ниском водостају дугачко је 156 m, при високом 225 m, максималне ширине 94 m, дужина обалске линије 440 m (при високом водостају 750 m), површина 10.800 m2, највећа дубина 15,2 m. За време топлих летњих дана, темпаратура воде на површини оба језера не прелази 16 степени C. Прозирност воде Великог језера износи 8,5 m а Малог 6,4 m.

Бранислав Церовић (из књиге, Дурмитор и кањон Таре)

Недеља, 10. јул:

Група A: У 8.00 h после јутарње кафе и доручка крећемо према Савином куку 2.313 мнв. Али пошто је ово дан  за повртак за Београд и ограничени смо са временом, користићемо жичару, која ће нам знатно скратити време успона иЛево је Савин кук! силаска. Жичаром ћемо се превести до Савине воде, која је за 100 m висининске разлике нижа од врха.

Веома карактеристичног облика, џиновска купа, према северу вертикално засечена од основе до темена, остаје у сећању свакоме који је макар једном осмотрио панораму Дурмитора са Жабљака. Уз Међед, ово је најпознатији, најпосећенији, најфотографисанији врх на планини. Стаза до самог врха је направљена још почетком двадесетог века за излазак црногорског краља Николе првог. Осим тога, врх је привлачан због легенде о Савиној води (2.212 мнв), за коју се тврди да је лековита. Захваљујући чуду Светог Саве који је на том месту штапом прекрстио по земљи и вода се појавила. Сваке године, на Илиндан, 2.августа људи се пењу до извора у нади да ће им вода донети срећу, здравље, мир.Савин кук

Стазом од кампа до жичаре пролазимо кроз четинарске шуме, зелене пропланке, цветне пољане, камењаре…откривајући незаборавне пределе заносне лепоте.

Жичара нас одвози до Савине воде, а одатле преко кршевитог предела, стазом која вијуга испећемо се на врх, одакле је предиван поглед на врхове Дрмитора, Црно језеро, Жабљак. Стаза у оба правца износи 8 км, са висинском разликом до 400 m.

Враћамо се према жичари, која нас враћа у подножје планине, настављамо према кампу на ручак.

Након ручка у кампу, поздрављамо се са домаћином, у 13.30 h полазимо према Београду. Већ прву паузу и још лепоте открићемо на мосту Ђурђевића Таре, који ћемо  прећи пешке и направити дивне фотографије.  За оне храбрије, вожња  Zipline-а преко кањона реке Таре.

Када се група са Zipline-а сретне са пешачком, која стиже преко моста, и групом са рафтинга, настављамо ка Београду најкасније у 14.30 h, у који, са краћим паузама, стижемо око 22.30 h.

Група Б: После јутарње кафе и доручка иде на рафтинг Таром од Сплавишта – Жугића лука, у дужини од 14 km. Ова етапа рафтинга је погодна за рекреативце.

Возило учеснике одвози до старта рафтинга. Након припреме за рафтинг, сваки учесник добија одговарајућу опрему (неопренско одело, чизме, сигурносни прслук, кацигу и весло). Следи рафтинг најлепшим делом кањона Таре у  трајању од 3 h, са паузама за фотографисање и купање. Освежење и пауза на реци Љутици, најкраћој реци у Европи и највећем извору питке воде (1000 l/sec). Фото сафари моста на Ђурђевића Тари, подно кога се пролази. Долазак на Жугића луку, где је завршница рафтинга. Повратак и ручак (јагњетина, телетина печена или кувана, риба, кромпир, салата, пиће).

 

ОПРЕМА: гојзерице, штапови, мали ранац, преобука, заштита од сунца или евентуалних падавина. Нешто топлије одеће, вечери и јутра на високим планинама су јако хладна.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

55 € + 1300 дин, за групу од 40 учесника цена се умањује за 10 €

55 € + 1200 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином.

Котизација обухвата: превоз, два ноћења у вишекреветним собама (доплата за двокреветне собе 5€), улазнице у Национални парк, боравишну таксу, трошкове организације.

Котизацијом није обухваћено: вожња жичаром 5€, рафтинг,  zipline, обавезно путно и спортско осигурање.

Цена рафтинга: 42 €, у цену је укључено: комплетна опрема, услуге скипера,  превоз, све таксе, ручак.

НАПОМЕНА: Приликом пријављивања доставити следеће податке: име и презиме, контак телефон, број путне исправе.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“). Приликом пријављивања је обавезно измирење аконтације у износу од 30 €, а остатак до 15 дана пред полазак на пут. Рок за пријављивање је до 30. маја 2018. године.

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

ДУРМИТОР

Због великог интересовања, организујемо репризу ове акције у термину 7-9. јула

По многима, Дурмитор је најлепша планина у Црној Гори. На релативно малом простору, моћним тектонским деловањем и ерозијом, речном и ледничком створен је планински свет фантастичних облика. Оштри врхови неки попут алпских игала (Минин богаз, Зупци, Сохе), и они други, масивне куполе и плећа, или исецкани на прутове (Пруташ, Шарени пасови), вертикално засечени (Савин кук, Шљеме), одевени у уникатно рухо (Међед), јарко обојени (Црвена греда) или они седлани, увијени, обли и усамљени и многи још китњастији, застрашујући, светли и тамни, минијатуре и горостаси, сви на окупу. Овај пут смо изабрали две стазе које ће показати чаробну лепоту и одвести нас у његове висине! Серијал Дурмитор, који ће од сада бити сваке године у редовном програму нашег Клуба, започињемо са показивањем његовог најпознатијег језера и једног врха. Те две стазе смо изабрали да би што већем броју људи омогућили упознавање Дурмитора, наравно не без кондиције, то нам ова планина не дозвољава!

масив Дурмитора

Дурмитор, круна у црногорском планинском венцу, окићен ледничким смарагдним језерима, по чијем се броју издваја у ниски драгуља попут Бјеласице, Сињајевине, Комова, Проклетија…

Парк обухвата основни планински масив Дурмитора, делове и површи језера и Пивске планине, горње делове кањонских долина Грабовице и Комарнице, кањонску долину реке Таре и кањоне њених притока Сушице, Вашковске реке и Драге. Простире се на 39.000 ha, захватајући територију пет црногорских општина: Жабљак, Шавник, Плужине, Мојковац и Пљевља. Највиши врх планине Дурмитор је Боботов кук (2.525 мнв)

 

У подножју Дурмитора, планине чији назив потиче од келтских речи „дру ми торе“ што значи „планина пуна воде“, налази се највиши град у Црној Гори – Жабљак, кога окружују 23 планинска врха… Цео овај предео обогаћују свежином и бојом многобројна планинска језера ледничког порекла, простране шуме четинара, реликтни букови гајеви, тамнозелене колоније клеке, као и многе кањонске долине дивљих река. Дурмитор има 48 врхова преко 2.000 метара, 18 горских очију – предивних глечерских језера, 5 кањона и преко 500 km маркираних стаза и као такав се убраја међу  најбоље обележене планине.

Посматрајући живописну панораму дурмиторског подручја, човек не може а да не размишља о настанку овог драматичног пејзажа и утицају моћних природних сила, које су учествовале у његовом формирању. Посебно обележје својим бистрим, зеленоплавим тоновима дају му језера, јер су неизбежна у свој својој упечатљивости, миру и тишини који уносе у простор којим доминирају стеновите литице, оштри, ка небу окренути врхови, клисуре, кањони, ливаде и пашњаци. Основу за научна истраживања језера Дурмитора, поставио је Јован Цвијић далеке 1899. године који је, боравећи на Дурмитору, обишао готово сва језера. По њему, она су елементи препознатљивости ове планине, јер нигде, на тако малом простору, није наишао на тако велики број језера. Сва она, како их је овај велики научник назвао горске очи, имају своју препознатљивост, различита по постанку, величини, по количини воде, по свом облику и лепоти пејзажа који их окружује. Ипак ако све погледамо из нашег времена, језера никад није превише и она нису дата једном за свагда. Привлачна су и значајна онако и онолико, колико је чиста вода у њима, јер језера, као и људи, имају своје лице и судбину.

Црно језеро

Петак, 30. јун:

ПОЛАЗАК: са паркинга поред Клуба (Устаничка 125) у 16.00 h. Молимо вас да дођете 10-ак минута раније како бисмо кренули на време. Путујемо преко Златибора до кампа Развршје на Жабљаку. Успут ћемо правити краће паузе. У камп би требало да стигнемо око поноћи.

Субота, 1. јул:

У 7.30 h после јутарње кафе и доручка крећемо према Шљемену (2.455 мнв). Стаза дуга 17,5 km са успоном од 850 m и исто толиким спустом.

Шљеме није врх већ пространа кречњачка громада, заравњеног темена, на висини 2400 m, дућине 2 km, са кога се у виду хумки и главица широке основе дижу неизразити вршчићи до висине 2455 m, колико досеже највиши од њих.

Савин кук стазом ка врху

Наизглед једнолика стожина, Шљеме је морфолошки веома разруђено. Сем литица на северној страни а делимично и на јужној (Велики и Мали лимни до) у Шљеме су оштро урезани уски циркови на источној и југозападној широкој страни: Млијечни до, Велика и Мала корита. Између њих су дуга стеновита била Зупци и Штит, који се завршавају у Меком и Воденом долу, на висини од 1700 m.

Стазом према Шљемену пролазимо мирисне четинарске шуме, пропланке, зелене, цветне пољане, кршевите пределе, једним делом идемо преко сипара, откривајући незаборавне пределе заносне лепоте. Сваки направљени корак ће учинити да се безусловно заљубите у ову планину и заувек у срцу понесете њену јединствену лепоту.

Након доласка у камп, слобдно време, вечера по жељи и дружење уз логорску ватру.

Савин кук на врху Савин кук Поглед са Савиног кука

Недеља, 2. јул:

У 7.30 h, након испијене јутарње кафе и доручка следи паковање и припрема за пешачку туру око Црног језера. С обзиром на активности предходног дана, свима ће годити ова релаксирајућа стаза око језера, дуга 8 кkm са купањем ко буде желео. Уживајући у неицрпној лепоти пејзажа и воденој чари језера можда спознате и откријете тајну његовог имена и зашто је толико популарно међу заљубљеницима у природне лепоте. Оставићемо да ви прикупите и са собом понесете утиске овог невероватног предела, једнаке чаролијама из бајке.

На надморској висини 1.416 m и на свега 3 km од центра Жабљака, природа је сместила „горске очи“ Дурмитора, Мали и Велико језеро, заувек спојена у величанствено Црно језеро, повезана уском превлаком.

Легенда каже да је једном давно, туда прoлазио Свети Сава. Локални сељани га оптужише да је нешто украо, па узеше правду у своје руке и одлучише да га казне за крађу. Узмичући пред расрђеним сељанима, Свети Сава некако побеже, али је био толико љут да прекрсти штапом и нареди да вода потопи село. Они који су бежали ка планинама, потопише воде Малог, а оне који су бежали ка другом крају, потопи Велико језеро.

Име је добило због одраза високе шуме црног бора која га окружује. По некима, имену доприносе и тамне дубине језера, нарочито Малог, чије дно досеже дубине и до 50 m, док је Велико дубоко упола мање 24,5 m. Читавим бајковитим пејзажом доминира горостасни врх Међед који се уздиже изнад језера.

Током дугих и оштрих дурмиторских зима, језеро је оковано ледом скоро целе зиме и тада његова лепота остаје скривена под дубоким снегом. На пролеће, када крене да се топи снег са околних врхова, и кад свом снагом прораде врело Челина и Млински поток, бистра планинска вода пуни воде Малог језера, које се онда преливају у Велико.

Лети водостај језера зна да опадне и до 5 m, и тада се воде из Великог језера поново враћају у Мало. Тада се вода језера угреје на радост бројних купача који не пропуштају прилику да зароне у тамне воде језера. За оне другачијег афинитета, ту је пешачка стаза око језера дуга 3,5 km, препуна места на којима можете уживати у бајковитим призорима језера.

Дубине језера крију и многе подземне канале, којима вода даље отиче пут Таре и Пиве, што представља изузетну реткост у природи, тзв. бифуркацију, појаву да једна водена маса даје притоке двема рекама.

По повратку у камп, у 13.30 h полазимо према Београду, а прву паузу и још лепоте открићемо на мосту Ђурђевића Таре, који ћемо  прећи пешке и направити дивне фотографије.  За оне храбрије, вожња  преко кањона реке Таре.

Када се група са Zipline-а сретне са пешачком, која стиже преко моста, настављамо ка Београду, у који, са краћим паузама, стижемо око 23 h.

Ђирђевића Тара 

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, преобука, пешкири, купаћи костим, заштита од сунца или евентуалних падавина. Нешто топлије одеће, вечери и јутра на високим планинама су јако хладна.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

45 € + 700 дин

45 € + 600 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином.

Котизација обухвата: превоз, улазнице, боравишну таксу, трошкове организације.

Котизацијом није обухваћено:  два ноћења у кампу, у собама 12 € или 3 € за мање шаторе (по особи и по дану!), путно и спортско осигурање

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“). Приликом пријављивања је обавезно измирење ау износу од 30 €, а остатак до 7 дана пред полазак на пут. Рок за пријављивање је до 1. јуна.2016. године.

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Предавања – између потребе и занимљивости

Као што је познато, сваке прве среде у месецу, КАУП приређује пројекције о темама које се бирају пре свега према потребама, а потом и интересовањима људи који упражњавају одласке у природу. Досадашње искуство указује на значајан одзив, не само чланства, већ и грађана који, привучени темама, постају наши чланови и крећу са нама у природу.

За неке теме је владало заиста велико интересовање, па смо их поновили. Тако смо у септембру поново дочекали Миколошко друштво Србије када су Момчило Миљић и Горан Арсеновић поново интерпретирали основе познавања гљива. Све вас које интересује стицање знања о гљивама, упутили бисмо на ово удружење. Њихови састанци се одржавају сваког понедељка у 18 h у улици Проте Матеје 36 (просторија МЗ „Цветни трг“).

Друге теме, као што су оне о уједима змија и инсеката (Друштво херпетолога Србије и проф. Др Елеонора Гвозденовић), опасностима у планини (Дејан хветковић, ГСС), метеорологији и оријантацији (GARMIN инфотим, Б. Радисављевић, М. Арсић, А. Вељковић и Г. Атанасијевић), увек ће бити актуелне и зато радимо на њиховој видео реализацији и постављању на сајт, како бисте их увек могли гледати.

Момчило Миљић и Горан Арсенић - на бис! Влада Фурлан Борис Иванчевић, председник ДМС Често су ту и експонати

Прошле среде наш гост био је и искусни Влада Фурлан, легенда домаће планинарске сцене, који је говорио о правилима кретања планином, што је такође вечито важна тема за све који иду у природу. Договорили смо се да изведемо на Авали малу обуку где би наши чланови – почетници могли да стекну основна знања из ове области. Поред тога, Влада Фурлан нам је поклонио врло лепу и драгоцену скрипту о планинарењу која ће се ускоро наћи у библиотеци сајта!

И најзад да подсетимо да и сами предложите теме и предаваче, обзиром да ускоро приступамо изради календара активности за наредну 2016. годину на адресу: office@serbianoutdoor.com