Архива за priroda Srbije

Крупајско врело, клисура Осанице и прераст Касоње

Од многих Хомољских лепота, одабрали смо неколико оних које пружају чисто задовољство, без много труда. Живописна Осаничка клисура, богате орнаментике, украшена једном прерашћу, вештачким језерцетом и водопадом и најлепше врело, са тајанствено пећином и термалним извором у непосредној близини. Акција није кондиционо захтевна и прилагођена је свим узрастима, што је чини приступачном баш сваком.

На лепоту нико није имун, а хедонизам јача организам! 🙂 

Током проласка клисуре газићемо воду и имати прилике за пливање, тако да се сходно томе треба и опремити (обућа згодна за воду, купаћи и пешкир).

ПОЛАЗАК  тачно у 7.00h са паркинга у Устаничкој 125, код нашег Клуба. Дођите 10-ак минута раније како не бисмо каснили са поласком.

Када се крене на ову страну, пролази се Каменово – село пчелара, због чега ћемо ту направити паузу, оплемењену пчелињим производима породице Караџић 🙂

По легенди је селo своје данашње име понело у турском периоду, када је сеоски ловац силовао младу девојку која је чувала стадо оваца. Пресудише му код записа, каменовањем до смрти и од тада је село најпре названо Каменовање, а потом било скраћено у Каменово. Сирота девојка нијеСпоменик пчели у Каменову могла да преболи срамоту, већ се обесила о греду у вајату, а ловчева фамилија се, из страха од освете, одселила незнано куд.

Ово село је познато по дугој традицији пчеларења, једино које је за време Турака плаћало харач (десетак) у меду. Умеће гајења пчела су у село донели монаси манастира Витовница. Стога се сматра да традиција пчеларења у овом селу траје од XIV века. Данас, са скоро 3000 пчелињих друштава, на сваког становника села долазе 2,3 кошнице по чему је Каменово рекордер у Србији. У 2011. години је у овом селу произведено 150 тона меда, што је 5% укупне производње меда у Србији, а 50% матичног млеча произведеног у Србији потиче из Каменова. Једном годишње се одржава у овом селу и сајам пчелара, манифестација „Дани млавско-хомољских пчелара“. У центру села постоји бронзана скулптура пчеле која је симбол села.

Улазак у клисуру Осанице Водопад и језерце  Брана језера

Пут настављамо према Крепољину и селу Осаница, којим тече истоимена река. Надомак села, она је уклесала прелепу клисуру, коју краси и један природни камени мост (прераст Касоње). На самом уласку у клисуру је и мало вештачко језеро, које по врелом дану пружа пријатно освежење 🙂

ПОЛАЗАК:  тачно у 07:00 h, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), дођите 15-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Путујемо аутопутем до Пожаревца и паузу за јутарњу кафу уприличићемо у Каменову – селу пчелара.

Насеље Осаница налази се у повељи кнеза Лазара, које је дао манастиру Горњак 1380. године. Легенда каже да су Словени насељавајући Источну Србију и крчећи шуме наишли на осе које су се ројиле око велике дивље крушке, препуне крупних и мирисних плодова. Зато помислише да ће и њима ту бити добро, ако је и осама, те подигоше насеље коме дадоше такво име.

Осаница је једино село које је након пустошења и расељавања Хомоља приликом сеобе српског народа 1690. године, поново обновљено на истом месту. Данас је на четвртом месту у општини Жагубица по броју становника и по површини атра.

Возило напуштамо у центру села и полазимо према клисури. Запазићете необичан спој старе и нове архитектуре, сусрет традиције и нових трендова, као и две статуе испред једне стамбене зграде: фрулаш и бушин или bucium– древни чобански инструмент за чије звуке се верује да растерује зле силе. У самом почетку клисуре, одмах после језерца, је одлично место за ручак, пошто има клупе и сто. Даље настављамо до прерасти, ходајући клисуром, чије дно светлуца лискуном, полако јер се ради о врло фотогеничној клисури! Шетња је кратка и без успона (укупно 2 km).

У клисури... У клисури... Завеса од бршљена на Касоњу

Пошто се најлепше оставља за крај, одвозимо се до тајанственог Крупајског врела, очаравајуће лепоте. То је место које се гледа дуго, док вам тиркизне нијансе кристално прозирне воде, пију из очију…

Смештено испод западног кречњачког одсека Бељанице, са десне стране Крупајске реке, на 220 m надморске висине, ово крашко врело са непосредним окружењем од 9 ha заштићено је као споменик природе од националног значаја, а по морфологији свог изворишта, хидролошким функцијама и пратећим природним обележјима једно је од најрепрезентативнијих гравитационих врела. Температура воде на извору се креће од 9-11° C. Спелеоронилачким истраживањем у 1998. године,  откривено је постојање преко 70 m дубоког инверзног крака пећинског сифона којим воде врела доспевају из кречњачког масива Бељанице.

 Крупајско врело
Првобитни изглед врела је промењен изградњом бетонске бране за потребе млина који и данас ради. Пре изградње ове бране вода је великом снагом истицала из пећине праћена хуком воде. Брана је формирала језерце, извор је потопљен и види се само део отвора пећине. Вода се прелива преко бране атрактивним водопадом и тече 450 m до ушћа у Крупајску реку.

Термални извори и ресторан

У непосредној близини  врела налазе се два јака термална извора са температуром воде од 26,5 °C. Захваљујући томе овде остајемо до поласка (у 20:00 h крећемо за Београд, где стижемо до 23 h).
ОПРЕМАгојзерице, или патике, опциона обућа за воду (због Осаничке клисуре), одећа прилагођена временским условима, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.700 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 19 h, на састанцима Клуба

 Акцију реализује Гордана Атанасијевић

gordana@serbianoutdoor.com

065 377 14 74

фото: Саша Вељковић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Кањон Пањице, Водена пећина и плаже Великог Рзава

Услед оштећења пута који се догодио непосредно пре скретања за Добраче, вожња од Ариља до одредишта биће измењена, док посета манастиру неће бити могућа.

Од разних природних лепота које имамо у Србији, ариљски крај се посебно истиче раскошним током Пањице, и њеним 5 km дугим кањоном између Брекова и Добраче. Атрактивни слапови, бигрена корита, каскаде и водопад пружају заиста рајске призоре, а наша траса од Добраче до Водене пећине, пружа се несвакидашње лепим крајоликом, при том лагана, готово без успона, није кондиционо захтевна и као таква, приступачна свим категоријама пешака.

Пешачење почињемо у селу чије име потиче од калуђера Добраче из оближњег манастира Клисуре. По предању, он је био познат по томе што је имао огромно стадо оваца и што су код њега долазили верници из десетак других села на богослужење и исповест.

Јер, кроз атар села Добраче, смештеног међ врхове Вучјак, Велики и Мали Остреш, Гајеви, Седлац и Малићи, протиче геоморфолошки веома интересантна река Пањица, чије корито красе бројни водопади и слапови са бигреним баријерама и каскадама, а између села Добраче и Брекова усекла је кањон, дугачак 5 km кога сматрају драгуљем природе ариљског краја.

 фото: Дуле Опачић фото: владимир Мијаиловић

Највеће атракције кањона су Пањички водопад и Водена пећина. Пањички водопад висок је 10 m, а са њега се вода слива у многобројним млазевима низ бигрену каскаду која је обрасла маховином. Узводно од водопада налази се Водена пећина односно врело из којег извире вода која пуни корито реке Пањице. Досадашња истраживања показала су да водена маса која избија на површину потиче од понорнице која настаје од више различитих подземних извора лоцираних око Кукутнице и Бјелуше. Рониоци и истраживачи који су је испитивали са сигурношћу тврде да се дубоко у пећини налази језеро, а врло могуће и неколико. Бигрене баријере у кориту Пањице представљају кречњачке каскаде преко којих се, поготово у периоду високог водостаја, формирају слапови.

фото: Дуле Опачић

Треба знати и да су крајем 1958. године ту откривена три праисторијска насеља из доба неолита (око 2600 година пне), док је из периода бронзаног доба, у долини Великог Рзава пронађено више локалитета. Такође, у овој прелепој клисури, Јосиф Панчић је открио ендемску врсту биљке campanula secundiflora. Данас се претпоставља да их на овом локалитету нема више од стотинак примерака.

Наша свега 7 km дуга траса пролази најатрактивнијим током Пањице, у њеном кањону. Не захтева кондициону спремност и приступачна је свима, без обзира на старост или кондициону спремност. А како за ову акцију увек влада велико интересовање, потребно је да се пријавите на време, да бисте обезбедили учешће. Овде можете погледати репортажу са jeдне од ранијих акција.

 фото: Дуле Опачић

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код Дома здравља „Шумице“) у 6.00 h. Потребно је да, дођете 10-ак минута раније како бисмо кренули на време.

ВАЖНА НАПОМЕНА: Путовање није кратко и захтеваће обилазак места где је пут оштећен, те ћемо настојати да га до одредишта прођемо што агилније, тако да успутну паузу нећемо правити. Кафу и доручак понесите, јер ћемо током вожње имати довољно времена за оба. Пауза ће бити уприличена искључиво зарад физиолошких потреба.

У Добрачу би требало да стигнемо до 10:00 h, напуштамо возило и пролазимо селом, до задњих кућа одакле почињемо узводно да пратимо реку Пањицу и након 3 km пред нама ће се указати 10 метара висок водопад, који се разлива преко, маховином обрасле бигрене окапине. Стотинак метара изнад су плитки и пространи каскадни вирови златносмеђе боје, а десно је још већи отвор, којим се у пећину може ући до 70 метара.

На 10-ак минута од водопада ходамо дуж најлепшег тока речице, ка пећини из које извире Пањица. Улазимо како би разгледали, сликали, али не даље од 10-ак метара, јер пећина није уређена за посетиоце, а ми нисмо спелеолози.

фото: Дуле Опачић фото: Владимир Мијаиловић фото: Дуле Опачић

Од Водене пећине враћамо се истом стазом и одвозимо се најпре до манастира Клисура, а потом до кристално чистог Рзава, и његових уређених плажа. Велики Рзав тече са јужних падина Муртенице, источном границом Златибора, северним делом Старог Влаха ка Ариљу, пружајући све лепоте којима река може одушевити посетиоце: и рафтинг и плаже и водопаде, бигрене каскаде и кањоне, а сва кристално бистра, питка, зелена… МА ПРОСТО ЛЕПА!

Пањица Maнастир Клисура фото: Лазар Јошанов

Ту остајемо до поласка за Београд. У 19:30 h смо сви у аутобусу и полазимо, да бисмо до 23 h стигли у Београд, а успутну паузу правимо на бензинској пумпи.

фото: Вера Буквић

ОПРЕМА: мали ранац са водом и храном, удобна трекинг обућа (прескакаћемо више пута реку), одећа прилагођена времену, батеријске лампе, заштита од сунца, купаћи, пешкир и пресвлака.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  2.000 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 19 h, или директно:

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

gordana@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Радовањска брда

Стаза „Карађорђевим стопама“ се налази на стотинак километара од Београда у срцу Србије, на подручју Радовањских брда, југозападно од Велике Плане.  Ово је изузетно пријатна брдска траса, коју осим питоме природе одликује и историографија. Радовањски луг је наиме било место значајних догађаја из новије историје наше земље. Оснивање стазе посвећено је значајним годишњицама за Велику Плану (280 година од првог писаног помињања Велике Плане, 80 година од проглашења Велике Плане за варошицу и 200 година од почетка Првог српског устанка).

Фото: Душко Опачић  

ПОЛАЗАК: са паркинга крај нашег Клуба (Устаничка 125 ц), тачно у 8.00 h. Дођите 10-ак минута раније како бисмо кренули на време. Путујемо аутопутем до Велике Плане, где ћемо направити паузу за кафу и доручак. Одатле се возимо још 10-ак километара до манастира Копорин одакле почињемо наше пешачење.

улаз у манастир Копорин 

Овај манастир је познат по томе што се у њему посебно читају молитве за бездетне родитеље. Манастир поседује и књигу Копоринска деца у коме су сведочанства о деци рођеној захваљујући молитвама  Светог деспота Стефана. У непосредној близини манастира се налази и извор Пресвете Богородице са лековитом водом.

Након посете манатиру настављамо настављамо до Карађорђеве цркве. Подигао ју је србски народ у знак захвалности свом Вожду за подизање устанка против Турака 1936-те године на месту где је убијен. У цркви се налази велика Вождова слика чије вас очи прате где год да станете.

црква Захвалница манастир Покајница Покајница

Након краће паузе код цркве, стаза нас даље води ка манастиру Покајница где  завршавамо наше пешачење. Одмор и уживање у лепоти манастирског комплекса уз могућност обиласка изложбе експоната из прошлог века. Манастир са црквом Покајницом коју је подигао Милош Обреновић у знак покајања због убиства свога кума вожда Карађорђа, вође Првог србског устанка је посебно интетресантна јер је то једна од ретко добро сачуваних цркава брвнара.

Траса је дуга око 15 km симболичјне висинске разлике, тако да је препоручљива за свакога. Ради се наиме о стази здравља није кондиционо захтевна, тако да могу да крену сви који желе…

Враћамо се за Београд аутопутем уз успутни обилазак етно села „Моравски конаци“. Стижемо испред центра Сава најкасније до 21.30 h.Моравски конаци

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.300 дин

1.200 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, гојзерице или патике (лаган терен), вода и храна из ранца, одећа прилагођена временским условима и заштита од ветра и евентуалних падавина.

ПРИЈАВЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Ненад Царевић

064 684 01 37

nesa@serbianoutdoor.com

 Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Радовањска брда

Стаза „Карађорђевим стопама“ се налази на стотинак километара од Београда у срцу Србије, на подручју Радовањских брда, југозападно од Велике Плане.  Ово је изузетно пријатна брдска траса, коју осим питоме природе одликује и историографија. Радовањски луг је наиме било место значајних догађаја из новије историје наше земље. Оснивање стазе посвећено је значајним годишњицама за Велику Плану (280 година од првог писаног помињања Велике Плане, 80 година од проглашења Велике Плане за варошицу и 200 година од почетка Првог српског устанка).

Фото: Душко Опачић  Фото: Душко Опачић

ПОЛАЗАК: Окупљамо се на паркингу испред ценра Сава у 8.00 h. Дођите 10ак минута раније како бисмо кренули на време. Путујемо аутопутем до Велике Плане, где ћемо направити паузу за кафу и доручак. Одатле се возимо још 10-ак километара до манастира Копорин одакле почињемо наше пешачење.

улаз у манастир Копорин манастир Копорин

Овај манастир је познат по томе што се у њему посебно читају молитве за бездетне родитеље. Манастир поседује и књигу Копоринска деца у коме су сведочанства о деци рођеној захваљујући молитвама  Светог деспота Стефана. У непосредној близини манастира се налази и извор Пресвете Богородице са лековитом водом.

Након посете манатиру настављамо настављамо до Карађорђеве цркве. Подигао ју је србски народ у знак захвалности свом Вожду за подизање устанка против Турака 1936-те године на месту где је убијен. У цркви се налази велика Вождова слика чије вас очи прате где год да станете.

црква Захвалница манастир Покајница Покајница

Након краће паузе код цркве, стаза нас даље води ка манастиру Покајница где  завршавамо наше пешачење. Одмор и уживање у лепоти манастирског комплекса уз могућност обиласка изложбе експоната из прошлог века. Манастир са црквом Покајницом коју је подигао Милош Обреновић у знак покајања због убиства свога кума вожда Карађорђа, вође Првог србског устанка је посебно интетресантна јер је то једна од ретко добро сачуваних цркава брвнара.

Траса је дуга око 15 km симболичјне висинске разлике, тако да је препоручљива за свакога. Ради се наиме о стази здравља није кондиционо захтевна, тако да могу да крену сви који желе…

Враћамо се за Београд аутопутем уз успутни обилазак етно села „Моравски конаци“. Стижемо испред центра Сава најкасније до 21.30 h.Моравски конаци

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.300 динара

1.200 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, гојзерице или патике (лаган терен), вода и храна из ранца, одећа прилагођена временским условима и заштита од ветра и евентуалних падавина.

ПРИЈАВЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Ненад Царевић

064 684 01 37

nesa@serbianoutdoor.com

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Велики Рзав-Водена пећина-кањон Пањице

ЗБОГ ВЕЛИКОГ ИНТЕРЕСОВАЊА, ОВУ АКЦИЈУ ИЗВОДИМО ОПЕТ СЛЕДЕЋЕ НЕДЕЉЕ – 26. јула!

Велики Рзав тече са јужних падина Муртенице, источном границом Златибора, северним делом Старог Влаха ка Ариљу, према коме ћемо се и ми упутити тога дана. Предивна река, згодна за љубитеље рафтинга, али и за хедонисте који би уживали на њеним плажама…(што нам је у плану!). За ову акцију увек влада велико интересовање, па је потребно на време да се пријавите, како бисте обезбедили учешће

 плажа Veliki Rzav 18

Водена пећина са водопадом у кањону реке Пањице представља најлепшу природну атракцију на подручју Ариља и сигурно заслужује да буде заштићено природно добро Србије. А доступна је и оним знатижељницима који немају нарочиту физичку кондицију. Стога је ово акција погодна за све узрасте и категорије љубитеља природе!

campanula secundiflora фото: Михаило Ракоњац фото: Владимир Мијаиловић

У овој прелепој клисури, Јосиф Панчић је открио ендемску врсту биљке campanula secundiflora. Данас се претпоставља да их на овом локалитету нема више од сто примерака.

Са мало пешачења, видећемо много тога лепог, па кренимо редом…

   фото: Миљан Никсовац

ПОЛАЗАК: тачно у 6.30 h. Окупљамо се 15-ак минута раније на паркингу испред центра „Сава“. Крећемо ка Ариљу, а пошто је пут дуг, успут правимо јутарњу кафе паузу.

фото: Милан Ракоњац

Од Ариља настављамо пут ка селу Добрача. До пре 50 година то је било највеће насељено место у бившем Ариљском срезу са 2.142 становника,  док је у варошици Ариље тада било само 1.006 становника. Тужно је што их сада ту има свега 821.

Ту напуштамо аутобус и настављамо пешице кроз село, до задњих кућа одакле почињемо да пратимо реку Пањицу узводно њеним током, с времена на време прелазећи преко дрвених мостића, (неки нису одолели прошлогодишњим бујицама па морамо прегазити реку)  и након 3 km пред нама ће се указати 10 метара висок водопад, који се разлива преко, маховином обрасле бигрене окапине! Стотинак метара изнад су плитки и пространи каскадни вирови златносмеђе боје, а десно је још већи отвор, којим се у пећину може ући до 70 метара

На 10-ак минута од водопада идемо дуж најлепшег тока речице, ка пећини из које извире Пањица. Улазимо у њу неких десетак метара, ради разгледања и сликања, не идемо дубље у њу, јер нисмо опремњени за то, а ни обучени!

фото:Михаило Ракоњац фото: Урјак Вера Буквић

Од многих природних чуда, ариљски крај се истиче кањоном реке Пањице, који се простире у дужини од 5 километара између села Брекова и Добраче.  Јединствена по својим атрактивним водопадима, слаповима, бигреним коритима и каскадама…заиста рајски призори нетакнуте природе која плени лепотом.

Поред обиља зеленила, река прави атрактивне водопаде, слапове, бигрена корита и каскаде, због чега ово место многи сматрају за најлепшим у Србији. За Добрачу се скреће на пола пута између Ариља и Ивањице. У непосредној близини, стазом од Брекова до Шуљића је и велико извориште – Водена пећина. Бројне тајне тог природног феномена, рониоци и спелеолози тек треба да испитају. За сада је само претпоставка да је водена маса која излази из пећине, у ствари, понорница настала од више извора који пониру у зони Кукутнице и Округлице у Бјелуши. Од Добраче до Водене пећине, крећемо се кроз предиван крајолик, стазом која води преко идиличних, старих, уских дрвених мостића…

plazni_bar_rzav_61211 фото: Владимир Мијаиловић 

Постоји легенда о Хајдучкој пећини и Гробу Незнаног Хајдука, која казује да је то било последње уточиште једној хајдучкој дружини у бегу од турске потере. У близини су два гроба незнаних хајдука. Ти „гробови“ су природне творевине, али по легенди то су били последњи браниоци који су вероватно умрли од глади, а вила Равијојла је њихова тела спустила на тло и прекрила тим камењем…

По повратку до аутобуса, настављамо  до кристално чистог Рзава, и његових уређених плажа, где остајемо до поласка за Београд (око 18 h, да бисмо стигли у 21 h).

ОПРЕМА: мали ранац, гојзерице (могу и патике), одећа прилагођена времену, батеријске лампе, заштита од сунца, купаћи, пешкир, пресвлака

ЦЕНА :

1.400 дин

1.300 дин за чланове Клуба са плаћеном чланарином

У случају да иде мини бус, цена се увећава за 200 дин.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

Акцију реализује Новица Радојичић – Ноле

065 55 99 346

nole@serbianoutdoor.com

  

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.