Архива за odmor u prirodi

Космај

На 40 km од Београда налази се друга по висини планина у Србији – Космај. Од позади, наравно, јер само је Авала нижа од његових 628 m 🙂  Да ли што је близу, па као да заборавимо заиста прелепу природу Космаја, кога краси пријатна клима благог поднебља, пространи пропланци, бујни пашњаци и чак 95 извора! Изнад њих протежу се густе листопадне и четинарске шуме. Главни гребен Космаја је полумесечастог облика и пружа се у правцу југозапад-североисток а на њему се истичу три врха: Мали, Голи и Рутави. Када се по чистом дану са оног најсевернијег баци поглед ка Београду могу се видети први солитери на Бањици. Видећемо каквом ће нас видљивошћу дочекати Космај 15. децембра, али смо тај дан планирали овако:

манастир Кастељан Споменик

ПОЛАЗАК:  у 8 h, са паркинга крај нашег Клуба (Устаничка 125). Дођите 15 минута раније, како не бисмо каснили у  поласку. Возимо се аутопутем преко Малог Пожаревца до етно села Амерић где ћемо направити паузу за кафу.

Након паузе возимо се до Космаја где на Змајевцу напуштамо возило и крећемо на нашу туру која је дугачка око 10 km са неколико успона и спуштања. На почетку нас  чека успон од неких 160 m ка видиковцу Кошутица који се налази на надморској висини од 460 m одакле се пружа леп поглед. Одатле се спуштамо ка виноградима Карвел и настављамо према манастиру Кастељан, заправо његовим остацима. Од манастира Кастељан се пењемо до Спомен костурнице и споменика Незнаном  Космајском јунаку из 1914.

 фото: Дуле Опачић

Након успона од неких 200 m следи нам спуштање до манастира Тресије. Ова траса нам је дугацка 6,5 km и ко жели може овде завршити туру где ће га возило након обиласка манастира пребацити до ресторана где ће сачекати остатак групе. Остали настављају пешачење од манастира Тресије ка врху Космаја и споменику Борцима Космајског одреда из 1945. Та траса је дугачка око 2,5-3 km са успоном око 200 m. Ту се завршава наша пешачeње, после чега следи заслужени ручак или кафа у ресторану.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац са водом и храном за успут, одећа примерена враменским условима заштита од евентуалних падавина.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  1.000 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ   и информације средом од 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија)

Акцију реализује Ненад Јовановић

 065 99 22 782
nenad@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

РАВНОМ ГОРОМ РАВНЕ МИСЛИ: од Равне Горе преко Сувобора до Рајца

Равна Гора се простире на западним и југозападним обронцима Сувобора. Висораван, оивичена густим шумама и сувим долинама, прекривена је бујним ливадама и пашњацима, због чега је у прошлости веома погодовала сточарству, па је до 1941. на њој било око 120 колиба. До 1984. године остало их је свега 5.

Скоро пола века се Равна Гора није смела спомињати, а камоли посећивати. Тешко се и могло планином без пута, струје, воде и коначишта. Повремено су долазили само планинари, али су и они морали да објасне зашто овим стазама пролазе. Зар лепоте није било и другде? Али, данас је овај предео омиљен љубитељима природе, јер је питом, лаган за ход, а уредно обележене стазе пружају бројне могућности како искористити дан. Читава Гора је прошарана пашњацима, боровим шумама и ћувицима, а близу нама Београђанима, те као таква омиљен простор да себи дамо одушка, чим нам се укаже време.

Како јесен уме бити дивна, позивамо вас овог пута да у њеним бојама уживамо дуж једне краће путање од Равне Горе, преко Сувобора до Рајца. А можда нађемо и неку печурку за вечеру…

фото: Игор Бардић

ПОЛАЗАК: са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 7 h. Молимо вас да дођете 10-ак минута раније, како не бисмо каснили у поласку. Путујемо Ибарском магистралом а после Лазаревца ка Мионици, где ћемо имати получасовну паузу за јутарњу кафу и доручак. Потом одлазимо у Струганик и обилазимо меморијални комплекс – родну кућу војводе Живојина Мишића.

Мионица Родна кућа војводе Живојина Мишића у Струганику детаљ са једног (много) ранијег одласка на ову трасу :-)

Овако надахнути, одвозимо се до полазне тачке наше пешачке партије – Цркви Светог Ђорђа на Равној Гори. Одатле се крећемо ка Сувобору…

Равна Гора Траса 

Читав овај предео, веома је наклоњен пешацима. Та благо заталасана брда Богом су дана за опуштајућу шетњу и то баш за свакога, јер не поставља посебне захтеве, нити посебно добру кондицију. Ту предивну благост ових терена дивно приказују и фотографије Игора Бардића:

фото: Игор Бардић фото: Игор Бардић

Са врха Сувобора спуштамо се према планинарској кући ПК „Победа“  –  „Добра вода“ и даље до планинарског дома „Душко Јовановић“ на Рајцу, где нас чека комби. У дому ћемо се окрепити пред повратак.

"Добра Вода"

Наведена траса је дуга 12,5 km са успоном од 280 m. Обзиром на такве параметре, као и врсту терена – акција је приступачна свим категоријама уживалаца природе.

ОПРЕМА: гојзерице (или трекинг патике ако је време суво), мали ранац са водом и храном за успут, слојевита одећа примерена временским условима, заштита од ветра и евентуалних падавина, пресвлака.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 дин

1.400 дин за чланове Клуба

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

Акцију реализује Ненад Царевић

064 684 01 37

nesa@serbianoutdoor.com

фото: Дуле Опачић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Национални парк Плитвичка језера

Зашто октобар? Још увек je топло, а јесења палета фасцинира 🙂

У вези Плитвичких језера, једног од најлепших националних паркова у Европи, члана UNESCO породице светске баштине, не постоји дилема како, већ само питање – када. Уређене стазе прилагођене посетиоцима између двадесетак језера међусобно су спојених небројеним каскадама и слаповима кристално зелене боје, биће доживљај о коме ћете још дуго мислити. За сам обилазак потребно је 4-6 сати, а знајући какве апетите за фотографисањем, или тек пуким гледањем буде ови призори, одвојили смо довољно времена!

јесен на Плитвицама јесен на Плитвицама јесен на Плитвицама

Ова, по свему, најинтересантнија крашка целина Динарског подручја, проглашена је за национални парк 8. априла 1949., а 30 година касније, због јединствених вредности и амбијенталне лепоте, увршћена је и на листу светске природне баштине (UNESCO).

Познат је по величанственим бигреним слаповима која стварају бистра језера у Као последица сталног биодинамичког процеса стварања и раста бигра, настали су величанствени слапови између 16 степенасто поређаних језера, подељених на горња (Прошћанско језеро, Цигиновац, Округљак, Батиновац, Велико језеро, Мало језеро, Вир, Галовац, Милино језеро, Градинско језеро, Велики Бургет и језеро Козјак) и доња (Милановац, Гавановац, Калуђеровац и Новаковића Брод). Горња су језера већа и дубља, док су доња мања и плића.

панорама: ¾ парка је прекривено шумом провидност јесен на Плитвицама

Велики слап је висок 78 m и настаје обрушавањем потока низ стрму литицу, док остале слапове стварају језера. Тако сједињени, бројни потоци а међу њима Плитвица, речице и језерске воде, чине почетак тока крашке реке Коране. Кад се од Великог слапа настави према горњим језерима, нижу се филмски призори. Највеће и најдубље од Плитвичких језера је Козјак (дубина износи 47 m), где је и  средиште туристичких активности.

Велики слап пастрмке јесен на Плитвицама

 Географски положај у залеђу Велебита (60 km ваздушне удаљености од мора), на надморској висини од 418-1279 m, те крашка геолошка подлога, омогућили су развој богатог и разноликог биљног света. На подручју регистровано је 72 ендемске и 22 заштићене врсте. Богатство флоре броји 1267, а фауне 50 врста сисара, 20 врста слепих мишева, 157 врста птица, 321 врста лептира…

Кастел Млинови у Крупи

Субота, 13. октобар:
ПОЛАЗАК тачно у 6:00 h са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125. Дођите 10-ак минута раније како не бисмо каснили у поласку. Путујемо аутопутем преко Хрватске до Градишке, одакле скрећемо ка граничном прелазу за Републику Српску. Након доласка у Бања Луку обилазимо манастир траписта. Овај монашки ред је најпознатији по производњи чувеног сира.

Одлазимо до центра да ручамо – у изворно место где се спрема прави Бањалучки ћевап!

Ћевабџиница Пријало је и Нолету! Млинови на Крупи

 Након обеда, одлазимо до реке ради вожње ДАЈАК чамцем. Вожња овим чамцима кошта 15 €, односно 5 € по особи, обзиром да један чамац прима три особе.

Крупа на Врбасу град Бочац

 У попдневним сатима одвозимо се до Kрупе на Врбасу и слапова где је неколико воденица, а кад смо већ ту, нећемо заобићи ни истоимени манастир. Обзиром да је ово изузетно леп кутак, нећемо журити са повратком у Бања Луку, него ћемо повечерје овде дочекати.

Бања Лука, Брбас Дајак

Коначимо у Бања Луци, хостел „Хавана“ (шесто-, пето-, четворо-, тро- и двокреветне собе са купатилом).

Недеља, 14. октобар:
Устајемо рано, како бисмо тачно у 6 h пошли ка НП Плитвице преко Бихаћа. Стижемо за три сата вожње и све време до поласка за Београд користимо за уживање у лепотама Плитвичких језера (тачније, од 10.30 до 16.00 h разгледамо језера). Парк ћемо већим делом обићи пешке, возити се бродом и разгледати га са панорамског воза.

 

Полазак у 16 h за Београд од кога нас дели 6 сати вожње, очекивано време доласка око 24 h (дужина путовања зависи и од преласка границе!).

ОПРЕМА: обзиром да су сва одредишта уређена, није неопходна планинарска опрема. Понећете ствари које су вам потребне у односу на садржај програма и временске прилике. Храну можете понети, или је купити тамо, на лицу места.

јесен на Плитвицама

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

75 € + 800 дин

75 € + 700 дин  за чланове Клуба

Цена обухвата: превоз, смештај, путно и здравствено осигурање, организационе трошкове

Цена НЕ обухвата: улазнице за Национални парк, храну и вожњу чамцима.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Пријава учешћа подразумева достављање свих неопходних података (име, презиме, број пасоша и јмбг због полисе, контакт телефон и е-адреса) и измиривање аконтације од 50 €. Подаци се достављају на мејл, ради боље прегледности. По Правилнику, у случају одустајања, новац се враћа искључиво ако се обезбеди замена (од стране учесника, или Клуба ако постоји листа чекања).

Акцију реализујe Стоја Богојевић

061 170 29 55

stoja@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Ђердап, с румунске стране: Portile de Fier (Парк природе „Гвоздена врата“)

Оно што је Плиније давно записао „Magnum est stare in Danubii ripa“ (величанствено је стајати на обали Дунава, лат.), је непорециво и то добро зна свако ко је стајао на Штрпцу, Плочама, Ковилову, Соколовцу и многим другим величанственим видиковцима Ђердапа. Стојећи на њима, често смо се питали како ли је када се гледа оданде… Са Мироча смо сликали  уклесани лик дакијског вође, Дећебала; са Кошобрда се дивили вулканском врату Трескавца, вероватно чули и многе приче о „Три куле“, стени Бабакај, тако да је сазрело да вам то и покажемо.

  

И док са наше стране, обала Ђердапа има статус Националног парка на чијој територији нису евидентирана станишта мрког медведа, Румуни имају Парк природе Portile de Fier, што у преводу значи Гоздена врата, а отисци медвеђих шапа нису редак налаз… Али не брините, медведи су врло стидљиви. А доминираће Дунавска рапсодија… Овај програм се дуго крчкао до форме коју сматрамо оптималном за викенд, са више акције, мање вожње и правим упознавањем Парка Природе „Гвоздена врата“, у чему смо прошлог септембра успели у потпуности. Сада вам пружамо нешто другачији, освежен садржај 🙂

ДОБРО ДОШЛИ!

Субота, 22. септембар:

ПОЛАЗАК са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 и тачно у 6.00 h крећемо преко Ковина и Беле Цркве према граничном прелазу Калуђерово, а по уласку у Румунију, ка Дунаву и прво застајемо да изблиза видимо стену Бабакај. Поред легенди о њеном имену, стена је важна јер подсећа како је некада изгледао Дунав у својој клисури, по чему његов ток у овом делу и носи назив Гвоздена врата. Покушајте да замислите дно Дунава које је назубљено оваквим стенама. Многе од њих су парале површину Велике реке, чинећи да се вода ковитла као да кључа у казану. Биле су то воде по којима је најтеже било пловити, али то је дужа прича…

стена Бабакај, на почетку Ђердапске клисуре Дунав на графици из XVII века

А легенда чува сећање на прелепу девојку Данку, коју је из Беле Цркве, испрошену и верену, отео Керим – диздар града Голупца. Превео ју је у ислам и дао име Зејна. Лепа Зејна никада није заборавила свог вереника, племића из Беле Цркве, а ни он њу. Прерушен у коњушара Јошка запослио се код Керим-паше и једне ноћи украо своју Данку и са њом се дао чамцем преко Дунава. Са тврђаве је на њих отворена ватра и рањени Јошка је своју љубав бацио у Дунав, речима: ‘Носи водо, да нема ниједном!’. Кад је хтео да скочи за њом у чамац упаде Керим и уби га. Турци су Зејну разапели на стену насред Дунава и гледали како јој гавран вади очи вичући ‘Баба, кај се!’ И данас, кад фијуче кошава, дижући таласе који се разбијају о стену Бабакај, стари верују да ветар носи њен вапај…

Потом настављамо пут уз Дунав, све до полазне тачке успона на Трескавац (Varful Trescovat 755 m). Ова маркантна вулканска купа у Румунском Парку природе Гвоздена Врата (Parcul Natural Portile de Fier), лежиште је терогених вулканита и упадљива је са обе Дунавске обале. Ходамо по релативно каменитом терену, стазом солидног успона, тако да и поред чињенице да је кратка, до врха ће нам требати три сата лаганог корака. Задржавамо се пола сата, како бисмо мало одморили пред лепим пејсажима и фотографисали. Укупна дужина трасе износи 10 km, са успоном од 670 m.

Ђердапска клисура, место стварања… На месту најстарије европске цивилизације, тече река за чије кањонске литице стручњаци кажу да су „геолошки буквар Балкана“. Преко пута Лепенског Вира, издиже се преживели, мумифицирани сведок времена када људска нога још није ходала земљом. Геолози његов облик називају енглеском речју “neck“ (врат), јер кажу, да је то некада био вулкан. Да не лицитирамо лаички стратиграфијом, радије запажамо да силуета ове чудновате вулканске купе лако заокупља пажњу сваког посматрача. А како је на врху једног палео кратера, није тешко сазнати, обзиром да је до њега потребно пешачити свега 5 km, што ову акцију чини приступачном свим категоријама љубитеља природе. Силазак је исте дужине. Завршни део успона је израженији, док се део спуста пружа преко крушљивог земљишта. Ако томе додамо и чињенице да је сам врх стеновит, као и да се, поред колских путева, крећемо претежно шумским стазама, јасно је да се ради о терену који захтева гојзерице! Понесите довољно воде, јер на извор наилазимо тек после врха, негде на пола спуста.

„Гледајући из Лепенског вира, поглед као магнет привлачи моћни врх Трескавац с румунске стране, који се одвајкада у народу користи као својеврстан календарски „инструмент“.

Истраживачи, архитекта Христивоје Павловић и др Александра Бајић су кренули трагом локалног предања да се на летњу дугодневицу сунце „два пута рађа“ на Лепенском виру. У праскозорје први сунчев зрак као сноп рефлектора накратко блесне крај левог бока Трескавца, а затим клисура поново утоне у сумрак.

Сунчеви зраци иза брда потом праве ореол око његовог тамног троугла, а врхунац природног спектакла је кад сунчев круг „искаче“ тачно на врх Трескавца где засија као огромно око.“ – Б. Субашић,  новости.

Стаза којом се спуштамо избија директно на магистрални пут где нас чека наше возило. Одвозимо се у Свињицу где нас чека заједничка вечера и смештај у домаћој радиности… Овај део организације знатно је помогао предусретљиви  градоначелник Никола Кулић , што уопште није чудо, обзиром да 93 % становништва овог предела чине Срби, тако да споразумевање са домаћинима не треба ни најмање да вас брине 🙂 Важно је да легнемо раније, пошто је сутрашњи програм врло садржајан и као такав захтева време.

Недеља, 23. септембар:

Данашњи богат и шаролик план намеће потребу раног устајања. После доручка, напуштамо своје собе и у 7:30 h полазимо према кањонском делу Ђердапа, Малом Казану. Али, пре тога, на свега 5 km после Свињице, тачно преко пута Доњег Милановца, наилазимо на остатке средњевековног утврђења Три куле. Тачно преко је Доњи Милановац, а поред амонита и казанске лале, Три куле су на амблему Парка природе Portile de Fier. Проћићемо поред њих, али од прошле године им је немогуће прићи, јер је дека оградио повртњак и тиме онемогућио прилаз.

Високе по 10 m, у форми троугла са врхом окренутим ка Дунаву, ове куле су саграђене у XV веку са циљем да се заустави отоманско ширење према западу. Након изградње хидроцентрале једна је потопљена и може се видети само током ниског водостаја (у пролеће), док друге две још увек пркосе времену, с тим што је трећу знатно оштетио лед током зиме 1924. године.

 

Стижемо пред кањонски део Гвоздених врата – Мали Казан. Управо је ту Дунав најужи и најдубљи у читавом свом току. У зависности од водостаја, дубок је око 90 m, а растојање између обала око 100 m. Овде је и полазнa тачкa наше прве данашње пешачке трасе – Чукарул Маре Понићова, која се пружа до рубова Малог Казана са кога се пружају величанствени видици (означено их је седам!).

Траса је дуга 4,7 km са око 150 m успона, али је немојте подценити само зато што је кратка; рачунајте на природу кречњачког терена (обавезне гојзерице!).

Најужи део Дунава - улазак у Велики Казан поглед са Чукарул Маре

По спусту, настављамо вожњу пролазећи Дубову и одвозимо се према Великом Казану, другом Ђердапском кањону и пењемо на врх и прелеп видиковац Чукарул мик, шетном стазом укупне дужине 3,8 km са 285 m успона и предивним погледом на казане и Штрбце са наше стране.

поглед са Чукарул Мик приказ трасе

„Отежавајући фактор“ успона на обе трасе биће чињеница да ће прелепи крајолици вабити фотографске страсти. Све можемо постићи, али да не губимо из вида временски оквир. Јер, ако желимо све да видимо и вратимо до поноћи, темпо кретања мора бити одлучнији!

Иначе, када је реч о Ђердапским стенама, морамо да истакнемо ендемску врсту: банатску, или казанску жуту лалу (Tulipa hungarica), која их краси и са наше стране, али су је Румуни ставили на амблем овог Парка природе. Заштићена је законом и расте на стрмим и сунчаним падинама Казана. Цветови су јој искључиво жуте боје и красе ову величанствену клисуру током априла. Њена појава је јединствена и расте још само на Мехединци планинама. У литератури је први пут спомиње В. Борбас 1884. године, а постоји и подврста Tulipa hungarica undulatifolia која расте у Gura Vaii и Valea Oglanicului.

А у Великом Казану је и пар знаменитости које ћемо посетити пре него се одвојимо од Дунава, по спусту са Чукарул мик. На самој обали Дунава је манастир Мракоња са црквом посвећеној Светом Илији.

Застаћемо 20-ак минута ради посете манастиру, а потом одлазимо километар даље до стене са уклесаним ликом Децебала –  мотив који смо много пута мерачили са наше стране (а направио га је наш човек! 🙂 )

Децебал је последњи краљ Дачана који је владао у раздобљу од 87. до 106. године. После готово једног века неслоге, ујединио је дачанска племена и дуго је успешно одолевао римској експанзији. Али, и поред све упорности, није се могао одупрети
надмоћнијој војсци цара Трајана, која је у два наврата продрла у земљу Дачана. После пада дачанске престонице, Децебал је наставио отпор на северу земље. Након што је био опкољен, извршио је самоубиство. Тиме је нестала и самосталност Дачана, а њихова земља постала је римска провинција Дакија.

Децебалово право име је било Диурпанеј, али је након победа у ратовима током 84—85. године против Римљана, назван Децебал што вероватно значи „снага Дачана“ (balus је изведено из индоевропског корена *бал што значи снага и Деце што је вероватно генитив множине речи Даци, а у преводу би значило Дачана или од Дачана).

У савременој Румунији, где се Дачани сматрају прецима данашњих Румуна, Децебал је због своје дуготрајне, упорне и већим делом успешне борбе против освајача добио статус националног хероја, те му је посвећен велики број књижевних и уметничких дела. Међу њима се истиче спектакуларни историјски филм Дачани Сергиуа Николескуа из 1966. где је Децебалов лик тумачио Амза Пелеа. Децебалово самоубиство је такође 2005. реконструисано и у другој епизоди британске играно-документарне серије Life and Death in Rome. Његов портрет великих димензија, уклесан је на једној стени на румунској страни Ђердапске клисуре, у Казану.

Након кратког разгледања скулптуре, ка граничном прелазу, до кога предстоји сат времена вожње. После граничних процедура, чије трајање не можемо да предвидимо, од Београда нас дели 2 сата вожње и успутну паузу ћемо уприличити само по потреби. Због ових ствари, изузетно је важно да се држимо предвиђене сатнице и будемо агилни. Ујутро ћемо имати о томе кратак брифинг, како бисмо успешно испунили дан, као што програм предвиђа. Држећи се плана, уз регуларно задржавање током преласка границе, у Београду смо најкасније до поноћи.

  Казани, гледани са врха Чукарул Мик

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина; одећа слојевита, примерена временским условима, купаћи и пешкир (чисто да се нађе, ако пожелите да се бућнете). Наравно, прво спакујте пасош! Храна из ранца.Велики Казан (фото: Александар Вељковић)

НАПОМЕНА: наведене трасе нису превише тешке, али вас молимо да имате у виду да ћемо имати енергичан темпо. Моћићемо да уживамо у призорима, фотографишемо, али без прекомерног, беспотребног развлачења. Гојзерице су обавезне!

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  50 €  за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

За ову акцију се не планира велика група.

Котизација обухвата: превоз, смештај, вечеру у суботу и организационе трошкове.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ   и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија)

НАПОМЕНЕ: 

  • у Свињици не постоји мењачница, а у Румунији не примају евре, тако да ћемо у по преласку границе у Молдови разменити новац
  • пријављивање подразумева обавезно измирење аконтације у износу од 30 €

Акцију реализују:

   Гордана Атанасијевић        и       Александар Радовановић

                                            065 377 14 74                 063 555 966

                 gordana@serbianoutdoor.com                 aca@serbianoutdoor.com

Трескавац Дећебал www.putokaz.me

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

СТАЗОМ ПЕТРУШКИХ МОНАХА – Мала Света Гора у клисури Црнице

Кањон реке Црнице налази се у атару села Забрега, 18 km од Параћина. У време пре Немањића ту су подигнути бројни манастири и цркве од којих су данас остали само трагови. Сматра се да су их основали хиландарски монаси, због чега овај крај називају и Малом Светом Гором. Над селом је некада доминирао град Петрус, од кога су остале само рушевине као сведоци давно прошлих времена, чијим трагом ћемо ходати, од Сисевца до Забреге.

Петрус

Тзв. „Стаза петрушких монаха почиње у селу Забрега  и даље се прати  маркација која води на узвишење са врло лепим погледом на долину Црнице и остатке манастира Намасија. За  45 минута хода стазицом низ падину силази се у кањон Црнице. Ову необичну долину, вредну поштовања и дивљења, и предивни стазу извезену по њој,  откривало нам је Удружење „Петрус“ из Забреге,  тако да вас и овог лета позивамо да доживите овај јединствен предео, прелепих крајолика.

Црница није много удаљена од главних путева. Ипак, у њеној краткој долини снева десетак манастира над којима бди један древни град. Она извире у снажном млазу испод огромне стене, на јужном делу Кучајских планина, код рударског насеља Сисевац. На извору је потпуно бела од кречњачких стена, по чему се некад звала Белица. Име су јој променили након масакра силног света који се окупио на сабору код Цркве, у доњем току реке. Крв је обојила белу реку, коју од тад зову Црница. Али, за разлику од Турака, старији мештани причају  да Немци током Другог светског рата, нису ниједанпут ушли у село, јер нису знали да постоји.

ПОЛАЗАК:  тачно у 6.00 h са паркинга са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Дођите 15-так минута раније, како не бисмо каснили у поласку.

Путујемо аутопутем до Параћина, затим магистралним путем ка Зајечару и након краће вожње скрећемо ка Поповцу и Петрушкој области одакле почиње наше пешачење необично лепим пределом историјски гледано кроз средњовековну Србију…стазом мале Свете Горе у клисури реке Црнице.

Екипа РТС-а, као и многе друге телевизије, је врло заинтересована за културно-историјско наслеће и природне лепоте у сливу реке Црнице (емисија „Од злата јабука“). Удружења граћана „Петрус“ Забрега, КАУП Београд и КАУП Ресавица неуморно раде на промоцији ових бисера. Уз већ постојећу „Стазу петрушких монаха“ ускоро ће бити представљена и нова стаза која ће пролазити кроз ове пределе и спојити Забрегу и Ресавицу. Велику захвалност дугујемо члановима УГ „Петрус“ из Забреге што су нас позвали да учествујемо у овом дивном пројекту. Oвде можете видети како изгледа „Стаза петрушких монаха“ са детаљним описима свих манастира.

То је стаза којом су некада, пре седам векова ходали чувари православља, монаси петрушке области.

Траса стазе полази из Поповца (Холцим копови) колским путем и након 10-так минута долазимо до реке Црнице коју прелазимо онижим гвозденим висећим мостом, улазимо у шумицу, пролазимо остатке мале средњовековне Цркве Краса и након десетак минута долазимо до места где прелазимо реку газећи је до испод колена што је свакој групи до сада био велики ужитак. Ако је водостај низак могуће је и да се не смочимо. Лепом шумском стазом долазимо до манастира Петруша и остатака Цркве Света Огњена Марија, по жељи одлазимо до лековитог извора хладне воде у самој реци. Потом се шумском стазом пењемо до остатака древног града Петруса (наилазимо на остатке керамичких комадића старих више стотина година) и Крстате Стене (кота 345 m) из које расте чудновата вишња из камена. Након паузе на прелепом видиковцу, спуштамо се до манастира Светог Јована Главосека и речице Црнице где правимо одмор за уживање у амбијенту са погледом на пећину испод Крстасте стене на северној падини Чокића брда. У спусту, при крају шуме имамо освештани извор пијаће воде. Пешачење настављамо до села Забрега и Цркве Свете Петке.

Први део стазе је дугачак око 9 km, са малом висинском разликом. Наш превоз нас чека у центру села Забрега, и они који желе да остатак дана проведу на термалном базену (температура воде око 36,6 С) у близини ресторана Поточара пут ће наставити ка насељу Сисевац, уз успутни обилазак манастира Раваница. У селу Забрега можемо купити домаће интегрално брашно млевено на старински начин у воденицама поточарама као и гајену пастрмку из рибњака за понети .

04

Група која жели наставак пешачења и авантуре у прелепој природи и при том поседује солидну кондицију, наставља необележеном стазом до манастира Намасија (успут прелазимо лепи висећи мост), затим шумском стазом до видиковца Камен Ђулине испод пећине Масни Камен, поред цркве Светог Ђорђа, затим Цркве Свете Недеље од које се у непосредној близини поново прелази – гази река и хода блажим успоном до остатака манастира Свети Арханђели и даље стазом према Сисевцу до манасира Светог Сисоја. Овај изванредни наставак је у дужини од 8,5 km. Стижемо на заслужени одмор у Сисевцу где можемо обићи манастир Светог Сисоја, затим извор реке Црнице, купати се у термоминералном базену ресторана Поточара и уживати у посматрању пастмки у рибњацима. У непосредној близини је и језеро са уређеном пешачком стазом, што је лепа опција за оне који евентуално не желе на базен.

За Београд полазимо из Сисевца у 19 h, преко Раванице и Сења, до аутопута, уз успутну паузу на некој од пумпи и стижемо најкасније до 22 h. Понети са собом купаћи костим (опрему за купање уколико желите да се купате на термоминералним базенима) .

Манастир Сисојевац, на самом извору Црнице, подигао је 1380. године духовник кнеза Лазара, Сисоје Синајит. Опустео је крајем XVII века, а обновљен 1978. Поред манастира, на извору Црнице сада су рибњак и мотел.

Низводно од Сисојевца река Црница улази у кањон у коме се налази десетак манастиришта, чије је остатке обрасла вегетација. Код села Забрега река прави велику кривину и излази из кањона крај остатака манастира Намасија или Манасињца. Беше то значајан манастир са одбрамбеним зидинама и јаком кулом. Црква, посвећена светом Николи конзервирана је и обновљена у једном малом делу. Низводно од манастира су воденице, рибњак и мост преко реке.

Село Забрега је подигнуто на десној обали Црнице, са занимљивим старим очуваним кућама и новим које су међусобно повезане правим мостовима.

После Забреге, Црница поново улази у кањон и на њеној левој обали сневају остатци храма светог Јована Главосека. Подаци о овој Цркви су врло оскудни и познато је само да је обновљена 1520. године. У близини је стаза која води десном обалом, навише ка стотинак метара високом узвишењу, до моћне стена на заравњеном платоу и велике пећина испод њега. Призор који се на платоу указује вредан је пешачења. На платоу, ког Црница са три стране окружује дубоким кањоном, почива огроман камени мегалит, о чијем настанку говори легенда. По предању, камен је донела деспотица Јерина у својој кецељи у средиште свог дворца. На самој ивици амбиса се налазе рушевине куле, па се претпоставља да су то остаци града Петруса – највећег утврђеног града у средњем Поморављу, по коме се цео овај крај звао Петрушка област. Од града се стаза стрмо спушта наниже ка реци. А на самој обали, приљубљена уз стену и покривена густом вегетацијом, крије се Црква посвећена Благој Марији Петрушкој. Сабор и кланица у којој су Турци побили народ, кад је рек

а зацрнила своје име, догодио се крај ове светиње.

Господар Петруса, жупан Вукосав, је подигао још једну богомољу ближе Грзи, крај села Лешје на падини планине Баба, где нећемо овог пута ићи. Ова манастирска црква, посвећена Пресветој Богородици грађена је по угледу на руске манастире и као таква се потпуно разликује од свих српских манастира. Поред Цркве се налазе три чувена извора на које је долазила краљица Наталија да пије воду,  и једно необично стабло: врба из које расте дуд крај манастира. Мештани верују да је напитак од тог лишћа добар за нероткиње. Поред Цркве се налази и кула Орловића Павла, која је чувала улаз са Честобродице у Поморавље.

За Крстату стену, мештани воле да кажу да је послужила као инспирација Ђури Јакшићу за песму “Отаџбина“. Међутим, како је у време када је ту песму написао, Ђура живео и радио у Подгорцу и  Сумраковцу, тако да је надахнуће за „Отаџбину“ добио посматрајући Ртањ. Од наших домаћина ћете чути још легенди о овом иначе прелепом крају.

Можда сте скептични у вези базена, али у њему су благотворне термалне воде, а ко жели, може поћи кући са свежим пастрмкама. Цена карте за базен – 300 дин; стандардни мени (пастрмка, помфрит, лепиња) – 550 дин; салата – 100 дин; пиће – 120 до 200 дин; кафа – 80 дин.

ОПРЕМА:  мали ранац, гојзерице, вода и храна за успут, штапови за пешачење, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина. Купаћи костим, пешкир, фактор заштите.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.600 дин

1.500 дина  –  за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба

Акцију реализује Неша Царевић

  nesa@serbianoutdoor.com

064 684 01 37

  

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

 

Кањон Пањице, Водена пећина и плаже Великог Рзава

Због великог интересовања, поново идемо на Пањицу!

Велики Рзав тече са јужних падина Муртенице, источном границом Златибора, северним делом Старог Влаха ка Ариљу, према коме ћемо се и ми упутити тога дана. Предивна река, згодна за љубитеље рафтинга, али и за хедонисте који би уживали на њеним плажама…(што нам је у плану!). За ову акцију увек влада велико интересовање, па је потребно на време да се пријавите, како бисте обезбедили учешће. Овде можете погледати репортажу са прошле акције!

 фото: Дуле Опачић фото: Дуле Опачић фото: Дуле Опачић

Водена пећина са водопадом у кањону реке Пањице представља најлепшу природну атракцију на подручју Ариља и сигурно заслужује да буде заштићено природно добро Србије. А доступна је и оним знатижељницима који немају нарочиту физичку кондицију. Стога је ово акција погодна за све узрасте и категорије љубитеља природе!

campanula secundiflora фото: Дуле Опачић фото: владимир Мијаиловић

У овој прелепој клисури, Јосиф Панчић је открио ендемску врсту биљке campanula secundiflora. Данас се претпоставља да их на овом локалитету нема више од сто примерака. Са мало пешачења, видећемо много тога лепог, па кренимо редом… 

фото: Дуле Опачић  фото: Дуле Опачић

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник) у 6.00 h. Окупљамо се 15-ак минута раније како бисмо кренули на време. Путујемо ка Ариљу, а пошто је пут дуг, успут правимо јутарњу кафе паузу, а потом настављамо ка селу Добраче 🙂

До пре 50 година то је било највеће насељено место у бившем Ариљском срезу са 2.142 становника,  док је у варошици Ариље тада било само 1.006 становника. Тужно је шфото: Дуле Опачићто их сада ту има свега 821.

Ту напуштамо аутобус и настављамо пешице кроз село, до задњих кућа одакле почињемо да пратимо реку Пањицу узводно њеним током и након 3 km пред нама ће се указати 10 метара висок водопад, који се разлива преко, маховином обрасле бигрене окапине! Стотинак метара изнад су плитки и пространи каскадни вирови златносмеђе боје, а десно је још већи отвор, којим се у пећину може ући до 70 метара

На 10-ак минута од водопада идемо дуж најлепшег тока речице, ка пећини из које извире Пањица. Улазимо у њу неких десетак метара, ради разгледања и сликања, не идемо дубље, јер нисмо опремњени за то, а ни обучени!

 фото: Дуле Опачић 

Од многих природних чуда, ариљски крај се истиче кањоном реке Пањице, који се простире у дужини од 5 километара између села Брекова и Добраче.  Јединствена по својим атрактивним водопадима, слаповима, бигреним коритима и каскадама…заиста рајски призори нетакнуте природе која плени лепотом.

Поред обиља зеленила, река прави атрактивне водопаде, слапове, бигрена корита и каскаде, због чега ово место многи сматрају за најлепшим у Србији. За Добрачу се скреће на пола пута између Ариља и Ивањице. У непосредној близини, стазом од Брекова до Шуљића је и велико извориште – Водена пећина. Бројне тајне тог природног феномена, рониоци и спелеолози тек треба да испитају. За сада је само претпоставка да је водена маса која излази из пећине, у ствари, понорница настала од више извора који пониру у зони Кукутнице и Округлице у Бјелуши. Од Добраче до Водене пећине, крећемо се кроз предиван крајолик, због чега није ретко да многи понављају учешће у овој акцији сваке године.

 фото: Дуле Опачић фото: Владимир Мијаиловић фото: Дуле Опачић

Постоји легенда о Хајдучкој пећини и Гробу Незнаног Хајдука, која казује да је то било последње уточиште једној хајдучкој дружини у бегу од турске потере. У близини су два гроба незнаних хајдука. Ти „гробови“ су природне творевине, али по легенди то су били последњи браниоци који су вероватно умрли од глади, а вила Равијојла је њихова тела спустила на тло и прекрила тим камењем…

По повратку до аутобуса, настављамо  до кристално чистог Рзава, и његових уређених плажа, где остајемо до поласка за Београд (око 18 h, да бисмо стигли у 21 h).

 

ОПРЕМА: мали ранац са водом и храном, гојзерице (могу и патике), обућа за воду (прелазимо пар пута реку), одећа прилагођена времену, батеријске лампе, заштита од сунца, купаћи, пешкир и пресвлака.фото: Вера Буквић

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.800 дин

1.700 дин за чланове Клуба са плаћеном чланарином

НАПОМЕНА: уколико буде мање од 40 пријављених, котизација се увећава за 200 динара.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела “Србија”)

 

Акцију реализује Стоја Богојевић

061 170 29 55

stoja@serbianoutdoor.com

фото: Добрица Митровић фото: Дуле Опачић фото: Дуле Опачић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Клисура реке Градац – Ваљевски сафир!

Вечито привлачна акција на једној од најчистијих река Европе! Oвога пута траса почиње у Ваљеву, тако да Градац пратимо од ушћа у Колубару до Јаког извора 🙂

Топло, мокро и смарагдно лепо, јер је Градац једна од најчистијих река Европе. Овај кањон са предивним током кристално чисте реке и уређеном стазом је прави рај за све врсте рекреативаца! Траса није кондиционо захтевна и могу је проћи како деца, тако и старији, јер је дуга свега 15 km!

 

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 8.00 h. Путујемо ка Ваљеву.

Крећемо се наизменично десном и левом страном клисуре, уживајући у необичној лепоти једне од најчистијих река Европе.

Прву паузу правимо код  Вајата и Коњичког клуба у непосредној близини Дегурићке пећине, одакле практично почиње кањон и ту се расхладити уз познати фрапе од малине и купање по жељи. 

  Дегурићка пећина

И на даље правимо успутне паузе за одмор и купање. Кањон Градца је питом, у смислу да нема препрека за које је потребно више од пешачења, осим што ћемо реку десетак пута прегазити. Стаза је означена, времена ће бити довољно и за фоткање и за пливање 🙂 

  

Ова траса је препорука  свакоме ко жели да ужива уз реку.  Они којима одговара мање пешачења и напора,  туру ће завршити код Етно домаћинства близу манастира Ћелије или се одморити на прелепој ливади код Еко бивка. Они који буду расположени за више акције, наставиће све до Јаког  извора.

  

Пре него пођемо ка нашем возилу, посећујемо манастир Ћелије, познатом по једном од највећих православних духовника – архимандрита, богослова и филозофа Јустина Поповића – горостасна фигура интелектуалца и мудраца, који је, у овом манастиру, изолован и одбачен од комунистичких власти, живео и стварао од 1947. до 1979. године.

Рођен је на Благовести у Врању, завршио богословију у Београду код Николаја Велимировића, студирао теологију у Петрограду и Оксфорду, докторирао на Атинском универзитету, службовао је у Призренској и Карловачкој богословији, као и у Чехословачкој. Пред Други светски рат основао је Српско филозофско друштво у Београду. После рата затваран је од власти, а било је планирано и његово стрељање.

Иза овог скромног човека остало је написано 12 књига житија светих, на стотине чланака и мањих списа и све то штампано у 33 тома сабраних дела.

Према његовом личном запису пред Други светски рат је имао визију распетог Христа. У манастир Ћелије, код овог духовника, годинама су долазили духом посустали и болесни да их снагом свог духа посаветује и излечи. И данас на његов гроб затрпан цвећем долазе невољници тражећи помоћ од Аве Јустина.

У књизи „Преподобни Јустин Нови Ћелијски“, коју је по благослову епископа ваљевског Милутина издао манастир Ћелије, записано је низ чудесних исцељења верника док је Аве био жив, али и на његовом гробу. „Крстивоје Антонијевић из Богатића требало је да има тешку операцију. Био је на Авином гробу и без хируршког захвата оздравио“, записано је у књизи.

„Једна жена из Грчке није имала деце, била је на Авином гробу и однела грумен земље са гроба. Ту земљу је ставила у чашу са водом коју је пила. Касније је родила дете. Било је то 1985. године.“ „Године 1996. Ненад, син Миленка из Ваљева, који није могао да хода сам, дошао је на Јустинов гроб да му се чита молитва. Након седам дана је проходао и дошао на Авино вечно почивалиште да заблагодари чудотворцу“, стоји у књизи.

Архимандрит Јустин Поповић умро је на дан свог рођења на велики православни празник Благовести. Кажу да се након срчаног удара десетак дана пре упокојења молио да умре баш на Благовести. Бог му је молитву услишио.

На свечаној литургији у Храму Светог Саве 2010. је канонизован нови светитељ Јустин Ћелијски. Литургијски спомен преподобног Јустина слави се 14. јуна. О животу и делу Јустина Поповића ђакон Ненад Илић снимио је документарно-играни филм „Ава Јустин“. Игуманија Гликерија је одлучила да се приходима од филма у близини старог изгради нови храм.

Пењање уз степенице од манастира је вероватно и најтежи део ове туре 🙂  А ту нас чека превоз који ће нас одвести до ресторана на заслужен одмор и закуску по жељи.

Након свега тога полазимо до 20 h за Београд. 

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  

1.500 дин

1.400 дин за чланове Клуба са измиреном годишњом чланарином

За групу од 40 учесника износ котизације се умањује за 200 динара.

ОПРЕМА:  имајте у виду да ћемо газити реку и не препоручујем да то чините босоноги, боље обујте оно што ће таквом кретању највише одговарати (понесите обућу подесну за кретање водом), а стазом наравно у гојзерицама.

  

ПРИЈАВЕ и ИНФОРМАЦИЈЕ  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

   Акцију реализује Ненад Царевић

nesa@serbianoutdoor.com

064 684 01 37

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Кањон реке БРЊИЦЕ

Рекоше једном да је ова акција „Чудо које стане у један дан!“ 🙂 Али за то ЧУДО се мора бити спреман.

Брњица је изузетно узбудљива и забавна, само ако се не подцене захтеви које поставља посетиоцима! Ова река је најдужи водоток у НП „Ђердап“, настаје спајањем Кључате и Раденке, недалеко од села Доња Раденка, управо на граници Националног парка. На километар даље, она усеца прелеп кањон у масиву Северног Кучаја, са два предивно извајана теснаца, због којих је и пролазимо, а приликом чега смо стекли бројне успомене… Пажљиво прочитајте овај програм, погледајте све линкове и наравно фото албум  како бисте добро проценили захтеве акције и сопствених могућности и пошли спремни. Приликом проласка кањона Брњице, учеснике чека скакање са једног мањег и другог, нешто већег водопада. Надамо се да ни ове године неће бити оних који се дуго размишљају да скачу са водопада, јер од водопада нам предстоји више од половине трасе.

 Наравно! :-)

До пре пет година Брњицу је под нашим вођством прошло преко 1000 људи. Онда смо престали да бројимо. Прошлог лета смо прославили 10-годишњицу акције. Ради се о једној од најпопуларнијих акција у природи за коју постоји несмањено интересовање током свих протеклих година, тако да је важно да се пријавите на време! То је авантура у којој су учествовали људи са свих континената, а наша траса је имала више варијанти. Од прет три године, путања проласка кањона Брњице је условљена чињеницом да је стаза између два теснаца затрпана поломљеним деблима, која су већ увелико обрасла купином, тако да се цео кањон мора проћи коритом!

Субота, 28. јули:

ПОЛАЗАК: тачно у 6.00 h са паркинга крај нашег Клуба (Устаничка 125, Шумице). Неопходно је да дођете бар 15 минута раније, како не бисмо каснили са поласком. Пут траје тачно 3 сата, тако да успутне паузе правимо само по потреби (кафу понесите).  Не заборавите ВОДУ!  У кањону нема извора, а она из корита свакако није за пиће!

Пре напуштања возила треба да се пресвучемо и препакујемо тако да возило напустимо спремни за улазак у кањон. Собом носимо само оно што је потребно током проласка кањона и то у водоотпорној врећи.  Све остало, чекаће нас у бусу по изласку из кањона.

Пролазак кањона Брњице подразумева пролазак речним коритом којим тече вода, тако да морате бити спремни за то: обучени за такве услове. Јер СВЕ што је на нама биће мокро, укључујући и ранац. Ствари које носимо морају бити спаковане у водонрепропусним врећама, а не у ранчевима! Има мало пливања и скок са једног водопада.  Ко има страх од воде било које врсте, не треба да се пријављује за учешће у овој акцији.

Траса би се грубо могла поделити у четири етапе: 1) долазак до кањона и пролазак првог теснаца, до водопада; 2) ход коритом до другог теснаца (најтежи део, јер се отегне због корачања са камена на камен), 3) хватање стазе „са водоводним цревом“ и пролазак другог теснаца и 4) излазак из кањона и макадамом до Дунава. Кретање било каквом стазом није ни приближно споро као брзина проласка неког кањона – ово друго је увек битно спорије.

Наша траса има укупну дужину од 14 km, али ће нам за њен прелазак требати цео дан, тако да очекујемо да у село (Брњица) цела група стигне до 19 h. У бусу нам је остатак ствари, пресвлака (сува одећа) и „нормална“ обућа. По изласку из кањона, људи се обично упуте у ресторан „Тома“, на обали Дунава.  Да бисмо у Београд стигли до 22:30 h, у бус улазимо у 20:15 h.

Ево детаљнијег описа проласка кањона:

почетак...

Ова фотографија приказује Брњицу на почетку тока, пре уласка у кањонски теснац. Након 20-ак минута хода, пред нама ће се указати кањон, односно његов први теснац, који се завршава водопадом. Ту пролазимо врло лепо сужење – место где је кањон најужи. То место многи оцењују и као најлепши део кањона. Ту наилазимо и на први, мањи, 1 метар висок водопад, са кога скачемо (крај овог слапа је начињена насловна фотографија акције). Пошто је вода под њим плитка, скачемо како је приказано десно испод – у „чуч“ позу:

најужи део кањона мали водопад правилан скок

Око 300 m даље наилазимо на 4 m висок водопад водопад – Брњичку лиру и скачемо! Потпуно је безбедно и довољно дубоко, тако да многи скок понављају и више пута! Ко нема ту амбицију, наставља даље, коритом Брњице до другог теснаца.

Ево Брњичке лире! (нема тога на карти, јер смо га МИ тако назвали) Полако се спуштамо до водопада мала демонстрација

Овим водопадом  се завршава први теснац и до следећег, корито Брњице има картактеристике клисуре, због чега смо га увек премошћавали шумском стазом, што више на жалост није могуће. До другог теснаца крећемо се коритом, а због спорог кретања, тај део ће вам се чинити дужим него што заиста јесте и одредиће трајање проласка кањона. Али, други теснац биће, као и увек права посластица:

  0079

Километар после другог теснаца, са десне стране ћемо запазити лепу ливаду, воћњак и брвнару и ту излазимо из корита и настављамо равним макадамом до Дунава (45 минута хода). Обзиром да се крећемо коритом кањона рачунајте да ће цела група изаћи из кањона и бити у селу до 19 h. И ако сте бржи, не заборавите да сте део групе!

пре три године на овој истој акцији... Голубачки кеј

ОПРЕМА:  обућа и одећа за воду, водонепропусне вреће за ношење ствари кроз кањон (могу се купити у продавницама спортске/планинарске опреме, или наручити преко интернета), пресвлака, храна и вода за успут. Згодно је имати неопренско одело (кратких рукава и ногавица, 3 mm дебљине), ако сте осетљиви на хладноћу!

НАПОМЕНЕ:

  1.  У акцији се не могу учествовати деца испод 12 година, односно испод 45 kg  тежине и 150 cm висине. У случају лошег времена (а треба нам идводонептопусна врећа за ствариеално сунчан, сув, врео дан), акција ће бити померена за следећи викенд.
  2. Пролазак овог кањона може бити забаван само за спремне људе. Од учесника се очекује да се не изненађују препрекама на стази или у кориту, јер ће их бити.
  3. Водите рачуна о стварима које не трпе квашење (телефони, фотоапарати, наочаре), Брњица уме да одузме неке предмете, ако их не чувате прописно, како налаже природно окружење!
  4. Обзиром да на ток ове акције битан утицај може имати синоптичка ситуација, у случају лошег времена (кише), акција се одлаже за наредну суботу.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.800 дин

1.700 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухвата и улазнице за НП Ђердап и пратњу службених лица.

Акцију реализује Гордана Атанасијевић

065 377 14 74

gordana@serbianoutdoor.com

фото: Гордана Атанасијевић

водопад „Брњичка лира“

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

ПЛАНИНСКИ ОДМОР: Камена гора, Сопотница и рафтинг Лимом

Да ли је ово уопште акција? Не. Ово је одмор на планини, препуштање амбијенту чисте природе, удаљене од свих „благодети“ урбане свакодневнице, у времену дужем од оног који је карактеристчан за АКЦИЈЕ.  Где ћемо? Кад ћемо? Колико ћемо? Полако…дошли смо пре свега да ослушнемо и удахнемо. О, да, пешачићемо, свакако, можда одемо и на рафтинг Лимом ако пожелимо, али ћемо и упознати једног пастира, што ће вам сигурно оплеменити искуство и остати у сећању. Успони дакле, нису у плану, нити дуже трасе – све је подређено само једном циљу: одморити се на планини, осетити исконски додир природе у архаичном маниру, и аутентичним старим брвнарама. 

У летњим  месецима планине се отварају, богатство флоре и фауне тада долази до свог пуног  изражаја, а Камена гора је по много чему врло посебна и као таква можда и ултимативан избор за прави планински одмор, далеко од паклених јулских врућина. Безброј планинских извора, четинарских шума и надморска висина од 1300 m чине идеалан амбијент. И да знате, тамо где вас водимо не постоје продавнице! Па опет, све оно за чим чезне отуђен градски човек и што му је потребно има Камена гора: чист ваздух, бистре изворе планинске воде, хармоничне звукове природе, мир, спокој,  звездано небо. Ту ћете осетити давно заборављене мирисе и укусе,  упознаћете добре, срдачне и гостољубиве  горштаке, који цео живот проводе на овој планини и тек по некад сиђу до града. На овом одмору ћемо шетати планином, брати  лековито биље и чајеве, упознати пастирски начин живота, пробаћемо традиционалну храну овог краја, чувену хељдопиту, домаће кисело млеко, брати шумске јагоде и боровнице, а увече се дружити уз ватру и приче које оживљавају некадашњи начин живота.

 

Недеља 15. јул:

ПОЛАЗАК:  Oбзиром на дужину боравка, до одредишта ћемо се превести редовном линијом до Пријепоља, тако да полазимо тачно у 9:30 h, са аутобуске станице Београд. Потребно је да дођете 20-ак минута раније, јер на перону немају разумевања за кашњење.

До Пријепоља путујемо преко Ужица и Златибора, што траје пет сати, наравно са паузом. По доласку у Пријепоље чека нас такси превоз, који нас вози до манастира Милешева.

манастир Милешева Бели Анђео

Након посете манастиру крећемо ка Каменој гори, где стижемо после сат времена вожње, око 17 h. На тридесетак километара од Пријепоља на путу према Пљевљима лежи Камена Гора, а на њеном најлепшем месту,  етно село Гувниште породице Глушчевић, где се смештамо. Архаичне брвнаре налазе се на једном брежуљку одакле се пружа прелеп поглед на  живописне крајолике овог чаробног места. Собе су двокреветне, трокреветне и четворокреветне са заједничким купатилом. Куће су нове, лепо уређене, са кухињом и купатилом и великим, зеленим простором испред кућа.

Етно село Гувниште 

Понедељак 16. јул:

Пошто доручкујемо, почећемо са упознавањем околине, лаганом шетњом ка ловачкој чеки. Стаза је дуга око 3 km, са висинском разликом од око 200 m). Обилазимо камп Ковчица, у којем се налази мини базен, језерце и извор чисте планинске воде. Ту ћемо се одморити и освежити у чаробној природи. Потом се враћамо на вечеру и дружење поред ватре, ноћење.

 

Уторак 17. јул:

После доручка полазимо у шетњу до симбола Камене Горе – Светог бора. Ово импресивно стабло је дрво запис, који се сматра најстаријим бором у Србији. Кажу, да он чува историју Камене Горе…Стаза је дуга око 10 km, а успут ћемо проћи поред више извора чисте планинске воде, којих на Каменој гори има доста, брати дивље малине и боровнице. По повратку вечера и ноћење.

Среда 18. јул:Горњи слап Сопотнице

Данас, после доручка идемо на планину Јадовник да уживамо у легендарним призорима Сопотнице и њених слапова! По повратку слободне активности, вечера, дружење. Раније на спавање, јер…сутра је посебан дан 🙂

Четвртак 19. јул:

Данашњи дан је предвиђен за упознавање пастирског живота на планини. Поранићемо ујутро у зору, а наш водич тога дана биће пастир Ивко – професор историје у пензији који се вратио родном дому и дечачким данима пастирског живота.  Он ће нас повести њему знаним стазама и упознати са изворним начином живота на овој планини.

Петак 20. јул:

Овај дан је предвиђен за кружну туру обиласка засеока на Каменој гори, која је богата различитим изворима воде. Тура је лагана око 4-5 km. Увече је планирано опроштајно дружење уз ватру и вино и сумирање утисака. Ноћење.

Субота 21. jул:

Обзиром да овде летујем годинама, верујем да ће данас бити тежак дан, јер одлазимо. Након доручка се пакујемо, чека нас такси превоз и крећемо ка Пријепољу. Полазимо у 10 h са аутобуске станице, редовном линијом за Београд гдестижемо до 16:30 h.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац за дневно пешачење, одећа слојевита, за летњи боравак на висини, што значи обавезно понесите и топлије ствари (дукс, полар, џемпер); лична документа (здравствена књижица!),купаћи, као и заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

60 € + 6.000 дин

60 € + 5.900 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Котизација обухата: 6 ноћења са боравишном таксом на Каменој Гори, повратну аутобуску карту Београд-Пријепоље, трошкове локалног превоза за посете манастиру Милешеви, излет на Сопотницу, и организационе трошкове акције.

Котизација НЕ обухвата: Трошкове исхране, рафтинг Лимом и остале индивидуалне трошкове.

ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ: 

  • На Каменој гори не постоји продавница, и то имајте на уму приликом паковања. Можемо једино свратити у маркет у Пријепољу, приликом одласка на слапове Сопотнице. На 4 km од нашег смештаја, постоји и један ресторан.
  • У смештају постоји и могућност исхране, за минимум 10 оброка, по цени од 300 дин за доручак (сир, јаја, пршута, салата…) и 600 дин за ручак (роштиљ и салата).
  • Такође постоји могућност организовања сплаварења Лимом за заинтересоване, а минимум за учешће је шесторо људи.

Да би ово заиста био одмор, планирана је мала група (од 15 до највише 18 људи).

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, кодхотела „Србија“)

Приликом пријављивања се измирује аконтација у износу од 6.000 дин, односно 5.900 дин. По Правилнику, одустајање је могуће једино уз замену. Рок за пријављивање је до 1. јула.

Акцију реализује Ненад Јовановић:

065 99 22 782,  nenad@serbianoutdoor.com

 

Пријавомзаучешће у акцијамаКлуба, у обавезистедатокомакције поштујете Статут и Правилник о извођењуактивности КАУП-а, безобзирадалистечлан КАУП-а, илинекогдругог  удружења.

СТАРА ПЛАНИНА – Копренски водопад

Стара планина је, не само у географском смислу, јединствен сплет природних лепота, изузетних вредности и нарочитих амбијенталних особености; то је један свет који се сваком поштоваоцу природе уреже у сећање за сва времена. Зато смо пре четири године одлучили да вас из лета у лето упознајемо са овом, по свему изузетном планином. За упознавање смо одабрали долину Дојкиначке реке – чувено Арбиње и Три чуке, да бисмо се прошлог лета завлачили у њене мање познате, али ништа мање лепе и занимљиве кутке. Овог лета повешћемо вас до врха Копрен, на најлепши и најкуриозитетнији начин: дуж Копренских водопада!

фото Саша Ранчић фото: Саша Ранчић

Копренски водопад је грандиозна појава, настала обрушавањем изворишних кракова Јеловичке реке са Копренског платоа. Пре него стигну у долину Јеловице, ове бистре воде, током Дабиџиног потока преваљују 3,5 km падајући са 1880 на 1180 m надморске висине. На тих 700 m висинске разлике простире се импресиван планински водоток, који на два потеза формира серију водопада, тзв. Доњи и Горњи Копренски водопад.

фото: Горан Радоњић (freebiking.org)

Стрелица показује на две особе које седе, колико да се дочара величина водопада

Оно што ћете видети, не може стати у један кадар, макар био и панорамски; Копренски водопад је највећи и на највећој висини у Србији! Он је циљ ове акције и било би бесмислено описивати га, јер шта год да се каже, мало је спрам оног што ћете на крају видети. Оно на шта морате рачунати је да је успон на Копрен кондиционо захтеван! Траса је дуга и њено савлађивање напорно, тако да одлуку о успону морате донети одговорно.

Петак, 13. јули:

ПОЛАЗАК: са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“), тачно у 16 h, како бисмо до 23 h стигли до села Дојкинци. Пут је дуг, наравно имаћемо успутну паузу. Смештамо се у Дојкинцима, у домаћој радиности. Собе су вишекреветне са купатилима. За сутрашњи подухват потребан нам је цео дан, због чега смо и кренули дан пре.

 Јеловичко врело Врело

Субота, 14. јули:

Устајемо рано и у 6.00 h и полазимо ка селу Јеловица до Широке Луке, пролазећи при том ушће Дојкиначе реке и Јеловице (Јеловичко врело). Од Широке Луке, која је полазна тачка за успон, од врха Копрен (1963 m) нас дели 9 km са успоном од 990 m! Скрећемо пажњу да је овај успон врло захтеван и изискује одличну кондицију. Крећемо се по неприступачном, тешко проходном терену, нарочито у нижем делу, док не изађемо из шумског појаса. Кликом на фотографију испод, можете видети како изгледа успон:

Од раскрснице код Широке Луке, наша стаза прелази у уску шумску и даље прати виртуозан речни ток, где слапове смењују водопади високи неколико метара, а стаза је теже уочљива. Изласком из шуме, терен постаје стеновитији, а ми настављамо пратећи Дабиџин поток на ком су два доња Копренска водопада 10-15 m висине. Терен је све стрмији и захтевнији, а у последња 4 km савлађујемо половину свеукупне висинске разлике, што ће кретање учинити споријим. Високо, углављен у стрме стене, лево од врха Копрен налазе се каскаде јединственог Копренског водопада – највећег у Србији (висок 103 m) и на највећој надморској висини (1.820 m).

 фото: Александар Матин

На подручју око водопада не постоје стазе и крећемо се кроз клеку, стрмо према врху. Успон при крају постаје блажи и на крају се завршава на пашњачкој заравни, поред граничне линије са Бугарском, обележеној белим граничним стубовима. Иначе, Копрен је и значајано станиште ретких биљака месождерки, росуље (Drosera rotundifolia) и врста из рода Pinguicula.

врх Копрен поглед на Три Чуке са Копрена

Након предаха, спуштамо се са врха Копрен, пролазећи убрзо извор Шошине Вуније, реке са којом Дабиџин поток ствара Јеловицу. Спуштамо се даље према Стражној чуки и Понору, и коначно у Дојкинце на вечеру и заслужено освежење. Описана траса води претежно преко голети, тј. без хладовине. Терен је делом стрм, делом врло неприступачан, обрастао клеком, а вегетација је у ово доба је најбујнија.

 Отвор

Понор, представља крашку депресију без површинског отицања воде и посебно је атрактивна тачка на овој траси. Дужа страна ове депресије простире се правцем северозапад-југоисток. Богата је изворима који се јављају на њеним ободима. Ови извори су велике издашности, са температуром воде од 5-8° C. Гледано из ваздуха, ареал Понора наликује џиновском, природном левку на висини од око 1.500 m надморске висине, елипсоидне површине, спољашњег пречника до 2 km и унутрашњег 1 km, који у свој отвор прима површинске воде. Такав природан водозахват сам по себи је геоморфолошки феномен какав приличи Старој планини и један је од њених знамења.

Унутра су слапови!  Обавезно понети батеријску лампу

Наравно да се може ући (батеријска лампа се увек носи), шта више – то не треба пропустити, јер су на самом улазу, под каменим сводом слапови. На слици горе их нема, јер је снимљено једног изузетно сувог лета, а иначе, изгледа ОВАКО.

ВАЖНЕ НАПОМЕНЕ: ова траса је дуга 24 km са успоном од 990 m (и спустом од 1.100 m до Дојкинаца) и за њено савлађивање је неопходна одлична физичка кондиција. Озбиљан успон захтева одлучан темпо, без дугих пауза, како бисмо се у село вратили за дана! Молимо све заинтересоване да ово не губе из вида. ОВДЕ можете погледати приказ трасе на топо карти.

Подсећамо и на присутност клеке, која овде често обраста путеве и отежава кретање, али оне су карактеристика Старе планине, због чега се каже да ко није напунио панталоне клеком, тај није ни био на Старој!  Она ће нарочито бити присутна при успону и то у оном делу око водопада.

Недеља, 15. јули:

Дан после јаке акције има опуштајући садржај. Устајемо опет рано и спакованих ствари у 7.30 h напуштамо село Врело и одвозимо се према Пироту, ка реци Градашници, тачније у њену предивну клисуру, где ћемо провести У клисури Градашницевећи део дана у опуштеној шетњи и купању у реци. Купати се може и у Даг бањици са термалном водом, која извире у самој реци. Клисура је врло атрактивна како због предивног природног амбијента са живописним речним током са безброј слапова и базенчића идеалних за брчкање. А ту су и термални извори, због чега је вода пријатна за купање већим делом године. Ова траса није ни, дуга ни захтевна.

У поподневним сатима крећемо према Сврљигу и успут ћемо обићи водопад Бигар. Он се налази на само 5 km од села Кална, на око 450 m надморске висине. Вода се прелива преко водопад Бигар35 m високе бигрене стене, по којој је и добио име. Узводно од водопада налази својеврсна природна атракција – више мањих водопада у кориту реке и три језерца  бистре воде.

Ручак и освежење у Сврљигу у чувеном ресторану „Камионџије“. У 17.30 h полазимо за Београд, где стижемо до 23.00 h, уз једну успутну паузу.

Приликом конципирања акција  за циклус „Њено величанство – Стара планина“  водили смо се циљем да вам покажемо што више локација Старе планине, али и да при том буде приступачна што ширем спектру пешака. Сваке године смо мењали чаробне речне долине и врхове на које се пењемо. Али, Стара је дословно неисцрпна, још увек мало позната, тако да нам предстоји још много траса за године што следе.

ОПРЕМА: гојзерице, камашне, мали ранац, штапови за пешачење, чеона лампа, одећа прилагођена времененским условима, купаћи костим, заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина, пресвлака, храна из ранца.Хит фотка са наше прве Старопланинске акције! (Немања и Милена на Три чуке)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

4.000 дин

3.900 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

Због квалитета приступног пута, формирање веће групе није могуће, тако да путујемо искључиво комбијем и број учесника је ограничен на 18.

Котизација обухвата: превоз и трошкове организације.

Смештај у вишекреветним собама, цена по ноћи је 640 динара.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације на састанцима Клуба средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“). Приликом пријаве учешћа обавезно се измирује аконтација у износу од 2.000 дин.

Акцију реализују:

 Новица Радојичић      и       Стоја Богојевић

       nole@serbianoutdoor.com                 stoja@serbianoutdoor.com

      061 170 29 55

  фото serbia.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ВРШАЧКЕ ПЛАНИНЕ – БЕЛОЦРКВАНСКА ЈЕЗЕРА

Лепи видиковци и положај, учинили су их омиљеним излетничким местом.  Ту је и Вршачка кула симбол града, а поред  ње писта за параглајдеристе.  Али, оно чиме овај део Баната највише привлачи током врелих летњих месеци су БЕЛОЦРКВАНСКА ЈЕЗЕРА –као  идеално освежење после пешачења!  

 језеро Врачев гај, где идемо

Назив Вршац је словенског порекла. Први пут се спомиње у документима из 1439. , али и раније као Подвршац, или Подвршан, у значењу насеља под врхом. Тај лепи „карпатски паж“ у Банату – Вршачке планине, чувено је виногорје, а због својих јединствених природних вредности  и пејсажне лепоте, заштићене су као Парк природе и као предео изузетних одлика.

ПОЛАЗАК:  у 7.00 h са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125. Возило напуштамо у Вршцу, где пре почетка пешачења правимо паузу за кафу у предивном амбијенту баште ресторана који се налази у једном од најстаријих паркова у Србији .

 Вршачка кула planine-mapa

Пешачење почињемо на стази ка Вршачкој кули (399 m), после чега се спуштамо до видиковца Обла стена након чега се крећемо делом уређене „Стазе здравља“. Након затвореног мањег круга наше вршачке осмице, преко Турске главе и демо до одмаралишта „Црвени крст“ где правимо паузу како би смо обновили залихе воде. Настављамо  макадамским путем а затим кратким оштрим успоном до Ђаковог врха 449 m до од кога се спуштамо, шумском стазом до викенд насеља Широко било где правимо дужу паузу у башти истоименог планинарског дома где се можемо освежити.

    

Након одмора, враћамо се до полазне тачке подно Вршачке куле. Стаза је лака, кружна, дужине око 12 km и занемарљиве висинске разлике погодна за почетнике

  

Након завршеног пешачког дела акције следи уживанција и опуштање на једном од белоцркванских језера. Вожња до Беле Цркве траје нешто мање од сат времена.

На 5 km од Беле Цркве је насеље Врачев Гај , чије име објашњава легенда по којој је у околини насеља постојао гај чији је власник био врач. Али је много познатије по језеру које носи његово име, а где ћемо провести други део дана . Плажа нам је на располагању до поласка за Београд, што значи готово три часа. Белоцркванска језера па и Врачевгајско језеро настала су  копањем шљунка из дна Панонског мора. Шљунковита подлога и пешчане обале водама језера дају прозирно зелену боју.

 

На језеру ради неколико ресторана где се може окрепити и понешто појести.

16973005205210cd14e49a5046804117_orig Vracev_Gaj_lake_place_to_relax 

Повратак за Београд преко Ковина и Панчева, стижемо до 22.00 h.

 

ОПРЕМА:  мали ранац са водом и храном, гојзерице (могу и патике), заштита од ветра, сунца и евентуалних падавина, све што вам треба за плажу и наравно пресвлака.

ИЗНОС КОТИЗАЦУЈЕ:

1.400 дин

1.300 дин за чланове Клуба са плаћеном чланарином за 2018. годину

за 40 и више пријава, цена се умањује за 200 дин

ПРИЈАВЕ и ИНФОРМАЦИЈЕ  средом у 20 h на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“) односно код реализатора акције.

Акцију реализује Александар Радовановић

063 555 966  

aca@serbianoutdoor.com  

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

НП Кањон НЕРЕ (Румунија)

Драги пријатељи, све групе за Неру су попуњене. Место се може указати једино ако неко одустане. Ово је последњи овогодишњи термин за ове трасе, јер током лета, воде усахну, те се пејсажи које приказујемо, битно се мењају. 

Нера је позната пре свега као граница између Србије и Румуније. Од њеног ушћа у Дунав почиње Ђердапска клисура, али…предео Нере у суседној Румунији представља природну вредност бајковите лепоте и заносних пејсажних карактеристика! А од пре три године, обилазак НП Кањон Нере у суседној Румунији, постао је део традиције нашег Клуба 🙂

Рано пролеће је најбоље време да ту лепоту затекнемо у пуном сјају: воде су најбујније, водопади виртуозни, а поред каскада води уређена стаза.

Овај предео је заштићен као Национални парк и шта год да напишемо у тексту овог програма, фотографије ће рећи више, а ви покушајте да замислите како то да изгледа на лицу места, или питајте оне који су већ били са нама 🙂

 Седим, гледам, очима не верујем... шумска симфонија...

Како је било, дочараће вам филм, који можете видети кликом на фотку:

Као и до сада, моћи ћете да бирате дужу или краћу варијанту :

1) Кањон Беу-водопад Беушница,  2) манастир Нера – кањон и водопад Шушаре.  Ове трасе изгледају овако:

траса 1) траса 2) први део траса 2) други део

ПОЛАЗАК:  у суботу, тачно у 6.00 h са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник). Морате доћи 15-ак минута раније како не бисмо каснили у поласку.  Путујемо преко Панчева, Ковина и Беле Цркве ка граничном прелазу иза Калуђерова. Без обзира што пут није дуг, морамо поћи рано, јер прелазимо границу, што нам одузима сат времена. Из истог разлога не правимо успутне паузе; понесите кафу, а остало већ по потреби.

КАУПОВЦИ Први водопади, при сусрету са Беу

У наставку програма, детаљније ћемо описати понуђене варијанте. Прочитајте добро, како бисте изабрали ону која вам највише одговара:  дуж кањона Беу до водопада Беушница и Вајоага и дуж Нере до села Саска Романа (20 km), и знатно лакша и краћа од манастира Нера, дуж кањона Шушаре до истоименог водопада (7,5 km).

1)   ВРЕЛО Ochiul Beiului – ВОДОПАДИ Беушница и Вајоага – Саска Романа (20 km)

Полазна тачка ове пешачке партије удаљена је од границе 27 km на путу према ушћу реке Беу у Неру. Крећемо се прелепим валовитим пределима претежно колским путем и потом спуштамо кроз шуму све до кањона реке Беу. Овај део трасе је дугачак око 6 km.

 Врело Ochiul Beiului  Водене каскаде на путу до Беушнице Бигрене каде; фото: Александар Вељковић

По спуштању у кањон, идемо уређеном стазом и након 1,5 km долазимо до врела Ochiul Beiului. Прелепа плава боја овог језерцета као и околне бигрене каскаде реке Беу остављају посетиоце без даха. На том месту ћете се највише задржати и рачунамо да ћемо морати да употребљавамо пиштаљке, колико год да то не волимо, јер ћемо вас тешко одвојити од призора заиста имагинарне лепоте.

Царски! Водопад Беушница Видопад Вајоага

Настављамо стазицом још 1 km и долазимо до фантастичног водопада Беушница! Ту ће бити пауза за фотографисање од неких 20-ак минута и одатле се враћамо истим путем до језера. Идемо истом стазицом све до места где смо се спустили у кањон, па настављамо низводно поред реке и већ након 2 km од језера долазимо до кампа и пастрмског рибњака, где ћемо уприличити кратку паузу ради предаха и освежења (на том месту се може купити пиће).

стаза у кањону Нере прелазак Нере преко висећег моста

На 2 km низводно од рибњака је водопад Вајоага, а даље настављамо још 2,5 km низводно према ушћу Беу у Неру. Одатле следи посластица у виду проласка предивном стазом, уклесаном у саму литицу кањона Нере, која води кроз бројне тунеле. Њоме идемо тачно 4 km до села Саска Романа. На свега 500 m пред селом прелазимо реку Неру преко висећег моста који је сигуран и безбедан, али се мора прелазити лаганим темпом да се не стварају превелике осцилације, и не више од по троје људи истовремено!

код Емануела - зборно место пред полазак 

Одмах по преласку моста стижемо до села Саска Романа где нас чека друштво са краће трасе и бус. У 18 h би требало да пођемо за Београд. Препорука учесницима је да иду право ка возилу како бисмо што пре прошли границу. Ресторан у Саска Романи ваља прескочити, да бисмо избегли вечите неспоразуме око неуредног враћања кусура. После преласка границе, идемо на вечеру.

Дужина ове трасе је 20 km са успоном од 420 m и спустом од 580 m. Нигде не газимо реку, јер је стаза савршено уређена за посетиоце. Једино ако неко буде пожелео да се брчка – ок, није забрањено 🙂

2) Манастир Нера – Саска Монтана – кањон и водопад Шушаре (7,5  km)

Ово није никаква „стаза за слабије“, већ шетња уживања. У зависности од расположења, избор ћете направити на дан поласка 🙂 Главна одлика НП Нера су њене притоке са обиљем водених каскада. Једна од њих је и река Шушара, чији ток бигреним коритом прати стаза до главног водопада. Стаза је уређена, означена и дословно је може прећи свако (најмлађи учесник је био Огњен, 4 и по године). Они који се определе за ову лакшу варијанту, настављају вожњу до села Саска Романа, после кога напуштамо бус ради обиласка манастира Нера.

Црква Свете Петке у Молдавском стилу - манастир Нера карактеристичан дуборез

Стаза до манастира води уз реку (Неру), а величина успона је занемарљива.

Ово монашко насеље у брдском подручју Слатине крај села  Саска Монтана (регија Караш Северин),  основано је 16. маја 1994. Манастир је јединствен у земљи и у Европи као једина верска институција са медицинском услугом. Такође има и неколико манастир Нера, из даљинеуметничких радионица (дуборезачка и две сликарске), као и библиотеку. Посвећеним радом, монаштво промовише византијску уметност, традицију и културне вредности овог подручја. Саграђен  је на иницијативу др Павла Ћирила, пореклом из Слатине. Свети Синод Румунске православне цркве је 19. јула 1994. одобрио оснивање манастира, и исте године, 14. октобра постављен је камен темељац  цркви брвнари, изграђеној у Молдавском стилу, посвећеној Светој Петки. која је манастир Нераосвећена 1997.

Монахиње, њих 40, баве се баве шивењем, пчеларством, сакупљањем и узгајањем дивљег лековитог биља, а ту је и стоматолошка ординација.

Манастир није стар, али се развија ревношћу свог монаштва и изгледно постаје највеће монашка зједница у епархији. На њихов захтев, а уз благослов свештеника Митрополије Молдавије и Буковине, 5. октобра 2001. је дат, део покрова  Свете Петке, на корист  свима који ће се са вером  овде молити.

Пут до манастира приказ трасе на топо карти

Враћамо се и настављамо према Саска Монтани, одакле полазимо у шетњу кањоном Шушаре. Можете ходати и полако, сликати до миле воље, укупно имамо (до водопада и назад) 5 km хода по уређеној стази, тако да ову трасу може прећи и неко са скромном физичком кондицијом.

водопад Шушаре бигрено корито Шушаре извор крај Шушаре

По изласку из кањона, одлазимо у Саска Роману, где чекамо остатак групе која се враћа са дуже трасе. Крећемо што пре, без задржавања у ресторану код Емануела (као раније), и чим се скупимо, крећемо према граници и ако не буде било прекомерног задржавања на граничном прелазу, направићемо паузу у ресторану „Клуб“ у Белој Цркви.

водопад Шушара

Доле десно је приказ трасе, а лево видео којим смо прошле године најавили ову лакшу опцију, где се може видети само пролазак Шушаром до водопада и назад:

  

Полазак за Београд до 17.30 h, a надамо се да ћемо стићи најкасније до 23.00 h. 

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице (или патике са добрим ђоном за терен), мали ранац са водом и храном за успут, одећа прилагођена терену и временским условима (заштита од евентуалних падавина), пресвлака, батеријска лампа и документа (не заборавите пасош, личну карту и здравствену књижицу!).

Молимо вас да СВЕ што вам је потребно за јело и пиће током акције понесете – биће вам лакше него да мењате евре за леје.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 дин

1.400 дин  –  за чланове Клуба

ПРИЈАВЕ  и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ВАЖНА НАПОМЕНА: молимо све заинтересоване да приликом пријављивања обавезно доставе следеће податке: име и презиме, контакт телефон и број пасоша. Због великог интересовања и учесталог пријављивања, списак мора да буде уредан, како би се избегле забуне.

Акцију реализује КАУП тим

gordana@serbianoutdoor.com

065 377 14 74

фото: Александар Вељковић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.