Архива за planinarski dom

Околобеоградска шетња: од Трешње до Авале

Одавно нисмо ишли неким „околобеоградским“ стазама, па смо ове године решили да једну од њих уврстимо у наш календар. Можда овакве стазе нису баш толико атрактивне као остале којима идемо, али сасвим сигурно целодневни боравак на ваздуху и кретање по природи може само да прија а никако да шкоди. А тек ћете се изненадити колико интересантних локација има ту око нас, у веома блиској околини Београда.

ПОЛАЗАК: идемо јавним превозом и састајемо се код окретнице аутобуса на Трошарини. Аутобус бр. 408 полази ујутро тачно у 08:08 h, скупљамо се 20-ак минута раније, да нам аутобус не „побегне“ пошто следећи иде тек за сат времена. Идемо до станице „Трешња-окретница“, а вожња траје око 50 мин.

Језеро Трешња. Фото: Слободан Минић

Језеро Трешња. Фото: Слободан Минић

Спуштамо се прво асфалтом, па онда кроз шуму до језера Трешња, које је некада било веома популарно београдско излетиште. Такође је познато као место где се снимала чувена сцена пливања из филма „Маратонци трче почасни круг“, па ко зна – можда и сретнемо неку „пливачицу“. Кратко паузирамо на језеру и идемо даље преко засеока Дробњаци и Бошњаци до Циганских ливада. Крећемо се кроз викендашка насеља паралелно са путем ка Раљи који прелазимо на погодном месту и даље настављамо поред њива у правцу „Шупље стене“. Скривено у прелепој шуми, ово познато дечје одмаралиште је након дуго година небриге поново у својој функцији. Док га обилазимо око ограде можемо видети како сада све то изгледа.

Крећемо се даље лепом и проходном шумом, па стижемо до још једног веома интересантног и мало познатог објекта – рудника живе „Шупља стена“ који се налази на изворишту потока Пречица.

Овај рудник је био један од два таква рудника на подручју читаве некадашње „велике“ Југославије. Tакође је мало познато да на подручју Авале постоји и раскошан напуштен рудник олова и цинка „Црвени брег“ кога данас користе једино студенти Рударско-геолошког факултета за своје наставне потребе. Рудник живе је радио од 1968-е до 1972-е године а његову локацију је означавао рударски торањ кога више нема. Без неког јасног разлога, рудник је затворен, а топионица и постројења су растурени.

У некадашњем руднику “Шупља стена” налази се пећина која је приближно стара као и Авала, а настала је у време вулканске активности и издизања овог терена.Ова пећина је занимљива не само као природна реткост, већ и као сведочанство зачетка цивилизације и рударства Србије.У њој су прастановници открили трагове живе, тако да су почели рударење, копање и жарење цинобарита и сакупљање сјајне чаробне материје. Јонски морепловци из винчанске колоније, пре око осам хиљада година, у овој пећини су пронашли примитивни рудник из којег су, такође, вадили цинобарит, претапали га у живу и Дунавом извозили у Средоземље.

Настављамо даље кроз шуму и долазимо до „Краљеве чесме“ још једног скривеног места у подножју Авале. Чесму је 1930-е године саградио тадашњи власник кафане „Ловачки састанак“ у чијој близини се налази. Одмах поред чесме се налази и прелепи камени сто са клупом кога зову (а како другачије) – „Краљев сто“. Да ли су овде долазили краљеви, или нису – сасвим је небитно, локација је веома интересантна и лепа и свакако је вреди видети.

Краљева чесма Краљев сто 

Од Краљеве чесме почињемо успон до врха Авале. Пролазимо споменик „Незнаном јунаку“, спуштамо се прво лагано у правцу торња, а онда нешто стрмије све до ресторана „Чарапићев брест“ где правимо последњу паузу. У ствари, „Чарапићев брест“ је планинарски дом који има капацитет од 50 лежаја у дво, тро и четворокреветним собама.

Споменик "Незнаном јунаку" на АвалиПланинарски дом „Чарапићев Брест“ подигнут је 1950-е године под иницијативом, ангажовањем и руковођењем доцента др Петра Костића, професора медицинског факултета, оснивача и првог председника планинарско-смучарског друштва „Авала“ из Београда. Први пут дом је отворен за посетиоце после 4 године, 11.07.1954. године.

Цео комплекс, планинарско-спортско-рекреативног и туристичког карактера, погодан је за вишедневне боравке, упражњавање великог броја спортова и за излете према врху и околини.

У близини дома се налазе два споменика посвећена Карађорђевом војводи Васи Чарапићу: у бронзи, поред мале куће, рад вајара Душана Николића и у дрвету, изрезбареног са призорима из првог српског устанка, рад народног вајара Богосава Живковића, који се налази недалеко од дома.

На месту тог споменика, стајао је до пре двадесет година последњи од шест брестова испод кога је тадашњи кнез Васа Чарапић окупљао народ подавалских села и позивао га на устанак против Турака.

Након скоро потпуног опустошења током деведесетих, планинарски дом је у потпуности реновиран и отворен за посетиоце и госте 2003-е године.

Након одмора и окрепљења, предстоји нам још мало пешачења (таман да лагано сваримо оно што смо појели) до аутобуске станице у Пиносави где завршавамо акцију. Одатле „хватамо“ било који аутобус којим  се враћамо до Трошарине. Ко жели, може од „Чарапића“ да се спусти до Белог потока и тамо да сачека аутобус за Београд.

Укупна дужина пешачења је око 23-24 км, са висинском разликом од 700 м успона и исто толико спуштања. Потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију, а постоји могућност да се акција прекине на деловима где се лако може сачекати било који аутобус који води ка Београду. Траса којом се крећемо су колски путеви, шумске, ливадске и стазе поред њива, асфалтни путеви.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, заштита од ветра и евентуалне кише, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

0 динара + Бус Плус цена аутобуске карте за другу зону.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ПОЛАЗАК: са окретнице аутобуса на Трошарини. Полазимо тачно у 08:08 h, скупљамо се 20-ак минута раније, како нам не би отишао аутобус. Долазак у Београд у вечерњим сатима.

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца

063/283-558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ПИРИН – царство језера

Ако сте неким случајем током претходних похода на Пирин, успоном на Вихрен и Тодорку, помислили да сте га апсолвирали, језерска свита резервата Јулен (Юлен) ће вас сасвим сигурно за свагда у то разуверити. Бугари с поносом кажу да је Пирин „най-величествената и страховита българска планина“. Национални парк Пирин је од 1983. године на UNESCO-вој листи светског природног наслеђа. По том огромном пространству мермерних и гранитних стена, расуто је пар стотина ледничких језера, као јединствени украс у општој амбијенталној раскоши, која заувек плени већ при првом сусрету. Заносна лепота језера, угњежђених у сурим цирковима чува легенде о херојствима и несрећним љубавима… 

 вођство: Неша и Гоца - Ход по води? фото: Валио Иванов

Та небеска огледалца бескрајне чистоте су овога пута тежиште наше приче и повод за три трасе које ће вам представити раскош ледничких језера магичне лепоте као знамења ове, за мене најлепше планине, која их има више него и једна друга! 

дивокоза  горско око

Без знатно дужег боравка, немогуће је видети их све, али смо зато одабрали најлепша и осмислили трасе које их ултимативно повезују. И ако успони на врхове нису приоритет, трасе нису лаке (ни једна нема мање од 1.100 m успона!). Врхови су нужност, када се нађу на планираној траси, тако да ћемо их имати укупно 5 и сви су изнад 2000 m.

 Поглед на Брезнишко језеро са Кадијевог врха  

А како природа љубоморно чува своја најлепша блага, до дома не можемо комбијем, већ жичаром. Јер, хижа Безбог је база за све који дођу ради језера, па тако и нама овога пута. А ујутро, чим отворимо очи, бићемо пред стазом. Само на време обезбедите слободан петак, ВРЕДЕЋЕ! Пре него је овај програм постављен на сајт, анкетирали смо чланство и учеснике наших ранијих похода на Пирин о дужини боравка, тј. да ли да путујемо ноћу. Скоро без изузетка, били су за ноћна путовања, због тешкоће да се обезбеде три слободна дана. Тако да коначан план изгледа овако:

Четвртак, 30. август:

ПОЛАЗАК:   у 16.00 h са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125. Потребно је доћи пола сата раније како бисмо се прозвали, попаковали и кренули на време, што је изузетно важно обзиром да нам предстоји осмочасовно путовање до коначишта! Наравно, са неопходним успутним паузама и задржавањем на граничном прелазу.

НАПОМЕНА: у Бугарској је источно-европска временска зона (1 час унапред), тако да и ако ту кратко боравимо, померамо сатове ради лакшег договарања. Мобилни телефони се и онако аутоматски  пребацују на дату временску зону. На граници, при повратку, враћамо 1 сат уназад.

  

Петак, 31. август:

Пут настављамо према Добриништу, где се смештамо (2 h иза поноћи) у приватном смештају. Пошто одспавамо, у 8 h полазимо кa жичари, двоседежници, са стварима до Хиже Безбог на обали Безбошког језера на 2.240 m надморске висине.

НАПОМЕНА: обзиром да се до и од хиже Безбог транспортујемо двоседежницом, ствари морају бити спаковане искључиво у ранчевима! Жичара ради од 9 до 16 h и карта кошта 18 лева по особи.

двоседежница од х. Гоце Делчев до х. Безбог хижа Безбог 

Собе су шестокреветне са Wi-Fi, TV, фрижидером и тоалетом. На располагању нам је и трпезарија где можемо јести било своју храну, или пансионску (храна у хижи кошта 14 лева по особи). Али оно што је најважније и због чега смо баш ту је што све „језерске стазе“ полазе управо одатле. Пошто се сместимо, полазимо на највише језеро у Бугарској – Горње Полежанско, на 2.700 m надморске висине!

Доње Полежанско Горње Полежанско

Траса је дуга 10,5 km са успоном од 1.100 m и полази од језера Безбог, ка Доњем и Горњем Полежанском, до Горњег Газејског језера. Спуштамо се до језера и враћамо преко Безименог (2.838 m) и Безбошког врха (2.653 m).  Ово је комплетна траса, са два успона при повратку. Али, ако бисмо смањили напоре, можемо без спуштања до Газејског језера и успона на Безимен врх (у том случају, дужина трасе је 9 km, а укупан успон и спуст 900 m). Да би било јасније, дајемо приказ на карти и детаљан опис кретања:

Полазећи од језера Безбог, пратећи жуто-зелене ознаке, до Горњег Полежанског имамо 5 km са 710 m успона. Одатле даље можемо према планираној траси (силажење до Горњег Газејског језера, па успон на Безимен врх), или гребеном у правцу спуста, што обухвата и успон на врх Безбог (2.610 m). Такав спуст до дома мери 4 km са 720 m спуста и 185 m успона.

Пошто на оваквим теренима мања дужина трасе није показатељ и мање тежине, а у високогорству је важно добро се осећати, без слабости и бити концентрисан. Све што се не стигне једном, моћиће се неки други пут 🙂 Обзиром да је иза нас и ноћно путовање, ова опција је најобјективнија.

На крају оваквог дана, треба нам добар сан, јер сутрадан нас очекује фантастичан круг обиласка Кременских, Брезнишких, Каменишких, Рибних, те Аргировог, Ледног и Поповог језера. Дакле, препорука гласи: што пре у крпице, како бисмо ујутро кренули одморни – сутрашња траса нема опција за прекраћивање!

 

Субота, 1. септембар:

Устанак, доручак и полазак у сусрет са: Џангалским, или Кременским и Брезнишким језерима, која су понела имена по косама и врховима под којима су, што значи да ћемо се попети на Кременски врх (2.467 m), Кадиев рид (2.709 m) и Џано (2.657 m). Погледом ћемо добацити и до Каменишких, Ледног, Аргировог, Митревог и најзад, Поповог језера, које је и највеће на Пирину, са низом мањих Рибних језераца.

Траса је дуга 15 km, са успоном од 1400 m и исто толиким спустом. Опет ћемо нагласити да су на оваквом терену то озбиљни параметри, који захтевају спремност и издржљивост. Зато ћемо дати графички приказ трасе са описом кретања:

На данашњој траси неће бити опција за њено скраћивање. Полазимо од Безбошког језера крећемо се према Кременском врху, са кога гребенски настављамо на Хамбар тепе (2.502 m) и најзад Кадијев рид (2.709 m), који је и престона тачка са које се пружа царски поглед на Брезнишко језеро!

Овај врх је истурен и до њега долазимо тако што се одвајамо 850 m са наше кружне трасе. Призор за разгледницу, или desktop wallpaper! Одавде се враћамо на кружну трасу и пењемо врх Џано (2.657 m). По силаску са њега, настављамо према Поповом језеру, а до краја више нема врхова

Уморни? Сигурно… Али, леп је то умор, таман колико да надахнути уснимо 🙂

Недеља, 2. септембар:

Дан повратка. Напуштамо хижу Безбог и спуштамо се жичаром до нашег возила и одлазимо на пријатну релаксацију у „Римску бању“, крај Банског. Ко не буде желео у базене, време до поласка може провести у Банском. У 15:00 h полазимо за Београд, где стижемо пре поноћи.

Масив Пирина је вулканског порекла, што има за последицу постојање термалних извора. У центру Банског је фонтана са таквом водом, а више хотела из тог разлога поседује термалне базене.

Банско је диван градић, тако да ћемо мало одморити, разгледати, посетити туристичко информативни центар, ко жели да купи карте, или предахнути у некој од традиционалних механа, типичних за овај градић који је током зиме у пуном животу, јер га сматрају једним од најбољих ски центара у Европи.

 Банско Банско инфо центар у Банском

Прелеп градић Банско представља капију националног парка Пирин. Он је мешавина старог и новог, традиционалног и модерног. Улице поплочане каменим облуцима, старе куће са дебелим зидовима које изгледају као тврђаве. У свакој улици се налази по пар традиционалних „механа“. То је град који има своју богату прошлост и аутентичност архитектуре, начина живота и обичаја, имају своје посебно наречје, мешавина грчког, македонског и бугарског.

НАПОМЕНА: обзиром да се до и од хиже Безбог транспортујемо двоседежницом, ствари морају бити спаковане искључиво у ранчевима! Жичара ради од 9 до 16 h и карта кошта 18 лева по особи.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, штапови за пешачење, рукавице, мали ранац са водом и храном током успона, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина. Остало (лични прибор, пресвлака, пиџама итд.) спакујте одвојено у транспортни ранац због лакшег транспорта (ношења) ствари жичаром! Наравно, не заборавите исправе, нарочито пасош!

НАПОМЕНЕ:

  • Ова акција није за почетнике и захтева искуство, као и одличну физичку кондицију!
  • Учесници морају бити осигурани. Осигурање није путно и здравствено, већ спортско осигурање које се односи на планинарске активности. Уколико учесник већ поседује сопствено осигурање, то мора дати на увид, а котизација му се умањује за 400 дин.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

90 € + 1.500 дин  (односно 1.400 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином)

котизација обухвата: превоз, смештај и осигурање, трошкове организације

козизација необухвата: исхрану, карту за жичару, индивидуалне трошкове

Због природе терена и карактера акције, не планира се велика група, тако да је број места ограничен.

За пријављивање је неопходно да достављање података (име, презиме, број пасоша, контакт телефон и ЈМБГ за полису ) и измирење аконтације у износу од 50 €  на састанцима Клуба. По Правилнику, у случају одустајања, аконтација се враћа искључиво ако се обезбеди замена (од стране учесника, или Клуба ако постоји листа чекања). Рок за пријављивање до 8. августа!

Акцију реализују:

Гордана Атанасијевић         и          Ненад Царевић

           065 377 14 74                       064 684 01 37

     gordana@serbianoutdoor.com                        nesa@serbianoutdoor.com

  

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења

Увек постоји први пут

Цветне ливаде Стола