Архива за prirodne vrednosti

Резервати Ђердапа: Соколовац – Чока Њалта – Лепенски Вир

После преласка трасе од Голупца до Брњице, ово је практично наставак пешачења Ђердапском клисуром, које смо започели још пре 12 година исписујући предивне путање, све до Кладова, држећи се гребена над Дунавом због прекрасних видиковаца, и резервата! 

На врху Соколовца...

Поред Мироча и тзв. „Текијског круга“, ово је најлепши пешачки потез у нашем највећем Националном парку, и обухвата три заштићена резервата: Босман-Соколовац, Чока Њалта са Песачом и Лепенски Вир. Обзиром да знамо колико волите Ђердапске трасе, јасно је да ову штрафту не смемо изостављати из годишњег програма (а замало да ове године тако и буде…).

Траса је дуга 16 km са успоном од 800 m и по мери је оних са средњом кондицијом, а задовољиће апетите уживаоцима природе свих врста, јер је прелепа и опуштајућа. Биће ту доста фоткања, а времена довољно 🙂

Медитација на Соколовцу :-) 

Све је почело давно, уз кафу код госпође Олге, која већи део године живи на Соколовцу, крај самог врха, кога мештани зову Бандера. На Ђердапу иначе проводим доста времена, Дунав је моје море, а како иначе волим да упознајем људе у пределима које посећујем, тако је и Олга, постала мој драги саговорник, о ког сам доста сазнала. Јер, када неко копајући кромпир, налази фосиле…

фото: Сале Вељковић

Показивала ми је стазе којима је гањала козе рекавши како сада нису тако уредне, јер не пролази туда, па нема ко да кида гране. Али, наше ревносне посете учиниле су да су сада Олгине стазе чисте, а НП је чак направио и дрвену терасу на врху, јер је изузетно леп видиковац.

Дунав, кафа са Олгом и бројне шетње током лета, пробудиле су инспирацију за трасом која је пред вама и коју сте радо пролазили и по више пута 🙂

Место где скрећемо са асфалта! пратилац

УКРАТКО: Полазна тачка је од ушћа Песаче у Дунав. Одатле напредујемо најпре ка Соколовцу. По силаску са овог врха, прелазимо Чока Њалту, и долазимо до старог милановачког пута. Са њега скрећемо лево, преко пространих Кошобрдских ливада и спуштамо се директно на Лепенски вир! У наставку следи детаљан опис!

ПОЛАЗАК: тачно у 7.00 h са паркинга у Устаничкој 125. Наравно, доћићемо 10-ак минута раније, како не бисмо каснили са поласком. Путујемо аутопутем, преко Пожаревца и Градишта ка Дунавској магистрали. Возило напуштамо код ушћа Песаче, одакле почињемо пешачење. Пењемо се на врх Соколовца, колским путем.

  

Овај врх је прелеп и представља јединствен видиковац на клисуру Госпођин вир. Као и обично, уживаћемо на врху пола сата, фоткати, а потом се спуштамо ка Песачи и настављамо на Чока Њалту.

  Велика трешња

Дуж успона Соколовац и спуста, пролазимо поред једне чесме, где можемо обновити залихе воде. Следећи предах је код велике трешње, где се окупљамо сви пре него наставимо даље. Њен хлад је довољан и за већу групу и увек прија по топлом времену. Након 15-ак минута предаха, крећемо према Кошобрду. Ма том потезу налази се пар запуштених ливада, тако да се стаза на кратко губи.

у хладу Велике трешње Идемо даље!

Пролазимо и преко све ређих салаша који увек радо поздрављају намернике попут нас, а пејсажи су дивни! Ова акција увек црпи меморијске картице фото апарата, више него локомоторни систем 🙂

После салаша, дохватићемо се старог милановачког пута и њиме ходати километар, а потом скрећемо лево, ка Дунаву, тачније Лепенском Виру.

Ово скретање није означено, ка ни цела ова траса и зато се крећемо поштујући правила колоне, да неко не оде где не треба!

поглед на Дунав и Трескавац са Кошобрда Спуст на Лепенски Вир

На Лепенски Вир се спуштамо земљаном стазом која је врло стрма у завршници. Но, ако туда могу мотокултиваторима, моћићемо и ми пешице, али је препорука да носите штапове!

  стрма завршница

Готово све време, путању красе прелепи видици према Дунаву…Пре поласка за Београд, у Лепенском Виру ћемо, као и увек, уприличити предах, током којега можемо ручати, посетити Музеј који ради до 20 h, и пливати у Дунаву (за то последње понестите пешкир и купаћи). 

Небо? Не, Дунав... после шетње, пливање прија... :-)

Како се овде осећам прилично домаће, рећићу да је рибља чорба у ресторану одлична, а да такође праве и локални деликатес: бели сир на жару (иначе одличан у комбинацији са сомом или смуђем). 

 Музеј Лепенски вир ресторан у Лепенском Виру

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или трекинг патике са вибрам ђоном), мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, одећа слојевита примерена временским условима. Ако планирате пливање, понесите шта је за то потребно.приказ трасе

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.700 динара

и обухвата улазницу и службену пратњу НП „Ђердап“.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба.

И на крају, ево приказа трасе:

 

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

gordana@serbianoutdoor.com

Видимо се на Дунаву! 🙂

Мало инспирације за крај: од фотки Зокија Чубрила, Саше Вељковића и моје маленкости, мали спот 🙂

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Национални парк РИЛА – МУСАЛЕНСКА ЈЕЗЕРА (Бугарска)

Пошто немамо баш све у Србији, за нечим морамо посегнути даље, а једно од таквих природних лепота су горске очи – ледничка језера, чија постојања увек и свугде, битно обогаћују и улепшавају иначе постојећу амбијенталну лепоту. Па ипак, нису далеко, има их код наших првих комшија, у Македонији, Црној гори, Босни, Бугарској… и њихова окружења претежно уживају статус националних паркова. Суседна Бугарска има две феноменалне планине са мноштвом језера, која су им главни украс и Рила је позната широм света са једном од најатрактивнијих пешачких стаза изнад својих седам предивних ледничких језера. Ту их има чак преко 150, a  леже на висини од 2.100 до 2500 m (највише језеро лежи на 2.709 m, испод врха Мусала). Она су моћна инспирација многима који тамо иду ради успона на врхове, јер поглед на та језера једноставно ништи сваки замор! Путовање на које вас позивамо догађаће се током празника –  на Дан Риле, када домаћини нуде многе попусте посетиоцима! 🙂

Рилска језера

Петак, 3. август:

ПОЛАЗАК у 16:30 h полазак из Београда са паркинга поред нашег Клуба (Устаничка 125, Коњарник). Молимо вас да дођете 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време – дуг је пут до Боровеца!

Ноћна вожња ауто путем ка Нишу , преко Пирота и Димитровграда са једном успутном  паузом.  Долазимо до државне границе (РС-Градина-БГ-Калотина), након административних процедура правимо кратку паузу за тоалет на бугарској граници.  На првој безинској пумпи стајемо да обавимо куповину вињете,  и променимо евре у леве  (бугарска монета), да не би дошли у ситуацију ових два дана да не можемо извршити плаћање, ако немамо домаћу валуту.  Пут настављамо према Боровецу обилазницом  око Софије. Стижемо око поноћи, смештамо се у хотел, ноћење.

Borovec2 Borovec

Субота, 4. август:

Устајање у 7.00 h.  Након доручка и јутарње кафе одлазимо до гондоле Јастребец 1315 m, која нас носи до хиже Јастребец 2.369 m. Купујемо групну повратну карту за гондолу, и наредних пола сата уживамо у планинском пејсажу из птичје перспективе, при чему пролазимо висинску разлику од 1054 m !

gondola 

По искрцавању из гондоле пешачимо око сат од хиже Јастребец до хиже Мусала (2.389 m). Стаза је разнолика, ходамо добрим делом планинским путем, утабаним вијугавим стазама које пролазе поред неколико језера, стаза је на моменте стрма (сам врх је сав у камену), али су беспрекорно обележене. Ми идемо на Дан планине, невероватно је колико је људи свих узраста! Када погледате испред или иза себе, личе на колоне мрава, то је нешто незаборавно, чујете разне језике и сви су насмејани, лако се започне разговор… Паузу правимо поред последњег  језера (које се налази на 2709 m), а они који буду желели наставиће до највишег Балканског врха Мусала (2.925 m). Ходамо лаганим кораком, сликање и уживање се подразумева, а код заслона Ледено езеро (2720 m), можемо наточити воду са извора. Настављамо на „Кров Балкана“ (Мусала) са предивним погледом на околне врхове и Мусаленска језера, поред којих смо прошли, (пред сам врх пред нам је избор да наставимо стазом која вијуга, или гребеном који је обезбеђен сајлом и који захтева мало алпинистичких елеманата, зависно од афинитета. Овај врх пружа непроцењиве тренутке задовољства и тешко се креће назад, а домаћини су се постарали да се може купити чај, па чак и сувенири! Када колико толико саберемо утиске предстоји повратак преко хиже Еверест до хиже Мусала истим путем, до гондоле најдаље до 17,30 h (дотле је радно време) да би се спустили до Боровеца. Увече, слободно време у овом лепом планинско туристичком центру, вечера, дружење и ноћење у хотелу.

DSCN2854 p8080077

Недеља, 5. август:

Устајање у 6.00 h, паковање ставари, одјављујемо се хотелу, у 7.00 h полазимо за Паничище. Наш минибус напуштамо код хиже Пионерска (1.520 m), и након краћег пешачења од паркинга, долазимо до гондоле „Лифт Рилски Езера Бъбрекаезера“,  (где купујемо групну повратну карту), која нас носи до хиже Рилски езера (2.150 m). Током ове изузетно атрактивне 25-о минутне вожње, уживаћемо у планинском пејсажу нестварне лепоте и опијајућим мирисима борова изнад којих се крећемо у отвореним двоседежницама. По доласку, правимо паузу за јутарњу кафу и доручак, у хижи Рилска језера.

У 9.30 h Полазак на обележену стазу која вијуга између седам Рилских језера до Језерског врха 2667 m (Доње језеро, Рибно, Тролист, Близанци, Бубрег, Око и Суза). Прелепе „горске очи“ у чијој се бистрој води огледају околне стене, небо и пејзажи, диван су мотив за фотографисање и остаћете опчињени том лепотом боја које се мењају од тиркизне до модро плаве. Одмах од хиже почиње стрмији део стазе који се наставља пространом заравни са које се пружа диван поглед на доњи део планине и њене врхове, ово остављамо за крај. Ми идемо другом стазом која нас води до сваког од поменутих језера до Језерског врха. Од језера Бубрег, враћамо се другим правцем до хиже Рилска језера на ручак и освежење на лепо уређеној тераси са прелепим погледом. После спуста гондолом, те повратка истим путем ка минибусу, полазимо за Београд у 17 h.

 Mousala Lake View

Враћамо се аутопутем према Софији и државној граници,  са застојем на бугарској граници и једном успутном паузом после преласка у Србију.

ОПРЕМА:  гојзерице, одећа у складу са временским приликама, мали ранац за дневна пешачења са водом и храном за успут, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина (на већим висинама, време се увек може мењати врло динамично), лична апотека, камашне, штапови за кретање као стална препорука, купаћи костим. Обавезно понети пасош и лична документа.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

за 20 пријава : 85 € + 750

за 30 пријава:  75 € + 750

Чланови са необновљеном чланарином за 2017. годину плаћају 100 динара више

Котизација обухата:  превоз, два ноћења са доручком (ланч пакет) у хотелу у двокреветним и трокреветним собама са употребом базена.

Котизација не обухвата:  превоз гондолом (цена око 25 лева што је око 13 €), међународно путно-здравствено осигурање и храна (која је у Бугарској веома повољна!).

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц; Коњарник, код хотела „Србија“)

НАПОМЕНА: у Бугарској је званична валута лев и сва плаћања се врше у домаћој валути. По преласку границе, одмах ћемо извршити замену новца.

Приликом пријаве доставити контакт телефон, број пасоша, датум рођења.

Приликом пријављивања, обавезно се плаћа аконтација у износу од 40 €.

 Акцију реализујe Новица Радојичић

061 170 29 55

nole@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Са Овчара и Каблара…

Ову акцију смо изводили у време Ускршњих празника а сада желимо да вам ову клисуру представимо у прелепом јесењем руху успоном на врх Каблара и прелепи видиковац на меандре Западне Мораве.

Овчарско-кабларска клисура се налази у централном делу Србије, 8 km западно од Чачка, у Западном Поморављу, и раздваја високу Шумадију, на северу, од Драгачева и Старовлашко-рашке висије на југу. Једно од оних подручја у Србији чије су природне лепоте и споменичке вредности познате широј јавности, којој вековима привлачи пажњу. Огрнута у лепе и тајанствене шуме, са незаборавним видиковцем на Каблару, још је лепша кад њено небо запара кликтај сивог сокола, или када звук звона одјекне у смирај дана међу њеним литицама и доловима. Заиста, ниједна клисура у нас не крије у себи толики број углавном очуваних средњевековних манастира, по чему је, као и по уметничкој вредности, ова група манастира одмах иза Фрушкогорске.

  

Њено основно обележје чини рељеф, упечатљиви масиви Овчара и Каблара, по којима је и добила име и Западна Морава која између њих твори изразите, тзв. укљештене меандре. Мало је која клисура тако украшена, и још приде обогаћена лековитим, термалним изворима као ова.

Овчарско-кабларска клисура је дуго остала изван животних токова. Тек оснивањем монашких заједница овај простор почиње да се користи, а доцнијим ретким истраживањима, то је постао примарни мотив посете.

Међу најстарије, свакако и најзанимљивије материјале, спадају путописи Евлије Челебије из 1662-ге године, где се између осталог наводи:

“… У близини овог насеља у планинама богатим дрвећем, налазе се купке села Бање. Још у доба хришћанских краљева на овој лековитој води подигнуте су величанствене високе куполе, велики басен, многобројни хладњаци, халвати и свлачионице. Ту се годишње у доба лубеница сакупи 40-50 хиљада душа, одржавају панођури, тргује. То је величанствено излетиште и место за уживање. Како је вода тих бања јако топла, то се води купке додаје нешто хладне воде.”

А Каниц Феликс бележи следеће:

“… И Србија има свој Монферато и свој Атлас. Само он није ни као први који је из земље изникао попут високе купе окружене брежуљцима, ни као други, који је “планинска катедрала анатолског хришћанства” господари валовима Стримонског залива; у дубокој клисури између Овчара и Каблара леже на обале реке по четири манастира, са својим причама о некадашњим чудима, тако скривени од погледа пролазника да ретко кад странац залута до њих.”

   Манастир Никоље

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник),  у 6.30 h.

 

Полазна тачка пешачења је код чувеног висећег моста. Након преласка моста започињемо благи успон кроз шуму и застајемо на видиковцу са кога се види Овчар бања. Настављамо шумском стазом до изласка на Седло (такође леп видиковац) и после краћег предаха продужавамо до ливаде подно летње бачије Митровића. Пролазимо Бачију и настављамо колским путем до подно врха Каблара на коме је путоказни стуб са мапом планинских врхова који се са те тачке виде (дело планинара Ратка Рабреновића). На педесетак метара од стуба налази се прелепи видиковац на меандре Западне Мораве и суседни Овчар, односно целокупну Овчарско Кабларску клисуру.

Успон траје око 4 сата са паузама и висинском разликом од око 600 m. Са врха Каблара се спуштамо колским путем, шумском стазом поред засеока Чвркићи и даље до манастира Никоље у трајању од око два сата умереног хода. Обилазимо манастир Никоље и потом лагано обалом Мораве  крећемо се према центру Овчар бање Они који то желе одлазе на купање и уживање у термалним водама „Wellness“ центра Каблар (температура воде 32 °C). Остали могу самостално обићи манастир Благовештење и провести нешто дуже времена у ресторану.

Укупна дужина стазе око 13 km односно седам сати активног боравка у природи.  По завршетку пешачког дела акције, одлазимо у „Wellness“ центра Каблар (улазница за базен је 300 дин). За Београд полазимо у 19.30 h а пред просторијама Клуба  ћемо бити до 22.30 h

Овчар спрам Каблара

Ову акцију краси предивна путања, неколико антологијских видиковаца и лепе знаменитости, а чињеница да није кондиционо захтевна, чини је приступачном и за почетнике.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, камашне, штапови за ходање, одећа прилагођена времену, слојевита, заштита од ветра и евентуалних падавина, а ко жели и неопходан прибор за базен.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 дин

1.400 дин за чланове Клуба са уплаћеном чланарином

За велику групу (бус) котизација се умањује за 200 динара.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија)

Акцију реализује Александар Радовановић

063 555 966

aca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог удружења.

МОЈСИЊСКА СВЕТА ГОРА

Мојсињска планина и Сталаћка клисура Јужне Мораве, на основу вредновања Завода за заштиту природе Србије, предложени су за заштиту као предео изузетних одлика, значајно природно, али и културно добро.

Мојсињска планина обухвата простор у централној Србији, у троуглу три Мораве и пута Крушевац – Делиград, а због чињенице да су, још од времена старих цивилизација, ту пролазили главни путеви који спајају север и југ Европе, у географском смислу је означена као врата Србије. Планина се наставља на Јастребачки масив и сужава у облику троугла ка Сталаћу где се две реке спајају у Велику Мораву. То је простор од око 150 километара квадратних, а припада општинама Ћићевац, Крушевац и Ражањ.

Према предању, на Мојсињској гори се некада налазило 77 цркава и манастира, а сада их је остало 28, од којих су пет заштићени као културно- историјски споменици. Постојање великог броја сакралних објеката на тако малом простору везује се за долазак групе монаха са Синајске горе у XIV веку. Светогорски монаси, припадници аскетског реда Синаита, повлачећи се пред најездом Турака, насељавају Мојсињске планине, обнављају манастире, подижу цркве и испоснице, па отуда читав овај крај носи назив Мала српска Света Гора. Порекло необичног имена Мојсињска Гора, по легенди, потиче из времена цара Душана Силног, када је војводи Мојсилу наложено да се зидањем цркава, искупи за грехове. Поред планине и једно село носи име по ктитору.

Пре него вам прикажемо садржај програма, желимо да истакнемо шта нас је инспирисало да одлазак на Мојсињску Гору уврстимо у наш календар, од сада до у будуће. Најједноставнији начин да вам приближимо овај предео, јесте препорука да погледате овај филм:

Мојсињске планине обухватају простор у троуглу три Мораве и често се називају врата Србије због чињенице да су, још од времена старих цивилизација, ту пролазили главни путеви који спајају север и југ Европе.

Поред средњевековних манастира, на Мојсињским планинама су и праисторијска налазишта из доба неолита, стара око 7.000 година и припадају старчевачкој култури. Присутни су и трагови културе Римског царства, јер је преко Јужне Мораве прелазио главни пут, који су Римљани обезбеђивали. Град Сталаћ је настао још у античко време и био је, судећи по локалитетима, важна постаја и комуникација за обезбеђивање главног римског пута. У време кнеза Лазара, град је обновљен и био је заштита на улазу у западноморавску котлину. Од средњовековног утврђења данас се могу видети делови темеља и упола срушена кула, названа по војводи Пријезди. Он је био последњи бранилац Сталаћа, а када није могао град да одбрани од турске војске, скочио је у Мораву. Испод куле се налази извор за који се верује да је чудотворан. Цела Мојсињска планина богата је подземним водама и изворима који имају лековита својства и била је предмет проучавања научника још 30-их година прошлог века.

 

Благо заталасани предели испресецани су дубоко усеченим потоцима који се пружају у свим правцима. Често су због различите тврдоће подлоге преко које се прелази, токови ових потока каскадни, а стране веома стрме. На местима где су отпорније стенске масе остали су стењаци који на појединим деловима представљају видиковце са којих се може сагледати долина Јужне Мораве, као што је случај са селом Мојсињем.

Сами врхови Мојсињске планине представљају места са којих се пружа поглед на велики простор овог дела Србије. Са њих се могу видети све околне долине, као и планински врхови Копаоника, Жељина, Гоча, Јухора, Ртња, Јастребца…

Постојање живота, сва догађања и историјска збивања на овим просторима условљени су самим географским положајем који представља центар Балканског полуострва…(више о томе прочитајте овде).

Сам план последњег мајског дана, када одлазимо на Мојсињске планине је врло једноставан, када знамо зашто баш ту идемо. Јасно је такође да се због даљине одредишта (односно дужине путовања) мора кренути раније, дакле:

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред центра Сава, тачно у 6.00 h. Путујемо аутопутем ка Сталаћу, где ћемо стати ради посете Кули Тодора од Сталаћа, али и да бисмо се састали са нашим домаћинима из ПК „Јастребац“ – Зораном Опачићем и Банетом Живковићем.

Наша путања се простире од Сталаћа до Макрешана и дуга је 14 km. Терен је благ, без јаких успона и силазака (такве су Мојсињске планине), а циљ је да упознамо садржај предела, о коме смо доста рекли у самом уводу. При повратку за Београд, уприличићемо предах ради окрепљења.

ОПРЕМА: гојзерице (могу и патике са добрим, теренским ђоном), штапови (ко је навикао), мали ранац са водом и храном за успут, заштита од сунца и евентуалних падавина, одећа прилагођена временским условима и обавезно пресвлака.

ЦЕНА:

2.000 дин

1.900 дин  за чланове Клуба са плаћеном чланарином

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125ц, Коњарник код хотела “Србија”).

Акцију реализују:

                                                     Ненад Царевић       и      Гордана Атанасијевић

                                                        064 684 01 37               065 377 14 74

                                  nesa@serbianoutdoor.com                office@serbianoutdoor.com

Mojsinjska gora_resize

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Основан КАУП-Ресавица

Има акција које није могуће извести у већој групи, или сваке године, јер би их то на известан начин чак и обесмислило. Једна од таквих је и поход у најненасељенији простор Балкана – Јужни Кучај. Акцију У срцу Кучаја је овога пута посебном чинило и то што се 11. септембра и званично КАУП фамилија проширила оснивањем КАУП-Ресавица, који су учествовали у овој акцији. А то је тек почетак многих нових и занимљивих доживљаја у пределу који заслужује већу пажњу, због чега се овим догађајем позабавила и локална телевизија.

Са другарима из Ресавице смо се дружили у многим акцијама и убрзо смо схватили да делимо ставове, тако да је ширење КАУП организације природан след.

КАУП афирмише природне вредности, којима је наша мала земља пребогата и којe ваља сачувати. Наш је став да би зато сваки крај требало да има свој КАУП!

Национални парк РИЛА – МУСАЛЕНСКА ЈЕЗЕРА (Бугарска)

Пошто немамо баш све у Србији, за нечим морамо посегнути даље, а једно од таквих природних лепота су горске очи – ледничка језера, чија постојања увек и свугде, битно обогаћују и улепшавају иначе постојећу амбијенталну лепоту. Па ипак, нису далеко, има их код наших првих комшија, у Македонији, Црној гори, Босни, Бугарској… и њихова окружења претежно уживају статус националних паркова. Суседна Бугарска има две феноменалне планине са мноштвом језера, која су им главни украс и Рила је позната широм света са једном од најатрактивнијих пешачких стаза изнад својих седам предивних ледничких језера. Ту их има чак преко 150, a  леже на висини од 2.100 до 2500 m (највише језеро лежи на 2.709 m, испод врха Мусала). Она су моћна инспирација многима који тамо иду ради успона на врхове, јер поглед на та језера једноставно ништи сваки замор! Путовање на које вас позивамо догађаће се током празника –  на Дан Риле, када домаћини нуде многе попусте посетиоцима! 🙂

Рилска језера

Петак, 31. јули:      Београд – Софија

ПОЛАЗАК  у 16:30 h полазак из Београда код Храма Светог Саве. Молимо вас да дођете 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време – дуг је пут до Боровеца!

Путујемо аутопутем до Ниша (Кратке паузе ћемо правити према потреби). У наставку пута, преко Пирота и Димитровграда долазимо до државне границе (РС-Градина-БГ-Калотина). Након административних процедура и куповине вињете, пут настављамо ка обилазницом око Софије.

По доласку у Боровец, смештамо се у планинарски дом Шумнатица, који је удаљен од центра Боровеца око 4 km – (собе су четворокреветне и шестокреветне). Ко буде желео у хотел, биће му обезбеђен хотелски смештај у Боровецу.

  053_004_Nacionalen_park_Rila.jpg Хижа Шумнатица

 Субота, 1. август:   Боровец-Мусала-Мусаленска језера

Устајање у 6.30 h.  Након доручка и јутарње кафе одлазимо до гондоле Јастребец 1315 m, која нас носи до хиже Јастребец 2.369 m. Купујемо групну повратну карту за гондолу, и наредних пола сата уживамо у планинском пејсажу из птичје перспективе, при чему пролазимо висинску разлику од 1054 m !

gondola Pirin

По искрцавању из гондоле пешачимо око сат од хиже Јастребец до хиже Мусала (2.389 m). Стаза је разнолика, ходамо планинским каменитим путем, утабаним пашњацима, стазом на моменте стрмом (сам врх је сав у камену), али су беспрекорно обележене и углавном широке. Ми идемо на Дан планине, невероватно је колико је људи свих узраста! Када погледате испред или иза себе, личе на колоне мрава, то је нешто незаборавно, чујете разне језике и сви су насмејани, лако се започне разговор… Паузу правимо поред последњег  језера (које се налази на 2709 m), а они који буду желели наставиће до највишег Балканског врха Мусала (2.925 m). Ходамо лаганим кораком, сликање и уживање се подразумева, а код заслона Ледено езеро (2720 m), можемо наточити воду са извора. Настављамо на „Кров Балкана“ (Мусала) са предивним погледом на околне врхове и Мусаленска језера, поред којих смо прошли, (пред сам врх пред нам је избор да наставимо стазом која вијуга, или гребеном који је обезбеђен сајлом и који захтева мало алпинистичких елеманата, зависно од афинитета. Овај врх пружа непроцењиве тренутке задовољства и тешко се креће назад, а домаћини су се постарали да се може купити чај, па чак и сувенири! Када колико толико саберемо утиске предстоји повратак преко хиже Еверест до хиже Мусала истим путем, одакле имамо две варијанте повратка до Боровеца: гондолом како смо и дошли од хиже Јастребец до Боровеца или пешице до Боровеца, како будете желели. Увече, слободно време у овом лепом планинско туристичком центру, вечера, дружење, куповина сувенира и ноћење у дому, тј. хотелу.

DSCN2854 p8080077 

 Недеља, 2. август:   Паничище – Седемте Рилски Езера – Гејзир – Капица

Устајање у 5.00 h.  Након доручка и јутарње кафе, полазимо за Паничище преко Самокова и Сапареве бање. Наш минибус напуштамо код хиже Пионерска (1.520 m), и након краћег пешачења долазимо до гондоле „Лифт Рилски Езера Бъбрекаезера“,  (где купујемо групну повратну карту), која нас носи до хиже Рилски езера (2.150 m). Током ове изузетно атрактивне 25-о минутне вожње, уживаћемо у планинском пејсажу нестварне лепоте и опијајућим мирисима борова изнад којих се крећемо у отвореним двоседежницама. По доласку, краћи инфо обилазак хиже Рилска језера. Полазак на стазу са блажим успоном која вијуга између седам Рилских језера до Језерског врха 2667 m (Доње језеро, Рибно, Тролист, Близанци, Бубрег, Око и Суза). Пролазећи поред ових прелепих „горских очију“ у чијој се бистрој води огледају околне стене, небо и пејзажи. Остаћете опчињени том лепотом боја које се мењају од тиркизне до модро плаве, правићемо краће паузе за сликање, освежење, пустити да нас преплави тај осећај мира, среће, спокоја које природа уноси у човека. Настављамо према врховима Раздела 2600 m– Вазов врх 2689 m. Правимо чешће успутне паузе за фотографисање и истинско уживање у лепотама крајолика. Традиционално опуштање (пикник) на ободу Езера Бъбрека. Повратак истом стазом до хиже Рилска језера на ручак и освежење на лепо уређеној тераси са прелепим погледом. После спуста гондолом, те повратка истим путем ка минибусу, полазимо за Београд. Успут, наравно обилазимо гејзира! Наjврeлији гејзир у Европи извире у центру Сапареве бање. 

 Mousala Lake View

Мештани Сапареве Бање се поносе својим гејзиром који се, не без основа сматра највећом атракцијом у региону. Из тог разлога у околини ове природне знаменитости изграђен је диван парк са посебно издвојеним местима за одмор и шетњу где туристи могу уживати у необичном призору. Гејзир који извире из дубине од 73 m, као да плеше. На одређеним интервалима водена струја еруптира сва обавијена облацима врућих испарења која се затим распршавају у милијардиу капљица. У поређењу са гејзирима у другим местима света, овај је нижи – уздиже се до 18 m, али је веома врео: када је време ветровито не сме му се прилазити, јер распршене капљице могу изазвати опекотине (температура воде је 103 степена). 

Повратак аутопутем према Софији и државној граници. 

ОПРЕМА:  гојзерице, одећа у складу са временским приликама, мали ранац за дневна пешачења са водом и храном за успут, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина(на већим висинама, време се увек може мењати врло динамично), лична апотека, камашне, штапови за кретање као стална препорука. Обавезно понети пасош и лична документа.

ЦЕНА:

65 €  (доплата 10 € за ноћење у хотелу)

они који нису обновили чланарину, доплаћују 100 дин

Приликом пријављивања, обавезно се плаћа аконтација у износу од 40 €

Цена ће обухватати: превоз, два ноћења и међународно путно-здравствено осигурање.

Ценом неће обухватати: превоз гондолом (цена око 25 лева што је око 13 €) и храна (која је у Бугарској веома повољна!)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц; Коњарник, код хотела „Србија“)

 Акцију реализујe Новица Радојичић

065 55 99 346

nole@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

 

ЗАШТИЋЕНА ПРИРОДНА ДОБРА СРБИЈЕ (Драгана Остојић, Марина Вукин, 2007.)

У географском смислу, Србија је мала, али према заступљености и разноликости природних вредности, једна врло велика земља. Срађујући са Заводом за заштиту природе Србије, многа од њих смо представили људима, путем медија и документарних филмова, путописа, интервјуа са њиховим стручњацима, због чега је ова сарадња врло драгоцена. Наш скромни допринос се састоји у томе да, колико је могуће, њихов рад „спустимо у народ“ и тако многе упознамо са сопственом грудом, јер познавати природне вредности своје земље није само у сфери уживања, већ и ствар културе.

Посебно је занимљива приказ о нашем геонаслеђу, као и Регистар заштићених природних добара. И једно и друго представљају материју која је у непрестаном развоју, јер имамо још много тога још увек неистраженог, а нама који смо пасионирани то могу бити референце за даља путовања