Архива за potok

СОКОЛСКЕ ПЛАНИНЕ: Добри Поток – Соко град и манастир, врх Рожањ – духовни центар Светог владике Николаја

На 15 km од Љубовије, између стеновитих бедема Соко и Калкан је клисура, а под њима Духовни центар Светог владике Николаја. У време Отоманске владавине, ту је било губилиште и пијаца робља, а изнад, на стенама Сокола беше једно од последњих турских упоришта, неосвојиви Соко град – „Невеста султанова“. Одатле се мотрило на целу Азбуковицу и чувао „пут сребра“, који је водио из римског Аргентаријума и Домавије, доцније српске средњовековне Сребрнице, преко Мачковог камена и Крупња ка Шапцу, и преко врха Соколске планине Рожња, Прослопа и Пецке ка Ваљеву. Његове зидине и клисура, биле су симбол тог мучног времена и дигнуте су у ваздух 1862-ге године, када је и последњи турски војник напустио Србију. Пред ждрелом клисуре, на месту ужасних страдања, почива Духовни центар Светог владике Николаја. Подигао гa је владика Шабачко Ваљевски Лаврентије 1989-те, као задужбину, на месту где се по предању налазила ранохришћанска црква. Природа је свугде лепа, али ово је наш мотив да вас поведемо на Соколске планине, да крочивши на Соко и Калкан, знамо шта те стене памте.

Иначе, Соколска је најдужа од четири Подрињске планине (поред Јагодње, Борање и Гучева). Она одваја Рађевину и Јадар од Шапца. Омеђена токовима Дрине, Узовнице, Љубовије, Криве Реке и Богоштице, пружа се Динарски од Шапца и Мачковог камена до Прослопа на југоистоку. Највиши врх јој је Рожањ (973 m), у подножју почива манастир Светог Николаја, а на обронцима остаци некада неосвојивог, легендарног Соко града…

ПОЛАЗАК: са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој, тачно у 6.00 h. Дођите 10-ак минута раније, да не каснимо у поласку. Наш план обухвата и  Добри поток, тако да путујемо према Крупњу, где посећујемо комплекс цркве Успења Пресвете Богородице у Добром Потоку. Мало дуже, због чега и крећемо раније, али вреди 🙂

Црква Успења Пресвете Богородице Добри Поток Добри Поток капела у срени, Добри Поток

Пут настављамо ка Соколским планинама и манастиру Светог владике Николаја Велимировића . Он се налази на лепој, широкој заравни, на обали Соколске реке, испод стрме стене, на којој је Соко град. Манастирска црква изграђена је 1989. године и налази се на улазу. Испред манастира уређено је језеро, кроз које пролазе Соколска река и Лазањски поток.

Након посете манастиру, полазимо „Стазом Вере“ до врха на којој је Крст који је подигнут на самим рушевинама старе тврђаве Соко града (650 m) са кога се као на длану види манастир Св. Николаја (390 m) и долина Соколске реке. На самом почетку макадама, свраћамо до водопада на Шипљанској реци, а потом настављамо до остатака кула Соко града.

 

До Соко града и крста води кривудав макадамски пут, дужине око 2 km. Манастир је на око 400 мнв, Соко град је на око 600 мнв, тако да је потребно савладати висину од свега 200 m. Овај део трасе је познат као „Пут вере“, јер је на њему равномерно, на сваких 200 m распоређено десет капелица и свака је посвећена по једној од десет божјих заповести. Пред самим Сокоградом, пре десете Божије заповести је извор и пријатно место за предах.

Пењемо се до Крста, који је постављен 24. марта 2000-те године од стране немачког градитеља и музеолога из Саксоније, Хорста Вробела, пријатеља владике Лаврентија, у знак извињења Србији за НАТО агресију у којој је учествовала и Немачка. Господин Хорст је манастиру поклонио позлаћен иконостас, који је сам резбарио.

Иначе, те исте 2000-те године, у Србију је дошла Сибила Лер, унука генерала Фон Лера, који је 1941-ве године командовао ваздушним нападом на Београд. Она се замонашила и свој световни живот води у манастиру Соко, као монахиња Јована.

НЕОСВОЈИВА ТВРЂАВАСоко град

Соко Град је тврђава у западној Србији у близини Љубовије, која никада није освојена борбом већ је увек мењала господаре мировним уговорима. Она је једна од тврђава у којој су се Турци најдуже задржали, због чега је остао синоним непобедивости, један од последњих бастиона турске власти и доминације у Србији. Отуд и његов епитет „султанове невесте“. После сукоба Срба и Турака 1862. Соко је миниран, у ваздух га је дигао срески капетан рађевски Петар Радојловић. Тада је дигнут у ваздух и Ужички Град, док су преостала четири утврђена града предата кнезу Михајлу Обреновићу 1867. године.

По силаску са „Крста“, односно локалитета где су остаци Сокограда, настављамо пут ка руском манастиру са црквом посвећеној Светом Николају Острошком. Ово је женски манастир, у чијој непосредној близини је и сам врх Рожањ (973 m), са прелепим видицима.

Након уобичајеног предаха на врху, настављамо даље, спуштајући се у правцу Великог Виса. Пре самог спуста до манастира, излазимо на врх Калкан (666 m), чија се стена издиже изнад самог манастира, пуца најлепши поглед на дубоке клисуре и заталасане висове Соколске планине, све до плавих врхова босанских планина на хоризонту.

Спуштамо се до манастира Св. Николаја где нас чека наш превоз. Описана траса је дуга 12 km са успоном од 650 m, спустом од 700 m и захтева средњу кондицију. Све време се крећемо макадамом и колским путем. Траса уопште није обележена, што је само разлог више да се стриктно придржавамо правила колоне! Овде можете видети висински профил трасе и теренски приказ.

Полазак за Београд до 19.30 h како бисмо стигли до 22:15 h.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, штапови као стална препорука, камашне опционо, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, одећа слојевита, примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  1.700 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h, на састанцима Клуба средом од 19 h.

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74,   gordana@serbianoutdoor.com

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.

Уснули Медвед

Кажу да је име добио јер када се гледа са даљине, личи на медведа који спава.  Други су пак тврдили да је назван по великом броју медведа који су изловљени раније, док по трећима су овде кајмак сир и јагњетина као мед па стога и планина доби ово име. У низу Ваљевских планина, Медведник је из даљине најмаркантнији са својом асиметричном силуетом која се са истока благо подиже до заравни на средини масива, да би се нагло обрушио стрмим кречњачким литицама на свом западном крају. Због лоших прилазних путева, није толико познат и посећиван и ако има све атрибуте да буде врло омиљен.

Медведник је наиме веома лепо уређен „планински паркић“, са лепим и обележеним стазама, живописним видиковцима и амбијентом чија лепота има драж у свако годишње доба. Највиши врх му је висок 1244 m надморске висине. Шуме, ливаде, потоци, извори и видиковци чине да трасе, какве год да осмислите, поседују пријатну динамику, што кораке чини лакшим и утисак пунијим.

Падине су густо обрасле буковом шумом, боровима, са добрим приносима печурки и ливадама са шумским јагодама, лековитим биљем и у које год доба да се нађете, затећиће вас нешто од природних благодети. Ми смо одабрали октобар у нади да ћемо, поред лепе трасе и видиковаца, бити награђени и укусним печуркама 🙂

PS Свакако најлепши поглед на Медведник пружа се са Бобије (насловна фотографија), нарочито лети када се сунце рађа тачно изнад његове силуете.

ПОЛАЗАК  тачно у 7:00 h, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарик, код хотела „Србија“). Дођите 10-ак минута раније како не бисмо каснили при поласку.  До места где почињемо успон, предстоји нам 2 и по сата вожње са краћом кафе-паузом. А возило напуштамо код планинарског дома „Крушик“ у атару села Ребељ.

полазиште надомак Дома "Крушик" Дрво љубави Врх

Ходамо макадамом до прилаза гребену, а одатле прекрасном стазом дуж гребена Медведника, све до видиковца Велико платно, чије име већ довољно говори. То је место са кога се не полази лако, тако да ћемо се препустити хоризонтима… А до Великог платна прелазимо Дрво љубави и сам врх Медведника (1244 m).

Гребен... на Великом платну

А са Великог платна се спуштамо јужном страном и стижемо до колског пута, који даље води до раскрснице, одакле се одваја стаза ка Војиновој стени. То је леп и уређен видиковац, коме ваља посветити време 🙂

Војинова стена Војинова стена

Враћамо се на колски пут и ускоро стижемо до извора Кедина вода, где ћемо обновити залихе. Настављамо спуст ка селу Ребељ и планинарском дому „Крушик“. Силазимо са висине у питомији, али и даље леп крајолик.

Траса захтева средњу кондицију, јер и ако је дуга свега 11 km савлађујемо 1030 m успона, после чега следи 1020 m спуста, што је сасвим довољно да се не подцени. У смислу амбијенталне лепоте и смене пејсажних карактеристика, врло је динамична. Још ако будемо имали среће у лову на гљиве, биће то уистину права уживанција. Овде можете видети висински профил трасе и теренски приказ.

За Београд полазимо у 19:30 h, како бисмо стигли најкасније до 22:15 h.

ОПРЕМА:  гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина; одећа слојевита, примерена временским условима, пресвлака. За гљиве понесите ножић, платнени зембил, мрежицу, или корпу (никако кесе!). Сакупљаћемо их пажљиво, показаћемо вам како се то правилно ради.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  1.600 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 19 h (Устаничка 125, Коњарник, код хотела “Србија”)

Акцију реализује Гордана Атанасијевић:

065 377 14 74,   gordana@serbianoutdoor.com

поглед са Великог платна

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а.