Архива за priroda

Адонисова вечна лепота – сусрет са гороцветом

У грчкој митологији, Адонис је син кипарског краља Кинире и његове кћери Мире. Био је бог вегетације и свега што брзо расте и умире. Нико му није био раван по лепоти, па се у њега заљубила и сама богиња лепоте и љубави  Афродита.

Делиблатска пешчара или Банатски песак јединствена је пешчара у Европи и споменик историје природе Панонске низије. Једно је од ретких прибежишта за многе специфичне врсте флоре и фауне, које у европским и светским размерама представљају природне реткости.  Међу њима је и Адонис, у нас познат као гороцвет, који цвета почетком пролећа. И ето повода да се баш тих дана прошетамо посве необичним и на моменте ексцентричним крајоликом Делиблатске пешчаре, са другарима из „Јеленка“, који ову акцију већ традиционално одржавају

Adonis  DSC_3782_resize

Ово је предео изузетно занимљивог и необичног рељефа, а наше пешачење почиње од Чардака и наставља у више могућих варијанти, за шта ћете се определити при поласку

фото: М. Уљмански Чардак 

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 7:45 h. Путујемо за Панчево, где се срећемо са нашим пријатељима из „Јеленка“ и заједно настављамо ка Делиблатској пешчари где пешачку трасу започињемо код Чардака. На располагању ће бити две пешачке варијанте: дужа (15 km)  и краћа (10 km), тако да ћете до краја пута моћи да се одлучите за коју сте расположени. Након завршетка пешачења одлазимо до Старе Паланке и где завршавамо дан у неком од бројних рибљих ресторана на обали Дунава.

У 20 h полазимо за Београд.

  

Ова акција није превише захтевна и препоручује се и пешацима лакших категорија, као и почетницима 🙂

ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут; штапови за пешачење, заштита од ветра и евентуалних падавина, пресвлака.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.400 динара

За групу од 40 учесника износ котизације се умањује за 200 динара.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима клуба, ваке среде у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Ненад Царевић

nesa@serbianoutdoor.com

064 684 01 37

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Нера – али КОМПЛЕТНА, са рафтингом!

Колико ли смо само пута помислили како је снажан доживљај сабијен у превише кратко време, oсећали се фрустрирано јер смо морали да се одлучимо за једну од две понуђене опције, једнаке лепоте, или једноставно пожелели да по завршеној акцији останемо где смо. Није било одласка на Неру да управо то није био доминантан утисак у повратку. А колико је тек тога остало неисцрпљено, остављено за неки имагинарни „други пут“, да и не спомињемо, јер за то није довољан један дан.Кањон Нере

Зато вас за празник позивамо да прођете цео кањон Нере рафтингом, кањоне Беу и Шушаре пешице, обиђете водопаде Беушница, Вајоага, и Шушара, видите Ђавоље језеро, посетите манастир Нера и тиме заокружите утисак, без да за сваку од ових траса наново путујете и прелазите границу. 

Идеја је да се прође комплетан садржај пешачењем за шта смо до сада увек морали да одлучујемо између две опције („краће“ и „дуже“), при чему једна искључује другу; али и да видимо непознате чари овог заносног предела, за шта раније нисмо имали шансу. Како би доживљај имао пуноћу, не планирамо велику групу. Придружите нам се и учините овај празник незаборавним!

Стаза у стени дуж кањона Нере

Петак, 26. април:

ПОЛАЗАК:  тачно у  6:00 h, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Путујемо преко Панчева и Беле Цркве, где ћемо застати ради кафе-паузе, а потом настављамо до граничног прелаза у Калуђерову. Графички приказ трасе на Google Earth

Молимо вас да током граничне процедуре не напуштате своја седишта, јер то може битно да искомпликује прелазак границе.

По уласку у Румунију, настављамо пут 30-ак km до полазне тачке за Кањон Беу. Ова траса је дуга добрих 20 km, без константног успона, или спуста. То значи да је доминантно пешачење, а не пењање, или спуштање. Крећемо се колским путем, стазама и макадамом. Десно имате графички приказ трасе са њеним бројним параметрима.

За ову трасу је до сада владало највеће интересовање, јер је два водопада, врело „Око Беу“ / и стеновита стаза уз сам кањон Нере, чине изузетно атрактивном. Многи су само то и прошли, чак и више пута. Њен детаљнији опис можете видети овде, а оно што ће овога пута бити другачије јесте чињеница да после прелепог и дужег пешачења, не журимо одмах натраг, према граници, већ се смештамо у хотел. Собе су комфорне са купатилима, без кухиње (у хотелу је ресторан; доручак је укључен, цена ручка је 27 леја/ 6 €, а вечере 22 леја/5 €).

Тиркизна магија Врела "Око Беу" (Ochiul Beiului) Водопад Беушница Водопад Вајоага

Субота, 27. април:

Данас је у плану премијеран догађај: пролазак целог кањона Нере рафтингом, обилазак Ђавољег језера и прерасти. Током ранијих акција, пролазили смо тек мали део кањона уском стазом уклесаном у стену његових литица, која не обухвата њен најатрактивнији део од Ђавољег језера до кампа Дамјан (Cantonul Dаmian). Ђавоље језеро (Lacul Dracului) смо посећивали неколико пута пешице, али је нужност повратка одсецала најлепши и најузбудљивије део трасе. Овога пута, то неће бити случај!

 Тајанствено језеро у дубокој шуми живописна пешачка стаза дуж кањона Нере

Пошто доручкујемо и попијемо кафу, добијамо рафтинг опрему и у 10 h одвозимо се до Новог Сопота одакле се спуштамо 26 km низ Неру, дуж њеног целог кањона!

Првих 8 km спуштамо се низводно, до места где се налази Ђавоље језеро.  Напуштамо чамце и одлазимо до језера и оближње прерасти.

Необичне природне појаве су увек биле инспирација за испредање легенди, тако да ни ова није изузетак. А она говори како је ово необично језеро добило назив. Једном давно, један мудри чобанин је чувао овце крај Нере, када је пред њега искочио човечуљак са рибом у руци и изазвао га на опкладу. Да би надмудрио непознатог човечуљка, морао је да испече рибу без ватре, у чему је и успео, помоћу струна испредених од вуне. Човечуљак се разбеснео пропавши у земљу, у којој остаде ово језеро, а чобанин схвати да је то био сам Ђаво, те тако језеру даде име.

Прераст Са воде, пешачка стаза личи на Трајанов пут

Не заборавимо да се оне бројне прерасти (природни камени мостови) налазе у пределима, које географи у жаргону називају „Карпатска Србија“, а како се налазимо на тој громади у Румунском предворју Карпата, ова појава не треба да чуди. Чудно је само то што је прераст код Ђавољег језера остала непримећена, што нама никако није могло да промакне! Сама прераст није означена, али је на 150 m низводно означен видиковац. Пошто све то обиђемо и разгледамо, враћамо се у чамце и настављамо са својим скиперима даље, низ кањон Нере. Одавде следи најатрактивнији део, јер улазимо у сам кањон!

Са наше леве стране гледаћемо како се пружа најлепши део пешачке стазе, уклесане дуж литице кањона. Река се овде увија творећи десетине меандара, а после треће кривине, на 3 km од Ђавољег језера, долазимо до Јордановог извора (Izbucul Iordanului) , за 6,5 km даље и до још једног; оба су близу обале. Још километар пловимо до Дамјановог кампа (Canton Damian). На 4 km од кампа долазимо до ушћа једног потока у Неру, а за још 600 m и до ушћа Беу, после чега остаје још 4 km до краја рафтинга, тј. села Саска Романа.

Воде Нере су мирније (укупан пад реке је 50 m висински), тако да овај рафтинг не спада у „адреналинске“. Суштина је што ће се проћи централна жила овог Националног парка и видети они делови који су на други начин теже доступни.

 

Недеља, 28. април:

Дан уочи повратка проводимо у лаганој акцији проласка кањона Шушаре и посети манастиру Нера. Раније смо се за ову акцију морали опредељивати, одричући се проласка прве трасе, тако да су многи од вас ишли поново да би видели и ово, а Васкрс је прави дан за посету манастиру, који је за КАУП-це увек значио више, јер су нас уводили у крипту са реликвијама.

На путу ка Манастиру... 

Након доручка и кафе, у 9:00 h се одјављујемо из хотела и одвозимо се до рударског села Саска Монтана. Одлазимо најпре до Манастира, до кога имамо нешто више од километра равног хода уз Неру.

Ово монашко насеље у брдском подручју Слатине крај села  Саска Монтана (регија Караш Северин), основано је 16. маја 1994. Манастир је јединствен у земљи и у Европи као једина верска институција са медицинском услугом. Такође има и неколико уметничких радионица (дуборезачка и две сликарске), као и библиотеку. Посвећеним радом, монаштво промовише византијску уметност, традицију и културне вредности овог подручја. Саграђен  је на иницијативу др Павла Ћирила, пореклом из Слатине. Свети Синод Румунске православне цркве је 19. јула 1994. одобрио оснивање манастира, и исте године, 14. октобра постављен је камен темељац  цркви брвнари, изграђеној у Молдавском стилу, посвећеној Светој Петки. која је освећена 1997.

Монахиње, њих 40, баве се баве шивењем, пчеларством, сакупљањем и узгајањем дивљег лековитог биља, а ту је и стоматолошка ординација.

Манастир није стар, али се развија ревношћу свог монаштва и изгледно постаје највећа монашка зједница у епархији. На њихов захтев, а уз благослов свештеника Митрополије Молдавије и Буковине, 5. октобра 2001. је дат, део покрова  Свете Петке, на корист  свима који ће се са вером  овде молити.

Враћамо се и одвозимо на други крај села ка Шушари. Посебно знамење НП Нера су њене притоке са обиљем водених каскада. Поред Беу, ту је и река Шушара, чији ток бигреним коритом са мноштвом каскада, прати стаза до водопада. Стаза је уређена, означена и дословно је може прећи свако (најмлађи учесник је био Огњен, 4 и по године).

Шушара

Дуж Шушаре се може ходати опуштено, лагано полако, обзиром да до водопада и назад имамо 5 km хода по уређеној стази, коју с лакоћом може прећи свако. Траса је веома лепа и надасве опуштајућа, а за опис који смо давали претходних година добили смо бројне примедбе да смо је подценили. На пола пута до водопада наилазимо на ливаду и већу дрвену кућу, поред које је извор. Место је савршено за предах. Успут су и два мала рударска окна, као и обиље сремуша. На овом снимку можете видети како изгледа цео пролазак стазе.

брчкање у водопаду Водопад Шушара 

По изласку из кањона Шушаре, спремамо се за повратак. До Београда нам предстоји два и по сата вожње и гранични прелаз. После овакве туре, троипочасовни пут не звучи страшно, али уме да оптерећује, када се прелази два пута у истом дану, чега смо овога пута ослобођени.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац за дневне активности и пешачки штапови, вода и храна за успут, одећа слојевита, примерена времену, заштита од ветра, сунца и могућих падавина; лични прибор и путне исправе (пасош).

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ: 130 € (превоз, смештај са доручком, рафтинг и улазнице за НП)

НАПОМЕНЕ:

  • У селима где боравимо не постоје мењачнице (најближа је у Оравици, где можемо свратити после границе).
  • У собама не постоји могућност припреме хране (кухиња), али постоји ресторан. Цена ручка је 27 леја (6 €), а вечере 22 леја (5 €). У хотелу примају евре (Овде можете видети курс).
  • За ову акцију није предвиђена велика група, тако да је број места ограничен и благовремено се пријавите.

 

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“). Пријављивање учешћа подразумева измирење аконтације у износу од 70 € и достављање података, неопходних за организацију (име и презиме, контакт и број пасоша).

Акцију реализују Гордана Атанасијевић

065 377 14 74, gordana@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Овчарско-кабларска клисура, врх Каблар, меандри западне Мораве

Овчарско-кабларска клисура се налази у централном делу Србије, 8 km западно од Чачка, у Западном Поморављу, и раздваја високу Шумадију, на северу, од Драгачева и Старовлашко-рашке висије на југу. Једно од оних подручја у Србији чије су природне лепоте и споменичке вредности познате широј јавности, којој вековима привлачи пажњу. Огрнута у лепе и тајанствене шуме, са незаборавним видиковцем на Каблару, још је лепша кад њено небо запара кликтај сивог сокола, или када звук звона одјекне у смирај дана међу њеним литицама и доловима. Заиста, ниједна клисура у нас не крије у себи толики број углавном очуваних средњевековних манастира, по чему је, као и по уметничкој вредности, ова група манастира одмах иза Фрушкогорске.

Укљештени меандри Мораве испосница Светог Саве Морава између Овчара и Кабларас, фото: Предраг Загорац

Њено основно обележје чини рељеф, упечатљиви масиви Овчара и Каблара, по којима је и добила име и Западна Морава која између њих твори изразите, тзв. укљештене меандре. Мало је која клисура тако украшена, и још приде обогаћена лековитим, термалним изворима као ова. Ево и плана:

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник), тачно у 7.00 h. Путујемо Ибарском магистралом до Овчар бање, одакле полазимо на пешачку туру ка врху Каблара и прелепом видиковцу на меандре Западне Мораве.

Полазимо на стазу од wellness центра, благим успоном до  манастира Благовештење и одатле настављамо шумском стазом до ливаде подно летње бачије Митровића. Пролазимо Бачију и настављамо колским путем до подно врха Каблара  на коме је путоказни стуб са мапом планинских врхова који се са те тачке виде (дело планинара Ратка Рабреновића). На два минута хода од стуба долазимо на прелепи видиковац на меандре Западне Мораве и суседни Овчар, односно целокупну Овчарско Кабларску клисуру.

 

Успон траје око 4 сата са паузама и висинском разликом од око 600 m. Са врха Каблара се спуштамо колским путем, шумском стазом поред засеока Чвркићи и даље до манастира Никоље у трајању од око два  сата умереног хода. Обилазимо манастир Никоље и потом одлазимо на купање и уживање у термалним водама „Wellness“ центра Каблар (температура воде 32 °C). Укупна дужина стазе око 11 km и шест сати активног боравка у природи. По завршетку пешачког дела акције, одлазимо у „Wellness“ центра Каблар (улазница за базен је 300 дин).

Овчар спрам Каблара 0013K

За Београд полазимо у 19.30 h и стижемо најкасније до до 22.30 h. Ову акцију красе предивне путање, неколико антологијских видиковаца и лепе знаменитости, а чињеница да нису кондиционо захтевне, чине их приступачним и за почетнике.

ОПРЕМА:   гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, камашне, штапови за ходање, одећа прилагођена времену, слојевита, заштита од ветра и евентуалних падавина, а ко жели и неопходан прибор за базен.испосница Св. Саве у стени крај стазе којом се пење на врх Каблара

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.600дин

За групу од 40 учесника котизација ће бити умањена за 200 динара.

НАПОМЕНА: котизацијом није обухваћена исхрана; храну можете понети за све време током боравка, а ко хоће може ручати у ресторану wellnessa.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ   и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија)

Акцију реализује Ненад Царевић

064 684 01 37

nesa@serbianoutdoor.com

Panorama-Ovcarsko-kablarska-klisura

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Кањон реке Градац – од манастира Лелић до Врела

 Вечито привлачна акција, погодна за почетнике и оне који не желе превише физичког напора да би провели пријатно време у природи.

Топло, мокро и смарагдно лепо, јер је Градац једна од најчистијих река Европе. Овај кањон са предивним током Градца и уређеном стазом је прави рај за све врсте рекреативаца! Траса није кондиционо захтевна и могу је проћи како деца, тако и старији.

 манастир Лелић

ПОЛАЗАК са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 8.00 h полазимо ка Ваљеву. Свраћамо у Петничку пећину (понесите дукс, лампу и адекватну обућу, јер јделови стазе могу бити блатњави).

Путујемо ка Ваљеву и правимо паузу за кафу у ресторану, а потом се одвозимо до манастира Лелић у коме су мошти Светог Николаја (један од највећих православних духовника владика Николај Велимировић).

Након посете манастиру, полазимо на пешачење – ка извору Градца.

Кањон Градца је иначе питом терен, у смислу да нема препрека за које је потребно више од пешачења, осим када се пролази дуж корита. То ћемо на лето, али у овој варијанти НЕ ПРЕЛАЗИМО реку, већ се спуштамо до њеног врела и продужавамо узводно до етно домаћинства и манастира Ћелије, у коме је свој монашки живот провео један од највећих духовника нашег времена – Отац Ава Јустин.

 

Након обиласка манастира Ћелије спуштамо се на реку Градац и пешачимо узводно све до Етно домаћинства и Еко куће где ћемо на прелепој ливади поред реке направити дужу паузу како бисмо уживали у једном од најлепших делова реке Градац. Стаза је означена, времена ће бити довољно и за фоткање. 

Дужина трасе износи 10 km, занемарљиве висинске разлике, дакле ЗА СВАКОГА 🙂

За Београд полазимо до 20 h и  стижемо у 22 h. 

 

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  

1.300 дин

1.200 дин  за чланове Клуба са плаћеном чланарином

ОПРЕМА: ранац, гојзерице (или патике са вибрам ђоном!), вода и храна, батеријска (чеона) лампа, одећа примерена временским условима и наравно пресвлака.

ПРИЈАВЕ и ИНФОРМАЦИЈЕ  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

   Акцију реализује Ненад Царевић

nesa@serbianoutdoor.com

064 684 01 37

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

РЕЗЕРВАТИ ЂЕРДАПА: Голубац-Велика Чука-Венац-Соколовица-Брњица

У читавом свом току, дугом 2888 km, најлепшим делом пролази управо кроз Србију, а Ђердапска клисура  је круна све његове лепоте и врх свих његових вредности. Баш у том делу, дугом стотинак километара, Дунав достиже своје екстремне димензије: највећу дубину, највећу ширину, али и најужи део корита! Овом акцијом смо својевремено почели да утемељавамо циклус Ђердапских резервата и настављамо, јер је ова траса један од правих Ђердапских бисера! 

Наше пешачење започињемо успоном на Велику Чуку, са које се види онај најшири део Дунава (4 km), као и Голубачка тврђава.

 Поглед са Велике Чуке... Ка Великој Чуки...

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 7.00 h (дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време).  Путујемо ауто путем према Пожаревцу, а даље ка Градишту и Дунавском магистралом до Голупца. Пешачење почињемо пре тврђаве и колским путем се пењемо од резервата Голубац на врх Велика Чука (слика горе). Ево неких занимљивости у вези овог, по много чему посебног утврђења и стене Баба Кај, која штрчи из Дунава… (некада, пре изградње хидроцентрале, много више таквих стена парало је немирну површ ове реке).

За постанак имена Голубац везане су бројне легенде. Према једној од њих, у Шешир кули која доминира градом, била је заточена византијска принцеза Јелена. Да би ублажила своју тугу и самоћу, гајила је голубове, по чему је касније град добио име. Друга легенда казује да је овде живала девојка по имену Голубана и приче о њеној лепоти стигоше и до турског паше. Доносио јој је свилу и бисере не би ли се удала за њега. Голубана је све дарове одбијала, па је паша наредио да се казни тако што ју је везао за стену која је штрчала из Дунава. Мучили су је и оставили птицама које су унаказиле њено тело. Постоје и приче да је град добио назив по изгледу кула на литицама које делују као голубови на стенама. Има и оних који тврде да су се на литицама настанили дивљи голубови и да отуд потиче име града.

Време изградње тврђаве није познато. Први пут се спомиње у Угарској повељи 1335. године, али је су је много раније изградили Срби. Његова основа, као и очувани остаци бедема и кула јасно указују на његову важну стратешку улогу и као такав имао бурну историју. Утврђење је са једне стране било обезбеђено Дунавом, док са свих осталих – масивом окомитих стена. Прилагођено је та борбу хладним оружјем, а Турци су доградили топовску кулу. Основа тврђаве не неправилног облика, прилагођена конфигурацији терена, са ДЕВЕТ кула висине од по 25 m повезаних градским зидинама. Спратови, степеништа и кровови били су од дрвета, а испред бедема спољног утврђења, налазио се водени ров. Претпоставља се да је град напуштен средином XIX века.

 Голубачки град, ускоро, након реконструкције

У току су радови на реконструкцији тврђаве (пројекта вредног 6,5 милиона евра, аутор Марија Јовин). Магистрални пут је измештен, а грађевина ће бити испуњена културно-туристичким садржајем. У доње делове тврђаве и кулама које се налазе ниже биће  музеј са археолошким експонатима који су ископани на овој локацији. Такође, ту ће бити и амфитеатар, керамичарски и сликарски атељеи, визиторски центар, базен са пречишћеном дунавском водом. Простор за витешке турнире, мале и спортове на води, апартмани, марина, рибљи ресторани, рибарско село и друго. Видиковци би били уређени на вишим кулама. Све то, биће урађено по узору на архитектуру из доба када је твђава настала.

стена Баба кај Утврђење Голубачки град са наше и стена Баба Кај са румунске стране означавају улазак у највећу и најлепшу клисуру у Европи.

Шиљату стену Баба Кај, спомиње Јован Цвијић. Легенда каже да носи име по баби Каји из времена када је била много виша него сада. Неки кажу да њено име у преводу значи Кајин отац. Међутим, дунавски лоцови, сачували су једну трагичну причу…

Беше љубав забрањена између туркиње из харема и локалног младића. Он је украде, те побегну на Дунав. Али, Турци кренуше за њима, ухвате их, момку одсекоше главу, а девојку су оковали за стену уз речи „Бабо кај се“. Са стене су се чули језиви крици, а кажу да гаврани и данас облећу изнад ње, а док ветар дува чује се снажно фијукање. На стени постоје металне букагије, али су вероватно служиле за бродове. Иначе, пре ного је подигнута брана код Кладова, из Дунава је штрчало на десетине сличних шиљатих стена, обликованих током времена огромном ерозионом силом реке пробојнице над карактеристичним литолошким саставом корита.

После Велике Чуке, наставак трасе води поред резервата Бојанине воде до врха Венац, преко салаша и лепих видиковаца Зимовник и Љиљар…. Са трасе скрећемо до имања где се налази најлепша чесма коју сам икада видела. Вода из ње тече, али је кућа напуштена. Ипак, види се да је потомци посећују…

IMG_7036  

Док полако стижемо на Венац, остављајући за собом Велику Чуку, још увек погледом можемо да добацимо на Дунав који је ту најшири у целом свом току. А сам Венац је место – Богом дано за пландовање! Ту дакле правимо лепу паузу, пре него наставимо према Соколовици.

 После пријатног развлачења по Венцу, настављамо ка Соколарици

Одатле настављамо према Соколовици – предивном стеновитом видиковцу изнад кањона реке Брњице. Баш као што фотографије покаузују. Све време се крећемо колским путем, тако да се ово може сматрати комфорном планинарском трасом. На стеновитој Соколовици уживамо у призору који пружа стена изнад чувеног кањона реке Брњице. Углавном, после Венца више нема успона и остатак трасе је спуштање.

  

Са ових предивних, изазовних литица, спуштамо се полако ка селу Брњица…

Поглед са Соколовице на кањон Брњице

Они који су прошли кањон Брњице, претпоставиће да испод оних стена Црног врха почиње други, завршни теснац, тако да ћемо овом акцијом апсолвирати Брњицу и одозго 🙂

Видиковац са ког се тешко полази даље...

Описана траса дуга је 16,5 km са 600 m успона, што представља праву рекреативну варијанту планинарења, обзиром на чињеницу да се крећемо претежно широким колским путем.

Соколовица, изнад Брњице

Пре него пођемо натраг за Београд, уприличићемо предах и освежење у неком од ресторана крај Дунава. Крећемо до 20 h, а у Београд стижемо око 22.00 h.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, вода, храна за успут, заштита од ветра и евентуалних падавина.за пландовање :-)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  1.800 динара

(котизација обухвата и улазницу за НП Ђердап и обавезну пратњу ренџера)

За велику групу (бус) котизација се умањује за 200 динара.

Акцију реализује Годана Атанасијевић

065 377 14 74

gordana@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

У царству господара неба: меандри Увца и слапови Сопотнице

Овог викенда вас водимо у најлепше пределе Западне Србије, тамо где господари по земљи не ходају. Са тих висина и распоном својих крила од скоро 3 метра, краљевским летом, то потврђују и поручују да је ово прелепо место првенствено њихов дом. Посматрачу преостаје само да му се диви.

Али то није све…

Недалеко је Сопотница, малена река за коју кажу да не тече, него пада. На потезу од тек неколико стотина метара, она се се обрушава низ 20 m високе стене, чинећи на далеко чувене водопаде, нанизане у неколико каскада, што је један од најпознатијих призора природних лепота наше земље. Управо у ово време, када су воде набујале, водопад је најраскошнији, а хук воде  најснажнији; он вам купа и испуњава душу, чиме као да у неповрат односи наше бриге и напетост накупљених током свакодневнице. Призори које ћете видети остаће вам трајно у сећању и држати данима у добром расположењу. Биће то два дана за незаборав, потпуно одвајање од света који нас окружује, пун исконске лепоте, снажних утисака и лепог дружења.

фото: Исаиловић

Субота, 13.април:

ПОЛАЗАК:   У 6:00 h са паркинга крај просторија нашег клуба (Устаничка 125 ц). Путујемо ка Пријепољу и Спотници, а како је пут дуг, уприличићемо паузу на Златобору за доручак и освежење.

У Сопотницу стижемо после подне, смештамо се у два приватна објекта  домаће радиности  (двокреветне и трокреветне собе, са заједничким купатилом) и одмах припремамо за пешачење до слапова Сопотнице. Својом јединственом лепотом они остављају снажан утисак на посматрача, а њихов хук преноси причу о овом маленом селу надалеко. Не остаје нам ништа друго него да се препустимо и опустимо пред несвакидашњом  лепотом, ремек делом природе, све до повечерја. Потом се враћамо код домаћина на вечеру,  дружење и конак.

Легенда каже да су се први становници доселили у село Сопотницу са безводне Пештери, али је врело покрај кога су се населили пресушило. Разочарани због лоше судбине која их прати, придошлице реше да иду даље у потрази за водом. Ноћ пред сеобу, јави им се неки чудан глас испод Јадовника и упита их: ,, Бирајте људи, шта да вам поклоним, воду или срећу“? Сељаци из свег гласа повикаше: ,, Воду, воду нам даруј, а срећу ћемо ако Бог да, сами стварати.“ И тако вода потече на све стране.

Сопотница је малено село на падинама планине Јадовник између река Милешевке и Лима крај Пријепоља, до кога се се стиже макадамским путем који води кроз густе букове и храстове шуме. Сам назив Сопотница означава воду која сопоће, хучи. И ко зна да ли бисмо икада чули за то село да није серије величанствених водопада које баш ту твори река Сопотница на свом путу до Лима. Они уживају посебан степен заштите, као споменик природе „Слапови Сопотнице“. До њих се стиже пешице, каменитим путем. Слапови, старе воденице и ваљавице, као и околина, чине јединствен природни амбијент, због чега је ово један од најзначајнијих споменика природе Србије, добро познат свим љубитељима природних лепота.

Споменик природе обухвата извориште површинског тока реке Сопотнице са више сталних и повремених карстних врела и извора који формирају токове. Оно што карактерише реку Сопотницу јесте велика висинска разлика између ушћа на 465 м.н.в. и највишег извора на 1.150 м.н.в. Морфо-хидролошке вредности представљају четири крашка врела, више извора и седам бигрених тераса преко којих отичу врелски водотоци градећи живописне водопаде и слапове.

Бигар је настао од изворских сегмената око горњег тока реке Сопотнице и простире се од највиших врела испод кречњачког одсека Подстијења на 1.120 м.н.в., па све до последњег водопада на 850 м.н.в. Ово је бигар са највећим висинским растојањем у Србији од 270 m. Акумулиране наслаге бигра чини седам нивоа заравњаних лепезастих каскада, различитих димензија и изражености. Основну вредност чине бројни водопади на ивицама бигрених тераса. Најатрактивнији је „Велики водопад“, висок чак 20 m. Идиличном амбијенту доприносе олистале крошње, обиље маховине и зеленила као и саме стене. Након свега 3,5 km ова горска чаробница меша се са водама Лима.

Међутим, Сопотница има и друга знамења. Њену биосферу одликује и завидно висок степен диверзитета. Са растом посећености, развија се и туризам, па тако у селу постоји неколико домаћинстава који нуде смештај, а на уласку у заштићено подручје постоји планинарски дом. Подручје има многобројне обележене стазе, а за оне пасивније, ту су лепо уређена излетишта око воденица. Такође могу да уживају у богатој гастрономској понуди, домаћи сир, кајмак, пршута, мед, пита од хељде…

Краљевство белоглавог супа поседује егзотичан амбијент. Чаробни меандри Увца,  три језера (Сјеничко, Радоињско, Златарско), један од највећих пећинских ситема у Србији, белоглави суп као заштитни знак, те заносна природа, само су неки од адута овог бајковитог краја, који за поклонике природе представља место ходочашћа.

  

Недеља, 14. април:

Ујутру рано,  у 7:00 h полазимо ка Сјеници, до места, Крстац (око 1.000 м.н.в.), одакле ћемо се, лаганом узвишицом, преко предивних предела кретати у правцу видиковца и врха Молитва (1.247 м.н.в.), на планини Јавор. Успут ћемо уживати у величанственим призорима резервата. Овде се природа својски постарала да невероватним рељефом импресионира посетиоца. Чиста природа, проткана пашњацима, стеновитим литицама, реком која чудновато кривуда по чему је и названа Увац. Огроман и предивно исклесан кречњачки простор, узвишења прошарана белим стенам са којих супови, појединачно или у групама, попут почасне страже, мотре… Ако ово није Рај, онда је сигурно његово предворје. Ко није раније долазио схватиће зашто слике из овог дела Србије, најчешће се користе за промоцију наше лепе земље.

Меандри Увца, фото: Александар Вељковић

Након доласка на врх Молитва 1.247 м.н.в., спустићемо се до видиковаца Молитва и Бела Кања, након невероватних призора и прикупљања утисака, враћамо се истим путем ка нашем возилу. Дужина стазе износи 13 km са висинском разликом око 600 m. Ова стаза спада у лаке и погодна је за све узрасте, али не без иоле кондиције.

  

Ако буду временски услови то дозвољавали и сви се усагласимо можемо се возити чамцима (минимум 10 особа) по језеру и тако сагледати језеро и околне литице, из друге перспективе и обићи предивну Ледену пећину.

За Београд полазимо у 16.30 h. Предстоји нам око шест сати путовања, наравно са успутним паузама, а очекивано време доласка у Београд око 23 h.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

4.300 дин

Котизација обухвата:

Превоз, ноћење, организационе трошкове акције, улазницу у специјални резерват природе Увац.

Котизација не обухвата:

вожњу чамцима и посету Леденој пећини (1.150 дин доплата за вожњу чамцима), исхрану током акције

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или патике са јачим ђоном), штапови, мали ранац, батеријска (чеона) лампа, вода, храна за успут, одећа слојевита, у складу са временским приликама, добра  заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина. Подлошку за седење је добро имати из практичних разлога.

НАПОМЕНЕ:

  • Због ограниченог смештаја, број учесника је ограничен на па препоручујемо благовремено пријављивање.
  • Смештамо се у сеоским домаћинствима, без засебних купатила (неколико соба на једно купатило)
  • У домаћинсатвима се могу организовати оброци за 350 дин, или храна из ранца

ИНФОРМАЦИЈЕ и пријављивање на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“). Пријављивање подразумева измирење аконтације у износу од 3.000,оо динара.

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а

Споменици природе Горње Ресаве

Ресавски крај је готово свима познат по својим природним лепотама, а КАУП још познатији по томе што природне бисере овог краја промовише и представља уживаоцима природе. У Горњој Ресави, пределу нарочитих природних лепота, постоји званично пет споменика природе: Ресавска пећина, Радошева пећина, Белика Атула, Бушан камен; хидрокомплекс Лисине са водопадом Велики Бук и Великим врелом; три строга резервата природе: Винатовача, клисура реке Ресаве, и кањон Суваја; меморијални споменик природе Мијајлова јама; природни простор око непокретног културног добра манастира Манасија; и још пуно природних објеката који још увек немају никакав вид заштите: водопад Прскало, Ивков понор, Речке, понор реке Некудово и Клочанице…

     Ову акцију, која је тековина КАУП-а, осмислили смо у циљу да вам покажемо Ресавску пећину, кањон Суваје, део кањона Ресаве, и хидрокомплекс „Лисине“ са водопадом Велики Бук, извором реке на којој се налази водопад „Велико врело“ и још један мање познати, а ништа мање лепши, водопад у близини Великог Бука. Постоји могућност индивидуалног обиласка и Радошеве пећине.

Дивљаковачко поље

ПОЛАЗАК: са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 7.00 h (молимо вас да кренете на време како не бисмо каснили у повратку).

Почетак стазе, која је дуга око 12 km, је из Крајишта које се налази на 4,5 km од Ресавице. Пролазимо кроз крашко поље Дивљаковац, иначе једног од ретких крашких поља Србије, где ћете свакако уживати у његовим чарима и нестварној лепоти.

После 2,5 km пешачења стижемо до њеног величанства Ресавске пећине. О Ресавској пећини верујем да знате готово све, а за оне који незнају ево пар информација: налази се у источној Србији, у општини Деспотовац на 7,5 km од рударског насеља Ресавице у атару села Јеловац. Смештена је на ободима крашког поља Дивљаковац у кречњачком брду Бабина глава (641 м н.в.), на надморској висини од 485 m. Једна је од најстаријих пећина у нашој земљи (80 милиона година), а старост накита се процењује на 45 милиона година. Откривена је 1962. године а за посетиоце отворена 1972. Дугачка је 4,5 km, детаљно истражена 2830 m, а за посетиоце је уређена стаза од 800 m.Температура у пећини је +7 степени, што подразумева да морате у ранцу понети јакну, а влажност ваздуха варира између 80 и 100%. Унутрашњост пећине обилује бројним дворанама, каналима, галеријама, стубовима, сталактитима, сталагмитима, драперијама и окамењеним водопадима. Улаз је на 485 м н.в. а најнижа тачка на којој се спуштају посетиоци пећине је на 405 м н.в. Обилазе се седам дворане и један корални канал, па ако се одлучите за обилазак пећине од водича ћете чути још пуно тога лепог и занимљивог. Цена улазнице је 300 динара.

 Ресавска пећина Ресавска пећина

После факултативног обиласка Ресавске пећине поћињемо успон на видиковац Чукара (642 м н.в.) и то нам је једини озбиљан успон у дану када обилазимо споменике природе Горње Ресаве. Од Ресавске пећине до видиковца Чукара има непун километар са висинском разликом од неких 160 m. После уживања у погледу на дивљи кањон Суваја и питому долину реке Клочанице почињемо спуст ка кањону.

видиковац Чукара Поглед са видиковца на кањон Суваје

Стаза нас води кроз веома живописне пределе и веома лепо уређену букову шуму до долине реке Клочанице. На 500 m од места где силазимо на макадам налази се и понор реке Клочанице, а одатле почиње суви део кањон Суваје – споменик природе III категорије.

Resavica_10 Resavica_11

Фотографије су направљене на стази са готово истог места, на прелазу из грабове у букову шуму

Кањон је дугачак 6 km, а литице су високе и до 450 m. На стренама овог кањона јављају се отвори бројних пећина од којих оне са леве стране припадају систему Ресавске пећине. Веће пећине које се налазе у кањону Суваје су: Хермелинска пећина, пећина Даница, Маретова пећина, Цацина пећина, Пејкова пећина…Отвори пећина у овом кањону се налазе доста високо на врховима шипара и због тога је велики број њих неистражен. Постоји и сасвим оправдана претпоставка да је и сам кањон Суваје настао на тај начин што је срушена таваница пећине кроз коју је раније протицао подземни ток Клочанице. Отвори садашњих пећина су били само делови великог система пећинских канала са неколико висинских спратова. Кроз сам кањон Суваја и долином реке Клочаница до самог извора пролази добар макадамски пут што омогућава свим уживаоцима природе могућност лаког приступа готово нетакнутој природи. Пре изградње пута кањон Суваје је био најнеприступачнији кањон у Горњересавском склопу а спада и у ред најужих кањона Европе. По изласку из кањона видећемо ушће Клочанице у Ресаву, део кањона Ресаве и кренути из дивљег дела Горње Ресаве у туристички. Хидро комплекс „Лисине“ је у потпуности подређен туристима. Прво ћемо видети водопад Велики Бук, па затим и један мање познати водопад и онда одлазимо на Велико врело.

водопад Велики Бук мање познат водопад

Радошева пећина је у крашком брду изнад Великог врела, па ко жели, може и до ње. Остали ће се окрепити у неком од бројних ресторана или обићи воденицу и кафану у пећини, што ће бити наш избор.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од сунца, ветра и евентуалне кише, батеријска лампа, одећа прилагођена временским условима и пресвлака.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 дин

За групу од 45 учесника, котизација се умањује за 200 динара.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125ц, Коњарник код хотела “Србија”).

Акцију реализује Ненад Царевић
064 684 01 37
nesa@serbianoutdoor.com

Поглед са видиковца на долину реке Клочанице

Поглед са видиковца на долину реке Клочанице

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а

НП Кањон НЕРЕ: кањон Беу (Румунија)

Њено ушће у Дунав означава почетак Ђердапске клисуре, али шира област, заштићена као Национални парк „Кањон Нере“ у суседној Румунији, позната је као предео бајковите лепоте и заносних пејсажних карактеристика! Шеста је година од како је Нера постала део традиције нашег Клуба 🙂 Како је било први пут, можете погледати овде.

Тиркизна магија Врела "Око Беу" (Ochiul Beiului) Смарагдна Беу

Пролеће је најбоље време да ту лепоту затекнемо у пуном сјају: воде су најбујније, водопади виртуозни, а поред каскада води уређена стаза. Шта више рећи о нечему што се годинама препричава и због чега већина људи сваке године понавља учешће, осим да какве год фотографије приказали, сензационални призори су једноставно неописиви и прави утисак се стиче тек када се види и лично доживи.

Иначе, за празничне дане се планира тродневни боравак у овом Националном парку како би се прошло све оно по чему је надалеко познат. Садржај тог програма можете видети кликом на доњу слику:

Кликни и види програм за празник

ПОЛАЗАК:  у суботу, тачно у 6.00 h са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Морате доћи  15-ак минута раније како не бисмо каснили у поласку.  Путујемо преко Панчева, Ковина и Беле Цркве ка граничном прелазу иза Калуђерова, без успутне паузе (понесите кафу!), јер нас чека гранична процедура што увек одузима сат времена. На 27 km по уласку у Румунију, напуштамо бус и полазимо ка смарагдним слаповима!

КАУПОВЦИ Први водопади, при сусрету са Беу

План је пролазак кањона реке Беу, најлепше Нерине притоке. То значи: видети оно магично врело Око Беу (Ochiul Beiului), водопаде Беушница и Вајоага, проћи део камене стазе у стени кањона Нере, али и 20 km пешачења! Када напустимо возило и кренемо, нема назад, нити скраћене варијанте. Утешно је то што нема успона (осим аритметички).

На 30-ак километара од границе, по уласку у Румунију, заустављамо се надомак села Поток, на полазној тачки за пешачење. Првих 6 km крећемо се прелепим валовитим пределима претежно колским путем, а потом спуштамо кроз шуму све до необично живописног кањона реке Беу.

Раскошни слапови Беу, фото: Александар Вељковић

По спуштању у кањон, настављамо уређеном, означеном стазом и након 1,5 km долазимо до врела Ochiul Beiului. Прелепа тиркизна боја, нестварна провидност као и околне бигрене каскаде реке Беу, остављају посетиоце без даха. На том месту ћете се највише задржати, због чега увек морамо да употребљавамо пиштаљке, колико год да то не волимо, јер се од призора имагинарне лепоте тешко одваја.

Водопад Беушница Видопад Вајоага

Настављамо стазом још 1 km и долазимо до фантастичног водопада Беушница (Cascada Beusnita)! Ту ће бити пауза за фотографисање од максимално 20-ак минута. Враћамо се, пратећи реку низводно и већ након 2 km од врела стижемо до кампа и пастрмског рибњака, где ћемо уприличити кратку паузу колико да се сакупимо (на том месту се може освежити неким пићем). Потез од Врела до водопада Беушница је најлепши, те зачеље има знатно више посла него чело! 🙂

део стазе у кањону Нере прелазак Нере преко висећег моста на крају трасе

Даље настављамо сада већ колским путем и на 2 km низводно од рибњака долазимо до водопада Вајоага (Cascada Vaioaga). После још 2,5 km низводно према ушћу Беу у Неру, прелазимо асфалт и ступамо на предивну стазу, уклесану у саму литицу кањона Нере, која води кроз више малих тунела, такође у стени. Њоме идемо тачно 4 km до села Саска Романа. На свега 500 m пред селом прелазимо реку Неру преко висећег моста. Он је сигуран и безбедан, али се мора прелазити лаганим темпом да се не стварају превелике осцилације, и не више од по троје људи истовремено!

Током целог пешачења нигде не газимо реку, јер је стаза савршено уређена за посетиоце.

Одмах по преласку моста улазимо у село Саска Романа где нас чека бус. Крећемо чим се сакупимо, најкасније до 18 h. Предстоји нам два и по сата вожње до Београда и гранични прелаз; надамо се да ћемо стићи до 23.00 h. Неће бити дужих успутних пауза, већ само на пумпи, како бисмо у Београд стигли док има редовних превоза.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или патике са добрим ђоном за терен), мали ранац са водом и храном за успут, одећа прилагођена терену и временским условима (заштита од евентуалних падавина), пресвлака, батеријска лампа и документа (не заборавите пасош!).

НАПОМЕНА: Молимо вас да СВЕ што вам је потребно за јело и пиће током акције понесете – Румунија није у еврозони, не примају евре, а нигде немамо мењачницу где бисмо их заменили за леје.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.700 дин

ПРИЈАВЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Пријављивање подразумева достављање података: име и презиме, контакт и број пасоша, као и измирење котизације. 

Акцију реализује КАУП тим

kaup@serbianoutdoor.com

065 377 14 74

Врело „Око Беу“

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а

ГРЗА – жубор пролећа

С пролећа су воде најјаче и водопади пенушају пуном снагом, а Грза је међу њима КРАЉИЦА! Стога је уврежен обичај да се управо тад иде на њена врела. Међутим, овога пута долазимо на Грзу да бисмо скренули пажњу да Краљици прети атентат! Баш тако, јер је за неке она само флуид довољне снаге да покрене пар турбина. У име нашег гласа НЕ за МХЕ, фотографије носе амблем борбе Параћинаца за oдбрану Грзе.

Она настаје спајањем Иванштице („Мале Грзе“) и Велике Честобродице, између туристичког насеља Грза и села Извор и тече 23 km до Црнице у коју се  улива. Масив Јужног Кучаја је огроман сплет само њему својствених особености. По много чему посебне, многе његове вредности се и званично представљају у суперлативу. Грза са својом околином је репрезент јужних обронака овог предивног и посебног предела, препознатљива по лепоти природног амбијента. А тај амбијент, људи су уредили стазама, клупама, ознакама и он ће бити полазна тачка за наш провод у природи 🙂

 

ПОЛАЗАК:  тачно у 6:00 h, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Потребно је доћи 10-ак минута раније, како би не бисмо каснили при поласку. До планинарског дома „Ђорђе Живковић на Грзи, где напуштамо возило, предстоји нам двочасовна вожња и пауза за кафу код „Старог храста“.

Ово место је једно од култних за поклонике природе. Шетња узводно, до врела Грзе и видиковаца одвија се стазама, а сам ток Грзе је рај за очи. Све је обележено, а шумске клупе и столови омогућавају предах на отвореном, да се ни за трен не раздвајамо од лепих призора. A ту лепоту чине вредности, захваљујући којима овај предео, у непосредној околини врела Грзе, ужива статус споменика природе.

Полазимо од Дома, где нас на крају пешачења чека возило, према врелима Грзе, и видиковцима. По доброј видљивости, са другог видиковца се, на линији хоризонта, јасно види Копаоник, а језера и Грза су испод, у првом плану. Проћићемо и Извор испод букве за кога тврде да је лековит. За ово је довољно максимално 2 сата.

На горњој фотографији је графички приказ траса на 3Д топо карти, тако да лакше пратите изложен програм. Пошто се вратимо са видиковаца и врела на почетну тачку, када се окупимо, полазимо заједно према Малом Јаворку (756 m НВ). Ако нисмо прекорачили временски оквир за шетњу до врела и видиковаца,  настављамо према Јаворачком врху (927 m НВ) и спуштамо до Дома поред Козјег рога. Ако смо се превише задржали на врелу и видиковцима, скрећемо лево ка врху Мали Јаворак (756 m НВ) и спуштамо се гребенски, до Језера. Ни једна од тих стаза није тешка, а којом ћемо поћи, зависи само од тога колико будете занесени самим врелима и видиковцима.

 фото: DevianArt

Да ли је ово последње пролеће за Грзу какву знамо? Наиме, инвеститори (група алавих предузетника, за које реке представљају флуид за покретање турбина), планирали су овог пролећа изградњу мини хидроелектране, снаге 499 kW, што је одприлике довољно за рад једног кућног котла за грејање! Али ће за то 2,6 km раскошно лепог и животом богатог тока реке Грзе бити спаковано у металне цеви пречника 90 cm – сасвим довољно да се уништи живот низводно од замишљене хидроелектране! Параћинци се са тиме не слажу и боре се под слоганом „Одбранимо Грзу“ са амблемом који видите на фотографијама овог програма. Наша акција је подршка тој борби, да сачувамо Краљицу од атентата, а трасу пролазимо са КАУП-Ресавица и Грађанским покретом „Одбранимо Грзу“.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, пешачки штапови, заштита од ветра и евентуалних падавина; одећа слојевита, примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  

1.900 дин

1.700 дин за групу од 40 учесника

ПРИЈАВЉИВАЊЕ   и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија).

  Акцију реализују Ненад Царевић и Немања Манчић:

064 878 78 78

 nemanja@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

НП Кањон НЕРЕ: кањон Беу (Румунија)

Драги пријатељи, за ову акцију више нема слободних места. За репризу, која ће се одржати 6. априла, пријављивање је у току.

Њено ушће у Дунав означава почетак Ђердапске клисуре, али шира област, заштићена као Национални парк „Кањон Нере у суседној Румунији, позната је као предео бајковите лепоте и заносних пејсажних карактеристика! Шеста је година од како је Нера постала део традиције нашег Клуба 🙂 Како је било први пут, можете погледати овде.

Тиркизна магија Врела "Око Беу" (Ochiul Beiului) Смарагдна Беу

Пролеће је најбоље време да ту лепоту затекнемо у пуном сјају: воде су најбујније, водопади виртуозни, а поред каскада води уређена стаза. Шта више рећи о нечему што се годинама препричава и због чега већина људи сваке године понавља учешће, осим да какве год фотографије приказали, сензационални призори су једноставно неописиви и прави утисак се стиче тек када се види и лично доживи.

Иначе, за празничне дане се планира тродневни боравак у овом Националном парку како би се прошло све оно по чему је надалеко познат. Садржај тог програма можете видети кликом на доњу слику:

Кликни и види програм за празник

ПОЛАЗАК:  у суботу, тачно у 6.00 h са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Морате доћи  15-ак минута раније како не бисмо каснили у поласку.  Путујемо преко Панчева, Ковина и Беле Цркве ка граничном прелазу иза Калуђерова, без успутне паузе (понесите кафу!), јер нас чека гранична процедура што увек одузима сат времена. На 27 km по уласку у Румунију, напуштамо бус и полазимо ка смарагдним слаповима!

КАУПОВЦИ Први водопади, при сусрету са Беу

План је пролазак кањона реке Беу, најлепше Нерине притоке. То значи: видети оно магично врело Око Беу (Ochiul Beiului), водопаде Беушница и Вајоага, проћи део камене стазе у стени кањона Нере, али и 20 km пешачења! Када напустимо возило и кренемо, нема назад, нити скраћене варијанте. Утешно је то што нема успона (осим аритметички).

На 30-ак километара од границе, по уласку у Румунију, заустављамо се надомак села Поток, на полазној тачки за пешачење. Првих 6 km крећемо се прелепим валовитим пределима претежно колским путем, а потом спуштамо кроз шуму све до необично живописног кањона реке Беу.

Раскошни слапови Беу, фото: Александар Вељковић

По спуштању у кањон, настављамо уређеном, означеном стазом и након 1,5 km долазимо до врела Ochiul Beiului. Прелепа тиркизна боја, нестварна провидност као и околне бигрене каскаде реке Беу, остављају посетиоце без даха. На том месту ћете се највише задржати, због чега увек морамо да употребљавамо пиштаљке, колико год да то не волимо, јер се од призора имагинарне лепоте тешко одваја.

Водопад Беушница Видопад Вајоага

Настављамо стазом још 1 km и долазимо до фантастичног водопада Беушница (Cascada Beusnita)! Ту ће бити пауза за фотографисање од максимално 20-ак минута. Враћамо се, пратећи реку низводно и већ након 2 km од врела стижемо до кампа и пастрмског рибњака, где ћемо уприличити кратку паузу колико да се сакупимо (на том месту се може освежити неким пићем). Потез од Врела до водопада Беушница је најлепши, те зачеље има знатно више посла него чело! 🙂

део стазе у кањону Нере прелазак Нере преко висећег моста на крају трасе

Даље настављамо сада већ колским путем и на 2 km низводно од рибњака долазимо до водопада Вајоага (Cascada Vaioaga). После још 2,5 km низводно према ушћу Беу у Неру, прелазимо асфалт и ступамо на предивну стазу, уклесану у саму литицу кањона Нере, која води кроз више малих тунела, такође у стени. Њоме идемо тачно 4 km до села Саска Романа. На свега 500 m пред селом прелазимо реку Неру преко висећег моста. Он је сигуран и безбедан, али се мора прелазити лаганим темпом да се не стварају превелике осцилације, и не више од по троје људи истовремено!

Током целог пешачења нигде не газимо реку, јер је стаза савршено уређена за посетиоце.

Одмах по преласку моста улазимо у село Саска Романа где нас чека бус. Крећемо чим се сакупимо, најкасније до 18 h. Предстоји нам два и по сата вожње до Београда и гранични прелаз; надамо се да ћемо стићи до 23.00 h. Неће бити дужих успутних пауза, већ само на пумпи, како бисмо у Београд стигли док има редовних превоза.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или патике са добрим ђоном за терен), мали ранац са водом и храном за успут, одећа прилагођена терену и временским условима (заштита од евентуалних падавина), пресвлака, батеријска лампа и документа (не заборавите пасош!).

НАПОМЕНА: Молимо вас да СВЕ што вам је потребно за јело и пиће током акције понесете – Румунија није у еврозони, не примају евре, а нигде немамо мењачницу где бисмо их заменили за леје.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.700 дин

ПРИЈАВЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Пријављивање подразумева достављање података: име и презиме, контакт и број пасоша, као и измирење котизације. 

Акцију реализује КАУП тим

kaup@serbianoutdoor.com

065 377 14 74

Врело „Око Беу“

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а

Рам, Рамско-затоњска пешчара и Виминацијум

На помен речи пешчара прво ће нам на памет пасти је Делиблатска, јер су остале у Србији у њеној сенци, као највеће континенталне пешчаре Европе. Иако се оне највеће налазе на територији Војводине овога пута ћемо обићи Рамско-Затоњску, која припада групи пешчара Пожаревачког подунавља. Она се формирала на јужној страни брда Горица (282 m надморске висине) са кога се пружа широк видокруг на све четири стране. Виде се Карпати као на длану, Вршачке планине, Панонска низија са Делиблатском пешчаром, у даљини се види Авала а на југу цео венац Хомољских планина. Наравно, најупечатљивији утисак оставља поглед на готово три километара широк Дунав све до Смедерева. Ето довољно јаког разлога да кренемо у тај крај. 

Стратешка позиција овог места одредила је његову историјску важност. Крајем четвртог века старе ере келти су на овом месту подигли војно земљано утврђење „Оpidum“. Између насеља Рам и брда Горица налази се група од двадесетак великих кристалних шкриљаца за које пожаревачки археолози тврде да су келтско светилиште. Своје тврдње заснивају на остацима оксида гвожђа на стенама које су накнадно дотериване како би добиле правилан облик. У близини налазе се остаци римског кастела „Lederata“ који је подигнут крајем првог века као и остаци средњeвековног утврђења.

  

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 07:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо аутопутем према Пожаревцу и надаље до насеља Затоње. На почетку пешачке туре крећемо се уз Дунав и након пређених 3 km пењeмо се на први видиковац Велики Орљак (210 m нв). После паузе која ће зависити од временских прилика спуштамо се према Дунаву а затим опет лагано узбрдо  до врха Горица (282 m нв). Пут нас надаље води гребеном Великог брда преко келтског светилишта. Спуст са Великог брда  је посебан доживљај због предивног погледа на неколико километара широк Дунав.  На Дунав долазимо тачно испод Lederate.  Ту правимо још један мали успон како бисмо обишли остатке римског кастела и настављамо према Pамској твђави.

Након пређених 11 до 12 km уз 350 до 400 m успона и спуста

 

A како смо већ ту где смо, по завршеном пешачењу, при повратку за Београд, свраћамо у Виминацијум.

Виминацијум (лат. Viminacium) је археолошко налазиште у близини Старог Костолца, 12 km од Пожаревца, близу ушћа Млаве у Дунав. Римски војни логор и град настао је у и и трајао до почетка VII века. Био је један од најзначајнијих легијских логора на Дунаву, а извесно време и главни град римске провинције Горње Мезије, која је обухватала највећи део Србије, северну Македонију и део северозападне Бугарске.
Под Хадријаном стекао је статус муниципија, града са високим степеном аутономије који подразумева и независну градску управу а за владавине Гордијана III постаје колонија римских грађана и добија право на ковање локалног новца. У оквирима римске управе био је то највећи статус који један град може да досегне. Овде је 211. године Септимије Север прогласио царем свога сина Каракалу.

Процењује се да је град имао 48 000 становника и у њему су боравиле две легије: легија IV Флавија и легија VII Клаудија.

Био је седиште епископа у IV веку, а касније добија статус митрополије. Први знани митрополит Виминацијума је митрополит Амант, који се помиње као учесник Сабора у Сардици (данашња Софија) 343. године. Након најезде варвара (Авара и Хуна) под вођством Атиле град је разорен 441. године. Обновљен је као погранично војно утврђење 535. године, за време владавине цара Јустинијана и (527—565) када и митрополија у Вимиинацијуму. У VII веку на остацима Виминацијума настаје насеље Браничево.
Прва научна ископавања Виминацијума почео је Михаило Валтровић 1882. године са 12 затвореника. Почетком XX века истраживања је наставио Милоје Васић када је краљица Драга Обреновић дала донацију од 100 златника за наставак радова.

Обимна археолошка истраживања започета су због изградње термоелектране и површинског копа Дрмно, 1977. године, на простору некропола, југозападно од каструма. Истраживања су дала изузетно богат и значајан археолошки материјал. Пронађене су занатске радионице, у оквирима којих су се налазиле пећи за печење опеке а град је такође поседовао терме, које су биле главно састајалиште Римљана. У средишту терми биле су просторије за масажу. Ископано је шест базена, у којима понегде могу да се назру осликани зидови са цветним и животињскм мотивима. Купатило је било парно а топао ваздух је циркулисао између стубића и загревао опеку испод подница док је вода стизала са извора у слободном паду, аквeдуктом истраженим у дужини од 10 km. Пронађене су и светиљке које су служиле за ноћно купање.

Ископан је Маузолеј, за који се претпоставља да је гробница цара Хостилијана, сина цара Трајана Деција, које је боравио у Виминацијуму током 251. године. Хостелијан је дошао на престо после трагичне смрти његовог оца Трајана и брата Херенија. Ни Хостелијан није дуго поживео, умро је вероватно од куге, а сматра се да је да је спаљен у Маузолеју. Пронађено је више гробница са изузетним фрескама. Две од њих су осликане фрескама и потичу из доба паганства, што се закључује по декорацији флором и фауном живих боја, док је трећа гробница украшена ликом девојке која је припадала вишим друштвеним слојевима, на шта упућују пронађени делови златном бојом обрубљене хаљине. До сада је истражено више око 14.000 гробница, а Фреско-сликарство је уз налазе гробница пружало значајне податке о почецима хришћанства на овим просторима. Налаз гробница са Небеским јахачем и Христовим монограмом пружају идеју како се паганство преображавало у хришћанство.

Откривена је Северна капија утврђења а постојале су још три, што указује на моћни систем. На целом простору налазишта је пронађено и мноштво новчића а највише ипак у гробницама, у које су умрли полагани са три крчага (за уље, вино, воду) и новчићем у устима – да Херону плате превоз на онај свет.

У XIX веку још су се јасно назирали обриси насеља, широке улице које се секу под правим углом, тргови, позоришта, купатила, водовод и градски бедеми. Данас су остали само делови. Мермерне скулптуре, надгробне плоче и саркофази, накит и посуђе из Виминацијума чувају се у Народним музејима у Београду и Пожаревцу.

У Виминацијуму је 2012. године откривена фигурина женског божанства стара око 4000 година. У питању је близнакиња Кличевачког идола откривеног 1881. године. Године 2013. је пронађен жртвеник посвећен нимфама, а током 2014. пронашли су мермерне статуе и златну огрлицу из римског периода. Почето је са ископавањем римског војног логора 2017. године. Током 2018. пронађени су саркофази из римског доба који нису раније опљачкани и гробница за коју се сматра да припада неком младом императору.

Од 1882. године, када су почела ископавања, археолози су у Виминацијуму открили десетине хиљада артефаката, међу којима златне плочице са угравираним римским магијским симболима, скулптуре од жада и мермера, керамику, мозаике и фреске, заједно са 14.000 гробница. Али, то је тек 4% истраженог простора, јер са својих 450 ha површине, ово  подручје је отворено за истраживање од кога се очекује неизмеран квалитет информација.

Посебну атракцију у оквиру археолошког парка Виминацијум представља праисторијско налазиште, где је откривен цео скелет мамута. Овај скелет је пронађен на 270 метара источно од Царског маузолеја. Мамут потиче из праисторијског периода, миоцена од пре 5.000.000 година. Нађен је у сливу праделте Мораве, која се формирала током повлачења Панонског мора. Ископани примерци припадају изузетно ретким врстама и међу најстаријима су на свету. До сада је у свету пронађено двадесетак скелета и то углавном током XX века, али ниједан од њих није очуван на месту на коме је и нађен. Скелети Костолачких мамута су у потпуности остали у анатомском положају. Због тога, овај мамут има посебан значај. У периоду миоцена на овим просторима клима је била топла (блага варијанта суптропске) са много топлофилне вегетације која ће касније нестати наиласком хладних климатских циклуса у леденом добу плеистоцена.

Јасно је да ово место нисмо могли „прескочити“, када се већ ту налазимо, а сасвим сигурно смо тиме и заокружили утисак о овом пределу. Подсетили бисмо да ни то није све, јер у оближњем селу Усије имамо локалитет са живим песком, што је у инвентару геонаслеђа Србије.

Полазак кући планирамо за 20 h како би смо у Београду били између 22.30 и 23 h.

ОПРЕМА: гојзерице, ранац са водом и храном за успут, одећа прилагођена временским приликама (овде уме бити ветровито!), заштита од ветра и евентуалних падавина; камашне, штапови по жељи и лепо расположење :-).

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.600 дин

ПРИЈАВЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

gordana@serbianoutdoor.com

Aца Радовановић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а

Зимски успон на ТРЕМ

После Ртња у јануару, поход на Трем је традиционалан планинарски хаџилук, који многи не желе да пропусте. А ни ми, јер одбијамо да изневеримо ваша очекивања. Зато, спремите се, али не заборавите да се овај изазов препоручује само онима који поседују добру кондицију.

фото: Иван Илић

Петак, 22. фебруар:

ПОЛАЗАК  у 17.00 h са паркинга крај нашег Клуба (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“).  Путујемо аутопутем до Ниша и до 21 h стижемо у Нишку Бању, где се смештамо у комфоран приватни смештај. Цена смештаја је између 800 и 1.000 рдин  за једно ноћење.

 Трем и Соколов камен

Субота, 23. фебруар:

У 6.30 h полазимо за Горњу Студену, тачније Бојанине Воде, ако буде могуће комбијем. Обзиром да нам предстоји 22,8 km са 1400 m успона и 1400 m силаска ако кренемо из Горње Студене, или 14,4 km са 950 m успона и 950 m силаска ако кренемо од Бојаниних Вода, у зимским условима, ова акција је само за особе са одличном физичком кондицијом!

   обратите пажњу на снежне стрехе!

У 8.00 h полазимо ка Трему. Током првог дела успона крећемо се кроз прелепу букову шуму и из ње излазимо на превој Девојачки гроб, изнад нивоа шумске вегетације. Са десне стране видећемо врх Орлов камен, а са леве наш циљ – Трем. Тада наступа главни и најзанимљивији део успона. Вероватно нас очекује стални домаћин гребена Суве планине – ветар, па будимо спремни, јер ће се појачавати са порастом надморске висине.

ВАЖНО: снежне стрехе су по живот опасне замке – не приближавајте се ивици гребена!

   На врху!

Стижемо у сусрет облацима, 1810 m надморске висине, величанствени Трем! Поглед са врха убрзава наша срца и са поштовањем се дивимо снежној лепоти Суве планине, природи која нас окружује, поносни на себе што смо савладали пут до њега!
На сам врх требало би да стигнемо између 13 и 14 h. За то време савладаћемо 1400 m висинске разлике (полазна тачка 400m – Трем 1810 m).

  

Силазимо до 17 h на заједнички ручак. Ко жели да руча у Дому Културе у Горњој Студени, треба да купи бон за ручак (150 дин) и понети прибор за јело.
Након свега пружа нам се могућност одласка на купање у базен Хотела „Радон“; цена улазнице на базен износи 200 дин.

Недеља, 24. фебруар:

Устајемо у 6:30, a у 7:00 h полазимо ка Горњој Студени. Заинтересоване ће у 8:00 h бити организован одлазак на стазу, правцем село Горња Студена . Мосор (985 мнв). Укупна дужина стазе износи свега 4,5 km.

Полазимо за Београд у 19.30 h и стижемо до 23 h.

ОПРЕМА: гојзерице, камашне, штапови за пешачење, мали ранац са водом и храном. Понесите одговарајућу одећу и заштиту; рачунајте на снег и ветар и опремите се за то на одговарајућ начин! 

НАПОМЕНА: понесите храну за све време боравка.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

2.800 дин   за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата превоз са путаринама, смештај и храну за возача; ноћење, базен и бон за ручак плаћају се посебно.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

 

Акцију  реализује Ненад Царевић

         nesa@serbianoutdoor.com

064 684 01 37

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а