Архива за planinarenje

ГОРИ МОРЕ, ТОПЕ СЕ ПЛАНИНЕ: Румија, Лисињ, водопади Цијевне!

Почетак октобра може бити и сјајан епилог лета, али и најбољи начин да се оно продужи оваквом медитеранском акцијом 🙂

Румија је најјужнија црногорска планина и највиша (1594 мнв) је у овом делу Црне горе. Представља природну границу између Јадранског мора на југозападу и Скадарског језера на североистоку, и из тог разлога се са њеног врха пружа феноменалан поглед све до Ловћена, Оријена, Дурмитора, Проклетија…. и наравно – Јадранско море и Скадарско језеро. А колико стаза може бити „тешка“, када је море још топло, а ми смештени крај њега? Осим пејсажа који нас очекује на врху, насловна фотографија показује и како се не треба обући за успон! 🙂

фото Немања Манчић

Четвртак, 4. октобар:

ПОЛАЗАК:  У 20 h са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Потребно је да дођете 20-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо Ибарском магистралом, кроз Кањон Мораче и Подгорицу. Пут је дуг (9 h) и направићемо паузу у Мачкату (Златибор).  У Шушањ стижемо у јутарњим сатима. Смештамо се у комфорне тро- и четворокреветне апартмане са купатилом и коришћењем кухиње виле „Марчић“, на обали мора.

Вила "Марчић" поглед са балкона

Петак, 5. октобар:

Након што се сместимо у собе, и краћег одмора, одлазимо до села Луње које се налази у подножју Лисиња (1353 мнв), које је наша полазна тачка за данашњи успон. Оно што је карактеристично за Лисињ је да се у односу на Румију налази ближе Јадранском мору, па је утолико са овог врха поглед на обалу и море величанственији. Сам успон није превише захтеван, и погодан је и за оне са мање искуства, али никако није за потцењивање. До врха нас дели око 4,5 km са око 600 m успона. Иде се пастирском стазом која у одређеним деловима са доста камења, те су гојзерице неопходне за овај успон. На самом почетку стазе (у селу Луње) постоји извор, и то је једино место на којем је могуће наточити питку воду. Након краћег пешачења кроз ретку шуму, излазимо на простране голети Лисиња, које су углавном изразито камените уз понеку ливаду и удолину. Карактеристично за овај део стазе је да ћемо проћи бројне зидове изграђене од набацаног камена, који ограђују мале травнате површине које су некада биле обрађиване. Не треба да вас изненади ако на путу до врха видимо крда коња који се слободно крећу Лисињем и његовим обронцима.

Поглед са врха Лисиња на Бар и Барску обалу, фото Немања Манчић Немања на Лисињу, показује Румију :-)

Сам врх је доста простран и безбедан, као и сама стаза до њега, нема експонираних и опасних делова. На врху ћемо наравно направити паузу за фотографисање, одмор, освежење и уживање у феноменалном погледу на обалу црногорског приморја од Аде Бојане, прео Улциња, Утјехе, Добрих Вода, Бара, Шушња, Сутомора…..
У повратку ка Шушњу можемо свратити у неки од хипермаркета („Воли“ и „Лаковић“) који су нам успут у набавку, након чега ће нам преостати још једино да се опустимо и уживамо на плажи. На спавање ћемо отићи раније јер нам следи изузетно напоран дан.

Субота, 6. октобар:

Устајемо у цик зоре како бисмо стигли да попијемо кафу, доручкујемо, спремимо се и кренемо што раније ка Старом Бару, који је полазна тачка за успон на Румију. Одатле до врха пешачимо око 11,5 km са преко 1400 m успона (!!!), тако да и ако технички није превише захтеван, за овај успон је неопходна одлична физичка кондиција. Осим тога, Румија је позната и по доста високој температури и влажности ваздуха, те је јако битно понети довољне количине воде са собом (минимум је 2 l, мада се препоручује и више). Успут постоје два извора, али су оба поприлично удаљена од самог врха.

Полазна тачка ка врху Румије од Старог Бара, фото Немања Манчић Од ове низбрдице креће континуиран успон, фото Немања Манчић

Полази се од тврђаве у Старом бару макадамским путем у процеп брда, затим уз поток (у ово доба године је по правилу пресушио) где нам предстоје први већи напори и стрмији успони до села Мали Микулићи. Овде се поново укључујемо на макадамски пут (стари пут за Улцињ) и  стаза постаје доста лаша за савладавање без неких већих успона. Овим путем настављамо до Доброг дола (на неких 9 km од Старог Бара), где правимо краћу паузу да се окупимо и одморимо јер одавде креће „озбиљан“ успон. До врха нам предстоји још свега око 2 km, али са висинском разликом од око 600 m (на табли која обележава скретање за врх пише 2,2 km и 2,5 сата).

 фото Немања Манчић фото Немања Манчић

Стаза је у почетку са блажим успоном, на тренутак улази у шумски појас где постаје стрмија, и на крају излази на веома стрм сипар. По сипару се крећемо опрезно, водећи рачуна да не оборимо неки камен на остале учеснике туре који су иза (тј. испод) нас. Након отприлике два сата излазимо на превој испод самог врха Румија, и одавде ће нам се по први пут указати величанствен поглед на Скадарско језеро и Проклетије иза њега. Ово место уједно означава и крај сипара и најтежег дела успона (мада нам предстоји још изразито стрмог успона).

И пуче! фото Немања Манчић

Ту ћемо се на кратко зауставити да се окупимо и „дођемо до даха“, али не предуго, јер до нашег циља имамо још мање од пола сата. И овај део је доста стрм, али није под сипаром, тако да је доста стабилнији и лакши за кретање. Последњих десетак метара пред излазак на врх су доста стрми и захтевају додатан напор и концентрацију, али чим изађемо на врх све ће бити заборављено – указаће нам се невероватан поглед на све стране!

Немањин селфи на врху Румије

Са једне стране поглед „пуца“ у недоглед на пучину Јадранског мора, са друге стране преко Скадарског језера и Проклетија, јужно низ гребен ка Улцињу и Улцињској солани, а северно преко безбројних врхова и гребена све до Ловћена и Оpијена. На врху се такође налази и Црква Свете Тројице, која је подигнута 2005. године.

Постоји легенда да се на врху Румије налазила црква коју су Турци порушили у XVI веку. Верује се да ће се ако Капела на врху, фото Немања Манчићжитељи околине Румије буду сваке године доносили камен, црква са неба сићи на врх.
У Бару постоји обичај да на дан Свете Тројице на Румију излазе припадници православне, католичке и исламске вероисповести носећи по један камен. На почетку колоне носи крст који је припадао Кнезу Владимиру (Свети Јован Владимир).  Кнез Владимир је живео у време неподељене хришћанске цркве, и због тога ужива поштовање и православних и католичких верника, док већина неалбанског становништва исламске вероисповести има хришћанске корене, па и они исказују поштовање према овом свецу.

Након паузе за фотографисање и одмор на врху, опрезно се спуштамо низ овај најопаснији део, водећи рачуна како о својој, тако и о безбедности других учесника акције. По силаску са сипара и овог најстрмијег дела, ако буде времена можемо обићи руски манастир Светог Сергија Радоњешког, који се налази у непосредној близини. Повратак до Старог Бара је истом стазом којом смо и дошли, а по силаску заинтересовани могу да обиђу и тврђаву у Старом Бару, а обавезно ћемо стати и код језерцета (са фотографије) да се расхладимо. Очекивано време повратка у Шушањ је у касним поподневним сатима, тако да ће вероватно бити времена за одмор на плажи уз брчкање у Јадранском мору.

фото Немања Манчић фото Немања Манчић

НАПОМЕНА: Овај успон је физички захтеван, висинска разлика од чак 1.400 m говори колико је тежак. Осим тога, један део стазе иде по терену по којем је кретање теже (сипар, корито реке, стене…), тако да никако није препоручљиво да полази неко ко нема одговарајућу кондицију и искуство.

Панорама са врха: лево је Јадранско море и Бар, а десно Скадарско језеро. У средини су бројни врхови, скоро до Ловћена - фото Немања Манчић

Недеља, 7. октобар:

Устајање, кафа, доручак, паковање за повратак… Али, овде се наше путовање још не завршава. Полазимо до 9:00 h ка Подгорици али скрећемо лево ка водопадима на Цијевни! Ту правимо паузу, довољну да уживамо у несвакидашњој лепоти водопада Цијевне, а ту је и ресторан „Нијагара“ (Ракића куће).

 

У наставку пута следи гранични прелаз, a по уласку у Србију, направићемо још једну паузу у ресторану „Језеро“, на обали Златарског језера.фото Немања Манчић

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац за успоне, штапови, камашне, одећа слојевита, прилагођена временским приликама, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина; лична документа, купаћи и одећа за посету манастиру. Храна и вода.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

70 € (за групу од 18 учесника) + 1.000 дин (900 дин, за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином)

65 € (за групу од 28 учесника)+ 1.000 дин (900 дин, за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином)

Котизација обухвата: превоз и смештај у апартманима виле „Марчић“ у Шушњу, боравишна такса, путно и здравствено осигурање и трошкове организације.

Котизацијом није обухваћено: храна и индивидуални трошкови.

Број учесника је ограничен и не планира се велика група.

НАПОМЕНА: Путно и здравствено осигурање је обавезно јер смо ван Србије. Уколико поседујете сопствено, донесите на увид и биће вам одбијено од износа котизације (-200 дин).

ПРИЈАВЉИВАЊЕ   и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија). Приликом пријављивања, обавезно је достављање података, неопходних за организацију (име и презиме, контакт телефон, број личне карте, а за полису и ЈМБГ) и измирење аконтације у износу 40 €. По Правилнику, у случају одустајања, аконтација се враћа искључиво ако се обезбеди замена (од стране учесника, или Клуба ако постоји листа чекања).

Акцију реализују:

  Ненад Царевић              Немања Манчић

064 684 01 37               064 87 87 878

      nesa@serbianoutdoor.com                nemanja@serbianoutdoor.com

Румија у облацима, фото Немања Манчић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Самотраки – уточиште богова (Грчка)

Како замишљате активан одмор? Пели бисте далеке планинске врхове? Истраживали реке нестварно лепих кањона са мноштвом водопада? Купали у термалним базенима, рекама, дивљим савршено чистим плажама или све то заједно? Шетали кроз прастару „зачарану“ шуму платана? Шетали поред мора у раним јутарњим или касним вечерњим сатима, слушали таласе и гледали звезде? Или шетали поред језера, места где би вам једино друштво биле птице? Да ли некад желите да слушате тишину и чујете своје унутрашње биће? Допадају вам се традиционална места где ова цивилизација касни? Волите укусе пмедитеранске кухиње, вино и плодове мора? Места са богатом историјом и културом, која дају многе могућности? Водимо вас управо на такво место где сваки дан има нови изазов!

Или како га називају „острво месеца“, идеално место за одмор истинских заљубљеника у природу, који желе да бар на кратко побегну у изолацију.

  

ПЛАН  и ОПИС ПУТА:

Недеља, 9. септембар (први дан):Рилска Скакавица

ПОЛАЗАК: у 6.00 часова полазак са паркинга у Устаничкој улици 125 ц, недалеко од просторија нашег клуба. Путујемо аутопутем ка Димитровграду и граничном прелазу са Бугарском. По преласку границе, настављамо до Паничишта на планини Рили. Одвозимо се до резервата Скакавица, где ћемо направити пешачку туру до највећег водопада, у овом националном парку Рилска Скакавица. Након разгледања водопада, враћамо се пешице до нашег хотела, где ћемо преноћити у загрљају планинског масива Рила.

Понедељак, 10. септембар (други дан):

У 7.00 часова, након доручка и јутарње кафе, паковања ствари у возило, полазак према Грчкој граници. По уласку у Грчку, посетићемо изузетно атрактивну пећину Aлистрати и видети кањон реке Aгитис. Настављамо наше путовање према Александрополи, где стижемо у поподневним часовима. До укрцавања на ферибот слободно време. Из Александрополиса фериботом пловимо до острва Самотраки и та вожња траје нешто преко 2 сата. Искрцавамо се у луци Камариотиса и oдвозимо до нашег смештаја, који је удаљен пар стотина метара од луке.

Кањон реке Агитис  

Самотраки  је острво у Егејском мору, југоисточно од острва Тасос према Турској, представља уникатну оазу нетакнуте природе и ризницу културних споменика. Једно од најлепших и најсликовитијих грчких острва, насупрот делте реке Еврос у средини Трачког мора. Најближа лука из које полазе трајекти за Самотраки је Александрополи, после Кавале ка граници са Турском. Након приближно два сата вожње пред вама се указе једна громада која се уздиже скоро вертикално из мора. Острво је мало и састоји се од 12 сеоских насеља. Највеће међу њима је Kamariotissa, која је уједно и једина лука где пристају трајекти и бродови.

  

Острво је углавном планинско и вода из многобројних планинских потока и река прави мале и велике водопаде који својом снагом издубљују стене на које се обрушавају и тако праве мини базене па опет у водопаду, преко стена продужавају даље према мору.

Поред ових елемената које Самотраки намерава да промовише, заједно са јединственом лепотом његових пејсажа, у исто време нуди посетиоцима и богату традицију, импресивна археолошка налазишта, још од давнина познате минералне изворе (бање), традиционална насеља са добро познатом гостољубивошћу, локални кухињу, укусе који добијају јединственост на месту где се праве.

Када од Kamariotisse, наставимо према северу, путем који је тик уз обалу у дужини од око тридесетак километара, наићићемо на многа лепа места. Kariotes, Therma или Loutra (бања), међу богатом вегетацијом од платана, налазе се топли сумпорни извори који су били познати још у Византијско доба по својим терапеутским својствима. Данас посетиоци из свих делова Грчке долазе да користе благодети ове воде. Надаље наилазимо на кампове, затим на кланац реке Fonias а на ушћу реке у море налазе се остаци  истоимене тврђаве, једну од тврђава коју је подигла породица Gattiluzi.  Kрећући се даље ка истоку острва, посетиоца изненади шарм Kipija (Kipos), дивља лепота предела са огромним планинским масивом у позадини, пространо плаво море, и бескрајна плажа прекривена сиво црним облутцима испред вас, оставиће вас без речи.

Напуштајући Kamariotissu, која је транспортни терминал за јужни део острва, сусрешћемо се са руралним селом Alonia. Ако наставимо даље, пролазимо кроз велике маслињаке, клима је овде на јужном делу острва сувља, више медитеранска. После маслињака указује се Lakoma, такође рурално насеље и уточиште рибара. Даље на југу на стенама планине Саос, стоји црква Panagia Krimniotissa, одакле се види најпознатија плажа са ситним песком која се зове Pachia Amos, идеално место за пливање и одмор.

Један део на јужној страни, на ком је неколико значајних локалитета острва, није повезан путем врло је стрм и једино се може разгледати са мора. Или се може нешто обићи и видети пешице, ако се иде копненим делом преко села која су сва повезана асфалтним путем.  Острво је познато по великом броју природних базена  Vatres и водопада у унутрашњости острва, који су незаобилазни, као и по утичишту Богова, пандану Делфима у време античке Грчке.

Идеално место за оне који воле природу, јер спаја планинске и зелене површине, језера и реке са многобројним базенима и водопадима, само неколико метара од изузетно чистих нетакнутих плажа острва. Самотраки острво зеленила и густе вегетације. Острво обилује разноврсним дрвећем од којих је много ретких врста, преовлађују маслине, храстови, кестени, платани и дрвенасто жбуње.

Његова планина Saos или Saoke је највиша планина у Егејском мору.

По предању на врху планине, Хомер је замишљао да је Посејдон, бог мора, седео је и посматрао развој Тројанског рата.

На мистериозном Самотракију, острву култа Кабира посетићемо археолошки музеј, богат експонатима и репликом познате статуе Ники чији се оргинал налази у Лувру (Крилата победа), антички Paleopoli и Светилиште великих богова,  седам километара од Kamariotissa и дванаест од Hore. Тврђаве и зидине Самотракија спадају у најважније примерке поствизантијске архитектуре утврђења на подручју Грчке.

  

На острву боравимо од 10-19. септембра у вишекреветним студијима или у слободном општинском кампу.

Сви студији су опремљени сопственим купатилом, мини кухињом са пратећим посуђем, ТV, wi-fi, клима уређајем и терасом. Постељина и пешкири се редовно мењају, уопште се о хигијени у студијима домаћини јако брину.

Општински камп је бесплатан, има тушеве (без топле воде), чесме, тоалете, малу радњу са основним потребштинама, кафе-пицерију са бесплатаном wi-fi конекцијом, терасом и употребом утичница (где се могу допунити батерије). А најбоље од свега што је смештен у предивној шуми старих платана, на обали мора.

Пошто се сместимо, имаћемо информациони састанак (кратко упознавања са кућним редом, отклањање евентуалних пропуста код смештаја и договор за наредне активности.

ВАЖНО:  Објекат има пространо терасу са доста столова и столица у  дебелој хладовини, са много зеленила и цвећа. У договору да домаћином, могу нам припремати оброке. Овде је погодно и дружити се а ми ћемо ту одржавати састанке и договоре за дневне активности. Домаћини говоре грчки и енглески језик.

 

  • планинарење: успон на Фенгари, кањон реке Фониа

Стаза у кањону реке Fonias је дужине око 8 km са висинском разликом око 600 m. Овде поред планинарске опреме потребно је понети и купаћи костим, јер има толико лепих базена да нећете моћи одолети.

Стаза у кањону Fonias која води кроз платане, зелен јове и папрати пружа јединствен угођај. У самом кањону је „Gria Vathras највећи природни базен острва окружен бујном вегетацијом и налази се само два км од места Terma. Магични предео изузетне природне лепоте карактеристишу вековима стари платани, чиста текућа вода и импресивни водопади.  Ходање поред реке међу платанима, копривама и папрати је јединствено. Права је благодет шетати овуда и уживати у мирису нане, певању птица, води која жубори и неизмерно лепим водопадима. Обале реке Fonias чине стара стабла платана, који су чврсто обавијени бршљаном који као да им извлаче сок и снагу.

Ако само једанпут посетите реку Fonias, нећете је никад заборавити. Бујица лирских призора. Она се улива у вас, купа вам душу, осваја сам ум, а хладовина платана и жбунова позива вас на дубоко размишљање.

Живећете у једном свету снова, унутар магичних путева воде и дрвећа. Вода која непрестано тече резбари беле стене и носи песму птица и шуштање лишћа даље са собом. Док ходате кањоном, приближавате се водопадима и звуку и буцу кристалне воде.

Призор је незамисливо достојанствен и величанствен. Ове благословене воде теку са Фегарија пуне снаге. Човек се одмах запита која се жена купала испод тих водопада, у тим базенима, које богиње, које музе…

Успон на Feggary 1611 мнв је средње захтевна стаза, тражи добру кондицију, издржљивост и искуство. Стаза је дуга 16, 5 km са 1.400 m успона и исто толико списта.

Импозантан планински масив Saos, који је у облику лука, са својим клисурама, кланцима и стрмим падинама, пресеца острво дијагонално са северозапада ка југоистоку, даје Самотракију његову јединственост. Формирани су дивни, високи врхови вредни поштовања, највиши врх је импресивни Feggary, уздиже се у висину од 1611 m велики је изазов за планинаре. Други врхови који могу бити интересантни планинарима су Profitis Ilias, Agios Georgios a Agia Sophia. Највиша је планина у мору, чини се да дотиче бога, а када су ноћи светле, месец се заборави на врху планине. Зато је врх и назван  Feggary (месец). Потребна је храброст и издржљивост да се испењу њене клисуре и ако дођете до једног отвореног седла при врху, осећа се снага ветра. Горе усправно и поносно стоје њене литице и стене. Област Источне Македоније и Тракије има јако изражену рељефност тла, Европска Планинска Стаза Е6 обухвата и планину Saos (Feggari). Ова стаза пролази кроз делове уникатне природне лепоте, планински масив пружа посетиоцима небројене могућности за шетњу, спортске сктивности али и прилику да се диве јединственим природним знаменитостима.

  • пешачење: обилазак светилишта богова, насеља Хора и тврђава и плажа Амос и Kipos

У Светилишту великих Богова, које је било поштовано и у време хеленистичке и предхеленистичке културе, био је изграђен читав комплекс храмова. Налази се у Paleopolis-у, 6,5 километара од Kamariotise, поред Археолошког музеја, на површини од око 40 ари земље. Овде наилазимо на низ здрада које су сведоци религиозних активности које су преовладавале овим пределима. Портал Ptolomeja II Philadelphos-а, јонског стила, подигнут између 285 и 280-те г.п.н.е.

Arsinoeo, округло здање подигнуто око 500-те г.п.н.е. Четвртаста зграда, дар Philip-а од Aridaeus-а и Alexander-а IV. Палата, Тајна резиденција, Ротонда, Светилиште, Мермерни олтар, Пророчиште, Храм, Архаична дупља, Хеленска зграда, Аркада и Извор где је боравила чувена “крилата Победница “ (NIKI) од Самотракија.

У Paleopoli ју сачувани су остаци старохришћанске базилике саграђене у спомен посете апостола Павла острву (у јесен 49. г.п.н.е.на свом путу ка Филипима, где је извршио прво крштење).

Тврђаве на Самотракију

Остаци тврђава у Paleopolis-u, Chori I Phonia говоре нам да је владар Palamedus Getteluzi утврдио острво. На ушћу реке Fonias, наилазимо на једну усамљену тврђаву. Западно од Hore, на врху стрмог брда које надвисује предео, налазимо остатке утврђења. Овај део је вероватно утврђиван при крају X века, када се становнишрво повукло из Paleopolis-а у унутрашњост како би  избегло даље нападе пирата. Породица Gattiluzi није утврдила само Horu. У Paleopolis-у су подигли низ утврђења која су чиниле три тврђаве на уздигнутим, каменитим брдима близу луке. Стари грађевински материјали, којих је у том подручју било у изобиљу, коришћени су за градњу.

Четвртак, 20. септембар (дванаести дан)

Пакујемо ствари и напуштамо острво, као и приликом доласка – фериботом до Александрополиса. Настављамо пут према Бугарској о планини Рила, до Паничишта,  где се смештамо и ноћимо.

Петак, 21. септембар (тринаести дан)

Пошто доручкујемо и попијемо кафу, одлазимо до знаменитог Рилског манастира. Након разгледања манастирског комплекса, ко буде желео можемо проћи планинском стазом до пећине у којој је боравио Иван Рилски. Након ручка у неком од ресторана, полазимо за Београд. Успут ћемо правити једну велику паузу од 45 минута и мање према потреби. Долазак у Београд у ноћним сатима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  

250 € са смештајем у кампу

350 € са смештајем у студијима

(учесници са незмиреном годишњом чланарином уплаћују још 100 дин)

Котизација обухвата:

-превоз минибусом на релацији Београд – Самотраки – Београд,

-превоз до свих планираних дестинација, током боравка на острву,

-сервис представника агенције организатора,

-трошкови организације акције,

-излетничке активности комбијем,

-пешачке и планинарске акције,

-два ноћења у Бугарској,

-услуге смештаја на бази најма студија (четворокреветни) за 10 ноћења.

Котизација НЕ обухвата:

 -превоз фериботом,

-исхрана за време акције,

-рентирање бицикала, чамаца и других средстава за превоз,

-излетничке активности бродом,

-остале индивидуалне и непоменуте трошкове као и факултативне излете, улазнице

– путно здравствено осигурање је обавезно.  Ко га нема може га обезбедити преко Клуба под најповољним условима.

ОПРЕМА:  гојзерице, мали ранац, штапови, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, лична апотека

НАПОМЕНА: Време поласка и цене карата за ферибот нећемо прецизно знати до 45 дана пред полазак. Обавезна је резервација карата путника и возила. Карте уплаћујемо групно најкасније 15 дана пред полазак.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Приликом пријављивања доставити фотокопију пасоша, аконтација у износу од 80 €, а остатак у ратама до 08.08.2018. Након измирења аконтације, по Правилнику, одустајање могуће једино уз замену.

Акцију реализује Новица Радојичић

061 170 29 55

nole@serbianoutdoor.com

  

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

ПИРИН – царство језера

Ако сте неким случајем током претходних похода на Пирин, успоном на Вихрен и Тодорку, помислили да сте га апсолвирали, језерска свита резервата Јулен (Юлен) ће вас сасвим сигурно за свагда у то разуверити. Бугари с поносом кажу да је Пирин „най-величествената и страховита българска планина“. Национални парк Пирин је од 1983. године на UNESCO-вој листи светског природног наслеђа. По том огромном пространству мермерних и гранитних стена, расуто је пар стотина ледничких језера, као јединствени украс у општој амбијенталној раскоши, која заувек плени већ при првом сусрету. Заносна лепота језера, угњежђених у сурим цирковима чува легенде о херојствима и несрећним љубавима… 

 вођство: Неша и Гоца - Ход по води? фото: Валио Иванов

Та небеска огледалца бескрајне чистоте су овога пута тежиште наше приче и повод за три трасе које ће вам представити раскош ледничких језера магичне лепоте као знамења ове, за мене најлепше планине, која их има више него и једна друга! 

дивокоза  горско око

Без знатно дужег боравка, немогуће је видети их све, али смо зато одабрали најлепша и осмислили трасе које их ултимативно повезују. И ако успони на врхове нису приоритет, трасе нису лаке (ни једна нема мање од 1.100 m успона!). Врхови су нужност, када се нађу на планираној траси, тако да ћемо их имати укупно 5 и сви су изнад 2000 m.

 Поглед на Брезнишко језеро са Кадијевог врха  

А како природа љубоморно чува своја најлепша блага, до дома не можемо комбијем, већ жичаром. Јер, хижа Безбог је база за све који дођу ради језера, па тако и нама овога пута. А ујутро, чим отворимо очи, бићемо пред стазом. Само на време обезбедите слободан петак, ВРЕДЕЋЕ! Пре него је овај програм постављен на сајт, анкетирали смо чланство и учеснике наших ранијих похода на Пирин о дужини боравка, тј. да ли да путујемо ноћу. Скоро без изузетка, били су за ноћна путовања, због тешкоће да се обезбеде три слободна дана. Тако да коначан план изгледа овако:

Четвртак, 30. август:

ПОЛАЗАК:   у 16.00 h са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125. Потребно је доћи пола сата раније како бисмо се прозвали, попаковали и кренули на време, што је изузетно важно обзиром да нам предстоји осмочасовно путовање до коначишта! Наравно, са неопходним успутним паузама и задржавањем на граничном прелазу.

НАПОМЕНА: у Бугарској је источно-европска временска зона (1 час унапред), тако да и ако ту кратко боравимо, померамо сатове ради лакшег договарања. Мобилни телефони се и онако аутоматски  пребацују на дату временску зону. На граници, при повратку, враћамо 1 сат уназад.

  

Петак, 31. август:

Пут настављамо према Добриништу, где се смештамо (2 h иза поноћи) у приватном смештају. Пошто одспавамо, у 8 h полазимо кa жичари, двоседежници, са стварима до Хиже Безбог на обали Безбошког језера на 2.240 m надморске висине.

НАПОМЕНА: обзиром да се до и од хиже Безбог транспортујемо двоседежницом, ствари морају бити спаковане искључиво у ранчевима! Жичара ради од 9 до 16 h и карта кошта 18 лева по особи.

двоседежница од х. Гоце Делчев до х. Безбог хижа Безбог 

Собе су шестокреветне са Wi-Fi, TV, фрижидером и тоалетом. На располагању нам је и трпезарија где можемо јести било своју храну, или пансионску (храна у хижи кошта 14 лева по особи). Али оно што је најважније и због чега смо баш ту је што све „језерске стазе“ полазе управо одатле. Пошто се сместимо, полазимо на највише језеро у Бугарској – Горње Полежанско, на 2.700 m надморске висине!

Доње Полежанско Горње Полежанско

Траса је дуга 10,5 km са успоном од 1.100 m и полази од језера Безбог, ка Доњем и Горњем Полежанском, до Горњег Газејског језера. Спуштамо се до језера и враћамо преко Безименог (2.838 m) и Безбошког врха (2.653 m).  Ово је комплетна траса, са два успона при повратку. Али, ако бисмо смањили напоре, можемо без спуштања до Газејског језера и успона на Безимен врх (у том случају, дужина трасе је 9 km, а укупан успон и спуст 900 m). Да би било јасније, дајемо приказ на карти и детаљан опис кретања:

Полазећи од језера Безбог, пратећи жуто-зелене ознаке, до Горњег Полежанског имамо 5 km са 710 m успона. Одатле даље можемо према планираној траси (силажење до Горњег Газејског језера, па успон на Безимен врх), или гребеном у правцу спуста, што обухвата и успон на врх Безбог (2.610 m). Такав спуст до дома мери 4 km са 720 m спуста и 185 m успона.

Пошто на оваквим теренима мања дужина трасе није показатељ и мање тежине, а у високогорству је важно добро се осећати, без слабости и бити концентрисан. Све што се не стигне једном, моћиће се неки други пут 🙂 Обзиром да је иза нас и ноћно путовање, ова опција је најобјективнија.

На крају оваквог дана, треба нам добар сан, јер сутрадан нас очекује фантастичан круг обиласка Кременских, Брезнишких, Каменишких, Рибних, те Аргировог, Ледног и Поповог језера. Дакле, препорука гласи: што пре у крпице, како бисмо ујутро кренули одморни – сутрашња траса нема опција за прекраћивање!

 

Субота, 1. септембар:

Устанак, доручак и полазак у сусрет са: Џангалским, или Кременским и Брезнишким језерима, која су понела имена по косама и врховима под којима су, што значи да ћемо се попети на Кременски врх (2.467 m), Кадиев рид (2.709 m) и Џано (2.657 m). Погледом ћемо добацити и до Каменишких, Ледног, Аргировог, Митревог и најзад, Поповог језера, које је и највеће на Пирину, са низом мањих Рибних језераца.

Траса је дуга 15 km, са успоном од 1400 m и исто толиким спустом. Опет ћемо нагласити да су на оваквом терену то озбиљни параметри, који захтевају спремност и издржљивост. Зато ћемо дати графички приказ трасе са описом кретања:

На данашњој траси неће бити опција за њено скраћивање. Полазимо од Безбошког језера крећемо се према Кременском врху, са кога гребенски настављамо на Хамбар тепе (2.502 m) и најзад Кадијев рид (2.709 m), који је и престона тачка са које се пружа царски поглед на Брезнишко језеро!

Овај врх је истурен и до њега долазимо тако што се одвајамо 850 m са наше кружне трасе. Призор за разгледницу, или desktop wallpaper! Одавде се враћамо на кружну трасу и пењемо врх Џано (2.657 m). По силаску са њега, настављамо према Поповом језеру, а до краја више нема врхова

Уморни? Сигурно… Али, леп је то умор, таман колико да надахнути уснимо 🙂

Недеља, 2. септембар:

Дан повратка. Напуштамо хижу Безбог и спуштамо се жичаром до нашег возила и одлазимо на пријатну релаксацију у „Римску бању“, крај Банског. Ко не буде желео у базене, време до поласка може провести у Банском. У 15:00 h полазимо за Београд, где стижемо пре поноћи.

Масив Пирина је вулканског порекла, што има за последицу постојање термалних извора. У центру Банског је фонтана са таквом водом, а више хотела из тог разлога поседује термалне базене.

Банско је диван градић, тако да ћемо мало одморити, разгледати, посетити туристичко информативни центар, ко жели да купи карте, или предахнути у некој од традиционалних механа, типичних за овај градић који је током зиме у пуном животу, јер га сматрају једним од најбољих ски центара у Европи.

 Банско Банско инфо центар у Банском

Прелеп градић Банско представља капију националног парка Пирин. Он је мешавина старог и новог, традиционалног и модерног. Улице поплочане каменим облуцима, старе куће са дебелим зидовима које изгледају као тврђаве. У свакој улици се налази по пар традиционалних „механа“. То је град који има своју богату прошлост и аутентичност архитектуре, начина живота и обичаја, имају своје посебно наречје, мешавина грчког, македонског и бугарског.

НАПОМЕНА: обзиром да се до и од хиже Безбог транспортујемо двоседежницом, ствари морају бити спаковане искључиво у ранчевима! Жичара ради од 9 до 16 h и карта кошта 18 лева по особи.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, штапови за пешачење, рукавице, мали ранац са водом и храном током успона, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина. Остало (лични прибор, пресвлака, пиџама итд.) спакујте одвојено у транспортни ранац због лакшег транспорта (ношења) ствари жичаром! Наравно, не заборавите исправе, нарочито пасош!

НАПОМЕНЕ:

  • Ова акција није за почетнике и захтева искуство, као и одличну физичку кондицију!
  • Учесници морају бити осигурани. Осигурање није путно и здравствено, већ спортско осигурање које се односи на планинарске активности. Уколико учесник већ поседује сопствено осигурање, то мора дати на увид, а котизација му се умањује за 400 дин.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

90 € + 1.500 дин  (односно 1.400 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином)

котизација обухвата: превоз, смештај и осигурање, трошкове организације

козизација необухвата: исхрану, карту за жичару, индивидуалне трошкове

Због природе терена и карактера акције, не планира се велика група, тако да је број места ограничен.

За пријављивање је неопходно да достављање података (име, презиме, број пасоша, контакт телефон и ЈМБГ за полису ) и измирење аконтације у износу од 50 €  на састанцима Клуба. По Правилнику, у случају одустајања, аконтација се враћа искључиво ако се обезбеди замена (од стране учесника, или Клуба ако постоји листа чекања). Рок за пријављивање до 8. августа!

Акцију реализују:

Гордана Атанасијевић         и          Ненад Царевић

           065 377 14 74                       064 684 01 37

     gordana@serbianoutdoor.com                        nesa@serbianoutdoor.com

  

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења

КАЊОНСКИ ВИКЕНД: кањон Великог Пека и Јагнила

Један од предуслова да се остане млад је не упадати у рутину, а авантуре у природи су за то најефикаснији еликсир!  Велики Пек  сам прошла сама априла 2008. и добила силну жељу да тај доживљај поделим. Већ на првом извођењу изазвао је еуфоручно расположење авантуристички настројених учесника. За ЈАГНИЛО сам, годину дана касније веровала да ће их ЗАЧАРАТИ и тако је и било! Спој ова два кањона је постао доживљај за препричавање тако да је ова акција постала нешто што се не сме изоставити из годишњег календара Клуба. Људи често и понављају учешће због веселе и динамичне атмосфере у изузетном амбијенту џунгле, пустиње, кањона, шума, пећина и пропланака!  Ако нисте били, погледајте филм како је било  да стекнете представу о чему се ради, да ли је по вашој мери и како да се спремите.

Спаваћемо у шаторима, у прелепој долини златоносне Тодорове реке.

Јагнило

Када смо вас први пут повели у митски кањон златоносног Великог Пека, доживели сте га као велику авантуру, са готово неочекивано добрим реакцијама, до усхићења. А зашто? Па зато јер су воде мирне, безопасне и може га свако проћи, али целокупан амбијент улива дух авантуре, представљајући своје необичне природне контрасте, тако да су учеснике довеле до еуфоричног расположења, као да смо истовремено прошли Амазонију и Сахару! Наредне године смо га поновили и том приликом вам представили неоткривени драгуљ овог дела источне Србије, који ништа мање није фасцинантан, осим што за њега тешко да је ико чуо, осим ако није одатле, или је ишао са нама – кањон Јагнила.

ЗА ОНЕ КОЈИ ХОЋЕ ОДМАХ ДА ВИДЕ ПЛАН, А МРЗИ ИХ ДА СКРОЛУЈУ ДО КРАЈА:

ПОЛАЗАК:  у суботу, 25. августа у 6.00 h са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник)

Долазак у Дебели Луг, припрема и полазак у кањон Великог Пека, повратак, подизање шатора, ватра…

Недеља, 26. август:

Доручак (можете га понети, али препоручујемо плашинте у селу!), кафа и полазак ка Јасикову у 8.00 h. Аутобус нас оставља пред Јагнилом, одакле настављамо пешице. По изласку из кањона, враћамо се за Београд преко Жагубице. Након акције – окрепљење у ресторану на Млави (Горњачка клисура).

СВИ ОСТАЛИ ДЕТАЉИ СЛЕДЕ У ТЕКСТУ ПРОГРАМА И АКО СТЕ ЗАИНТЕРЕСОВАНИ ЗА УЧЕШЋЕ, ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАЈТЕ!  🙂

Субота, 25. август:

ПОЛАЗАК: као што рекох у суботу ујутро у 6.00 h, са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, близу хотела „Србија“), аутопутем до Пожаревца. Правимо краћу паузу за јутарњу кафу, па настављамо у правцу Кучева и Мајданпека, до Дебелог Луга.

Паунова стена

Када стигнемо у Дебели Луг, станка пола сата да се припремимо за кањон и носимо само оно што нам је за то потребно (остало остаје у комбију. Рачунајте да кањоном тече река и да ће, осим хода по стази, бити и доста квашења (пливања такође, ко хоће и жели), тако да  се у том смислу обучете и обујете на одговарајућ начин. За Пек препоручујемо водонепропусну врећу за ствари, коју можете купити у продавницама спортске опреме, или поручити на Aliexpress.com

Такође треба понети довољно воде, јер она у кањону НИЈЕ ЗА ПИЋЕ, a успутних извора бити неће!

Пре него се спустимо у само корито кањона, идемо на видиковац Паунова стена и Дебелолушке пећине.

Поглед са Паунове стене

Одатле се спуштамо у корито и даље стазом која на десетак места води преко воде. На почетку наилазимо на лагуну – природни базен за пливање, а даље ходамо стазом која је пола сува, пола води преко воде („до слободе“ :-))

 Поглед на Лагуну са Паунове стене Пливање у Лагуни

Кањон је дуг око 4,5 km и биће лепих мотива за фотографисање, али и ситуација које приказује доња фотка у средини и због тога треба понети водонепропусне вреће за ствари.

  

Најзад, стижемо до краја кањона. Прелазимо велику некошену ливаду и стижемо до црпне станице, где ћемо ужинати, пресвући се, јер даље идемо колским путем, изнад кањона.

 

Након пола сата хода. наилазимо на приобални део Ваља Фундате…

  

Ту сви хоће да осете изненадан пустињски призор, док могу да издрже на врућини… 🙂

Оаза ? 

Ту се сада обавезни сви сакупљамо, јер лево скрећемо на стазу лево, што не само да није означено, већ и крајње не упадљиво! Силазимо ка селу, на место са кога смо ушли у кањон. Стаза је најпре уска, стеновита, потом се шири у колски пут кроз шуму. Скретање је дословце неприметно, због чега не смете ићи испред мене!

Поглед на усек кањона са Ваља Фундате Најпре уском стазицом... Прен падура (кроз шуму)

Сада идемо у долину златоносне Тодорове реке, подижемо шаторе, палимо ватру… На месту где логорујемо је излетиште са клупама, столом и чесмом (покривено). У селу је и ресторан „Библиотека“, чији смо гости били прошлог лета. Били смо одушевљени услугом, тако да нам је и то на располагању (што значи: можемо понети своју храну, а можемо вечерати и доручковати у „Библиотеци“!).

Недеља, 26. август:

Можда планирате да носите доручак, али вам скрећемо пажњу да то можете учинити и у селу, што свакако препоручујемо, јер нигде нећете имати прилику да пробате дивне влашке плашинте! Након доручка и кафе, у 9.00h спремни полазимо ка Јасикову. Возило напуштамо код прилаза кањону реке Јагнило. Већ на почетку, наилазимо на живописне мотиве…водопади

 водопад Ла Белоњи

Заправо је имање Белићевих, за сад напуштено, али мештани због тога тако називају водопаде који су тик испод њега (Ла Белоњи).

Имање Белић (Ла Белоњи) Овде је сакривено још увек неоткривено благо

Ево и другог водопада, који ћемо видети када се спустимо са имања у корито. На извору овог имања можемо обновити залихе воде за пиће које после бити неће!

 

Водопади нису захтевни за пролазак у смислу да се мора са њих скакати, или пливати – НЕ! Али ћемо свакако бити мокри, тако да ствари морају бити заштићене, али се прелазе пешачки, рекреативно. Кањон крије и пећине које су горућа мета трагача за благом…

   Камена сова

Шта рећи… коритом Јагнила крећемо се до Раданове пећине, тако да  ћемо уживати у богатом живопису кањона Јагнила!

 

Недалеко од Камене сове, која је заиста ремек дело природе, доћићемо до једне старе воденице изнад које је још једна пећина. И најзад, излазимо стазом из кањона на колски пут којим се враћамо.

Претпостављам да вам је већ по фотографијама јасно како морамо бити обучени и обувени за кањон. Дакле, на себи имајте нешто што је згодно за квашење и брзо се суши (купаћи, шортсеви од микрофибера – НИКАКО ПАМУК!). Обути можете и патике, НИКАКО БОСИ. Пред излазак из кањона се пресвлачимо и обувамо гојзерице. За Јагнило вам неће бити неопходне водонепропусне вреће, јер је плитак.

Раданова пећина Пећина изнад воденице; с пролећа је ту феноменалан водопад! Излазимо из кањона стазом, види се стара воденица

До краја идемо колским путем уз станку на један видиковац изнад кањона. По изласку из кањона полазимо за Београд, где стижемо најкасније до 22.30 h (увек смо стизали пре 22 h).

 

ОПРЕМА: шатор, врећа, подлошка, гојзерице (или патике), опциона обућа за воду, одећа погодна за квашење/пролазак воде, купаћи,IMG_9976 водонепропусна врећа за пролазак Великог Пека, мали ранац за пролазак Јагнила, вода и храна из ранца, заштита од сунца, чеона/батеријска лампа, лични прибор.

НАПОМЕНА: обичан, мали ранац можете користити и за пролазак Великог Пека, али га ОБАВЕЗНО заштитите од воде (евентуалног потапања!)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

2.300 дин

2.200 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Ова акција се увек изводила са великом групом. Ако број учесника буде био мањи од 25, котизација се увећава за 500 дин.

НАПОМЕНА: У селу постоји продавница, али се хлеб не може купити, ако се претходног дана не наручи.

СВЕ КАЊОНСКЕ АКЦИЈЕ СЕ У СЛУЧАЈУ НЕВРЕМЕНА ПОМЕРАЈУ!

Ова поткапина је ОПСЕСИЈА трагача за златом! Може и овако, али је стабилније водом, зато се опремите! Добро нам дошли! :-)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“). Пријављивање подразумева обавезно измиривање аконтације у износу од 1.000 дин.

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

gordana@serbianoutdoor.com

065 377 14 74

Поглед иза водопада 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Кањон Јерме и кањон Топлодолске реке

Овa акцијa обухватa два изузетна природна бисера, која сваком остају у неизбрисивом сећању и тежњом да се наново доживе!

Кањон Топлодолске реке се налази у подножју Старе планине у југоисточној Србији удаљен је око 30 km од Пирота. И колико год да је лепоте немогуће поредити,  многи би се заклели да је најатрактивнији и најлепши у Србији. Усечен у стрме литице, на појединим местима високе и до 300 m, њега одликује изузетно извајано корито од црвеног пешчара, што доминира општим утиском и чини га јединственим.

 Такође на југоистоку Србије, река Јерма извире на Власинској висоравни,  тече кроз Србију и Бугарску, а улива се у Нишаву недалеко од Пирота. Њен 74 km  дуг ток обилује несвакидашњим лепотама и споменицима. На једном месту се могу видети најужи кањонски усек у Европи, пећине, кречњачке фигуре, што овај предео чини миљеником поклоника природних вредности, задивљујућих пејсажних лепота.

планинске красоте

Ту је и Специјални резерват природе Венерина падина, легендарна пећина Ветрена дупка чију је драму описао Др Јован Петровић у својој књизи „Гробови под каменим небом“, манастири које вреди посетити, планинске красоте и кањони импресивно извајаних литица. Део тога можете прочитати у репортажи „Заборављени рај“, која је инспирисана управо овим пределом.

 манастир Поганово Цедилка - кањон Блаташнице Венерина влас adiantum capillus-veneris

Субота, 25. август:

ПОЛАЗАК: у 6.00 h са паркинга поред Дома здравља „Вождовац“ (крај просторија нашег Клуба, Устаничка 125). Пред нама  дуг пут и имаћемо успутне паузе.

По доласку у село Темска посетићемо манастир Светог Ђорђа, одатле се возимо још 10-так километара до места одакле ћемо ући у кањон Топодолске реке. Карактеристичне планинске реке, која својом клисурастом долином, чистом водом, разноврсним пределима кроз које тече, представља посебан бисер Старе планине. Облачимо одећу и обућу погодну за пролазак кањоном.

 

Топлодолску реку прелазимо дуж 3-4 km, све до њеног ушћа у Темштицу, коритом од црвеног пешчара.  Видети њене букове, водопаде, брзаке, купати се у вировима тиркизно плаве боје је заиста филмски доживљај! У овим лепотама уживаћемо све док нам буде пријало и док се сунце не приближи хоризонту. У најлепшем и најдубљем делу кањона једино се може пливањем проћи кањон. Због своје лепоте и црвених стена, називају га и српски колорадо. За ходање кроз кањон неопходна је обућа погодна за то (патике, чврсте сандале).

фото: Иван Ранђеловић фото: Миодраг Пенчић

По изласку из кањона, пресвлачимо се у суву одећу и обућу, а пут настављамо ка селу Поганово, где се смештамо у етно домаћинству са могућношћу исхране у њему или у сопствене шаторе.

Ћирин мост Путем уз кањон Јерме

Недеља, 26. август:

Устајање по сопственом биоритму, припрема за пешачку туру. Доручак је у 7.30 h. Полазак возилом до одредишта у 8.00 h, Влашкој планини. До њеног највишег врха Паница 1.443 мнв могу се попети сви којима не представља проблем константан успон од 750 мнв а дужина стазе је 4,5 km, до изласка на њену зараван. До врха, који је мало више на заравни, још око 100 мнв и 2 km пешачења, ићићемо само ако будемо имали времена да то обавимо.

Влашка планина се налази у југоисточној Србији, недалеко од Пирота и пружа се правцем северозапад-југоисток у дужини од 6 km. Припада балканским планинама, по структури је кречњачка, а њен највиши врх Паница (1.443 m) је смештен у њеном северозападном делу. Сам врх формирају два заравњена врха спојена благим превојем, приближно истих висина.

На њеним југоисточним обронцима смештена је Звоничка Бања. Од вегетације на њој преовлађују ливаде са ретким шумама (махом ниског и закржљалог граба и храста), осим у северозападном делу у коме се јавља јака букова шума.

Планина је назив добила по селу Власи, које је добило назив по множини речи влах које може означавати сточара, или етничку заједницу романских староседелаца на Балканском полуострву.

Враћамо се истим путем према возилу. Иза нас је остало око 13 km. По силаску прелазимо 2,5 km асфалтираним локалним путем, аутобусом или пешачењем, по сопственој жељи и могућностима, кроз најатрактивнији део кањона Јерме до манастира Светог Јована Богослова. Манастир подно Гребена и Влашке планине, на улазу у кањон, изгледа једнако тако импресивно и тајновито, као и литице над њим.

  

На левој обали реке Јерме, недалеко од села Поганово, налази се манастир посвећен Светом Јовану Богославу. Народна традиција постанак овог манастира везује за светог цара Константина и његову мајку Јелену. Прота Теодор Титов помиње стари запис на пергаменту, према коме су Срби подигли овај манастир пре 1130 године, а на Проскомидији је насликана једна стара икона, на којој су уписана имена српских владара из најстаријих времена. Ипак, новија историјографија открила је прецизније податке о времену настанка манастира.

Манастир је подигнут 1395. године, као задужбина српског племића Константина Дејановића Драгаша и његове супруге Јелене, чија се имена налазе на округлим каменовима са источне стране храма. Константин Дејановић био је сестрић цара Душана и велможа који је управљао деловима данашње Македоније, југоистичне Србије и југозападне Бугарске. Након његове смрти у бици на Ровинама 1395. године, изградњу манастира је наставила његова кћи Јелена, супруга византијског цара Манојла II Палеолога. Храм је живописан тек 1499. године, руком непознатих зографа, који би по уметничком стилу могли бити из северне Грчке. Храм је грађен као триконхос сажете основе, са седмостраним тамбуром куполе. Над припратом је спратна јединица, а над њом четворострана кула звонара. Начином преласка из квадратне основе у прстен куполе Црква показује специфична конструктивна решења. Ћелијастим зидањем и ломљеним каменом и опеком остварена је декоративност, док је секударна пластика веома скромна, нетипична за грађевине моравског стила.

Црква је имала изузетну двострану икону са представом чуда у Латомском манастиру са једне стране и ликовима светог Јована Богослова и Пресвете Богородице са друге. Ова икона настала је крајем XIV века и била је дар византијске царице Јелене, у знак сећања на оца Константина. Ова икона је заједно са иконостасом велике уметничке вредности, која потиче из 1622. године украден ос стране бугарске окупаторске војске однешен у Софију. Данас се чува у националном музеју у Софији.

Због саме локације манастира и тешке приступачности, манастир никада није пустошен. До 1927. године, није постојао ни један проходни пут до манастира, јер је кањон реке Јерме у потпуности био непроходан. Захваљујући овоме, манастир је у потпуности задржао аутентичан изглед. 1876. године, манастир је доживео велику обнову, када је испред улазних врата храма дозидан трем. Конзерваторски и рестауторски радови на Цркви, конацима и мутваку извођени су 1966. и 1974. године. 21. септембра 1949. године, манастир је стављен под заштиту Државе, под редним бројем СК 222, као Културно добро од великог значаја, а од 1979. године налази се на листи светске културне баштине.

Преко пута манастира Поганово је некадашња станица Ћире, а сада ресторан занимљивог садржаја… Полазимо за Београд, путујемо правећи кратке успутне паузае  и стижемо до поноћи.

Јерма

ОПРЕМА:  гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, штапови, камашне, заштита од сунца, ветра и евентуалне кише, купаћи костим, заштитни фактор, пешкир, пресвлака.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

5.000 дин

4.900  за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата: превоз, организационе трошкове, смештај у етно домаћинству са доручком (у вишекреветним собама са купатилом). Ако неко жели и вечеру први дан, доплата је 400 динара.

Због карактера акције и природе терена, не планира се велика група. Приликом пријављивања измирује се аконтација од 2.500 динара.

 

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“).

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

Поглед на кањон Јерме и село Власи

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Стазама ресавских рудара

Део КАУП фамилије, из Ресавице, осмислио је серијал акција под насловом „Блага Јужног Кучаја“, са циљем да тако представи све природне, културно-историјске, индустријске, а самим тим и  туристучке потенцијле Јужног Кучаја. Акције су осмишљене тако да  обухватају баш све поменуте потенцијале које нам пружају ове изузетне планине. Прелепа природа овог дела огромног масива Јужног Кучаја, биће само оквир за богату причу.

Данас мало ко зна да су управо у овом малом рударском насељу које је покренуло индустрију у Србији, настали и незаборавни хитови „Звиждук у осам“ и „Девојко мала“ које је Дарко Краљић компоновао баш у Сењском Руднику у чијем се музеју чува клавир на коме су настале. Академик Драгослав Михаиловић, инспирисан догађајима и животима људу у Сењском Руднику, пише своја врхунска дела „Петријин венац“ и „Чизмаши“ која су касније и екранизована. Коначно, у овом малом месту богате историје, године 1980.  отворен је Музеј. Сење је место у коме и даље ради најстарији рудник у Србији који је отворен још давне 1853. године.

Видећемо манастире Раваницу и Сисојевац, културну целину Сењски Рудник, меморијални споменик природе Мијајлова јама, прелеп а мало познат водопад Доњи Бигар и све чари Сисевца као туристичко рекреативног места.

ПОЛАЗАК   у 6.00 h са паркинга испред дома здравља „Шумице“. Потребно је доћи 15-ак минута раније како бисмо кренули на време. Путујемо ауто путем до Ћуприје и даље ка Сењу и манастиру Раваница…

„Пошто беше сазидана само неколико година пред катастрофу на Косову, она је после трегедије косовске могла изгледати као надгробни споменик славе и величине српске, као маузолеум, подигнут над сахрањеном слободом и самосталношћу државе српске.“ – рекао је за Раваницу др Владимир Петковић.

Градња Раванице је започела 1375. године а завршена осликавањем храма 1381. године. Када је саграђена представљала је први српски храм после Хиландара који је био опасан зидинама и кулама са пиргом. Задужбина је кнеза Лазара који је градио да му буде склониште за живота а и после смрти и центар православља и народне културе. У лепоти манастира велики кнез је уживао свега осам година, а онда је изабрао јуначку смрт на Косову 28.6.1389. године у сукобу са турцима. Две године после смрти кнез је проглашен за светитеља, а тело му је пренето из Приштине у Раваницу где је почивало тристотине година. Турци су је неколико пута пљачкали и пустошили, палили конаке и рушили утврђења, али црква посвећена Вазнесењу Господњем ниједном није срушена. Током XIV и XV века преживљавала је тешке дане све док 1690. године када је морала бити потпуно напуштена. Монаси су заједно са четрдесет хиљада породица предвођени патријархом Арсенијем Чарнојевићем кренули у велику сеобу ка Будиму. Са собом су, као највећу светињу носили мошти светог кнеза Лазара, које ће почивати све до 1697. године у малој цркви крај Дунава у Сентандреји, одакле су пренете у тада пуст манастир Врдник. Мошти светог кнеза пренете су у Београд 1942. године, а 1988. мошти крећу ка манастиру Раваница да би се тек после шесто година од погибије кнеза и јубилеја косовске битке 1389. године биле враћене у Раваницу на месту које је Свети кнез и одабрао за свој маузолеј, где се и данас чувају. Но, велелепни комплекс би вероватно скроз био изгубљен да није било Јеромонаха Стефана, који се после сеобе вратио и обновио манастир где је и основао школу у којој су учили свештеници. По својим стилским, архитектонским и ликовним особеностима манастир Раваница је родоначелник новог стила уметности Моравске школе. Због свих карактеристика, овај споменик је кроз векове био и остао духовни источник српског народа. Заштићен је као споменик културе од изузетног значаја.  Треба свакако поменути и Синаите Св. Ромула Раваничког, који је живео у пећини у близини манастира а после упокојења је сахрањен у припрати манастира, и Св. Сисоја који су побегли са синајске горе и свој мир пронашли у кучајским планинама. Они су заслужни за изградњу великог броја цркава и манастира на ободима Кучаја а најпознатији је манастир Сисојевац.

Након посете Раваници, одвозимо се до рударског насеља Сењски рудник – места одакле је почела индустријализација Србије. О његовом настанку, историји рударења и перспективи у будућности, сазнаћете више више од водича у Mузеју угљарства.

Сењски Рудник представља најстарији рударски комплекс у Србији, оформљен у периоду измеђ 1853-1860 године, за време владавине кнеза Александра Карађорђевића, по коме је овај рударски коп првобитно и носио назив Александровац. Угаљ је тада представљао најмоћнији енергент. Развој индустрије у Србији креће паралелно са почетком експлоатације угља. У Крагујевцу се исте 1853. године отвара Тополивница, као прва индустријска целина у овом делу Европе. Воловским колима допремљен угаљ из Сењског Рудника, покреће производњу топова за развој војне индустрије. Овај пројекат је представљао најважнији национални интерес. Од тада је започело интензивирање индустријализације и логично је било да уследи читав низ успешно реализованих  пројеката. Сењски Рудник је 1892. године спојен пругом уског колосека, са главном железничком артеријом југоисточне Европе, пругом нормалног колосека Београд-Ниш. Железница Србије постаје једна од најважнијих конзумената сировина из овог рудника, поред војне фабрике. Временом је рудник постао изузетно важан центар и стециште бројних рударских породица из разних крајева Балкана, које су на овај узани простор пренели све одлике својих ентитета, што данас представља можда и највећу вредност Сењског Рудника. Културна вредност Сењског Рудника лежи у чињеници да је ово комплетно очуван културни предео ране индустријализације, са остацима раних структура угљенокопа са најстаријом структуром, поткопом из 1853. године, и у свету јединственом парном машином извозног лифта из 1872. године.

У музеју Сењског рудника, чува се клавир на коме је Дарко Краљић створио песме „Звиждук у осам“ и „Девојко мала“. Академик Драгослав Михаиловић, инспирисан догађајима и животима људу у Сењском Руднику , пише своја врхунска дела „Петријин венац“ и „Чизмаши“ која су касније и екранизована. Коначно, 1980. године ово мало место са богатом историјом добија свој Музеј. Ту и даље ради најстарији рудник у Србији који је отворен још давне 1853. године.

Дарко Јовић, председник КАУП-Ресавица, испред локомотиве старе преко 100 година

Права је реткост затећи овако чисте визуелно-естетске изразе ране индустријализације што Сењски Рудник и дефинише културним пределом. Естетска вредност Сењског Рудника је појачана затвореном клисуром и са друге стране величанственим зеленилом букових шума које га окружују, што на одређени начин амортизује рударску свакодневицу, чинећи ову средину хуманијом. За разлику од индустријског наслеђа које је у туризмолошком смислу тек у зачетку, у непосредном окружењу налази се мноштво утврђених туристичких тачака, средњовековних манастира, пећина и водопада.

Сењски Рудник свакако има шта да понуди посетиоцима. Поседује огроман едукативни потенцијал за усавршавање знања из области очувања културно-историјског и природњачког наслеђа. Осим тога, богато природно наслеђе и топографија суседних рударских насеља, обликују јединствен културни предео у овом делу Европе. Све наведене вредности сврставају Сењски Рудник  у породицу истородних херитолошко-индустријски највреднијих локалитета Европе. Читава идеја рехабилитације Сењског Рудника и стављање у нову привредну функцију, јесте да ова средина, па и рударски копови постану доступни јавности. Александров поткоп је планиран за својеврсну туристичку атракцију Сењског Рудника. Замишљена је поставка која би  се протезала читавом дужином подземног тунела, око 520 m, а наставила би се изласком на вертикални излаз где би се транспорт до површине вршио лифтом који покреће већ поменута парна машина. Вертикално окно је дугачко око 150 m и вожња лифтом би такође представљала праву атракцију. Поред  парне машине произведене у Грацу 1872. године која је под заштитом, као културни споменик у Сењском Руднику заштићени су и објекти Александров поткоп (1853), зграда бившег магацина (1930.) од 1980. године претворена у музеј и зграда машинске радионице (1922). У оквиру пројекта „Сењски Рудник град музеј“ у плану је рконструкција и санација још десетак објеката и једне улице како би се стекли услови за идентификацију Сењског Рудника као локалитета са огромним потенцијалима за номиновање на UNESCO листу, као вредност светског индустријског наслеђа.

По обиласку знаменитости Сењског Рудника превозом одлазимо до наше полазне тачке и оног најлепшег дела, а то је пешачење кроз Јужни Кучај. Пролазимо кроз још једну од знаменитости  Кучаја а то је војни полигон „Пасуљанске ливаде“, који представља један од највећих полигона за артиљеријску обуку у Европи. Пролазећи кроз чаробне пределе ове планине, на петом километру од почетка пешачења налази се меморијални споменик природе Мијајлова јама. По причи, име је добила по пастиру Мијајлу кога је ован гурнуо док је свирао на ивици јаме. Нестао је у понору, а вода је кажу, изнела његову фрулу доле негде, код Сисевца.

 Пасуљанске ливаде

Јама је заштићена као  меморијални споменик природе 1978. године и једини је спелеолошки објекат са тим видом заштите у Србији. Ревизијом из 2004. и 2005. године потврђен јој је раније додељени степен заштите. Налази се на западном ободу планине Јужни Кучај на надморској висини од 710 m. По типу је прост фосилни вертикални понорски спелеолошки објекат за дужином истражених канала од 192,5 m и укупном дужином канала од 297 m. Вертикални део јаме је дубине од 127 m са просечном ширином вертикалног гротла од 25 m који се при дну сужава. Карактеришу је естетске одлике и приче везана за други светски рат.

Мијајлова јама Мијајлова јама

На око 1 km са око 150 m спуста од Мијајлове јаме крије се још увек неафирмисани водопад Доњи Бигар. Налази се на југозападним ободима Јужног Кучаја. Извор потока који је саградио водопад је на 615 m надморске висине на око 100 m од саме бигрене наслаге високе око 12 m, чија је још карактеристика и то да је врх водопада тачно на коти 550 m надморске висине. Вода има велики проценат калцијум и магнезијумкарбонат чијим таложењем је настао не само водопад него и цео плато који је формиран између извора потока и водопада. Поток Доњи Бигар се за свој ток од око 1 km спусти до коте од 480 m надморске висине. Велика висинска разлика између извора и ушћа у већ формирану Јабланичку реку узрокује већи број мањих водопада и каскада.

Доњи Бигар

Поток Доњи Бигар са још неколико мањих потока и извора формира Јабланичку реку, која је уз Јеремитски поток и јако крашко врело, које извире из пећине у Сисевцу, твори реку Црницу. Сисевац представља крајњу тачку наше акције и налази се на 6 km од водопада Доњи Бигар стазом која води уз Јаблабничку реку што ће свакако пријати у летњим месецима. Од водопада до Сисевца води више стаза па се у зависности од временских услова и жеља учесника акције може искористити било која варијанта. Е, а тек по доласку у Сисевац ћете схватити какво благо крије Јужни Кучај. Сисевац представља право туристичко место са пуно садржаја као што су: вештачко језеро са пуно цвећа; извор реке Црнице са пећином; старо рударско насеље са старим рударским окнима; базен за термоминералном водом температуре 36,6 степени; уређено излетиште; највећи рибњак у Србији за узгој пастрмке коју можете пробати у ресторану; прелепе природне целине  као и други културно-историјски споменик на нашој акцији Манастир Сисојевац.

Манастир Светог Сисоја  је подигнут на темељима старе светиње у XIV веку, а подигао га је један од „седам синаита“ Св. Сисоје. Налази се у близини реке Црнице са црквом посвећенов Преображењу Господњем. Данас је то територија општине Параћин, а раније је била петрушка област на далеко позната по великом броју цркава и манастира који су настали у XIV и XV веку и по древном утврђење граду Петрусу. За преподобног Сисоја Синаита, који се сматра оснивачем манастира, круже разне приче легенде и предања а знају се и неке историјске чињенице. Био је проигуман манастира Хиландар, близак кнезу Лазару, па многи сматрају да је био и његов духовник. Живео је у селу Сисевац као ученик преподобног Ромула Раваничког. Сахрањен је у цркви манастира, а изнад гроба је фреска у којој у десној руци придржава модел цркве, као ктитор. Треба поменути да се поред Св. Сисоја на ктиторској фресци налази још један лик за који се сматра да је деспот Стефан Лазаревић који је свакако указивао помоћ овом манастиру. Манастир је, заједно са црквом која је неколико векова била без крова, 1993. године обновњен и данас ради као метох манастира Раваница. На Биљани петак, уочи Ђурђевдана, народ долази у цркву да запали свеће и помоли се за душе страдалих мученика и здравље живих и помоли се преподобном Сисоју и свима који су допринели да на овом месту и данас постоји још један духовни центар у овом крају. Исто тако је било и за време ропства под турцима који су једног Ђурђевдана изненада упали у манастирску порту и поубијали велики број људи који су се тог дана окупили на служби божјој. Убијене су бацили у оближњу реку Белицу, коју народ због ове несреће и много жртава које је ова река однела, од тад па све до данас зове Црница. Кружи и легенда о двема сестрама које нису хтеле да дозволе турцима да им укаљају част већ су се дале у бег. Две сестре, тек заручене, покушале су да пређу на другу страну реке, узеле су се за руку и скочиле у реку. Једна девојка је побегла низ реку, изнемогла застала је на једној стени, кад је турчин пришао ближе и ухватио се за њу, она је скочила са стене повлачећи за собом и турчина. Стену са које се девојка бацила у воду данас зовемо девојачка стена. У непосредној близини Сисевца у клисури реке Раванице постоје и два моста који се данас називају две сестре.

Дужина трасе износи око 13 km и није технички/кондиционо захтевна, тако да је приступачна свим категоријама љубитеља природе. У Београд стижемо до 22-30 h.

ОПРЕМА:  гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, гојзерице, штапови за пешачење; одећа слојевита, одговарајућа временским приликама. У ранцу увек треба имати заштиту од ветра или евентуалних падавина и пресвлаку. Ко жели касније у базен, нека понесе купаћи и  пешкир.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.600 дин

1.500 дин

За групу од 40 учесника, цена се умањује за 200 дин

Улазница за Музеј износи 200 дин, а за базен (ко хоће) 300 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

Акцију реализује Ненад Царевић
064 684 01 37
nesa@serbianoutdoor.com

Раваница "Петријин венац" врело Црнице

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Национални парк РИЛА – МУСАЛЕНСКА ЈЕЗЕРА (Бугарска)

Пошто немамо баш све у Србији, за нечим морамо посегнути даље, а једно од таквих природних лепота су горске очи – ледничка језера, чија постојања увек и свугде, битно обогаћују и улепшавају иначе постојећу амбијенталну лепоту. Па ипак, нису далеко, има их код наших првих комшија, у Македонији, Црној гори, Босни, Бугарској… и њихова окружења претежно уживају статус националних паркова. Суседна Бугарска има две феноменалне планине са мноштвом језера, која су им главни украс и Рила је позната широм света са једном од најатрактивнијих пешачких стаза изнад својих седам предивних ледничких језера. Ту их има чак преко 150, a  леже на висини од 2.100 до 2500 m (највише језеро лежи на 2.709 m, испод врха Мусала). Она су моћна инспирација многима који тамо иду ради успона на врхове, јер поглед на та језера једноставно ништи сваки замор! Путовање на које вас позивамо догађаће се током празника –  на Дан Риле, када домаћини нуде многе попусте посетиоцима! 🙂

Рилска језера

Петак, 3. август:

ПОЛАЗАК у 16:30 h полазак из Београда са паркинга поред нашег Клуба (Устаничка 125, Коњарник). Молимо вас да дођете 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време – дуг је пут до Боровеца!

Ноћна вожња ауто путем ка Нишу , преко Пирота и Димитровграда са једном успутном  паузом.  Долазимо до државне границе (РС-Градина-БГ-Калотина), након административних процедура правимо кратку паузу за тоалет на бугарској граници.  На првој безинској пумпи стајемо да обавимо куповину вињете,  и променимо евре у леве  (бугарска монета), да не би дошли у ситуацију ових два дана да не можемо извршити плаћање, ако немамо домаћу валуту.  Пут настављамо према Боровецу обилазницом  око Софије. Стижемо око поноћи, смештамо се у хотел, ноћење.

Borovec2 Borovec

Субота, 4. август:

Устајање у 7.00 h.  Након доручка и јутарње кафе одлазимо до гондоле Јастребец 1315 m, која нас носи до хиже Јастребец 2.369 m. Купујемо групну повратну карту за гондолу, и наредних пола сата уживамо у планинском пејсажу из птичје перспективе, при чему пролазимо висинску разлику од 1054 m !

gondola 

По искрцавању из гондоле пешачимо око сат од хиже Јастребец до хиже Мусала (2.389 m). Стаза је разнолика, ходамо добрим делом планинским путем, утабаним вијугавим стазама које пролазе поред неколико језера, стаза је на моменте стрма (сам врх је сав у камену), али су беспрекорно обележене. Ми идемо на Дан планине, невероватно је колико је људи свих узраста! Када погледате испред или иза себе, личе на колоне мрава, то је нешто незаборавно, чујете разне језике и сви су насмејани, лако се започне разговор… Паузу правимо поред последњег  језера (које се налази на 2709 m), а они који буду желели наставиће до највишег Балканског врха Мусала (2.925 m). Ходамо лаганим кораком, сликање и уживање се подразумева, а код заслона Ледено езеро (2720 m), можемо наточити воду са извора. Настављамо на „Кров Балкана“ (Мусала) са предивним погледом на околне врхове и Мусаленска језера, поред којих смо прошли, (пред сам врх пред нам је избор да наставимо стазом која вијуга, или гребеном који је обезбеђен сајлом и који захтева мало алпинистичких елеманата, зависно од афинитета. Овај врх пружа непроцењиве тренутке задовољства и тешко се креће назад, а домаћини су се постарали да се може купити чај, па чак и сувенири! Када колико толико саберемо утиске предстоји повратак преко хиже Еверест до хиже Мусала истим путем, до гондоле најдаље до 17,30 h (дотле је радно време) да би се спустили до Боровеца. Увече, слободно време у овом лепом планинско туристичком центру, вечера, дружење и ноћење у хотелу.

DSCN2854 p8080077

Недеља, 5. август:

Устајање у 6.00 h, паковање ставари, одјављујемо се хотелу, у 7.00 h полазимо за Паничище. Наш минибус напуштамо код хиже Пионерска (1.520 m), и након краћег пешачења од паркинга, долазимо до гондоле „Лифт Рилски Езера Бъбрекаезера“,  (где купујемо групну повратну карту), која нас носи до хиже Рилски езера (2.150 m). Током ове изузетно атрактивне 25-о минутне вожње, уживаћемо у планинском пејсажу нестварне лепоте и опијајућим мирисима борова изнад којих се крећемо у отвореним двоседежницама. По доласку, правимо паузу за јутарњу кафу и доручак, у хижи Рилска језера.

У 9.30 h Полазак на обележену стазу која вијуга између седам Рилских језера до Језерског врха 2667 m (Доње језеро, Рибно, Тролист, Близанци, Бубрег, Око и Суза). Прелепе „горске очи“ у чијој се бистрој води огледају околне стене, небо и пејзажи, диван су мотив за фотографисање и остаћете опчињени том лепотом боја које се мењају од тиркизне до модро плаве. Одмах од хиже почиње стрмији део стазе који се наставља пространом заравни са које се пружа диван поглед на доњи део планине и њене врхове, ово остављамо за крај. Ми идемо другом стазом која нас води до сваког од поменутих језера до Језерског врха. Од језера Бубрег, враћамо се другим правцем до хиже Рилска језера на ручак и освежење на лепо уређеној тераси са прелепим погледом. После спуста гондолом, те повратка истим путем ка минибусу, полазимо за Београд у 17 h.

 Mousala Lake View

Враћамо се аутопутем према Софији и државној граници,  са застојем на бугарској граници и једном успутном паузом после преласка у Србију.

ОПРЕМА:  гојзерице, одећа у складу са временским приликама, мали ранац за дневна пешачења са водом и храном за успут, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина (на већим висинама, време се увек може мењати врло динамично), лична апотека, камашне, штапови за кретање као стална препорука, купаћи костим. Обавезно понети пасош и лична документа.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

за 20 пријава : 85 € + 750

за 30 пријава:  75 € + 750

Чланови са необновљеном чланарином за 2017. годину плаћају 100 динара више

Котизација обухата:  превоз, два ноћења са доручком (ланч пакет) у хотелу у двокреветним и трокреветним собама са употребом базена.

Котизација не обухвата:  превоз гондолом (цена око 25 лева што је око 13 €), међународно путно-здравствено осигурање и храна (која је у Бугарској веома повољна!).

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц; Коњарник, код хотела „Србија“)

НАПОМЕНА: у Бугарској је званична валута лев и сва плаћања се врше у домаћој валути. По преласку границе, одмах ћемо извршити замену новца.

Приликом пријаве доставити контакт телефон, број пасоша, датум рођења.

Приликом пријављивања, обавезно се плаћа аконтација у износу од 40 €.

 Акцију реализујe Новица Радојичић

061 170 29 55

nole@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Зора на Ртњу

Ртањ као инспирација… Тешко да се и за једну другу планину тражи толико „изговора“ да се осмисли нешто другачије: зимски успон, биљоберски успон, ноћни успон, супер успон… И опет бисмо. Овога пута није реч о нечем новом, али можда мало другачијем: чекаћемо зору на врху Ртња, али мало интимније, као што се уосталом зоре и чекају, дакле – у мањем броју, и много мањој колони. За време акције изабрали смо солстицијум (добро де…), а зора на Шиљку пружа, не само узражајан излазак сунца на истоку, већ феноменалну сенку веле његове пирамиде на западу! Припремите стативе, фото апарате и камере, адекватне филтере и објективе, и обавезно топле јакне, јер зоре су хладне – и придружите нам се!

излазак сунца на истоку сенка пирамиде на западу, маестрална фотографија Милутина Живковића

Петак, 22. јуни:

ПОЛАЗАК: тачно у 18:30 h са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Дођите 15 минута раније, како бисмо кренули на време, јер Сунце не чека, a на спектакл треба стићи на време! Обзиром на дужину пута, правимо успутну паузу у „Балашевићу“, а у село Ртањ стижемо до 11:00 h. Имамо времена да се освежимо и припремимо за мисију 🙂

Субота, 23. јуни:

Време потребно за успон је 4 до 5 сати. Сунце излази у 4:52 h, али га ваља сачекати, припремити опрему, тако да ћемо на успон поћи у 23:30 h, како бисмо на врху били до 4:00 h. Месец ће бити у трећој четвртини (скоро пун), изаћиће у петак у 15:38, а заћи током нашег успона у 2:05 h.

 Тик пред зору! Колона са чеоним лампана уме бити врло леп призор на ноћним успонима. Ми за сада то нисмо успели да забележимо објективима

Опремљени, са чеоним лампама на глави, полазимо на врх јужном стазом. Без обзира што ови није масовка, кретаћемо се спорије него што бисмо да је дан, тако да нам треба 4 до пет сати хода до врха. Кад стигнемо, чекамо нови дан, ишчекујући да љубичасти хоризонт пробије ужарена тачка. Али, да би нам ти тренуци заиста били потпуно пријатни, требаће нам топла јакна, јер чекање изласка Сунца протиче у мировању и биће нам заиста хладно.

Истовремено, на западном хоризонту појавиће се сенка Ртањске пирамиде, попут холограма и та два феномена неће бити лако пратити, обзиром да не трају дуго! Током претходних Ртањских свитања, нисмо успели да фотографишемо сенку боље од овог, али смо сигурни да ћемо овога пута бити много успешнији. До тада, испод су две мајсторске фотографије исток-запад, са потписом аутора, уз напомену да се овакве појаве заиста морају доживети у три димензије, дакле видети, посматрати, како би се уопште стекла представа о њиховој спектакуларности.

На истоку Сунце, фото: "Клуб путника Србије" а на западу природни холограм, фото: Данијел Обрадовић

За снимање ових јутарњих феномена биће нам потребно сат времена, па ћемо са врха поћи у 6:00 h и у селу стићи до 9 h.  Испуњени утисцима, крећемо лагано доле, док се Ртањ умива свежином новог дана… Одлазимо на кафу и доручак у „Балашевић“.

  

Даљи план је опуштајућег карактера и подразумева обиласке лепих места, без напора. Тако ћемо најпре свратити у село Криви Вир и видети врело Црног тимока. Возило напуштамо у центру Кривог Вира, одакле до врела имамо непун километар хода. Јутарње светло ће бити оптимално за фотке овог врло интересантног места, јер Црни тимок извире из пећине, преко чијег отвора попут завеса падају гране бршљена, а у стени је ливена плоча са стиховима В. Илића млађег:

Пред извором Ту на светлост дана истиче кристално чист Црни тимок 

Следећа станица је наравно Грза. Осим лаганих, уређених и врло атрактивних стаза, ту је и хотел „Колиба“ где можемо ручати. Предео је врло лепо сређен, има и дрвених клупа и столова, тако да се и ту може ручати – ствар личног избора 🙂 За Београд полазимо до 14 h, односно када се прошетамо до врела и ручамо.

фото: Љиљана Миленковић фото: Слободан Симић

И сутон формира сенку Ртња, показујући где ће Сунце сутра изаћи. А веде кажу да све што живи има своју сенку…

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: чеона батеријска лампа, гојзерице, мали ранац, вода и храна за успут, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.700 дин

1.600 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

За групу од 40 учесника котизација се умањује за 200 дин

Акцију реализују:

              Зоран Стејић       и       Дарко Цветковић

      064 453 83 04                066 613 39 35

  zokimen@serbianoutdoor.com                darko@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

ПРЕРАСТИ ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ – романтична авантура

Пред вама је врло специфична акција. Видевши први пут прераст – природни камени мост, била сам дубоко импресионирана начином њеног постанка; моћ природе изражена кроз бесконачно време. Убрзо потом сазнајем да их нигде у свету нема толико, колико на маленом парчету Србије између Мораве, Тимока и Дунава – зашто? И тако је почело. Нешто година касније, из сакупљених материјала и искустава стечених обиласцима свих прерасти настала је прва тематска акција којом сам  планинарима представила овај својеврстан феномен, карактеристичан за флувиокрас источне Србије. Албум са протеклих неколико акција можете видети овде.

Али, то због чега ово није обична акција саздано је у чињеници да су путеви до и између прерасти својеврсна експедиција кроз време. Сазнајући за њих, откривате један нови свет, јер ова филиграннтска дела мајке природе, својом појавом вековима распаљују људску машту, везујући за себе снажна веровања, посебне обичаје и магијске ритуале. Свет магије, митова и легенди, граница између живих и мртвих, скривена блага хајдучких харамбаша, добре и зле виле и влве, праисторијски рудник, део су ове приче, баш као што ће бити и наше вечери уз ватру под звездама. Јер представљање прерасти – природних камених мостова не своди се само на њихово показивање, већ су путеви од једне до друге исткани од свега набројаног. 

Пре него поставимо детаљан програм пута, препоручујемо да погледате овај филм, после чега ће вам бити потпуно јасно шта желимо да вам покажемо:

ПРЕРАСТИ ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ

Кликни и погледај филм

Пешачке трасе су, кратке, тако да је акција приступачна свим узрастима, јер акценат није на кондицији, већ спознаји и авантуристичком духу. Јер, кажу да све што прође испод прерасти, мења својства, вода добија снажно лустративно магијско дејство, душе иду директно у рај…(погледајте филм!)

Петак 20. јули: пут до Вратне, обилазак Вратњанских капија

ПОЛАЗАК  тачно у 6:00 h ујутро, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 на Коњарнику (недалеко од хотела „Србија“). Због паковања ствари неопходно је да дођете 20-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Јер план је пребогат и ваља га постићи.

Кад је нешто занимљиво и лепо, не осећамо колико времена прође. А  ово ће заиста захтевати време и уверићете се да су овако рани полазак и трећи дан и те како оправдани. Путујемо ка Дунавској магистрали, а после Доњег Милановца се одвајамо ка Неготину. За данас је у плану да посетимо клисуру Вратне и њене три прерасти. Пут је дуг и имаћемо паузу у Лепенском Виру.

прераст Маре (велика вратњанска капија) Мала прераст на Вратни прераст Сек (сува вратњанска капија)

По преласку Поречког залива, скрећемо ка Неготинској крајини и Вратни. Напуштамо возило и подижемо шаторе недалеко од манастира, на обали реке Вратне, а потом полазимо у клисуру. Контактирали смо сестринство и радује нас што су нам дозволили да у миру њиховог поседа бивакујемо крај реке, као некада. У порти манастира је чесма, а испред однедавно и мала продавница.

Полазимо ка манастиру и обележеном стазом одлазимо у кањон са три прерасти, чувеним Вратњанским капијама: Малој, Великој и Сувој (прераст Мика, прераст Маре и прераст Сек). Прве две су врло близу, крај манастира, а до њих воде обележене стазе. По спусту у корито Вратне поћићемо обележеном козјом стазом на други превис (прераст Маре), а после настављамо даље ка трећој капији (прераст Сек). Након силаска са превиса, група се сакупља, и сви полазимо даље до треће капије. Крећемо се у простору резервата муфлона и јелена лопатара, које смо овде иначе увек редовно сусретали. До треће капије ходамо још 3 km кањоном, што подразумева квашење и непостојање маркација. Не враћамо се истим путем, већ се стазом, тј колским путем изнад клисуре натраг до логора. Обавезно понесите воду и чеону (батеријску) лампу! Стаза није обележена и кретаћемо се строго по правилима колоне. Дакле, код треће Вратњанске прерасти се понови сакупљамо сви и заједно полазимо стазом ка логору.

Повратак у логор, ватрица и дружење…

 На превису... наш логор на Вратни

Субота 21. јули: Рајска прераст на Замни, археометалуршки локалитет на Рудној Глави, Ваља Прераст и Рајкова пећина

Након  спремања шатора и  до 8.00 h полазимо ка селу Плавна. Ходамо дуж Медвеђе реке до Рајске прерасти на Замни за шта ће нам бити потребно не мање од 2 сата. Пут до ње је врло живописан, а сама прераст сложене грађе и као таква се издваја од осталих. Посебна је и по веровању да младим паровима, без деце доноси плодност, због чега је и врло посећивана, као обредно место. Наша запажања су да су за то „криве“ морфолошке црте саме прерасти, приказане слици. Мештани такође верују да под сводовима Рајске прерасти већ стотинама година живи Добри дух који види судбину свакога ко му дође и помаже му. Aли не онако како се то малом човековом разуму учини да је најбоље, већ на начин којим се заиста може учинити дугорочни бољитак у животу.

...до ушћа у Замну прераст на Замни сводови Рајске прерасти

Пут настављамо ка Мајданпеку крај места где су остаци некада велике куле Милоша Обилића,  до праисторијског археолокалитета Окно, изнад Рудне главе., са кустосом Музеја у Мајданпеку Бором Крчмаревићем, кога знамо са свих претходних акција када смо вам показивали прерасти. Јер, господин Крчмаревић је археометалург, а Окно је место где је човечанство из неолита искорачило у доба метала!

Након Рудне Главе, пут настављамо до монументалне прерасти Шупља стена, односно Ваља Прераст, како је мештани зову од давнина. Ваља Прераст је највећа од свих наших прерасти  – ЕТУАЛ источне Србије! По односу димензија, ово је најизразитији природни камени мост у нас. Висина његовог спољашњег лука износи 42 m, а прићићемо му у време кад сунце зарумени пред сутон, јер тада његови румени зраци обливају унутрашњост лука, што изгледа фасцинантно.

Ваља Прераст ...или Шупља стена ETOIL! :-)

После тога одлазимо ка легендарној Рајковој пећини, надалеко чувене лепоте. Од како сам је у својој ТВ емисији „Оаза“ 2001. године описала као дворац ледене краљице, због искричавог белог калцита који краси њен накит, тај опис можете наћи у готово свим материјалима и причама о Рајковој пећини. Али, да би се та лепота ухватила објективом, потребан је озбиљан фото апарат и умешност фотографа.  На ливади, крај Рајкове пећине биће нам и коначиште. Подижемо наше село, и одлазимо у обилазак пећине. У логору нас чека вечера под звездама… Како описати ноћ крај Рајкове пећине у неколико речи? Густа ноћ, милион звезда и свици. Додајмо томе пуцкетање ватре и можда (ако будемо имали среће) далеки зов вукова…

 Kod Rajka вечерица

Недеља 22. јули: прерасти Самар и Касоње; повратак за Београд

После тога, пакујемо шаторе и настављамо пут ка Борском језеру и одатле десно ка прерасти Самар (сат и по вожње). У Самарклисури речице Пераст је некада постојао велики пећински систем дуг 1800 m, од кога је данас остала ова прераст и остаци два бочна пећинска канала, која ћемо видети на путу до ње (зато треба понети батеријску лампу!).

Преостаје нам још Касоње – најмања прераст у клисури Осаничке реке (сат и по хода). Улаз у клисуру Осанице краси мало вештачко језеро, које уме бити сјајно освежење у летњој врелини. И ако са најнижом таваницом, Касоње осваја доста симпатија и када сам први пут показивала прерасти, она се допала највећем броју учесника. Томе у многоме доприноси изузетно лепа орнаментика клисуре и застор од бршљена на њеном улазном луку.

Након посете Осаници, настављамо ка Горњачкој клисури, где ћемо уприличити предах у Рајковом ресторану крај рибњака (фотографија, доле десно), у самој клисури Млаве. Биће то прилика да бар мало сложимо утиске пре повратка кући.поетска орнаментика Осаничке клисуре

Пешачке трасе су, као што видите кратке, па нема потребе наводити висинске разлике и растојања. Ово je акција у којој заиста свако може учествовати, јер акценат није на кондицији, већ сапознаји и авантуристичком духу. Јер, кажу да све што прође испод прерасти, мења својства, вода добија снажно лустративно магијско дејство, душе иду директно у рај…

ОПРЕМА: гојзерице, опциона обућа за воду, мали ранац са приручним стварима (вода, храна за успут, пресвлака, купаћи костим, пешкир), велики ранац (или путна торба) за ствари потребне за логор (шатор, врећа, подлошка, батеријска лампа, хигијенски прибор, порција/посуда и прибор за јело); заштита од ветра, сунца и евентуалних летњих падавина.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

3.600 динара

3.500 динара за чланове Клуба са плаћеном чланарином

Котизација обухвата: превоз, организационе трошкове и све описане обиласке укључујући и улазнице за посету Рајковој пећини.

Котизација не обухвата храну и индивидуалне трошкове.

НАПОМЕНА:  Ова акција има научно-популаран, едукативан и истраживачки карактер. Спаваћемо у шаторима, али је битно да их не носимо док пешачимо. Они ће бити у пртљажнику, вадимо их само за логоровање. Из тог разлога, ствари које су потребне за дневне активности спакујте у мали ранац (вода, храна, батеријска лампа…), а све оно што је за бивак у велики ранац, или путну торбу, јер то нећемо носити са собом. Акција има и свој печат! 🙂

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“). Рок за пријављивање је до краја јуна, због резервација за смештај возача.

Акцију реализује КАУП тим

gordana@serbianoutdoor.com

065 377 14 74

Свет магије, митова и легенди, граница између живих и мртвих, скривена блага хајдучких харамбаша, добре и зле виле и влве, праисторијски рудник, део су ове приче, баш као што ће бити и наше вечери уз ватру под звездама. Јер представљање прерасти – природних камених мостова не своди се само на њихово показивање, већ су путеви од једне до друге исткани од свега набројаног. Пут до и између њих је експедиција кроз време. Сазнајући за њих, откривате један нови свет, јер ова филигрантска дела мајке природе, својом појавом вековима распаљују људску машту, везујући за себе снажна веровања, посебне обичаје и магијске ритуале.

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

СТАРА ПЛАНИНА – Копренски водопад

Стара планина је, не само у географском смислу, јединствен сплет природних лепота, изузетних вредности и нарочитих амбијенталних особености; то је један свет који се сваком поштоваоцу природе уреже у сећање за сва времена. Зато смо пре четири године одлучили да вас из лета у лето упознајемо са овом, по свему изузетном планином. За упознавање смо одабрали долину Дојкиначке реке – чувено Арбиње и Три чуке, да бисмо се прошлог лета завлачили у њене мање познате, али ништа мање лепе и занимљиве кутке. Овог лета повешћемо вас до врха Копрен, на најлепши и најкуриозитетнији начин: дуж Копренских водопада!

фото Саша Ранчић фото: Саша Ранчић

Копренски водопад је грандиозна појава, настала обрушавањем изворишних кракова Јеловичке реке са Копренског платоа. Пре него стигну у долину Јеловице, ове бистре воде, током Дабиџиног потока преваљују 3,5 km падајући са 1880 на 1180 m надморске висине. На тих 700 m висинске разлике простире се импресиван планински водоток, који на два потеза формира серију водопада, тзв. Доњи и Горњи Копренски водопад.

фото: Горан Радоњић (freebiking.org)

Стрелица показује на две особе које седе, колико да се дочара величина водопада

Оно што ћете видети, не може стати у један кадар, макар био и панорамски; Копренски водопад је највећи и на највећој висини у Србији! Он је циљ ове акције и било би бесмислено описивати га, јер шта год да се каже, мало је спрам оног што ћете на крају видети. Оно на шта морате рачунати је да је успон на Копрен кондиционо захтеван! Траса је дуга и њено савлађивање напорно, тако да одлуку о успону морате донети одговорно.

Петак, 13. јули:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“), тачно у 16 h, како бисмо до 23 h стигли до села Дојкинци. Пут је дуг, наравно имаћемо успутну паузу. Смештамо се у Дојкинцима, у домаћој радиности. Собе су вишекреветне са купатилима. За сутрашњи подухват потребан нам је цео дан, због чега смо и кренули дан пре.

 Јеловичко врело Врело

Субота, 14. јули:

Устајемо рано и у 6.00 h и полазимо ка селу Јеловица до Широке Луке, пролазећи при том ушће Дојкиначе реке и Јеловице (Јеловичко врело). Од Широке Луке, која је полазна тачка за успон, од врха Копрен (1963 m) нас дели 9 km са успоном од 990 m! Скрећемо пажњу да је овај успон врло захтеван и изискује одличну кондицију. Крећемо се по неприступачном, тешко проходном терену, нарочито у нижем делу, док не изађемо из шумског појаса. Кликом на фотографију испод, можете видети како изгледа успон:

Од раскрснице код Широке Луке, наша стаза прелази у уску шумску и даље прати виртуозан речни ток, где слапове смењују водопади високи неколико метара, а стаза је теже уочљива. Изласком из шуме, терен постаје стеновитији, а ми настављамо пратећи Дабиџин поток на ком су два доња Копренска водопада 10-15 m висине. Терен је све стрмији и захтевнији, а у последња 4 km савлађујемо половину свеукупне висинске разлике, што ће кретање учинити споријим. Високо, углављен у стрме стене, лево од врха Копрен налазе се каскаде јединственог Копренског водопада – највећег у Србији (висок 103 m) и на највећој надморској висини (1.820 m).

 фото: Александар Матин

На подручју око водопада не постоје стазе и крећемо се кроз клеку, стрмо према врху. Успон при крају постаје блажи и на крају се завршава на пашњачкој заравни, поред граничне линије са Бугарском, обележеној белим граничним стубовима. Иначе, Копрен је и значајано станиште ретких биљака месождерки, росуље (Drosera rotundifolia) и врста из рода Pinguicula.

врх Копрен поглед на Три Чуке са Копрена

Након предаха, спуштамо се са врха Копрен, пролазећи убрзо извор Шошине Вуније, реке са којом Дабиџин поток ствара Јеловицу. Спуштамо се даље према Стражној чуки и Понору, и коначно у Дојкинце на вечеру и заслужено освежење. Описана траса води претежно преко голети, тј. без хладовине. Терен је делом стрм, делом врло неприступачан, обрастао клеком, а вегетација је у ово доба је најбујнија.

 Отвор

Понор, представља крашку депресију без површинског отицања воде и посебно је атрактивна тачка на овој траси. Дужа страна ове депресије простире се правцем северозапад-југоисток. Богата је изворима који се јављају на њеним ободима. Ови извори су велике издашности, са температуром воде од 5-8° C. Гледано из ваздуха, ареал Понора наликује џиновском, природном левку на висини од око 1.500 m надморске висине, елипсоидне површине, спољашњег пречника до 2 km и унутрашњег 1 km, који у свој отвор прима површинске воде. Такав природан водозахват сам по себи је геоморфолошки феномен какав приличи Старој планини и један је од њених знамења.

Унутра су слапови!  Обавезно понети батеријску лампу

Наравно да се може ући (батеријска лампа се увек носи), шта више – то не треба пропустити, јер су на самом улазу, под каменим сводом слапови. На слици горе их нема, јер је снимљено једног изузетно сувог лета, а иначе, изгледа ОВАКО.

ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ: ова траса је дуга 24 km са успоном од 990 m (и спустом од 1.100 m до Дојкинаца) и за њено савлађивање је неопходна одлична физичка кондиција. Озбиљан успон захтева одлучан темпо, без дугих пауза, како бисмо се у село вратили за дана! Молимо све заинтересоване да ово не губе из вида. ОВДЕ можете погледати приказ трасе на топо карти.

Подсећамо и на присутност клеке, која овде често обраста путеве и отежава кретање, али оне су карактеристика Старе планине, због чега се каже да ко није напунио панталоне клеком, тај није ни био на Старој!  Она ће нарочито бити присутна при успону и то у оном делу око водопада.

Недеља, 15. јули:

Дан после јаке акције има опуштајући садржај. Устајемо опет рано и спакованих ствари у 7.30 h напуштамо село Врело и одвозимо се према Пироту, ка реци Градашници, тачније у њену предивну клисуру, где ћемо провести У клисури Градашницевећи део дана у опуштеној шетњи и купању у реци. Купати се може и у Даг бањици са термалном водом, која извире у самој реци. Клисура је врло атрактивна како због предивног природног амбијента са живописним речним током са безброј слапова и базенчића идеалних за брчкање. А ту су и термални извори, због чега је вода пријатна за купање већим делом године. Ова траса није ни, дуга ни захтевна.

У поподневним сатима крећемо према Сврљигу и успут ћемо обићи водопад Бигар. Он се налази на само 5 km од села Кална, на око 450 m надморске висине. Вода се прелива преко водопад Бигар35 m високе бигрене стене, по којој је и добио име. Узводно од водопада налази својеврсна природна атракција – више мањих водопада у кориту реке и три језерца  бистре воде.

Ручак и освежење у Сврљигу у чувеном ресторану „Камионџије“. У 17.30 h полазимо за Београд, где стижемо до 23.00 h, уз једну успутну паузу.

Приликом конципирања акција  за циклус „Њено величанство – Стара планина“  водили смо се циљем да вам покажемо што више локација Старе планине, али и да при том буде приступачна што ширем спектру пешака. Сваке године смо мењали чаробне речне долине и врхове на које се пењемо. Али, Стара је дословно неисцрпна, још увек мало позната, тако да нам предстоји још много траса за године што следе.

ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац, штапови за пешачење, чеона лампа, одећа прилагођена времененским условима, купаћи костим, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина, пресвлака, храна из ранца.Хит фотка са наше прве Старопланинске акције! (Немања и Милена на Три чуке)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

4.000 дин

3.900 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Због квалитета приступног пута, формирање веће групе није могуће, тако да путујемо искључиво комбијем и број учесника је ограничен на 18.

Котизација обухвата: превоз и трошкове организације.

Смештај у вишекреветним собама, цена по ноћи је 640 динара.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“). Приликом пријаве учешћа обавезно се измирује аконтација у износу од 2.000 дин.

Акцију реализују:

 Новица Радојичић      и       Стоја Богојевић

       nole@serbianoutdoor.com                 stoja@serbianoutdoor.com

      061 170 29 55

  фото serbia.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ВИСОКЕ ТАТРЕ – моћ природних лепота, еруптивне снаге, у пуном изражају!

 Татре су планински венац на граници Словачке и Пољске и представљају највиши део Карпата. Највећи део и  највиши врхови овог венца налазе се у Словачкој  међу којима је и највиши, Герлахов врх (Gerlachovský štít) са својих 2.655 m надморске висине. Долина реке Вах дели Татре на Високе и Ниске. Иначе, са преко 24 врха виших од 2.500 m надморске висине, оне су једини алпски предео у целом Kарпатском масиву, дугом 1200 km.Када се има жеља да се такав један простор доживи, намеће се сложена дилема – одакле почети и како их најбоље представити? Због свега наведеног биће то део гранитне раскоши која почива на територији Словачке. Критеријуми за даље сужавање избора били су: амбијентална лепота, географски смисао и историјски значај. Сходно томе, извесно су то сами по себи:  Криван, Бистра Лавка и Копровски штит, јер су идеално распоређени на трасама између главних речних долина: Бели Вах, Белански, Фуркотски и Хинцов поток. Криван је национални симбол, док су остала три врха тек повод да се прођу изузетно лепе и популарне трасе са више ледничких језера.

   

Зашто не Герлах? Једноставно зато што то захтева специфичну техничку опремљеност и одређен степен знања стеченог на алипинстичким курсевима, а то је ван оквира деловања нашег Клуба. Тај врх је спортски изазов за обучене људе, а и такви, за овај успон морају имати тамошњег специјализованог водича. За нас, Високе Татре пружају више него довољно изазова за које нам није потребно више од руку и ногу, да бисмо у њима уживали у потпуности.

Пошто сте већином нестрпљиви, дајемо на почетку табеларни приказ плана. Све после тога биће подробнији опис садржаја прoграма. Инсистирамо да га прочитате, ако сте заинтересовани. Ми од учесника очекујемо да је упознат са програмом, а Високе Татре да има одличну кондицију! Група је формирана и даље пријављивање биће могуће једино путем замена, ако одустане неко од учесника.

четвртак, 5. јули Полазак из Београда у 6 h, преко Хоргоша, посета Будимпешти (2 сата).  Пауза у Банској Бистрици (1 сат). Долазак у Штрбу и смештај. Трајање вожње 9 сати + два гранична прелаза.
петак, 6. јули Успон на Криван. Најјача тура! На врх полазимо од Три Студнички, а спуштамо на Јамске плесо. Повратак у вилу.
субота, 7. јули Успон на Фуркотски штит: Млинићка долина (водопад Скок и Capie pleso), Бистра Лавка, Фуркотски и Храби врх, Фуркотска долина (Горње и Доње Валенбергово језеро). Поподне крај Штрбског језера.
недеља, 8. јули Успон на Копровски штит Менгусовском долином, од Попрадског до Великог Хинцовог језера и даље до Копровског врха.  Ноћно путовање до Београда. Трајање вожње 9 сати + два гранична прелаза. Долазак у раним јутарњим часовима.

Четвртак, 5. јули:Будимпешта - Ланчани мост

ПОЛАЗАК тачно у 6:00 h са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125. Дођите 10-ак минута раније како не бисмо каснили у поласку. До Хоргоша нас дели 2 h 15 min вожње, а до Будимпеште још сат и по и ту ћемо имати двочасовну паузу, за посету граду. Уколико задржавање на граничном прелазу са Мађарском пређе оквире процењеног, посете Будимпешти неће бити.

Банска БистрицаOд Пеште до границе са Словачком дели нас сат и по вожње. По уласку у Словачку, за сат и по стижемо у идиличан градић Банска Бистрица, где ћемо се задржати сат времена.

Пут настављамо преко НП Ниске Татре, право до виле „Боба“, где ћемо бити смештени током боравка у Словачкој. Дотле нам треба такође сат и по вожње. Вила Боба је комфорна и пружа пуну удобност. На располагању су нам две собе 2+2 (један дупли лежај + два кауча), две собе 4+1 (један дупли лежај + тросед + кауч), једна соба 3+1 (1 дупли лежај + 1 лежај + 1 кауч) и једна соба 4+0 (1 дупли лежај + два соло лежаја). Све собе имају купатило, тоалет и TV, а располажемо и са опремљеном кухињом где можемо сами спремати своје оброке.

Вила "Боба" Вила "Боба" Вила "Боба"

Из ове долине пред нама се уздижу величанствене Високе Татре – први европски прекогранични национални парк основан 1948. године у Словачкој (Tatranský národný park), а 1954. и у Пољској (Tatrzański Park Narodowy). Оба парка су 1993. уврштена у UNESCO-ву листу резервата биосфера (MAБ подручја, скраћено од „Man and Biosphere“). Поред амбијенталних карактеристика, које „пију из очију“ и врхова који изазивају страхопоштовање, ту су и многе ретке и ендемске биљне и животињске врсте.

Неће бити лако, али бићемо поносни када се будемо враћали! Зато, лепо спавајмо, пут је био дуг, а сутра нас чека солидан напор. Препорука је да на починак увек идемо раније, јер за планиране дневне активности са оваквим степеном тежине, морамо бити одморни!

 

Петак, 6. јули:

У Словачкој кажу да ко се није попео на Криван, тај није Словак! А обзиром да је данашња мисија кондиционо најзахтевнија у 8:00 h крећемо ка полазној тачки успона до које стижемо за пола сата вожње. Успон почињемо од Три Студнички (Tri studničky  Три бунара на словачком) обележеном шумском стазом поред Партизанског бункера и даље ка врху од кога нас дели 5,7 km са чак 1.280 m успона!

Криван (2494,7 m) је  национални симбол Словачке. Зову га и словачки Матерхорн, представља симбол слободе и независности – понос Словачке, а налази се и на Словачком евру. То је најзападнији врх Татри и целог масива Карпата, са кога се пружа величанствен поглед на добоке усеке, провалије и велика горска језера у наставку планинског ланца ка истоку. На основу визуелног процене, Криван се такмичио за статус највишег врха Високих Татри са Ломничким врхом, који доминира погледом са истока, све до 1793. када се шкотски лекар Роберт Таунсон попео на оба врха и дао њихове релативне надморске висине. Међутим, пошто се подиже са дна Копровске долине, Криван има највећу висину од своје базе у читавим Татрама, тако да ћете и данас чути да је он највиши, али се то не заснива на мерењима, већ визуелној импресији.

У својој књизи путовања, објављеној 1693. године, Daniel Georg Speer, наводи легенду  која објашњава како је Криван добио свој облик. Луцифер летео је преко Татра и носио неке људе у пакао. Међутим, дотакавши стопалом Криван, врх се накривио а Ђаво изгуби равнотежу, испустивши грешнике који тако населише округ Липтов. Записи рудара о Кривану датирају из прве половине  XV века. Њихово присуство се повећало током златне грознице у  XVI веку и претпоставља се да су неки од рудара стигли до врха, обзиром да су остаци њихових барака опстали под Прехиба гребеном на висини од око 2.000 m до данашњих дана, а највише, давно напуштено окно, налази се на само 60 m под врхом. Комерцијална експлоатација скромних наслага злата откривених у Кривану показала се једва одрживом и напуштена је у XVIII веку.

Доктор Таунсон је пружио доказе да је Криван био повремено планинарско одредиште већ у другој половини XVIII века. Његов водич из Важеца био је на врху неколико пута раније, а Таунсон га је видео како сакупља мале кованице испод камена на врху, где су их планинари остављали за срећу. Званично, први човек чији је успон на Криван забележен је лутерански пастор Андреас Јонас Цирбес, 4. августа 1773. године.

На YouTube постоји безброј снимака са успона на Криван (претражите под називом Výstup na Kriváň), што веома олакшава представу о томе шта нас чека. Од свега планираног за овај пут, ово је најзахтевнија траса! У нижим партијама (на почетку и на крају) ходамо уређеном шумском стазом по претежно земљаном терену. Са висином, превагнуће каменита подлога. На стени се крећемо полако и пажљиво, без дужих пауза, осим на самом врху.

Са врха се пружају фасцинирајући видици на лепоту суровости ових моћних планина, чему умногоме доприноси и призор неприступачних Терианских језера. Обзиром на свој положај, Криван даје идеалну позицију за панорамски поглед на венац високих Татри. Кад се то види, заиста се не жале уложени напори!

Са врха се спуштамо према Јамском језеру (Jamske pleso), до излетничке колибе на магистрали, где нас чека комби, а то значи 1.210 m спуста дуж 7,5 km стазе! Након освежења, враћамо се удобности наше виле до које стижемо за 15 минута вожње. Једно је сигурно: одлично ћемо спавати! 🙂

 Доње Терианско језеро, усађено у цирку 

Субота, 7. јули:

Данашња траса је изузетно атрактивна и спада међу најпопуларније међу планинарима који походе Татре: пролазак Млинићке и Фуркотске долине, четири језера, један водопад и два врха! У 8:30 h полазимо ка Штрбском језеру (Štrbske Pleso) и од чате Солишко (крај жичаре) улазимо у Млинићку долину. Стаза прати Млинићки поток који извире на 1.800 m надморске висине. Пролазимо и предиван водопад Скок на 1.740 m надморске висине и настављамо даље до језера Капи (Capie pleso на 2.080 m надморске висине), где почињемо успон уз кулоар до Бистре Лавке (Bystrá Lávka, 2300 m) на седло (Bystré sedlo) са којег се даље пењемо на Фуркотски (2.403 m) и Храби (2.428 m) врх.

На неким деловима ове стазе се сусрећемо са челичним ланцима за које се придржавамо – понесите рукавице како бисте избегли жуљеве! Фуркотски врх је на 260 m, а Храби на 500 m од Седла. Ко не жели до њих, спушта се у Фуркотску долину и чека остатак групе крај Горњег Валенберговог језера. Када се спусте сви, настављамо низ предивну долину ка Доњем Валенберговом језеру и даље, све до места када се стаза сасвим приближава Фуркотском потоку. Ту се одвајамо лево и пењемо (130 m) до колибе под Предњим Солишким врхом одакле се жичаром спуштамо до Штрбског језера где проводимо остатак поподнева.

 Capie pleso Водопад "Скок" Горње Валенбергово језеро

Недеља, 8. јули:

Дан пред повратак је испуњен успоном на Копровски врх (Kôprovský štít, 2.367 m) предивном трасом дуж Менгусовске долине до Великог Хинцовог језера. Она је за нијансу краћа од претходних, због чега смо је и распоредили пред пут, мада на оваквим теренима дужина трасе није показатељ тежине и времена које захтева за савлађивање.

Попрадско језера Попрадско језеро Копровски врх

Ујутро се поздрављамо са нашим домаћинима, напуштамо вилу у 8:30 h, са стварима и одвозимо се до Попрадског језера (Popradské Pleso), одакле почиње стаза. Попрадско језеро је заиста бајковит призор, дивне четинарске шуме око тиркизно зеленог планинског језера, а изнад њега горостасни врхови…  Стаза уз Менгусовску долину прати Хинцов поток и пролази између Малог и Великог Хинцовог језера (Hincove plesá).

Са те стазе се иначе одваја и она која води на врх Риси (Rysy, 2.503 m), али тамо ћемо из Пољске, наредне године. Иначе, Велико Хинцово језеро је највеће у Словачком делу Високих Татри. Одатле, десно се одваја стаза за Менгусовско седло, а ми ћемо лево на Копровски врх.

Овај снимак ће вам одлично дочарати трасу, која се, и ако је краћа од претходне две, никако не сме подценити, јер нам до врха треба добра 4 сата, а враћамо се истом стазом. Сам врх ће тај труд наградити предивним видицима. Махаћемо Рисију за следећу годину и кренути назад надахнути Татранском магијом… На пут полазимо до 18 h.

Небеско огледалце (Велико Хинцово језеро) Велико Хинцово језеро Велико Хинцово језеро

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: обзиром да се ради о високогорству, нема компромиса око опреме, ходамо у гојзерицама, а облачимо се слојевито, рачунајући на чињеницу да са висином пада температура. Капу и рукавице понети обавезно! Даље, потребни су штапови, мали ранац са водом и храном током успона. Такође, обавезно се треба заштитити од сунца, јер се лако и брзо изгори без заштите. Рукавице такође немојте заборавити; осим што су саставни део обавезне опреме у високогорству, биће важне и због придржавања за ланце!

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

130 € + 1.500 дин

Због карактера акције и природе терена, број учесника је ограничен на 18.

ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ:

  1. Описане трасе нису за почетнике. Учесници морају имати одличну физичку кондицију и високогорско искуство.
  2. У овој акцији не могу учествовати они који никада раније нису ишли са КАУП-ом и чије нам искуство и способност на сличним акцијама није познато.
  3. Учесници морају бити осигурани. Осигурање није уобичајено, путно и здравствено, већ обухвата ризичне околности високих планина. Уколико учесник већ поседује сопствено осигурање, то мора дати на увид, а котизација му се умањује за 600 дин.
  4. Све време, од поласка до повратка смо у истој временској зони.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Пријава учешћа подразумева достављање свих неопходних података (име, презиме, број пасоша и јмбг због полисе, контакт телефон и е-адреса) и измиривање аконтације. Подаци се достављају искључиво путем мејла, ради боље прегледности. На тај начин ће ваше пријаве бити уредно евидентиране. По Правилнику, у случају одустајања, новац се враћа искључиво ако се обезбеди замена (од стране учесника, или Клуба ако постоји листа чекања). За сада на слободно место чека двоје прекобројних.

      Акцију реализују:

Гордана Атанасијевић       и       Ненад Царевић

             065 377 14 74                   064 684 01 37

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

ВРШАЧКЕ ПЛАНИНЕ – БЕЛОЦРКВАНСКА ЈЕЗЕРА

Лепи видиковци и положај, учинили су их омиљеним излетничким местом.  Ту је и Вршачка кула симбол града, а поред  ње писта за параглајдеристе.  Али, оно чиме овај део Баната највише привлачи током врелих летњих месеци су БЕЛОЦРКВАНСКА ЈЕЗЕРА –као  идеално освежење после пешачења!  

 језеро Врачев гај, где идемо

Назив Вршац је словенског порекла. Први пут се спомиње у документима из 1439. , али и раније као Подвршац, или Подвршан, у значењу насеља под врхом. Тај лепи „карпатски паж“ у Банату – Вршачке планине, чувено је виногорје, а због својих јединствених природних вредности  и пејсажне лепоте, заштићене су као Парк природе и као предео изузетних одлика.

ПОЛАЗАК:  у 7.00 h са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125. Возило напуштамо у Вршцу, где пре почетка пешачења правимо паузу за кафу у предивном амбијенту баште ресторана који се налази у једном од најстаријих паркова у Србији .

 Вршачка кула planine-mapa

Пешачење почињемо на стази ка Вршачкој кули (399 m), после чега се спуштамо до видиковца Обла стена након чега се крећемо делом уређене „Стазе здравља“. Након затвореног мањег круга наше вршачке осмице, преко Турске главе и демо до одмаралишта „Црвени крст“ где правимо паузу како би смо обновили залихе воде. Настављамо  макадамским путем а затим кратким оштрим успоном до Ђаковог врха 449 m до од кога се спуштамо, шумском стазом до викенд насеља Широко било где правимо дужу паузу у башти истоименог планинарског дома где се можемо освежити.

    

Након одмора, враћамо се до полазне тачке подно Вршачке куле. Стаза је лака, кружна, дужине око 12 km и занемарљиве висинске разлике погодна за почетнике

  

Након завршеног пешачког дела акције следи уживанција и опуштање на једном од белоцркванских језера. Вожња до Беле Цркве траје нешто мање од сат времена.

На 5 km од Беле Цркве је насеље Врачев Гај , чије име објашњава легенда по којој је у околини насеља постојао гај чији је власник био врач. Али је много познатије по језеру које носи његово име, а где ћемо провести други део дана . Плажа нам је на располагању до поласка за Београд, што значи готово три часа. Белоцркванска језера па и Врачевгајско језеро настала су  копањем шљунка из дна Панонског мора. Шљунковита подлога и пешчане обале водама језера дају прозирно зелену боју.

 

На језеру ради неколико ресторана где се може окрепити и понешто појести.

16973005205210cd14e49a5046804117_orig Vracev_Gaj_lake_place_to_relax 

Повратак за Београд преко Ковина и Панчева, стижемо до 22.00 h.

 

ОПРЕМА:  мали ранац са водом и храном, гојзерице (могу и патике), заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, све што вам треба за плажу и наравно пресвлака.

ИЗНОС КОТИЗАЦУЈЕ:

1.400 дин

1.300 дин за чланове Клуба са плаћеном чланарином за 2018. годину

за 40 и више пријава, цена се умањује за 200 дин

ПРИЈАВЕ и ИНФОРМАЦИЈЕ  средом у 20 h на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“) односно код реализатора акције.

Акцију реализује Александар Радовановић

063 555 966  

aca@serbianoutdoor.com  

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.