Архива за Ostrvica

ОСТРВИЦА и Породица бистрих потока

Врх Острвицу краси изузетно атрактиван, јединствен облик рељефа,  чији је настанак такође занимљив, због чега је 2009. године и проглашена за споменик природе. Са које год стране му пришли, видимо карактеристичну силуету оштре купе која доминира околином. Све карактеристичне особине које ми данас можемо видети, Острвица дугује природним процесима који су се одвијали пре око 18-20 милиона година. Саздана је од стена еруптивног, вулканског порекла, па не ретко можете чути да је купа која се данас може видети уствари угашени вулкан.

Острвица  је јако млад масив, обзиром да су прве чврсте стене на земљи настале пре 4 милијарде година. У периоду стварања овог врха, Шумадија је обиловала вулканима (као и оближњи Борачки крш). Због тога је ово подручје сеизмички активно.

Острвица има два врха – Малу (754 m) и Велику Острвицу (758 m). Чине их андезитне стена, велике чврстине и постојаности, па отуд у околини и каменоломи, чији камен се користи у путоградњи и грађевинарству.

На самој Острвици, се налазе остаци утврђеног града, чија тачна година изградње, као ни градитељ, није позната. Више о томе можете прочитати овде

 

 завршни успон

 

ПОЛАЗАК: са паркинга испред просторија клуба, тачно у 7 h (дођите 10-ак минута раније како не бисмо каснили у поласку). Путујемо преко Љига, до маленог села Брезовица, подно Рудника, одакле започињемо наше пешачење. Међутим, пре почетка акције, свраћамо на кафу и доручак  у еколошку комуну „Породица бистрих потока“. Дочекаће нас оснивач Породице, Божидар Мандић, надалеко чувен по свом необичном животу и стваралаштву, на овом месту, на коме борави већ 40 година.

 поглед

Кратко се крећемо асфалтним па колским путем ка нашем одредишту, Острвици, који претежно води кроз шуме. При завршном успону  треба бити мало опрезнији, стаза је стеновита, а на опасним местима сајлама обезбеђена, што захтева стрпљивост у кретању. Али, напор се и те како исплати јер  поглед са врха мами уздахе, посебно оним учесницима, који се на ово омиљено планинарско одредиште пењу први пут.

Враћамо се косом преко валовитог гребена, стазом која води преко шуме и пољана, са лепим видиковцима  до асфалта, где нас чека возило које ће нас превести у еко комуну, где нас чека уговорен ручак. Тиме ћемо се придружити досадашњем броју од готово 40.000 посетилаца ове комуне за које је припремљено преко 400.000 оброка. Код овог невероватно интересантног човека који је написао до сада 25 књига, и великог броја позоришних представа. Иначе, цена за доручак, кафу и овај ручак је 600 дин.

врх пред смирај дана

Иза нас остаје 12 km и савладана висинска разлика од око 350 метара у успону и исто толико у силаску.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 дин

1.400 дин  за чланове Клуба

За групу преко 40 учесника цена се умањује за 200 динара

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, вода, храна за успут, одећа слојевита, у складу са временским приликама; добра  заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина. Подлошку за седење је добро имати из практичних разлога.

ИНФОРМАЦИЈЕ и пријављивање на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Новица Радојичић

nole@serbianoutdoor.com

061 170 29 55

лети... зими...

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Атомски с’ лева! – Вујан и Буковик

Зашто ови атоми, откуд сад то???

Биће јасније кад кажемо да се између планина Вујан и Буковик налази „атомска“ бања Горња Трепча, коју све време обилазимо са наше леве стране. Кад се споје све те ствари, добија се логичан назив, зар не!

Атомска бања Горња Трепча се налази у југозападној Шумадији, у северном делу чачанске котлине, на обронцима планина Вујан и Буковик, у уској котлини речице Бање, на надморској висини од 460 мнв. Бања је специфична по својим балнеолошким својствима. Термоминерална вода Атомске бање је слабо алкална, хидрокарбонатна, олиго минерална, акратотермална. Температура воде је 29,8°C и то је једна од најпроучаванијих термоминералних вода на теритотији наше земље, а прве хемијске анализе датирају још из 1904.године. Због својих специфичних физичких и хемијских карактеристика ова вода је права реткост. Концентрације микро и макроелемената, радиоактивних елемената, као и њихови међусобни односи дају јој специфично лековито дејство, посебно на нервна и мишићна ткива. Ефикасности рехабилитације овом водом су потврђене клиничким студијама у које су укључени пацијенти оболели од „Sclerosis multiplex“, као и од реуматских болести.

Атомска бања  Точионица атомске воде!

Минерални извори Трепчанске бање везани су за дубоку раседну линију и јављају се у дужини од непуних 100 метара, на десној обали клисурасте долине Бесног потока, у подножју шумовитих огранака планина Вујна и Буковика. Утврђено је да је вода минералних извора Горње Трепче благо радио-активна, јер поред уобичајених минерала калијума (K), калцијума (Ca), натријума (Na), хлора (Cl), баријума (Ba), гвожђа (Fe), сребра (Ag), мангана (Mn), алуминијума (Al), олова (Pb), хрома (Cr), никла (Ni), бакра (Cu), сумпора (S) и других, садржи и веома ретке, готово непознате елементе као што су: цезијум, рубидијум, стронцијум, литијум, кобалт, ванадијум, титан, уран, радон и радијум.

Клима је изузетно блага, умерено-континентална. Температура ваздуха је без већих дневних и годишњих колебања. Планински обронци обрасли су густом шумом бреста, букве, храста, белог јасена, цера, граба, липе, као и са 5 хектара четинарске шуме која читавом пределу даје Поглед на Вујан са стазе ка Буковику незабораван изглед. Сама бања смештена је у узаној котлини речице Бање. Са десне обале се, у оштром нагибу пење планина Вујан, док је лева обала ипак нешто пространија и планински венац има благи нагиб. Планински обронци обрасли су густом шумом бреста, букве, храста, белог јасена, цера, граба, липе, као и са 5 хектара четинарске шуме која читавом пределу даје незабораван изглед. Шумски пејзажи местимично су испресецани пропланцима који су у пролеће или лето прекривени разнобојним цветним ћилимима. Ваздух је овде, чист, планински, а тишина и мир величанствени. Температура ваздуха је без већих дневних и годишњих колебања. У врелим летњим месецима, када у равничарским пределима владају велике жеге, овде је температура нижа за неколико степени, а ноћи су врло пријатне и свеже. И ваздушна струјања су умерена, због већ описане заклоњености бање планинским венцима и богатим биљним покривачем, али то не значи да нема довољно сунца и сунчаних дана.

Надамо се да ће ове информације бити свима корисне и желимо да благодети ове бање користимо само из чистог задовољства, а никако због тога што нас је натерала нека болест или друга невоља. Акција почиње и завршава се у бањи, тако да ћемо имати довољно времена да пробамо ове „чудесне“ воде, па и да понесемо кући – ко буде желео.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Идемо ибарском преко Љига, па онда новим аутопутем до Прељине, одакле нам не треба још пуно до бање где почиње наша акција.

Подножје Буковика

Крећемо одмах узбрдо макадамским путем, који након кратког времена прелази у лепу колску стазу. Успон је равномеран, пролазимо поред дивних ливада, па кроз шуме и долазимо до ловачке куће испод Буковика. Након краће паузе, настављамо даље и убрзо стижемо на врх Буковика (851 мнв). Сам врх је у шуми па зато одмах продужавамо до видиковца изнад каменолома одакле имамо леп поглед на суседни врх Острицу и даље у правцу југа ка долини Западне Мораве, планини Јелици и планинама у околини Краљева.

Шума испод врха Буковика Врх Буковика Острица

Одавде крећемо у спуст гребеном према седлу између Буковика и Вујана. Стаза до Шапчине ћуприје је углавном колски пут, а идемо и преко пар ливада. Са стазе нам се отварају погледи на суседни Јешевац и његову највишу коту – Црни врх као и на карактеристичну стену Тресте, а даље видимо познати и импозантни Рудник и његов бисер – чувену Острвицу.

Планина Јешевац Поглед на Вујан са Шапчине ћуприје Рудник и Острвица

Од седла на Шапчиној ћуприји опет крећемо у успон до врха Вујана (856 мнв) лепом али доста стрмом шумском стазом. Пирамида на врху Вујана Правимо паузу код познате пирамиде на врху и крећемо у још једно спуштање. Опет идемо шумском стазом, долазимо до пута који спаја Горњи Милановац и Горњу Трепчу, веома кратко идемо асфалтом, па скрећемо на туристичко-рекреативну стазицу којом се спуштамо у бању, где завршавамо акцију.  Траса је дуга 20-ак км са успоном од око 900 м и исто толико спуштања.

Спуст кроз шуму ка бањиДо поласка за Београд имамо слободно време које можемо искористити да обиђемо бању, да наточимо лековиту воду, као и да одемо до неког од постојећих ресторана на вечеру.

С обзиром на дужину стазе која је предвиђена да се прође, као и на краткоћу новембарског дана, потребно је да сваки учесник поседује одговарајућу физичку кондицију. Траса којом се крећемо су углавном шумске и гребенске стазе, преко ливада и нешто мало макадама.

 

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне и штапови по потреби, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, батеријска (пожељно чеона) лампа са резервним батеријама, одећа слојевита, примерена временским условима.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ (минибус):

1.500 динара

1.400 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације: телефоном, мејлом или средом од 20 х на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”).

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Полазимо тачно у 06:00 h, скупљамо се 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време. Долазак у Београд у вечерњим сатима, између 22 и 23 h.

Акцију реализује

Зоран Вујошевић – Буца
063 283 558

buca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.