Архива за priroda Srbije

 Клисура Осанице – прераст Касоње – етно село Бистрица и Крупајско врело

Осаничку клисуру и прераст Касоње, показали смо људима први пут 2006. године, заједно са осталим прерастима. Обзиром на њену величину у поређењу са другим природним мостовима, догодила се неочекивана ситуација: многим учесницима се баш она највише допала! А заправо, то и не мора да чуди, обзиром на њено непосредно окружење, које је Богом дано за уживанцију. Живописна клисура, богате орнаментике, украшена једном прерашћу, вештачким језерцетом и водопадом, а даље настављaмо успоном кроз шаролике пределе овог краја, излазимо на зараван  и колским путем  се спуштамо назад у село где нас чека наше возило. 

 Касоње

Ова траса је кружна, укупне дужине око 10 km и што је најважније – акција није кондиционо захтевна и прилагођена је свим узрастима, онима који су спремни да прођу прераст боси, или се преобују (опциона обућа за воду).

ПОЛАЗАК:  тачно у 07:00 h, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), дођите 15-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Путујемо аутопутем до Пожаревца, а потом, даље ка  Хомољу, до села Бистрица. Успут ћемо правити паузу за доручак и јутарњу кафу од 30 минута.

У хомољском селу Бистрица на истоименој реци данас се поново чује воденички точак из XIX века. У етно селу још има ваљарица сукна. Бог је прво створио воденички точак, али је жито морало да се сипа ручно и не би могло да се самеље добро да није позвао у помоћ ђавола који му је као ортак направио ћекетало. Тако су настали влашки качамак и парена проја

  воденица Томашевића

Поред саме реке Бистрице до етно села и воденица које су и сада у функцији и мељу кукуруз и пшеницу, постоји земљани пут и планинарска стаза која је изузетно лагана. У амбијенту нетакнуте природе, на планинској речици, у дужини од 5 км од њеног извора, испод планине Велики Суморовац па до изласка из села, налазе се воденице и ваљарице. Та културно-историјска целина у чијем склопу су још црква, зграда месне заједнице, салаш, старе куће, школа, механа, је од 1986. године проглашена за културно добро од великог значаја. Овде ћемо се задржати два сата у лаганој, релаксирајућој шетњи. Враћамо се до возила и настављамо пут Осанице, наше данашње главне одреднице.

Насеље Осаница налази се у повељи кнеза Лазара, које је дао манастиру Горњак 1380. године. Легенда каже да су Словени насељавајући Источну Србију и крчећи шуме наишли на осе које су се ројиле око велике дивље крушке, препуне крупних и мирисних плодова. Зато помислише да ће и њима ту бити добро, ако је и осама, те подигоше насеље коме дадоше такво име.

Осаница је једино село које је након пустошења и расељавања Хомоља приликом сеобе српског народа 1690. године, поново обновљено на истом месту. Данас је на четвртом месту у општини Жагубица по броју становника и по површини атра.

Возило напуштамо у центру села и крећемо на ову несвакидашњe интересантну стазу. Полазна тачка је испред врло лепе грађевине дома културе који су мештани умели да сачувају од зуба времена. Пролазећи кроз ово интересантно и  живахно село  осетићемо дух источне Србије на неки посебан начин. Мешавина старе и нове архитектуре, сусрет традиције и нових трендова, црква и сеоска школа једна насупрот друге и још пуно тога натераће многе да се врате и упознају боље ове крајеве.

 

На крају села пре уласка у клисуру сусрећемо се са уставом преко које се слива вода, а високо на стени стоји петокрака и натпис „ЈНА“, као споменик на нека прошла времена. Иза бране клисура почиње мањим проширењем на којем је смештена ловачка кућица и повећи сто са клупама. Река је плитка и мирна а корито испуњено ситнијим каменим облутцима. Стаза води поред реке, на неким местима прелази се са једне на другу обалу, негде се гази вода а понегде се може прећи с камена на камен. Како напредујемо речно корито се мења, појављује се веће камење, испред прерасти се губи обала па остају само стрме литице и река. Тај део се мора прегазити и тако проћи и кроз саму прераст а вода је највише до колена. Пожељно је имати неке лагане папуче или слично за овај део. Корито реке и околина се динамично мењају, наилази се на све веће камене громаде, вода понегде понире а негде опет извире, и много је разлога да се застане осети и доживи та задивљујућа дивљина на само километар од насеља.

Излазимо из клисуре са 377 м.н.в.  и пењемо се природном стазом која нас води на лево, на узвишење са кога се пружа леп поглед на околину. Стаза води кроз пашњаке, ливаде, шуме, прелепе пределе овог краја (598 м.н.в) са нешто преко 200 m висинске разлике. Спуштамо се ка селу након пређених 10 km, где нас чека наше возило.

 Крупајско врело Осаница
 Напослетку се одвозимо до села Крупаја, до њега имамо 22 km. Напуштамо возило и полазимо на кратку пешачку туру до Крупајског врела. Крупајско врело је призор који се не заборавља…

Крупајско врело спада у групу крашких врела и налази се у подножју планине Бељанице. Температура воде на извору се креће од 9-11 °C. Првобитни изглед врела је промењен изградњом бетонске бране, која је формирала језеро дужине 40 и ширине 17 метара. Брана је изграђена за потребе млина који и данас ради. Пре изградње ове бране вода је великом снагом истицала из пећине праћена хуком воде. Данас се види само део отвора пећине, а првобитни извор је потопљен. У непосредној близини  врела налази се јак термални извор са температуром воде од 26,5 °C. Оба извора су заштићена као споменици природе од националног значаја у површини од 9 хектара. Истраживањем овог врела до сада се дошло до дубине од 123 метара. Као и сва крашка врела и Крупајско врело се одликује великим променама у количини воде коју даје током једне године.

На овом предивном месту дочекаћемо смирај дана и направити паузу за вечеру и освежење. У ресторану се може јести пастрмка из њиховог рибњака као и јела са роштиља, или у природи, у својој режији, где постоје погодна и уређена места. Или само уживати у нестварној лепоти овог предела.

ОПРЕМАгојзерице, одећа прилагођена временским условима, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.700 дин

1.600 дин  за чланове Клуба са плаћеном чланарином, за групу већу од 40 учесника, цена се умањује за 200 динара.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h, на састанцима Клуба

 Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

фото: Саша Вељковић  

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Кањон Пањице, Водена пећина и плаже Великог Рзава

Због великог интересовања, поново идемо на Пањицу!

Велики Рзав тече са јужних падина Муртенице, источном границом Златибора, северним делом Старог Влаха ка Ариљу, према коме ћемо се и ми упутити тога дана. Предивна река, згодна за љубитеље рафтинга, али и за хедонисте који би уживали на њеним плажама…(што нам је у плану!). За ову акцију увек влада велико интересовање, па је потребно на време да се пријавите, како бисте обезбедили учешће. Овде можете погледати репортажу са прошле акције!

 фото: Дуле Опачић фото: Дуле Опачић фото: Дуле Опачић

Водена пећина са водопадом у кањону реке Пањице представља најлепшу природну атракцију на подручју Ариља и сигурно заслужује да буде заштићено природно добро Србије. А доступна је и оним знатижељницима који немају нарочиту физичку кондицију. Стога је ово акција погодна за све узрасте и категорије љубитеља природе!

campanula secundiflora фото: Дуле Опачић фото: владимир Мијаиловић

У овој прелепој клисури, Јосиф Панчић је открио ендемску врсту биљке campanula secundiflora. Данас се претпоставља да их на овом локалитету нема више од сто примерака. Са мало пешачења, видећемо много тога лепог, па кренимо редом… 

фото: Дуле Опачић  фото: Дуле Опачић

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник) у 6.00 h. Окупљамо се 15-ак минута раније како бисмо кренули на време. Путујемо ка Ариљу, а пошто је пут дуг, успут правимо јутарњу кафе паузу, а потом настављамо ка селу Добраче 🙂

До пре 50 година то је било највеће насељено место у бившем Ариљском срезу са 2.142 становника,  док је у варошици Ариље тада било само 1.006 становника. Тужно је шфото: Дуле Опачићто их сада ту има свега 821.

Ту напуштамо аутобус и настављамо пешице кроз село, до задњих кућа одакле почињемо да пратимо реку Пањицу узводно њеним током и након 3 km пред нама ће се указати 10 метара висок водопад, који се разлива преко, маховином обрасле бигрене окапине! Стотинак метара изнад су плитки и пространи каскадни вирови златносмеђе боје, а десно је још већи отвор, којим се у пећину може ући до 70 метара

На 10-ак минута од водопада идемо дуж најлепшег тока речице, ка пећини из које извире Пањица. Улазимо у њу неких десетак метара, ради разгледања и сликања, не идемо дубље, јер нисмо опремњени за то, а ни обучени!

 фото: Дуле Опачић 

Од многих природних чуда, ариљски крај се истиче кањоном реке Пањице, који се простире у дужини од 5 километара између села Брекова и Добраче.  Јединствена по својим атрактивним водопадима, слаповима, бигреним коритима и каскадама…заиста рајски призори нетакнуте природе која плени лепотом.

Поред обиља зеленила, река прави атрактивне водопаде, слапове, бигрена корита и каскаде, због чега ово место многи сматрају за најлепшим у Србији. За Добрачу се скреће на пола пута између Ариља и Ивањице. У непосредној близини, стазом од Брекова до Шуљића је и велико извориште – Водена пећина. Бројне тајне тог природног феномена, рониоци и спелеолози тек треба да испитају. За сада је само претпоставка да је водена маса која излази из пећине, у ствари, понорница настала од више извора који пониру у зони Кукутнице и Округлице у Бјелуши. Од Добраче до Водене пећине, крећемо се кроз предиван крајолик, због чега није ретко да многи понављају учешће у овој акцији сваке године.

 фото: Дуле Опачић фото: Владимир Мијаиловић фото: Дуле Опачић

Постоји легенда о Хајдучкој пећини и Гробу Незнаног Хајдука, која казује да је то било последње уточиште једној хајдучкој дружини у бегу од турске потере. У близини су два гроба незнаних хајдука. Ти „гробови“ су природне творевине, али по легенди то су били последњи браниоци који су вероватно умрли од глади, а вила Равијојла је њихова тела спустила на тло и прекрила тим камењем…

По повратку до аутобуса, настављамо  до кристално чистог Рзава, и његових уређених плажа, где остајемо до поласка за Београд (око 18 h, да бисмо стигли у 21 h).

 

ОПРЕМА: мали ранац са водом и храном, гојзерице (могу и патике), обућа за воду (прелазимо пар пута реку), одећа прилагођена времену, батеријске лампе, заштита од сунца, купаћи, пешкир и пресвлака.фото: Вера Буквић

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.800 дин

1.700 дин за чланове Клуба са плаћеном чланарином

НАПОМЕНА: уколико буде мање од 40 пријављених, котизација се увећава за 200 динара.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

 

Акцију реализује Стоја Богојевић

061 170 29 55

stoja@serbianoutdoor.com

фото: Добрица Митровић фото: Дуле Опачић фото: Дуле Опачић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Радовањска брда

Стаза „Карађорђевим стопама“ се налази на стотинак километара од Београда у срцу Србије, на подручју Радовањских брда, југозападно од Велике Плане.  Ово је изузетно пријатна брдска траса, коју осим питоме природе одликује и историографија. Радовањски луг је наиме било место значајних догађаја из новије историје наше земље. Оснивање стазе посвећено је значајним годишњицама за Велику Плану (280 година од првог писаног помињања Велике Плане, 80 година од проглашења Велике Плане за варошицу и 200 година од почетка Првог српског устанка).

Фото: Душко Опачић  

ПОЛАЗАК: са паркинга крај нашег Клуба (Устаничка 125 ц), тачно у 8.00 h. Дођите 10-ак минута раније како бисмо кренули на време. Путујемо аутопутем до Велике Плане, где ћемо направити паузу за кафу и доручак. Одатле се возимо још 10-ак километара до манастира Копорин одакле почињемо наше пешачење.

улаз у манастир Копорин 

Овај манастир је познат по томе што се у њему посебно читају молитве за бездетне родитеље. Манастир поседује и књигу Копоринска деца у коме су сведочанства о деци рођеној захваљујући молитвама  Светог деспота Стефана. У непосредној близини манастира се налази и извор Пресвете Богородице са лековитом водом.

Након посете манатиру настављамо настављамо до Карађорђеве цркве. Подигао ју је србски народ у знак захвалности свом Вожду за подизање устанка против Турака 1936-те године на месту где је убијен. У цркви се налази велика Вождова слика чије вас очи прате где год да станете.

црква Захвалница манастир Покајница Покајница

Након краће паузе код цркве, стаза нас даље води ка манастиру Покајница где  завршавамо наше пешачење. Одмор и уживање у лепоти манастирског комплекса уз могућност обиласка изложбе експоната из прошлог века. Манастир са црквом Покајницом коју је подигао Милош Обреновић у знак покајања због убиства свога кума вожда Карађорђа, вође Првог србског устанка је посебно интетресантна јер је то једна од ретко добро сачуваних цркава брвнара.

Траса је дуга око 15 km симболичјне висинске разлике, тако да је препоручљива за свакога. Ради се наиме о стази здравља није кондиционо захтевна, тако да могу да крену сви који желе…

Враћамо се за Београд аутопутем уз успутни обилазак етно села „Моравски конаци“. Стижемо испред центра Сава најкасније до 21.30 h.Моравски конаци

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.300 дин

1.200 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, гојзерице или патике (лаган терен), вода и храна из ранца, одећа прилагођена временским условима и заштита од ветра и евентуалних падавина.

ПРИЈАВЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Ненад Царевић

064 684 01 37

nesa@serbianoutdoor.com

 Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Радовањска брда

Стаза „Карађорђевим стопама“ се налази на стотинак километара од Београда у срцу Србије, на подручју Радовањских брда, југозападно од Велике Плане.  Ово је изузетно пријатна брдска траса, коју осим питоме природе одликује и историографија. Радовањски луг је наиме било место значајних догађаја из новије историје наше земље. Оснивање стазе посвећено је значајним годишњицама за Велику Плану (280 година од првог писаног помињања Велике Плане, 80 година од проглашења Велике Плане за варошицу и 200 година од почетка Првог српског устанка).

Фото: Душко Опачић  Фото: Душко Опачић

ПОЛАЗАК: Окупљамо се на паркингу испред ценра Сава у 8.00 h. Дођите 10ак минута раније како бисмо кренули на време. Путујемо аутопутем до Велике Плане, где ћемо направити паузу за кафу и доручак. Одатле се возимо још 10-ак километара до манастира Копорин одакле почињемо наше пешачење.

улаз у манастир Копорин манастир Копорин

Овај манастир је познат по томе што се у њему посебно читају молитве за бездетне родитеље. Манастир поседује и књигу Копоринска деца у коме су сведочанства о деци рођеној захваљујући молитвама  Светог деспота Стефана. У непосредној близини манастира се налази и извор Пресвете Богородице са лековитом водом.

Након посете манатиру настављамо настављамо до Карађорђеве цркве. Подигао ју је србски народ у знак захвалности свом Вожду за подизање устанка против Турака 1936-те године на месту где је убијен. У цркви се налази велика Вождова слика чије вас очи прате где год да станете.

црква Захвалница манастир Покајница Покајница

Након краће паузе код цркве, стаза нас даље води ка манастиру Покајница где  завршавамо наше пешачење. Одмор и уживање у лепоти манастирског комплекса уз могућност обиласка изложбе експоната из прошлог века. Манастир са црквом Покајницом коју је подигао Милош Обреновић у знак покајања због убиства свога кума вожда Карађорђа, вође Првог србског устанка је посебно интетресантна јер је то једна од ретко добро сачуваних цркава брвнара.

Траса је дуга око 15 km симболичјне висинске разлике, тако да је препоручљива за свакога. Ради се наиме о стази здравља није кондиционо захтевна, тако да могу да крену сви који желе…

Враћамо се за Београд аутопутем уз успутни обилазак етно села „Моравски конаци“. Стижемо испред центра Сава најкасније до 21.30 h.Моравски конаци

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.300 динара

1.200 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, гојзерице или патике (лаган терен), вода и храна из ранца, одећа прилагођена временским условима и заштита од ветра и евентуалних падавина.

ПРИЈАВЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Ненад Царевић

064 684 01 37

nesa@serbianoutdoor.com

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Велики Рзав-Водена пећина-кањон Пањице

ЗБОГ ВЕЛИКОГ ИНТЕРЕСОВАЊА, ОВУ АКЦИЈУ ИЗВОДИМО ОПЕТ СЛЕДЕЋЕ НЕДЕЉЕ – 26. јула!

Велики Рзав тече са јужних падина Муртенице, источном границом Златибора, северним делом Старог Влаха ка Ариљу, према коме ћемо се и ми упутити тога дана. Предивна река, згодна за љубитеље рафтинга, али и за хедонисте који би уживали на њеним плажама…(што нам је у плану!). За ову акцију увек влада велико интересовање, па је потребно на време да се пријавите, како бисте обезбедили учешће

 плажа Veliki Rzav 18

Водена пећина са водопадом у кањону реке Пањице представља најлепшу природну атракцију на подручју Ариља и сигурно заслужује да буде заштићено природно добро Србије. А доступна је и оним знатижељницима који немају нарочиту физичку кондицију. Стога је ово акција погодна за све узрасте и категорије љубитеља природе!

campanula secundiflora фото: Михаило Ракоњац фото: Владимир Мијаиловић

У овој прелепој клисури, Јосиф Панчић је открио ендемску врсту биљке campanula secundiflora. Данас се претпоставља да их на овом локалитету нема више од сто примерака.

Са мало пешачења, видећемо много тога лепог, па кренимо редом…

   фото: Миљан Никсовац

ПОЛАЗАК: тачно у 6.30 h. Окупљамо се 15-ак минута раније на паркингу испред центра „Сава“. Крећемо ка Ариљу, а пошто је пут дуг, успут правимо јутарњу кафе паузу.

фото: Милан Ракоњац

Од Ариља настављамо пут ка селу Добрача. До пре 50 година то је било највеће насељено место у бившем Ариљском срезу са 2.142 становника,  док је у варошици Ариље тада било само 1.006 становника. Тужно је што их сада ту има свега 821.

Ту напуштамо аутобус и настављамо пешице кроз село, до задњих кућа одакле почињемо да пратимо реку Пањицу узводно њеним током, с времена на време прелазећи преко дрвених мостића, (неки нису одолели прошлогодишњим бујицама па морамо прегазити реку)  и након 3 km пред нама ће се указати 10 метара висок водопад, који се разлива преко, маховином обрасле бигрене окапине! Стотинак метара изнад су плитки и пространи каскадни вирови златносмеђе боје, а десно је још већи отвор, којим се у пећину може ући до 70 метара

На 10-ак минута од водопада идемо дуж најлепшег тока речице, ка пећини из које извире Пањица. Улазимо у њу неких десетак метара, ради разгледања и сликања, не идемо дубље у њу, јер нисмо опремњени за то, а ни обучени!

фото:Михаило Ракоњац фото: Урјак Вера Буквић

Од многих природних чуда, ариљски крај се истиче кањоном реке Пањице, који се простире у дужини од 5 километара између села Брекова и Добраче.  Јединствена по својим атрактивним водопадима, слаповима, бигреним коритима и каскадама…заиста рајски призори нетакнуте природе која плени лепотом.

Поред обиља зеленила, река прави атрактивне водопаде, слапове, бигрена корита и каскаде, због чега ово место многи сматрају за најлепшим у Србији. За Добрачу се скреће на пола пута између Ариља и Ивањице. У непосредној близини, стазом од Брекова до Шуљића је и велико извориште – Водена пећина. Бројне тајне тог природног феномена, рониоци и спелеолози тек треба да испитају. За сада је само претпоставка да је водена маса која излази из пећине, у ствари, понорница настала од више извора који пониру у зони Кукутнице и Округлице у Бјелуши. Од Добраче до Водене пећине, крећемо се кроз предиван крајолик, стазом која води преко идиличних, старих, уских дрвених мостића…

plazni_bar_rzav_61211 фото: Владимир Мијаиловић 

Постоји легенда о Хајдучкој пећини и Гробу Незнаног Хајдука, која казује да је то било последње уточиште једној хајдучкој дружини у бегу од турске потере. У близини су два гроба незнаних хајдука. Ти „гробови“ су природне творевине, али по легенди то су били последњи браниоци који су вероватно умрли од глади, а вила Равијојла је њихова тела спустила на тло и прекрила тим камењем…

По повратку до аутобуса, настављамо  до кристално чистог Рзава, и његових уређених плажа, где остајемо до поласка за Београд (око 18 h, да бисмо стигли у 21 h).

ОПРЕМА: мали ранац, гојзерице (могу и патике), одећа прилагођена времену, батеријске лампе, заштита од сунца, купаћи, пешкир, пресвлака

ЦЕНА :

1.400 дин

1.300 дин за чланове Клуба са плаћеном чланарином

У случају да иде мини бус, цена се увећава за 200 дин.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

Акцију реализује Новица Радојичић – Ноле

065 55 99 346

nole@serbianoutdoor.com

  

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.