Архива за pećina

У царству господара неба: меандри Увца и слапови Сопотнице

Овог викенда вас водимо у најлепше пределе Западне Србије, тамо где господари по земљи не ходају. Са тих висина и распоном својих крила од скоро 3 метра, краљевским летом, то потврђују и поручују да је ово прелепо место првенствено њихов дом. Посматрачу преостаје само да му се диви.

Али то није све…

Недалеко је Сопотница, малена река за коју кажу да не тече, него пада. На потезу од тек неколико стотина метара, она се се обрушава низ 20 m високе стене, чинећи на далеко чувене водопаде, нанизане у неколико каскада, што је један од најпознатијих призора природних лепота наше земље. Управо у ово време, када су воде набујале, водопад је најраскошнији, а хук воде  најснажнији; он вам купа и испуњава душу, чиме као да у неповрат односи наше бриге и напетост накупљених током свакодневнице. Призори које ћете видети остаће вам трајно у сећању и држати данима у добром расположењу. Биће то два дана за незаборав, потпуно одвајање од света који нас окружује, пун исконске лепоте, снажних утисака и лепог дружења.

фото: Исаиловић

Субота, 13.април:

ПОЛАЗАК:   У 6:00 h са паркинга крај просторија нашег клуба (Устаничка 125 ц). Путујемо ка Пријепољу и Спотници, а како је пут дуг, уприличићемо паузу на Златобору за доручак и освежење.

У Сопотницу стижемо после подне, смештамо се у два приватна објекта  домаће радиности  (двокреветне и трокреветне собе, са заједничким купатилом) и одмах припремамо за пешачење до слапова Сопотнице. Својом јединственом лепотом они остављају снажан утисак на посматрача, а њихов хук преноси причу о овом маленом селу надалеко. Не остаје нам ништа друго него да се препустимо и опустимо пред несвакидашњом  лепотом, ремек делом природе, све до повечерја. Потом се враћамо код домаћина на вечеру,  дружење и конак.

Легенда каже да су се први становници доселили у село Сопотницу са безводне Пештери, али је врело покрај кога су се населили пресушило. Разочарани због лоше судбине која их прати, придошлице реше да иду даље у потрази за водом. Ноћ пред сеобу, јави им се неки чудан глас испод Јадовника и упита их: ,, Бирајте људи, шта да вам поклоним, воду или срећу“? Сељаци из свег гласа повикаше: ,, Воду, воду нам даруј, а срећу ћемо ако Бог да, сами стварати.“ И тако вода потече на све стране.

Сопотница је малено село на падинама планине Јадовник између река Милешевке и Лима крај Пријепоља, до кога се се стиже макадамским путем који води кроз густе букове и храстове шуме. Сам назив Сопотница означава воду која сопоће, хучи. И ко зна да ли бисмо икада чули за то село да није серије величанствених водопада које баш ту твори река Сопотница на свом путу до Лима. Они уживају посебан степен заштите, као споменик природе „Слапови Сопотнице“. До њих се стиже пешице, каменитим путем. Слапови, старе воденице и ваљавице, као и околина, чине јединствен природни амбијент, због чега је ово један од најзначајнијих споменика природе Србије, добро познат свим љубитељима природних лепота.

Споменик природе обухвата извориште површинског тока реке Сопотнице са више сталних и повремених карстних врела и извора који формирају токове. Оно што карактерише реку Сопотницу јесте велика висинска разлика између ушћа на 465 м.н.в. и највишег извора на 1.150 м.н.в. Морфо-хидролошке вредности представљају четири крашка врела, више извора и седам бигрених тераса преко којих отичу врелски водотоци градећи живописне водопаде и слапове.

Бигар је настао од изворских сегмената око горњег тока реке Сопотнице и простире се од највиших врела испод кречњачког одсека Подстијења на 1.120 м.н.в., па све до последњег водопада на 850 м.н.в. Ово је бигар са највећим висинским растојањем у Србији од 270 m. Акумулиране наслаге бигра чини седам нивоа заравњаних лепезастих каскада, различитих димензија и изражености. Основну вредност чине бројни водопади на ивицама бигрених тераса. Најатрактивнији је „Велики водопад“, висок чак 20 m. Идиличном амбијенту доприносе олистале крошње, обиље маховине и зеленила као и саме стене. Након свега 3,5 km ова горска чаробница меша се са водама Лима.

Међутим, Сопотница има и друга знамења. Њену биосферу одликује и завидно висок степен диверзитета. Са растом посећености, развија се и туризам, па тако у селу постоји неколико домаћинстава који нуде смештај, а на уласку у заштићено подручје постоји планинарски дом. Подручје има многобројне обележене стазе, а за оне пасивније, ту су лепо уређена излетишта око воденица. Такође могу да уживају у богатој гастрономској понуди, домаћи сир, кајмак, пршута, мед, пита од хељде…

Краљевство белоглавог супа поседује егзотичан амбијент. Чаробни меандри Увца,  три језера (Сјеничко, Радоињско, Златарско), један од највећих пећинских ситема у Србији, белоглави суп као заштитни знак, те заносна природа, само су неки од адута овог бајковитог краја, који за поклонике природе представља место ходочашћа.

  

Недеља, 14. април:

Ујутру рано,  у 7:00 h полазимо ка Сјеници, до места, Крстац (око 1.000 м.н.в.), одакле ћемо се, лаганом узвишицом, преко предивних предела кретати у правцу видиковца и врха Молитва (1.247 м.н.в.), на планини Јавор. Успут ћемо уживати у величанственим призорима резервата. Овде се природа својски постарала да невероватним рељефом импресионира посетиоца. Чиста природа, проткана пашњацима, стеновитим литицама, реком која чудновато кривуда по чему је и названа Увац. Огроман и предивно исклесан кречњачки простор, узвишења прошарана белим стенам са којих супови, појединачно или у групама, попут почасне страже, мотре… Ако ово није Рај, онда је сигурно његово предворје. Ко није раније долазио схватиће зашто слике из овог дела Србије, најчешће се користе за промоцију наше лепе земље.

Меандри Увца, фото: Александар Вељковић

Након доласка на врх Молитва 1.247 м.н.в., спустићемо се до видиковаца Молитва и Бела Кања, након невероватних призора и прикупљања утисака, враћамо се истим путем ка нашем возилу. Дужина стазе износи 13 km са висинском разликом око 600 m. Ова стаза спада у лаке и погодна је за све узрасте, али не без иоле кондиције.

  

Ако буду временски услови то дозвољавали и сви се усагласимо можемо се возити чамцима (минимум 10 особа) по језеру и тако сагледати језеро и околне литице, из друге перспективе и обићи предивну Ледену пећину.

За Београд полазимо у 16.30 h. Предстоји нам око шест сати путовања, наравно са успутним паузама, а очекивано време доласка у Београд око 23 h.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

4.300 дин

Котизација обухвата:

Превоз, ноћење, организационе трошкове акције, улазницу у специјални резерват природе Увац.

Котизација не обухвата:

вожњу чамцима и посету Леденој пећини (1.150 дин доплата за вожњу чамцима), исхрану током акције

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или патике са јачим ђоном), штапови, мали ранац, батеријска (чеона) лампа, вода, храна за успут, одећа слојевита, у складу са временским приликама, добра  заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина. Подлошку за седење је добро имати из практичних разлога.

НАПОМЕНЕ:

  • Због ограниченог смештаја, број учесника је ограничен на па препоручујемо благовремено пријављивање.
  • Смештамо се у сеоским домаћинствима, без засебних купатила (неколико соба на једно купатило)
  • У домаћинсатвима се могу организовати оброци за 350 дин, или храна из ранца

ИНФОРМАЦИЈЕ и пријављивање на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“). Пријављивање подразумева измирење аконтације у износу од 3.000,оо динара.

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а

Кањон Пањице, Водена пећина и плаже Великог Рзава

Због великог интересовања, поново идемо на Пањицу!

Велики Рзав тече са јужних падина Муртенице, источном границом Златибора, северним делом Старог Влаха ка Ариљу, према коме ћемо се и ми упутити тога дана. Предивна река, згодна за љубитеље рафтинга, али и за хедонисте који би уживали на њеним плажама…(што нам је у плану!). За ову акцију увек влада велико интересовање, па је потребно на време да се пријавите, како бисте обезбедили учешће. Овде можете погледати репортажу са прошле акције!

 фото: Дуле Опачић фото: Дуле Опачић фото: Дуле Опачић

Водена пећина са водопадом у кањону реке Пањице представља најлепшу природну атракцију на подручју Ариља и сигурно заслужује да буде заштићено природно добро Србије. А доступна је и оним знатижељницима који немају нарочиту физичку кондицију. Стога је ово акција погодна за све узрасте и категорије љубитеља природе!

campanula secundiflora фото: Дуле Опачић фото: владимир Мијаиловић

У овој прелепој клисури, Јосиф Панчић је открио ендемску врсту биљке campanula secundiflora. Данас се претпоставља да их на овом локалитету нема више од сто примерака. Са мало пешачења, видећемо много тога лепог, па кренимо редом… 

фото: Дуле Опачић  фото: Дуле Опачић

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник) у 6.00 h. Окупљамо се 15-ак минута раније како бисмо кренули на време. Путујемо ка Ариљу, а пошто је пут дуг, успут правимо јутарњу кафе паузу, а потом настављамо ка селу Добраче 🙂

До пре 50 година то је било највеће насељено место у бившем Ариљском срезу са 2.142 становника,  док је у варошици Ариље тада било само 1.006 становника. Тужно је шфото: Дуле Опачићто их сада ту има свега 821.

Ту напуштамо аутобус и настављамо пешице кроз село, до задњих кућа одакле почињемо да пратимо реку Пањицу узводно њеним током и након 3 km пред нама ће се указати 10 метара висок водопад, који се разлива преко, маховином обрасле бигрене окапине! Стотинак метара изнад су плитки и пространи каскадни вирови златносмеђе боје, а десно је још већи отвор, којим се у пећину може ући до 70 метара

На 10-ак минута од водопада идемо дуж најлепшег тока речице, ка пећини из које извире Пањица. Улазимо у њу неких десетак метара, ради разгледања и сликања, не идемо дубље, јер нисмо опремњени за то, а ни обучени!

 фото: Дуле Опачић 

Од многих природних чуда, ариљски крај се истиче кањоном реке Пањице, који се простире у дужини од 5 километара између села Брекова и Добраче.  Јединствена по својим атрактивним водопадима, слаповима, бигреним коритима и каскадама…заиста рајски призори нетакнуте природе која плени лепотом.

Поред обиља зеленила, река прави атрактивне водопаде, слапове, бигрена корита и каскаде, због чега ово место многи сматрају за најлепшим у Србији. За Добрачу се скреће на пола пута између Ариља и Ивањице. У непосредној близини, стазом од Брекова до Шуљића је и велико извориште – Водена пећина. Бројне тајне тог природног феномена, рониоци и спелеолози тек треба да испитају. За сада је само претпоставка да је водена маса која излази из пећине, у ствари, понорница настала од више извора који пониру у зони Кукутнице и Округлице у Бјелуши. Од Добраче до Водене пећине, крећемо се кроз предиван крајолик, због чега није ретко да многи понављају учешће у овој акцији сваке године.

 фото: Дуле Опачић фото: Владимир Мијаиловић фото: Дуле Опачић

Постоји легенда о Хајдучкој пећини и Гробу Незнаног Хајдука, која казује да је то било последње уточиште једној хајдучкој дружини у бегу од турске потере. У близини су два гроба незнаних хајдука. Ти „гробови“ су природне творевине, али по легенди то су били последњи браниоци који су вероватно умрли од глади, а вила Равијојла је њихова тела спустила на тло и прекрила тим камењем…

По повратку до аутобуса, настављамо  до кристално чистог Рзава, и његових уређених плажа, где остајемо до поласка за Београд (око 18 h, да бисмо стигли у 21 h).

 

ОПРЕМА: мали ранац са водом и храном, гојзерице (могу и патике), обућа за воду (прелазимо пар пута реку), одећа прилагођена времену, батеријске лампе, заштита од сунца, купаћи, пешкир и пресвлака.фото: Вера Буквић

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.800 дин

1.700 дин за чланове Клуба са плаћеном чланарином

НАПОМЕНА: уколико буде мање од 40 пријављених, котизација се увећава за 200 динара.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

 

Акцију реализује Стоја Богојевић

061 170 29 55

stoja@serbianoutdoor.com

фото: Добрица Митровић фото: Дуле Опачић фото: Дуле Опачић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Гарван, Кунуна, слапови Белих извора и Ваља Прераст

Гарван, Кунуна, слапови Белог Изворца, Ваља Прераст…звучи познато? Вероватно из неких ранијих акција. Сада смо те драгоцене елементе сабрали у целовиту причу о једном посебном пределу у који се много ређе иде и поред драгоценог садржаја који га одликује. Током година иза нас, довде смо преваљивали огроман пут како бисмо само за један дан дотакли нешто огромно што не може стати у бљесак једне шетње, нарочито када се путује седам сати (у оба правца). И то једино зато што преовлађује мишљење да се много лакше организујемо за једнодневну акцију. Од пре две године почели смо без овог лошег компромиса да ирганизујемо акцију која обједињава две фантастичне стазе, које се настављају једна на другу, а између је Близна, као идеално коначиште, са својим изузетно гостољубивим домаћинима. 

Источно Хомоље је врло посебно и ако овој акцији посветите викенд, утисци се слажу на лицу места, без тензије због повратка истог дана. А ујуртро, када се птобудите и схватите да оно јуче није био само сан, следи још лепша траса, после чега ћете спознати његову праву слику, колико и лепоту слапова Белог Изворца, ширину хоризонта над Кунуном и моћ вечности којом вода обликује камен у најлепши природни споменик

Садржај ове акције састоји се од две трасе које смо раније изводили као засебне, али са превише сати вожње и премало сати да се обиђу све тачке од важности. А обе стазе се спајају својим завршним и почетним тачкама, тако да ништа није природније, него да се споје у незабораван викенд! Ево плана:

Субота, 2. јуни:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија Клуба у Устаничкој 125 (Koњарник), тачно у 6 h полазимо аутопутем до Пожаревца (молимо вас да дођете 10-ак минута раније како бисмо кренули на време), а потом преко Кучева у правцу Мајданпека, и даље преко Дебелог Луга и Влаола. Већ када се укажу силуте Малог и Великог Крша, напуштамо возило и полазимо на пешачење ка Гарвану и необично лепом венцу – Кунуни.

Дуги гребен Малог и Великог Крша су граница Хомоља. Ми се дакле крећемо његовим источним ободом, пратећи линију простирања Малог Крша, с југа ка северу, преко широких пропланака, идиличних засеока и фантастичних ливада. Пред нама је својеврстан фото сафари, обзиром на лепоту крајолика, а оно што се овде свима посебно допадало јесте динамика терена којим води траса: пропланци, смењују шуме, а ови опет стеновите одсеке. До краја нема насеља, осим неколико појата.

 

Што се тиче воде, пре Гарвана пролазимо поред лепог и здравог извора. А  после Кунуне, пролазимо још два (извор на имању бака Катице и једна чесма), тако да нећемо сигурно бити жедни, само је важно да обавезно пођемо са водом!

Под јасеном саборно место за наставак пешачења савршен мир извор 

После Гарвана продужавамо даље, на десно ка Кунуни – стеновитом балкону са погледом на Крш и Стол. Са Кунуне се погледом може ошвенкати пуних 360 степени! Плато за предах, ужину, медитацију… Једном речју, ово ће вам највероватније бити утисак дана. Предео под велом заборава у коме ничу сећања… Мада, нећемо претеривати са медитирањем, јер до Близне треба још добрано пешачити, Кунуна је тачно на пола трасе.

Поглед са врха Гарвана Кунуна

Кунуна на Влашком значи венац и има их више у источној Србији. До ове стижемо пролазећи разнолике пејсаже: ливада/шума/појата/шума/извор/…

на Кунуни на Кунуни 

По силаску са Кунуне, пролазимо стару појату са извором и једну чесму. Спуштајући се ниже наилазимо и на једну ћумурану, а на даље пут води кроз шуму, све до Близне, где се сакупљамо у ресторану „Балић“ код нашег старог пријатеља Чеде, на аутентичан влашки ручак, који годинама препоручујемо пријатељима. Сигурни смо да ћете пожелети ту да одморите некад, онако за своју душу и без групе.

Поглед на Борски Стол при спусту са Кунуне чесма Кунуна иза нас

Описана траса је дуга 18,5 km, са успоном од 450 m што није страшно када се не путује натраг истога дана. Доле десно је дат њен топо приказ:

епски пејсаж приказ трасе на карти

По доласку у Близну, чека нас традиционална влашка вечера у ресторану код Чеде Балића. Подижемо шаторе на његовој ливади, а учесници који су желели смештај у соби размештају се по кућама. Дан завршавамо на прави начин, јер не иде се толико далеко да би се истога дана бежало натраг, никако. Ево како смо једном ушли у село (незаборавна анегдота!). Ако кликнете на слику, водећете снимак!

 Једном овако уђосмо у Близну :-) 

У Близни нам Балићи спремили традиционалну влашку вечеру, кољаша се пуши, а травњак, крај Шашке реке попут тепиха, спреман за шаторе 🙂

ресторан "Балић" вечера 

Недеља, 3. јуни:

И док је јучерашњу шетњу красила динамика смене крајолика и дивни хоризонти, данашњу ће обојити импресија два споменика природе: касакадни слапови Белог Изворца и грациозан природни камени мост Ваља Прераст. Пешачење се протеже од једног до другог и износи 7 km уз свега 300 m успона и полазимо у 9:30 h, пошто доручкујемо, попијемо кафу и попакујемо шаторе.

Стаза прати Бели Изворац узводно и врло брзо се  сусрећемо са његовим бигреним каскадама, које дуж наредног километра постају све веће, ток све виртуознији, све до највишег. Ово је и главни разлог што је акција смештена у пролећно време, када су водотокови богатији водом.

0056_resize

Изнад великог водопада је клупа и пећина из које извире Бели Изворац – идеално место за предах, или боље рећи, да се напојимо свега око себе! А тек је почело… Ту се сакупљамо и настављамо даље.

одатле извире Бели Изворац  

Наша стаза овде скреће десно, преко мањег сипара на горе, према врху Стража (541 m), где су салаши, чесма и феноменалан видиковац! До њега, успу пролазимо и две мање пећине, крај саме стазе, а ко у њих буде хтео да завири, мораће да има чеону, батеријску лампу!

салаш изнад поглед на Дели Јован 

Ово је иначе највиша кота на траси, а када се нађемо ту, значи и да смо од прилике на пола пута. Пред нама је лакша половина трасе – спуст. Горње фотографије приказују видиковац и изглед трасе на карти. Одатле се, шумском стазом, лагано спуштамо до највише од свих прерасти источне Србије – Шупљој Стени, познатијој као Ваља Прераст. Висина њеног спољашњег лука је 42 m! Пролазимо испод њеног грандиозног свода, газећи речицу Прераст под њим и пратећи је низводно, стижемо до Шашке у коју се улива.

  

Одатле стаза убрзо постаје колски пут а крај Шашке нас чека комби, којим се одвозимо према Клокочевцу и даље ка Доњем Милановцу где ћемо уприличити паузу на Лепенском Виру. Ту ће бити на располагању посета Музеју, а ко буде желео може и да вечера.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са приручним стварима (вода, храна за успут, пресвлака), велики ранац (или путна торба) за ствари потребне за логор ако спавате у шатору (шатор, врећа, подлошка, батеријска лампа); заштита од ветра, сунца и евентуалних летњих падавина.

На овај начин, лепота природе стављена је у службу представљања садржаја предела, што је суштина његове посебности. Утисцима о лепоти крајолика, то ће дати смисао и тиме га учинити незаборавним. Јер, није необично заборавити где беше онај усамљени јасен и чијем смо хладу ужинали и посматрали Дели Јован, или онај леп шумски извор чија нам је вода тако лепо клизила низ жедно грло; али се не може ни са чим заменити како ток Шашке обогаћују пенушави слапови каскадних слапова Белог Изворца, или магијски ослобађајуће воде Ваља Прераст, и која нас узводно доводи до неолитског рудника. То се не заборавља.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

2.800 дин

2.700 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата: превоз, вечеру у суботу и организационе трошкове.

Котизација не обухвата смештај у собе домаће радиности.

НАПОМЕНА:  доручак и храну за успут, носимо сами. Ко буде желео, може доручковати и у ресторану „Балић“ у Близни. Ова акција начелно подразумева шаторски смештај. Учесници који буду желели да спавају у домаћој радиности, морају се о томе изјаснити приликом пријављивања, а обезбеђен смештај ће лично платити домаћину (цена смештаја са таксом је 1.100 дин).

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализују:

            Зоран Стејић            и             Дарко Цветковић

zokimen@serbianoutdoor.com                          darko@serbianoutdoor.com

     064 453 83 04                           066 613 39 35

Наш јасен Поглед под Јасеном сеже до Дунава!

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Још једном, на бис: У царству господара неба: меандри Увца и слапови Сопотнице

Група за ову акцију је попуњена за само три дана постојања на сајту. Предео јесте прелеп, али такав одзив ипак нисмо очекивали. Главу горе, ккако за доста вас није било места, одрганизовали смо репризу! 🙂

Овог викенда вас водимо у најлепше пределе Западне Србије, тамо где господари по земљи не ходају. Са тих висина и распоном својих крила од скоро 3 метра, краљевским летом, то потврђују и поручују да је ово прелепо место првенствено њихов дом. Посматрачу преостаје само да му се диви.

Али то није све…

Недалеко је Сопотница, малена река за коју кажу да не тече, него пада. На потезу од тек неколико стотина метара, она се се обрушава низ 20 m високе стене, чинећи на далеко чувене водопаде, нанизане у неколико каскада, што је један од најпознатијих призора природних лепота наше земље. Управо у ово време, када су воде набујале, водопад је најраскошнији, а хук воде  најснажнији; он вам купа и испуњава душу, чиме као да у неповрат односи наше бриге и напетост накупљених током свакодневнице. Призори које ћете видети остаће вам трајно у сећању и држати данима у добром расположењу. Биће то два дана за незаборав, потпуно одвајање од света који нас окружује, пун исконске лепоте, снажних утисака и лепог дружења.

фото: Исаиловић

Субота, 21.април:

ПОЛАЗАК:   У 6:00 h са паркинга крај просторија нашег клуба (Устаничка 125 ц). Путујемо ка Пријепољу и Спотници, а како је пут дуг, уприличићемо паузу на Златобору за доручак и освежење.

У Сопотницу стижемо после подне, смештамо се у два приватна објекта  домаће радиности  (двокреветне и трокреветне собе, са заједничким купатилом) и одмах припремамо за пешачење до слапова Сопотнице. Својом јединственом лепотом они остављају снажан утисак на посматрача, а њихов хук преноси причу о овом маленом селу надалеко. Не остаје нам ништа друго него да се препустимо и опустимо пред несвакидашњом  лепотом, ремек делом природе, све до повечерја. Потом се враћамо код домаћина на вечеру,  дружење и конак.

Легенда каже да су се први становници доселили у село Сопотницу са безводне Пештери, али је врело покрај кога су се населили пресушило. Разочарани због лоше судбине која их прати, придошлице реше да иду даље у потрази за водом. Ноћ пред сеобу, јави им се неки чудан глас испод Јадовника и упита их: ,, Бирајте људи, шта да вам поклоним, воду или срећу“? Сељаци из свег гласа повикаше: ,, Воду, воду нам даруј, а срећу ћемо ако Бог да, сами стварати.“ И тако вода потече на све стране.

Сопотница је малено село на падинама планине Јадовник између река Милешевке и Лима крај Пријепоља, до кога се се стиже макадамским путем који води кроз густе букове и храстове шуме. Сам назив Сопотница означава воду која сопоће, хучи. И ко зна да ли бисмо икада чули за то село да није серије величанствених водопада које баш ту твори река Сопотница на свом путу до Лима. Они уживају посебан степен заштите, као споменик природе „Слапови Сопотнице“. До њих се стиже пешице, каменитим путем. Слапови, старе воденице и ваљавице, као и околина, чине јединствен природни амбијент, због чега је ово један од најзначајнијих споменика природе Србије, добро познат свим љубитељима природних лепота.

Споменик природе обухвата извориште површинског тока реке Сопотнице са више сталних и повремених карстних врела и извора који формирају токове. Оно што карактерише реку Сопотницу јесте велика висинска разлика између ушћа на 465 м.н.в. и највишег извора на 1.150 м.н.в. Морфо-хидролошке вредности представљају четири крашка врела, више извора и седам бигрених тераса преко којих отичу врелски водотоци градећи живописне водопаде и слапове.

Бигар је настао од изворских сегмената око горњег тока реке Сопотнице и простире се од највиших врела испод кречњачког одсека Подстијења на 1.120 м.н.в., па све до последњег водопада на 850 м.н.в. Ово је бигар са највећим висинским растојањем у Србији од 270 m. Акумулиране наслаге бигра чини седам нивоа заравњаних лепезастих каскада, различитих димензија и изражености. Основну вредност чине бројни водопади на ивицама бигрених тераса. Најатрактивнији је „Велики водопад“, висок чак 20 m. Идиличном амбијенту доприносе олистале крошње, обиље маховине и зеленила као и саме стене. Након свега 3,5 km ова горска чаробница меша се са водама Лима.

Међутим, Сопотница има и друга знамења. Њену биосферу одликује и завидно висок степен диверзитета. Са растом посећености, развија се и туризам, па тако у селу постоји неколико домаћинстава који нуде смештај, а на уласку у заштићено подручје постоји планинарски дом. Подручје има многобројне обележене стазе, а за оне пасивније, ту су лепо уређена излетишта око воденица. Такође могу да уживају у богатој гастрономској понуди, домаћи сир, кајмак, пршута, мед, пита од хељде…

Краљевство белоглавог супа поседује егзотичан амбијент. Чаробни меандри Увца,  три језера (Сјеничко, Радоињско, Златарско), један од највећих пећинских ситема у Србији, белоглави суп као заштитни знак, те заносна природа, само су неки од адута овог бајковитог краја, који за поклонике природе представља место ходочашћа.

  

Недеља, 22. април:

Ујутру рано,  у 7:00 h полазимо ка Сјеници, до места, Крстац (око 1.000 м.н.в.), одакле ћемо се, лаганом узвишицом, преко предивних предела кретати у правцу видиковца и врха Молитва (1.247 м.н.в.), на планини Јавор. Успут ћемо уживати у величанственим призорима резервата. Овде се природа својски постарала да невероватним рељефом импресионира посетиоца. Чиста природа, проткана пашњацима, стеновитим литицама, реком која чудновато кривуда по чему је и названа Увац. Огроман и предивно исклесан кречњачки простор, узвишења прошарана белим стенам са којих супови, појединачно или у групама, попут почасне страже, мотре… Ако ово није Рај, онда је сигурно његово предворје. Ко није раније долазио схватиће зашто слике из овог дела Србије, најчешће се користе за промоцију наше лепе земље.

Меандри Увца, фото: Александар Вељковић

Након доласка на врх Молитва 1.247 м.н.в., спустићемо се до видиковаца Молитва и Бела Кања, након невероватних призора и прикупљања утисака, враћамо се истим путем ка нашем возилу. Дужина стазе износи 13 km са висинском разликом око 600 m. Ова стаза спада у лаке и погодна је за све узрасте, али не без иоле кондиције.

  

Ако буду временски услови то дозвољавали и сви се усагласимо можемо се возити чамцима (минимум 10 особа) по језеру и тако сагледати језеро и околне литице, из друге перспективе и обићи предивну Ледену пећину.

За Београд полазимо у 16.30 h. Предстоји нам око шест сати путовања, наравно са успутним паузама, а очекивано време доласка у Београд око 23 h.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

4.100 дин

4.000 дин  за чланове Клуба

Котизација обухвата:

Превоз минибусом, ноћење, организационе трошкове акције, улазницу у специјални резерват природе Увац.

Котизација не обухвата:

вожњу чамцима и посету Леденој пећини (1.150 дин доплата за вожњу чамцима)

исхрану током акције

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или патике са јачим ђоном), штапови, мали ранац, батеријска (чеона) лампа, вода, храна за успут, одећа слојевита, у складу са временским приликама, добра  заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина. Подлошку за седење је добро имати из практичних разлога.

НАПОМЕНЕ:

  • Због ограниченог смештаја, број учесника је
  • ограничен на 18, пријавите се на време.
  • У домаћинствима се могу организовати оброци по цени од 300,00 динара.

ИНФОРМАЦИЈЕ и пријављивање на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“). Пријављивање подразумева измирење аконтације у износу од 2.000,оо динара.

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Бисери Хомоља: ШТУБЕЈ – од Равништарке до Церемошње

Оно што Штубеј чини занимљивим није његова висина, која га сврстава међу највише Хомољским врховима, већ разноликост крајолика којим води стаза. Још један прилог изреци да се свуда иде НА планине, осим у источној Србији, где се иде У њих! Благо заталасано Хомоље скровито чува многе тајне и лепоте те сваки начин да пређете неко растојање повлачи за собом њихово отктривање и свакако уживање у прелепој природи. Овога пута акцију изводимо у новом пролећном термину у време бехара.

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај нашег Клуба  у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“), тачно у 7.00 h и молимо вас да дођете 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Путујемо аутопутем до Пожаревца, а одатле даље до паркинга пред Равништарком. Ова пећина је интересантна, јер је прераст у настајању. Сада је пећина облика тунела, али једном, у недогледно време, вода ће од ње направити нешто што су данас познате природне камене капије.

Ту је наша полазна тачка за пешачење.  Након обиласка Равништарке, ходамо ка врху Штубеј дуж његовог била Фик. Од врха нас дели 8,3 km и све време се крећемо широким колским путем.

Буђење пролећа... у рано пролеће

На врху ћемо, као што је уобичајено одморити, али рачунајте да нас чека прелеп спуст!

Stubej raskrsnica _DSC8384p _DSC8358

Одмах по силаску, на око километар од врха је извор Хајдучки кладенац, а крај њега фантастичан видиковац, који извесно симболише ову акцију у смислу призора које пружа, тако да ћемо се ту задржати једнако као на врху!

  Недалеко од Хајдучког кладенца..

Одатле се спуштамо ка долини Сиге и пећини Церемошњи са прекрасним накитом и врло лепо уређеним околним простором. Тим делом спуста, такође води колски пут дуж кога ћемо перманентно уживати у дивним призорима да двих страна.

Непосредно крај пећине је и ресторан код Траиловића, где ћемо, након обиласка Церемошње уприличити предах пред повратак. Дужина трасе износи 13,5 km са 590 m успона.

  Церемошња уснули салаш

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, слојевита одећа, прилагођена временским условима и обиласку пећина, заштита од ветра и евентулних падавина, пресвлака.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈE:

1.550 дин

1.450 дин за чланове са плаћеном годишњом чланарином

Посета пећина је факултативна и улазнице нису обухваћене износом котизације.

Цена улазница за пећине:

Равништарка – 200 дин

Церемошња – 200 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

gordana@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ЊЕНО ВЕЛИЧАНСТВО СТАРА ПЛАНИНА: водопади Арбиња – Копрен – кањон Росомаче и Владикине Плоче

Стара планина је, не само у географском смислу, јединствен сплет природних лепота, изузетних вредности и нарочитих амбијенталних особености; то је један свет који се сваком поштоваоцу природе уреже у сећање за сва времена, и свака реч је недовољна да то опише. После изузетно успешно реализоване прошлогодишње акције, и овог лета позивамо у Арбиње – срце овог предивног масива и срж његове лепоте, дуж тока Дојкиначке реке. С тим што ћемо се овога пута пењати на Копрен. Ако до сада нисте били на Старој, ово ће бити идеално упознавање и знајте да ћете јој се увек враћати, јер не постоји ништа слично Њој!
Драганов вир

Петак, 15. јули:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај нашег Клуба (Устаничка 125), тачно у 17 h, како бисмо до 22 h стигли до села Дојкинци, где ћемо коначити. Пут је дуг, наравно имаћемо успутну паузу. Смештамо се, по личном избору у реновирани планинарски дом, или у шаторе. По том питању ћете се изјаснити приликом пријављивања.

Субота, 16. јули:

Устајемо рано и у 8.00 h полазимо на две акције: a) пешачење долином Дојкиначке реке – Арбиња  и  б) успон на Копрен.  Ову одлуку ћете моћи да донесете касније, али ћете приликом пријављивања рећи своју прелиминарну жељу идете ли на успон, како бисмо знали однос пешака и пењача у групи. Напомињемо да је успон на Копрен врло захтеван и изискује одличну кондицију!

ка Копрену поглед на Три Чуке са Копрена Копрен!

Сву учесници заједно полазе трактором, како трасе не би биле предуге (нарочито Копрен, за ко би без ове помоћи трасаводопад Три кладенца прелазила 30 km).  Трактор напуштамо на 10 km од села, на месту које мештани зову Плоче. Учесници који се пењу на Копрен одатле иду пешице, макадамом до водопада Три кладенца. Ту, код овог прекрасног водопада мало ћемо се задржати, али не превише, јер нам предстоји још доста хода. Учеснике који су се определили за пешачку трасе дуж Арбиња предводи Ноле Радојичић и они се лагано спуштају пешице долином Дојкиначке реке – чувеним Арбињем. Ради се наиме о горњем току Дојкиначке реке, који се сматра најлепшим делом Старе планине. Мишљења смо да је овде јако тешко лицитирати шта је најлепше, али Арбиње званично носи тај епитет. Пешачка траса води све време макадамом и пружа опчињавајуће призоре бистре реке са пуно слапова у живописном пурпурном кориту од црвених пешчара.

Арбиње Арбиње

Застајемо крај водопада Драганов вир и Тупавица. Овај водопад је репрезент Старе планине у свим материјалима ТО Пирот. Али, и да није такав, цела ова долина је очаравајућих пејсажних карактеристика које ћете дуго посматрати и теже се од њих одвајати, тако да сматрамо реалним да крајња тачка ове трасе буде место које мештани зову Плоче.

Драганов вир Тупавица Плоче

Дојкиначка река се ту разлива по глатком црвеном пешчару у фантастичном амбијенту! Обично се ту људи размиле; фоткају и медитирају комбиновано. Ко први пут долази на Стару, ту се неопозиво заљубљује у ову планину. Природа је маестрално извајала корито Дојкиначке реке црвеним пешчаром и учинила га својим знамењем фасцинирајуће лепоте! Првој групи се ту завршава путања и враћају се истом према Скрипчановој чесми, односно Дојкинцима.

Дојкиначка река Дојкиначка река (Плоче) 

Првој групи се ту завршава путања и враћају се истом према Скрипчановој чесми, односно Дојкинцима. Траса све време води колским путем, тј. макадамом и дуга је 10 km без битнијег нагиба, јер се пружа речном долином.

Учеснике који желе да се попну на врх Копрен (1963 m), предводи Неша Царевић, који иначе сваке године учествује у трци „24 сата Копрен“. Ова траса је дуга 22,3  km са успоном од 985 m, и морате знати да је за њено савлађивање неопходна одлична физичка кондиција, тако да одлуку о успону морате донети одговорно! Срећом,боровнице још неће бити зреле, те се успон неће одвијати под „отежаним условима“, јер брање боровница свакако задржава, колико и освежава 🙂

поглед са Копрена према Бугарској гранични камен

Озбиљан успон захтева одлучан темпо, без дугих пауза и треба се вратити до села за дана! Молимо све заинтересоване да ово не губе из вида. Ко не може да хода (пење) континуирано пo 3 km са паузом од 10 минута, не треба да пође на овај успон.

цветни Копренски плато и поглед на Три Чуке

Свакако подсећамо на присутност клеке. Она често обраста путеве и отежава кретање, али је то карактеристика Старе планине . ко није напунио панталоне клеком, вероватно се на овој планини пењао само на Миџор! 🙂 Она ће нарочито бити присутна при успону и то оном делу после водопада Три кладенца:

Након водопада постижемо висину те ће нам убрзо указати Три Чуке:

DSCF0886p

Али, ми настављамо југоисточно, ка Копрену, наилазећи на изворишта Дојкиначке реке (кладенчићи)

DSCF0915 DSCF0892p

Са Копрена се спуштамо се ка Стражној чуки и Понору – занимљиве крашке депресије (без површинског отицања воде) која има један веома атрактиван феномен, виђено очима лаика, нешто попут пећинског водопада… Тек, у његовој удубини је стеновити отвор понора, на чијем улазу теку слапови воде која понире у гротло широко мање од метра.

IMG_5292 DSCF0867

На 1400 m надмрске висине, под Бодиним врхом, воде са више околних извора, сливају се у Понор, али оно што се очима види представља загонетку… Треба мало времена да се схвати откуда тече вода на тој висини ниодкуда? Текући даље крашким катакомбама, она извире недалеко од самих Дојкинаца.  Понор је тачка коју је бесмислено заобићи и она је одредила део трасе. Из птичје перспективе ова депресија је врло маркантне структуре, што можете видети на крају програма, где је приказ трасе на карти – попут кратера.

Стижемо до Дома и спремамо за излазак у село, на вечеру и освежење! 🙂

Недеља, 17. јули:

Устајемо опет рано и спакованих ствари у 8 h напуштамо село Дојкинци и одвозимо се до села Славиња где обилазимо кањон Росомаче, а потом и село Рсовци у коме је црква у пећини са иконом ћелавог Исуса.

кањон Росомаче - Грло црква у стени у селу Рсовци Ћелави Исус

Иначе, у селу је и огромно стабло црног бора, које је једно од првих природних вреднклисура Владикине Плочеости на Старој планини, које је појединачно стављено под заштиту. Одатле настављамо уз Рудину ка клисури Владикине Плоче и најзад, силазимо ка селу Паклештица, где нас чека возило.

Ова траса је дуга 7,5 km са успоном од 260 m. У Паклештици ручамо и коначно полазимо ка Београду. Због дужине пута, имаћемо успутну паузу. Пред Сава центром смо до  23.00 h.

Приликом конципирања акције водили смо се циљем да вам покажемо само срце Старе планине који је по многима и њен најлепши део, али и да при том буде максимално приступачна што ширем спектру пешака, колико је то могуће. Зато се првога дана делимо на две екипе, а другога дана су активности исте за све, без већих кондиционих захтева. Обзиром на успешан исход прошлогодишње акције, ове године нисмо мењали ништа осим врха на који се пењемо. Али, велика је Стара, предстоји још много траса за године што следе. Нови моменти који су утицали на овогодишњу организацију су реновиран планинарски дом у Дојкинцима и ресторан у истом селу, који се учесницима посебно допао.

Хит фотка са прошле акције! (Немања и Милена)

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац и штапови за пешачење, одећа прилагођена времену, батеријске лампе, прибор за јело, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина, пресвлака, храна из ранца. Ко жели да спава у свом шатору, носи пуну опрему, дакле шатор, врећу и подлошку.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

4.800 дин

4.700 дин за чланове Клуба

Котизација обухвата: превоз, тракторски транспорт и трошкове организације.

Путујемо искључиво комбијем, што значи да је број учесника ограничен.

НАПОМЕНА: учесници могу спавати у својим шаторима, или у домаћој радиности, где је цена ноћења од 1.280 до 1.480 дин. Смештај  у реновираном планинарском дому за сада још није могуће резервисати, јер нема употребну дозволу, тако да ће могућност смештаја у њему бити накнадно објављена.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализују:

Новица Радојичић              и          Ненад Царевић

nole@serbianoutdoor.com                                   nesa@serbianoutdoor.com

065 55 99 346                           064 684 01 37

               Росомачко грло граница Тупавица

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ЗЛАКУСА: Потпећка пећина, Терзића авлија, Градина

И да никада овде нисте били, сигурно знате да је овај предео је познат по традиционалној изради грнчарије. Али, као и многи крајеви Србије, и овај има СВОЈУ причу… Потпећка пећина је одавно уређена за посете и одликује се највишим улазним луком, док сам врх Градина има историјску причу од античких времена до Другог светског рата. Све то, био је довољан повод да ово одредиште уврстимо у овогодишњи план активности…

Планирана стаза води  кроз прелепу природу,  пролазимо видиковце,  уживамо у пећинском амбијенту и најзад традицији.  Траса су смо осмислили као прилагодљиву, што значи да ће по идеалном времену бити изведена као што је изложено, али ће по мање идеалном времену дужина стазе бити промењена. На остатак садржаја, време свакако не може да утиче!

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 6.30 h. После два часа вожње правимо паузу у ресторану (30 минута пре Милановца). У Злакусу стижемо у 11 h и најпре обилазимо Потпећку пећину.

Потпећка пећина у ствари и нема име! Названа је по селу Потпећ док је село добило име по пећини (село под пећином). Из далека подсећа на огромну потковицу урезану у камену литицу. И није једна пећина, већ две доња је неприступачна, јер су њени ходници поплављени водом понорнице Петнице. У прошлости ова речица коришћена је за покретање камена воденица и ваљаонице, а данас се вода Петнице користи за бројне рибњаке пастрмке.Са грандиозним отвором високим 72 метра (највишим у Србији), Потпећка пећина спада у оне од којих је тешко одвојити поглед. Кружно степениште са више од седамсто степеника, представља прави тест издржљивости али се труд итекако исплати. За туристе је истражен, осветљен и уређен горњи део пећине дужине 555 метара. Потпећка пећина у својим дворанама и ходницима скрива раскошне сталактитске фигуре које носе називе „Палма“, „Снежана и седам патуљака“, „Октопод“, „Дон Кихот“, „Змајева дворана“, бела сталагмитска провидна драперија је названа „Невестински вео“, а ту је и „Пролаз слепих мишева“. Ресторан недалеко од улаза у пећину сачувао је изворну лепоту овдашњег грађевинарства и право је место за предах и опуштање.

Улаз у пећину спада у ред  монументалних дела природе. Џиновски портал у облику потковице, висок  50 m (од корита периодског тока  до свода), а широк 12 m при дну, односно 22 m при врху, највиши је пећински улаз у Србији. Издубљен на  кречњачкој литици, чији је вертикални део висок 72 m. Итсражена и уређена дужина за посетиоце је 555 m.  Улазно силазна стаза има преко 700 степеника. Потпећка печина је изворског типа њу су изградиле воде понорница које пониру у Дрежничкој долини и после  подземног тока у дужини од 4-5 km (у правој линији), избијају из пећине или врела испред пећине и граде  Петницу-пећинску реку.

РЕЧИЦА ПЕТНИЦА настаје из врела ипсред саме Потпећке пећине. Од јесени до почетка лета активно је још једно врело,  односно водени ток који истиче из саме пећине, Доњег дела пећине који је језерског типа, када је виши  водостај у њему. Дуж воденог тока Петнице, до њеног уливања у реку Ђетињу, налази се више рибњака са  калифорнијском пастрмком, као и три рибља ресторана. На Петници се налази пар живописних водопада као  и више старих воденица поточара од којих су неке у фунцкији и данас.

По изласку из пећине, започињемо пешачење (успон) маркираном стазом која води до Караџиних стена (први видиковац), кроз засеок Тешићи до Забоја, а одатле стеновитом стазом према врху Дрежничке Градине (931 m). Овај врх је и својеврстан видиковац  у пуном кругу од 360о!
Пешачење, односно спуст, настављамо према видиковцу на Вршњаку, настављамо до видиковца који се налази на Јоцовом брду, одатле низбрдо, пут води до Терзића авлије, где завршавамо нашу пешачку туру.

023 Zlakusa_2 Терзића авлија 

Обилазимо етно село Терзића авлија, и музеј грчанства, ко жели може купири сувенире, или грнчарију, ручати.

ТЕРЗИЋА АВЛИЈА  је  драгуљ овог краја  – обновљено сеоско домаћинство с почетка прошлог века, прави музеј на отвореном и затвореном, ауторско дело и власништво инжењера Саше Дрндаревића (праунука Гвоздена Терзића). Иако је једно време радио у Београду, Сашин прави дом је био и остао у овом веселом дворишту у које се вратио за стално, обновио га и попунио старим украсним и употребним предметима деценијма пажљиво прикупљаним по целом крају. Уместо времеплова, за повратак у прошлост искористите овај етно музеј. Од две српске куће изворне архитектуре једна је стара 105 година и грађена је од непечене цигле а покривена старим бибер црепом.

            У дворишту се налази и крчма брвнара, економски објекти (млекара, шупа, салаш), неколико новоизграђених летњиковаца, мала летња позорница на којој се одржавају фолклорне и књижевне манифестације, једна брвнара за продају сувенира и бунар дубок 12 метара са хладном буковом водом. Цела авлија у летњим месецима просто трепери од жарких боја кућица и цвећа, жубора воде и веселих гласова очараних посетилаца који не знају шта би прво да погледају и сликају. Гостима се нуди смештај у три савремена апартмана са елементима етно стила (категорисана са 4 звездице) а кућа у којој је радила школа сада је музеј; ретко ко ће остати равнодушан у дрвеним „скамијама“ опремљеним рачунаљкама „абакусима“ и ђачким дневницима и успоменама старим 70 година.

            Кроз двориште вијуга вештачки поток са језерцима а столови живописног ресторана „раштркани“ су поред потока и испод густих крошања. Један мањи вајат (са два лежаја са сламарицама) је опремљен за преноћиста планинара а авантуристи могу у делу уређеном за камповање изабрати и ноћење под звездама. Овај необичан музеј на отвореном прима госте целе године и омиљено је место за одмор и стварање многим уметницима и љубитељима фолклора, старих заната и етнологије. „Терзића авлија“ је добитник највећег признања у области сеоског туризма – „Туристички цвет 2008“ за допринос развоју туризма у Србији и као најуспешније сеоско туристичко домаћинство у Србији које додељује Туристичка организација Србије.

ГРНЧАРИЈА

Улаз у пећину је обогаћен поставком грнчарских предмета израђених вештим рукама злакуских грнчара, радови су тако укомпоновани у амбијент да су се просто стопили са ентеријером пећине, па има посетилаца који мисле да су ове рукотворине заправо – праисторијске ископине.

Злакуски грнчари чувени широм Европе, јер већ четири века старом техником, глинено посуђе израђују на спором, ручном колу и пеку на отвореној ватри што је јединствен случај на ширим балканским просторима.

Злакуски грнчари су мајстори за израду разних употребних судова као што су лонци, ђувечаре, пржуље, сачеви, а ретко ко ће одбити вашу љубазну молбу да мало кибицујете док на точку обрћу и „вајају“ своја дела. Храна спремљена у земљаним посудама је изузетног укуса и мириса а ови предмети често могу користити и као леп украс у стану.

7 promocija-grncarije-na-koncertima-etno-udruzenja-zavicaj-1 pecina_14_1

Током 5 сата пешачења, прелазимо трасу дугу 11,4 km са успоном од 500 m и исто толиким спустом; највиша кота је 931 m – Градина). Кондициона тежина  4/10, техничка тежина 3/10, дакле – акција за све!

ОПРЕМА:  гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина; одећа слојевита, примерена временским условима, пресвлака.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.650 дин

1.550 дин  за чланове Клуба

Улазница за пећину (160 дин), и Терзића авлију  (150 дин) нису урачунате.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела “Србија”)

Акцију реализује Новица Радојичић

065 55 99 346

nole@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ЊЕНО ВЕЛИЧАНСТВО СТАРА ПЛАНИНА: водопади Арбиња – Три Чуке – кањон Росомаче и Владикине Плоче

Стара планина је, не само у географском смислу, јединствен сплет природних лепота, изузетних вредности и нарочитих амбијенталних особености; то је један свет који се сваком поштоваоцу природе уреже у сећање за сва времена, и свака реч је просто мала и слаба да то опише. Ми вас овога пута позивамо у Арбиње – срце овог предивног масива и срж његове лепоте, дуж тока Дојкиначке реке! Ако до сада нисте били на Старој, ово ће бити идеално упознавање и знајте да ћете јој се увек враћати!

 Драганов вир

Петак, 3. јули:

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“ тачно у 17 h, како бисмо до 22 h стигли до села Дојкинци, где ћемо коначити. Пут је дуг, наравно имаћемо успутну паузу.

Субота, 4. јули:

Устајемо рано и у 8.00 h се одвозимо комбијем до полазне тачке за пешачење.  Пролазимо Скрипчанову чесму, и застајемо крај водопада Драганов вир и Тупавица. Полазимо на пешачење ка фантастичном водопаду Три кладенца

Скрипчанова чесма Драганов вир Тупавица 

Учесници који се определе за лакшу варијанту овде завршавају своју путању и полако ће се враћати са Новицом ка Дојкинцима, уживајући у заиста несвакидашњој лепоти Арбиња, а оно је ТОЛИКО лепо, да ни сликама не верујте, јер лепше је! Ова лакша траса дуга је 15 km са 520 m успона.

Три кладенца

Природа је маестрално извајала корито Дојкиначке реке црвеним пешчаром и учинила га својим знамењем фасцинирајуће лепоте! 

 Дојкиначка река Дојкиначка река

Учесници који желе да се попну на врх Три Чуке (1933 m), настављају успон са Ацом Радовановићем. Они ће наставити после водопада до овог карактеристичног и познатог (вишеструког) врха Старе и вратити се до полазне тачке, одакле се комбијем враћају до Дојкинаца. Ова траса је дуга 18  km са успоном од 790 m, и морате знати да је за њено савлађивање неопходна врло добра кондиција. 

Три кладенца од водопада ка Три Чуке... Ено су!

Од водопада Три кладенца почиње зона боровница, срећом, још неће бити зреле, те се успон неће одвијати под „отежаним условима“, јер брање боровница свакако задржава, колико и освежава 🙂 Убрзо ће нам се указати Три Чуке…Рачунајте да пролазимо и клеку, на Старој планини је уобичајена ствар да су путеви на висинама њоме обрасли.

Такође, напомињемо да завршни спуст са Три Чуке (1 km непосредно пре спуштања на макадам) води кроз шуму, делимично БЕЗ стазе.

По повратку нас чека заједничка вечера!

На Првој чуки

Недеља, 5. јули:

Устајемо опет рано и спакованих ствари у 8 h напуштамо село Дојкинци и одвозимо се до села Славиња где обилазимо кањон Росомаче, а потом и село Рсовци у коме је црква у пећини са иконом ћелавог Исуса.

кањон Росомаче - Грло црква у стени у селу Рсовци Ћелави Исус

Иначе, у селу је и огромно стабло црног бора, које је једно од првих природних вредности на Старој планини,стабло црног бора у селу Рсовци које је појединачно стављено под заштиту. Одатле настављамо уз Рудину ка клисури Владикине Плоче и најзад, силазимо ка селу Паклештица, где нас чека заједнички ручак и возило.

Ова траса је дуга 7,5 km са успоном од 260 m. У Паклештици ручамо и коначно полазимо ка Београду. Због дужине пута, правићемо кратке успутне паузе, по потреби. Пред Сава центром смо до  23.00 h.

Приликом конципирања акције водили смо се циљем да вам покажемо само срце Старе планине који је по многима и њен најлепши део, али и да при том буде приступачна свим врстама пешака. Првога дана ће они са бољом кондицијом моћи да се пењу на врх Три Чуке, док ће остали уживати у шетњи Арбињем. Другога дана су активности исте за све, без већих кондиционих захтева.

https://www.youtube.com/watch?v=XxAGosCz5o0&feature=em-upload_owner

Клик на фотку за видео приказ акције!

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац и штапови за пешачење, одећа прилагођена времену, батеријске лампе, прибор за јело, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина, пресвлака, храна из ранца.

ЦЕНА:

4.000 дин

3.900 дин за чланове Клуба

Путујемо искључиво комбијем, број места је ограничен на 18. Пошто Дом у Дојкинцима не ради због реновирања, учесници који немају шатор, или буду желели собу, биће им обезбеђен смештају у домаћој радиности. Доплата за смештај у собама износи од 1.280 до 1.480 дин и обављаће се лично са домаћином приликом доласка. У цену су укључена оба ручка, док остало носимо сами.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“) 

Акцију реализујe КАУП тим:

nole@serbianoutdoor.com      aca@serbianoutdoor.com      office@serbianoutdoor.com

065 55 99 346                      063 555 966                     065 377 14 74

               Росомачко грло Три Чуке Тупавица

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Празнична акција: КИТА (525 m)-Кулмеа Брњица-Корновски вис-Краку Лунг

Осим спектакуларног кањона Брњице, одредиште овог плана има још питких штрафти, а ова вас је прошле године пријатно изненадила, због чега је и понављамо. Осмишљена је као лагана, опуштајућа и биће то леп дан за сећање, свечарски обојен… Крећемо се претежно гребенски, а такве путање обећавају уживање у видицима 🙂

код Дубочке пећине јутарња кафица пред Дубочком пећином

ПОЛАЗАК:  са паркинга испред центра „САВА“, тачно у 6.30 h. Молимо Вас да будете тачни, јер до полазне тачке нас дели трочасовно путовање! Зато молим вас дођите 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време. 

Путујемо аутопутем до Пожаревца, а даље ка Кучеву, скрећемо ка селу Дубока, где посећујемо Дубочку пећину. Она није туристички уређена, али је вреди видети, и понесите чеоне/батеријске лампе. Пред њом су и клупице, а испод дешто што се не сме пропустити: водоток из пећине усеца фантастичан миникањончић, чијим ћете изгледом бити фасцинирани!

1620434_629182850492210_1898249419_n кањончић слап из профиа

Сликаћемо, попити кафицу, а потом настављамо ка Раденки, односно полазној тачки нашег пешачења: до врха Кита, преко  Кулмеа Брњице до Корновског виса, и даље гребенски до коте 804, одакле се, низ Краку Лунг спуштамо ка долини Кључате, одакле смо и пошли. Описани круг дуг је 12 km, са 200 m успона, тако да на ову акцију могу кренути сви који су за то расположени 🙂

1922518_629183300492165_1557690778_n 1939842_629183263825502_853281912_n 1891083_243054352545933_1931225041_n

Након завршене пешачке партије, настављамо преко Бродице ка Мелници и бањи Ждрело, чије ће благодети пријати, после активно испуњеног дана! Ту се може и јести, а у спа центру постоји и сауна, масаже, тобогани, слана вода, итд. За Београд полазимо у 20 h, како бисмо до 22 h били пред центром САВА.

силазак до водопадаиспод Дубочке пећине КАУПОВЦИ - прошли Осми март :-)

ОПРЕМА:  мали ранац са водом и храном за успут, гојзерице, штапови за пешачење, слојевита одећа која одговара временским условима, заштита од ветра и евентуалних падавина и батеријска (чеона) лампа. Ко буде желео на базен, нека понесе шта је за то потребно. Ако заборавите осмех – вратићемо вам га!

ЦЕНА: 

1.500 динара

1.400 дин за чланове Клуба са уплаћеном чланарином

(ако путујемо комбијем, доплата 250 дин)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом од 20 h на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

АКЦИЈУ РЕАЛИЗУЈЕ

Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

office@serbianoutdoor.com 

Поштоване даме, ДОБРО НАМ ДОШЛЕ, са пратњом, или без 🙂

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

КРШ ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ (проф. др Јован Петровић, 1974.)

Велики Рзав-Водена пећина-кањон Пањице

ЗБОГ ВЕЛИКОГ ИНТЕРЕСОВАЊА, ОВУ АКЦИЈУ ИЗВОДИМО ОПЕТ СЛЕДЕЋЕ НЕДЕЉЕ – 26. јула!

Велики Рзав тече са јужних падина Муртенице, источном границом Златибора, северним делом Старог Влаха ка Ариљу, према коме ћемо се и ми упутити тога дана. Предивна река, згодна за љубитеље рафтинга, али и за хедонисте који би уживали на њеним плажама…(што нам је у плану!). За ову акцију увек влада велико интересовање, па је потребно на време да се пријавите, како бисте обезбедили учешће

 плажа Veliki Rzav 18

Водена пећина са водопадом у кањону реке Пањице представља најлепшу природну атракцију на подручју Ариља и сигурно заслужује да буде заштићено природно добро Србије. А доступна је и оним знатижељницима који немају нарочиту физичку кондицију. Стога је ово акција погодна за све узрасте и категорије љубитеља природе!

campanula secundiflora фото: Михаило Ракоњац фото: Владимир Мијаиловић

У овој прелепој клисури, Јосиф Панчић је открио ендемску врсту биљке campanula secundiflora. Данас се претпоставља да их на овом локалитету нема више од сто примерака.

Са мало пешачења, видећемо много тога лепог, па кренимо редом…

   фото: Миљан Никсовац

ПОЛАЗАК: тачно у 6.30 h. Окупљамо се 15-ак минута раније на паркингу испред центра „Сава“. Крећемо ка Ариљу, а пошто је пут дуг, успут правимо јутарњу кафе паузу.

фото: Милан Ракоњац

Од Ариља настављамо пут ка селу Добрача. До пре 50 година то је било највеће насељено место у бившем Ариљском срезу са 2.142 становника,  док је у варошици Ариље тада било само 1.006 становника. Тужно је што их сада ту има свега 821.

Ту напуштамо аутобус и настављамо пешице кроз село, до задњих кућа одакле почињемо да пратимо реку Пањицу узводно њеним током, с времена на време прелазећи преко дрвених мостића, (неки нису одолели прошлогодишњим бујицама па морамо прегазити реку)  и након 3 km пред нама ће се указати 10 метара висок водопад, који се разлива преко, маховином обрасле бигрене окапине! Стотинак метара изнад су плитки и пространи каскадни вирови златносмеђе боје, а десно је још већи отвор, којим се у пећину може ући до 70 метара

На 10-ак минута од водопада идемо дуж најлепшег тока речице, ка пећини из које извире Пањица. Улазимо у њу неких десетак метара, ради разгледања и сликања, не идемо дубље у њу, јер нисмо опремњени за то, а ни обучени!

фото:Михаило Ракоњац фото: Урјак Вера Буквић

Од многих природних чуда, ариљски крај се истиче кањоном реке Пањице, који се простире у дужини од 5 километара између села Брекова и Добраче.  Јединствена по својим атрактивним водопадима, слаповима, бигреним коритима и каскадама…заиста рајски призори нетакнуте природе која плени лепотом.

Поред обиља зеленила, река прави атрактивне водопаде, слапове, бигрена корита и каскаде, због чега ово место многи сматрају за најлепшим у Србији. За Добрачу се скреће на пола пута између Ариља и Ивањице. У непосредној близини, стазом од Брекова до Шуљића је и велико извориште – Водена пећина. Бројне тајне тог природног феномена, рониоци и спелеолози тек треба да испитају. За сада је само претпоставка да је водена маса која излази из пећине, у ствари, понорница настала од више извора који пониру у зони Кукутнице и Округлице у Бјелуши. Од Добраче до Водене пећине, крећемо се кроз предиван крајолик, стазом која води преко идиличних, старих, уских дрвених мостића…

plazni_bar_rzav_61211 фото: Владимир Мијаиловић 

Постоји легенда о Хајдучкој пећини и Гробу Незнаног Хајдука, која казује да је то било последње уточиште једној хајдучкој дружини у бегу од турске потере. У близини су два гроба незнаних хајдука. Ти „гробови“ су природне творевине, али по легенди то су били последњи браниоци који су вероватно умрли од глади, а вила Равијојла је њихова тела спустила на тло и прекрила тим камењем…

По повратку до аутобуса, настављамо  до кристално чистог Рзава, и његових уређених плажа, где остајемо до поласка за Београд (око 18 h, да бисмо стигли у 21 h).

ОПРЕМА: мали ранац, гојзерице (могу и патике), одећа прилагођена времену, батеријске лампе, заштита од сунца, купаћи, пешкир, пресвлака

ЦЕНА :

1.400 дин

1.300 дин за чланове Клуба са плаћеном чланарином

У случају да иде мини бус, цена се увећава за 200 дин.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

Акцију реализује Новица Радојичић – Ноле

065 55 99 346

nole@serbianoutdoor.com

  

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.