Архива за odlazak u prirodu – Page 2

Бисери Хомоља: ВРАЊ (манастир Витовница, Мијуцића пећина и водопади)

Мислим да нема оног ко није чуо за мисао – Какве су ти мисли, такав ти је живот – нашег великог духовника, оца Тадеја, настојатеља манастира  Витовница, где је и полазна тачка нашег пешачења.  Одатле,  кроз простране и бујне шуме Треста корачамо ка једном од престоних хомољских гребена – врху Велики Врањ. Како смо  уживали ранијих година на овој акцији, можете видети у овом фото албуму.

са врха Велики Врањ...

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“), тачно у 6.00 h (дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време). Путујемо ауто путем до Пожаревца, а даље према Петровцу на Млави до манастира Витовница.

Манастир се налази на обали Витовнице, на излазу из њене клисура Скоп, између Фаце, Урлаје и Суморовца. До данас нису сачувани докази који би нам указали на време изградње манастира, али несумњиво је он, после Тршке цркве, најстарији у Браничевском округу. Двојезични натпис (на старосрбском и јерменском) на камену узиданом у северни зид, говори о цркви светих апостола Петра и Јакова, коју је 1218 године подигао Владо, син Бабугов.

Име манастира се у средњем веку јавља као Вителница, Витеоница, Витаоница, Витомница, Витовница. Ако је име добио по реци, онда у корену леже речи именица „витл“ која означава точак који вода окреће (напр. воденица са два витла), што упућује на воденице или ваљарице којих је било на овој брзој планинској реци. Међутим, име се може извести и из глагола  „витати“ – обитавати, боравити, гнездити, што упућује на гостионицу („виталница“), или на сам манастир који се у средњем веку назива „виталиште инока“, тј. обитавалиште монаха, а то је

Многи овде на земаљској кугли сматрају себе невернима, али кад боље размислимо о нама самима видимо да не постоји ни једно разумно биће на земаљској кугли, које не чезне срцем за животом и за апсолутном љубављу. Апсолутна љубав се не мења, она траје довека. Ми свим срцем чезнемо за апсолутним добром, за апсолутним миром, уствари ми свим срцем чезнемо за Богом. Бог је живот, Бог је љубав, Бог је мир, Бог је радост. Ми срцем чезнемо за Богом, а мислима се противимо Богу. Наше противљење неће нашкодити Богу јер Он је Свемогући, али хоће нашкодити нама самима. Мисли, расположење, жеље руководе наш живот. Каквим се мислима бавимо, такав нам је живот. Ако у себи носимо негативне, паклене мисли, онда је и наш унутрашњи мир разорен. Свети Оци о мислима кажу: „Која год мисао разара мир и од које мисли немамо мира, то је од пакла и треба је одбацити и неприхватити.“ Ми треба да се трудимо за своје добро, да се у нама учврсти мир, радост, љубав Божанска. Господ, а и сви ми желимо да будемо кротки и смирени, јер она душа која је кротка и смирена, она зрачи племенитост и доброту. Таква душа и када ћути емитује из себе увек мирне, тихе таласе пуне љубави и доброте. Таква се душа не вређа кад је вређате и грдите, можете да је и изударате, а она вас жали што се тако много мучите. Такви су малобројни на земаљској кугли, али због њих сунце греје и Бог нам даје благослов да живимо, да имамо све што нам је потребно за живот. Ми треба мислено да се изменимо.исто што и реч „обитељ“, како се манастирска братства називају у богослужбеним чиновима.

Отац Тадеј се родио 1914. године у имућној и образованој породици Штрбуловић у селу Витовница. Након завршене основне школе, родитељи га одводе у манастир Горњак. Касније је рукоположен, био игуман Пећке патријаршије, Тумана, Светогорац, али је последње године живота провео као игуман Витовнице, служећи вери и свом народу, оставивши за собом вредне и племените мисли.

Након посете манастиру Витовница, упутићемо се узводно кроз Трест ка Пајкином извору, после кога скрећемо лево на Врањ. Осим пред сам врх, крећемо се колским путем, пролазећи изворе.

Сам призор који се пружа са Врања, бесмислено је описивати…Јер, то је један од оних врхова са кога се тешко одлази.

Сасвим природно, да ћемо се ту задржати, уживати у призору, фотографисати… Искористите максимално боравак на овом врху !

 каменити врх пространа ливада

Са Врања се спуштамо преко једне предивне широке ливаде ка Мијуцића пећини и водопадима крај старе напуштене воденице, а потом куж Крепољинске реке ка нашем возилу.

Мијуцића водопад ту постаје јасно зашто су воденице биле инспирација у старим песмама

Описана траса дуга је 18 km сa 570 m успона (који је постепен) и ево њеног приказа на карти:

приказ трасе на карти

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, вода, храна за успут, заштита од ветра и евентуалних падавина. Ако се будемо спустили до 17 h,  свратићемо у аквапарк Ждрело, тако да треба понети купаћи, пешкир и пресвлаку. Ако не, будите сигурни да утисци неће мањкати!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.600 дин

1.500 дин за чланове Клуба

Велико возило НЕ може да приђе месту где силазимо, путујемо искључиво комбијем.

Акцију реализује Зоран Стејић

064 453 83 04

zokimen@serbianoutdoor.com

 ...са прелепом орнаментиком врх!

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Радовањска брда

Стаза „Карађорђевим стопама“ се налази на стотинак километара од Београда у срцу Србије, на подручју Радовањских брда, југозападно од Велике Плане.  Ово је изузетно пријатна брдска траса, коју осим питоме природе одликује и историографија. Радовањски луг је наиме било место значајних догађаја из новије историје наше земље. Оснивање стазе посвећено је значајним годишњицама за Велику Плану (280 година од првог писаног помињања Велике Плане, 80 година од проглашења Велике Плане за варошицу и 200 година од почетка Првог српског устанка).

Фото: Душко Опачић  

ПОЛАЗАК: са паркинга крај нашег Клуба (Устаничка 125 ц), тачно у 8.00 h. Дођите 10-ак минута раније како бисмо кренули на време. Путујемо аутопутем до Велике Плане, где ћемо направити паузу за кафу и доручак. Одатле се возимо још 10-ак километара до манастира Копорин одакле почињемо наше пешачење.

улаз у манастир Копорин 

Овај манастир је познат по томе што се у њему посебно читају молитве за бездетне родитеље. Манастир поседује и књигу Копоринска деца у коме су сведочанства о деци рођеној захваљујући молитвама  Светог деспота Стефана. У непосредној близини манастира се налази и извор Пресвете Богородице са лековитом водом.

Након посете манатиру настављамо настављамо до Карађорђеве цркве. Подигао ју је србски народ у знак захвалности свом Вожду за подизање устанка против Турака 1936-те године на месту где је убијен. У цркви се налази велика Вождова слика чије вас очи прате где год да станете.

црква Захвалница манастир Покајница Покајница

Након краће паузе код цркве, стаза нас даље води ка манастиру Покајница где  завршавамо наше пешачење. Одмор и уживање у лепоти манастирског комплекса уз могућност обиласка изложбе експоната из прошлог века. Манастир са црквом Покајницом коју је подигао Милош Обреновић у знак покајања због убиства свога кума вожда Карађорђа, вође Првог србског устанка је посебно интетресантна јер је то једна од ретко добро сачуваних цркава брвнара.

Траса је дуга око 15 km симболичјне висинске разлике, тако да је препоручљива за свакога. Ради се наиме о стази здравља није кондиционо захтевна, тако да могу да крену сви који желе…

Враћамо се за Београд аутопутем уз успутни обилазак етно села „Моравски конаци“. Стижемо испред центра Сава најкасније до 21.30 h.Моравски конаци

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.300 дин

1.200 дин за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, гојзерице или патике (лаган терен), вода и храна из ранца, одећа прилагођена временским условима и заштита од ветра и евентуалних падавина.

ПРИЈАВЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Ненад Царевић

064 684 01 37

nesa@serbianoutdoor.com

 Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Торничка Бобија – кров Азбуковице

Ако сте чули за Азбуковицу чули сте и за лепоту која одликује овај брдско-планински предео на крајњем западу Србије, ако нисте то је зато што је овај крај некако остао по страни због слабо развијене путне мреже. Азбуковица је простор оивичен Дрином на југозападу, Ваљевским планинама на истоку и Соколским планинама на северу. Азбковица је испресецна сплетом мањих река од којих су најпознатије Трешњица и Љубовиђа.

Планина Бобија са највишим врхом Торничка Бобија (1272 м н.в.) својим положајем и експонираношћу, са правом, често се назива кров Азбуковице. Бобија се налази на крајњем западу низа Ваљевских планина. Одликује је изузетниа разноликост флоре и фауне, јаки извори хладне воде и велики број феноменалних видиковаца. Иако својим лепотама заслужује да буде редовна дестинација сваког љубитеља природе, због лоше путне мреже неоправдано је остала релативно мало посећена. А како ро бива са нама, ПОГЛЕДАЈТЕ

Аца и Јаца

Изабрали смо крај октобра за извођење ове акције јер се тада са многобројних видиковаца Бобије пружа невероватан призор. Тада листопадно дрвеће добија жутоцрвене нијансе, четинари их прошарају зеленим тоновима а на још зеленим ливадама као печурке никну стогови прикупљеног сена.

   

ПОЛАЗАК: са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник), тачно у 6:00 h,  правимо паузу за јутарњу кафу у Ваљеву а затим настављамо преко Пецке до наше полазне тачке. Молим вас да дођете 10-ак минута раније како не бисмо каснили у поласку.

Због природе терена и дужине пута акцију реализујемо искључиво комби превозом. Друго возило ће бити ангажовано само ако се пријави довољан број учесника.

Стаза је лагана, дужине 13 km са 550 m успона и 750 m спуста. Нашу шетњу почињемо око 10 h из села Разбојиште. Кретаћемо се претежно добро уређеним шумским путевима. Обићи ћемо седам сјајних видиковаца на којима ћемо правити довољно дугачке паузе. Бобију напуштамо са заласком сунца око око 17 h.  Због промене рачунања времена постоји могућност да ћемо се последњих 30-ак минута кретати без дневног светла. Како је ова последња деоница широк макадамски пут неће бити никаквих проблема али ипак понесите батеријске лампе како би били сигурнији.

 

При повратку направићемо паузу за вечеру у неком од ваљевских ресторана. Очекивани повратак у Београд око 22:30 h.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном, штапови за ходање (нису обавезни, али ко је навикао, нека их понесе), заштита од  ветра и евентуалних падавина, батеријска лампа.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.600 дин

1.500 дина за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

ПРИЈАВЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

 Акцију реализује Александар Радовановић

063 555 966

aca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Са Овчара и Каблара…

Ову акцију смо изводили у време Ускршњих празника а сада желимо да вам ову клисуру представимо у прелепом јесењем руху успоном на врх Каблара и прелепи видиковац на меандре Западне Мораве.

Овчарско-кабларска клисура се налази у централном делу Србије, 8 km западно од Чачка, у Западном Поморављу, и раздваја високу Шумадију, на северу, од Драгачева и Старовлашко-рашке висије на југу. Једно од оних подручја у Србији чије су природне лепоте и споменичке вредности познате широј јавности, којој вековима привлачи пажњу. Огрнута у лепе и тајанствене шуме, са незаборавним видиковцем на Каблару, још је лепша кад њено небо запара кликтај сивог сокола, или када звук звона одјекне у смирај дана међу њеним литицама и доловима. Заиста, ниједна клисура у нас не крије у себи толики број углавном очуваних средњевековних манастира, по чему је, као и по уметничкој вредности, ова група манастира одмах иза Фрушкогорске.

  

Њено основно обележје чини рељеф, упечатљиви масиви Овчара и Каблара, по којима је и добила име и Западна Морава која између њих твори изразите, тзв. укљештене меандре. Мало је која клисура тако украшена, и још приде обогаћена лековитим, термалним изворима као ова.

Овчарско-кабларска клисура је дуго остала изван животних токова. Тек оснивањем монашких заједница овај простор почиње да се користи, а доцнијим ретким истраживањима, то је постао примарни мотив посете.

Међу најстарије, свакако и најзанимљивије материјале, спадају путописи Евлије Челебије из 1662-ге године, где се између осталог наводи:

“… У близини овог насеља у планинама богатим дрвећем, налазе се купке села Бање. Још у доба хришћанских краљева на овој лековитој води подигнуте су величанствене високе куполе, велики басен, многобројни хладњаци, халвати и свлачионице. Ту се годишње у доба лубеница сакупи 40-50 хиљада душа, одржавају панођури, тргује. То је величанствено излетиште и место за уживање. Како је вода тих бања јако топла, то се води купке додаје нешто хладне воде.”

А Каниц Феликс бележи следеће:

“… И Србија има свој Монферато и свој Атлас. Само он није ни као први који је из земље изникао попут високе купе окружене брежуљцима, ни као други, који је “планинска катедрала анатолског хришћанства” господари валовима Стримонског залива; у дубокој клисури између Овчара и Каблара леже на обале реке по четири манастира, са својим причама о некадашњим чудима, тако скривени од погледа пролазника да ретко кад странац залута до њих.”

   Манастир Никоље

ПОЛАЗАК: са паркинга крај просторија нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник),  у 6.30 h.

 

Полазна тачка пешачења је код чувеног висећег моста. Након преласка моста започињемо благи успон кроз шуму и застајемо на видиковцу са кога се види Овчар бања. Настављамо шумском стазом до изласка на Седло (такође леп видиковац) и после краћег предаха продужавамо до ливаде подно летње бачије Митровића. Пролазимо Бачију и настављамо колским путем до подно врха Каблара на коме је путоказни стуб са мапом планинских врхова који се са те тачке виде (дело планинара Ратка Рабреновића). На педесетак метара од стуба налази се прелепи видиковац на меандре Западне Мораве и суседни Овчар, односно целокупну Овчарско Кабларску клисуру.

Успон траје око 4 сата са паузама и висинском разликом од око 600 m. Са врха Каблара се спуштамо колским путем, шумском стазом поред засеока Чвркићи и даље до манастира Никоље у трајању од око два сата умереног хода. Обилазимо манастир Никоље и потом лагано обалом Мораве  крећемо се према центру Овчар бање Они који то желе одлазе на купање и уживање у термалним водама „Wellness“ центра Каблар (температура воде 32 °C). Остали могу самостално обићи манастир Благовештење и провести нешто дуже времена у ресторану.

Укупна дужина стазе око 13 km односно седам сати активног боравка у природи.  По завршетку пешачког дела акције, одлазимо у „Wellness“ центра Каблар (улазница за базен је 300 дин). За Београд полазимо у 19.30 h а пред просторијама Клуба  ћемо бити до 22.30 h

Овчар спрам Каблара

Ову акцију краси предивна путања, неколико антологијских видиковаца и лепе знаменитости, а чињеница да није кондиционо захтевна, чини је приступачном и за почетнике.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном за успут, камашне, штапови за ходање, одећа прилагођена времену, слојевита, заштита од ветра и евентуалних падавина, а ко жели и неопходан прибор за базен.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 дин

1.400 дин за чланове Клуба са уплаћеном чланарином

За велику групу (бус) котизација се умањује за 200 динара.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације средом у 20 h, на састанцима Клуба у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела Србија)

Акцију реализује Александар Радовановић

063 555 966

aca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог удружења.

Вршачке планине – манастирски пут („Дани бербе грожђа 2017“)

Над Банатском равницом, у дужини од 19 km издижу се Вршачке планине са Гудуричким врхом ( 641 m) који је и њена највиша кота. Овај предео је и чувено виногорје, али оно по чему је такође познат је и Свети свештеномученик Теодор, епископу вршачки и  заштитник града који је у време Турака мучен и страдао за своју веру и свој народ.  На брегу изнад града се налази црква која је посвећена њему. У непосредној околини су и манастири Месић и Мало Средиште и то је оно што овога пута одређује нашу путању.

 

ПОЛАЗАК:  тачно у 8.00 h, са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“). Mолимо вас да дођете 10-aк мин раније како бисмо кренули на време. Путујемо преко Панчева и у Вршцу правимо паузу за кафу и доручак. Након тога се одвозимо до манастира Средиште, одакле започињемо пешачење. Наравно, након што посетимо манастир.

Манастир Месић манастир Мало Средиште

Крећемо широким путем кроз шуму до Гудуричког врха (641 m) надморске висине, од кога нас дели 5 km пута са висинском разликом од 439 m. Са врха се даљих 8 km спуштамо ка манастиру Месић.

Гудурички врх манастир Месић

Описана траса је дуга 13 km и не захтева посебно добру кондицију, што је чини приступачном најширем делу уживалаца природе.

Пре поласка за Београд одморићемо се у једном од вршачких ресторана и винских подрума. 

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:  

1.500 дин

1.400 дин  за чланове Клуба са плаћеном чланарином

За групу од 40 учесника, котизација се умањује за 200 дин.

ОПРЕМА:  мали ранац, гојзерице или патике (лаган терен), вода и храна из ранца, одећа прилагођена временским условима и заштита од ветра и евентуалних падавина.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

 Акцију реализује Ненад Joвановић

nenad@serbianoutdoor.com

065 99 22 782

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог удружења.

Бисери Хомоља: ЗДРАВЧА – извор потајница Стојање – бања ЖДРЕЛО

  Зашто Бисер?

Зато што има истурени, стеновити врх попут трона са ког можете да посматрате шири предео са суседним, благо заталасаним хомољским врховима и зато што се стаза до њега и од њега пружа кроз динамичан крајолик који заиста озари душу. 

ПОЛАЗАК: са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој125 (Коњарник, код хотела „Србијa“), тачно у 7.00 h, дођите 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време.

Планирамо да на пешачење ка врху Здравча кренемо са превоја Бигерје, а спустимо уз обод Краку Шерпоњ, долином клисуре Ваља Мори ка потајници Стојање до села Селиште. Ова траса је дуга 12 km са свега 200 m успона, јер идемо правцем којим се више спуштамо и ево како то изгледа:

 

Иначе, потајнице су изузетно ретке природне творевине, због чега су увек заштићене. У Србији их има три. Извор има шупљину (сифон), из које вода истиче када се напуни и почне да прелива отвор. Када се излије, вода престаје да тече, а каквом динамиком ће се ови процеси смењивати, зависи од хидролошких фактора самог терена и наравно временских услова. Можда отуд назив Стојање ? Ове творевине су релативно фражилне, јер ако се сифон оштети, напрсне, извор ће изгубити карактеристична својства.

Од недавно, ова потајница је уређена и изгледа као да вода тече из корена старог стабла.

Возилом настављамо до Тршке цркве из XII века. Након посете цркви, настављамо ка бањи (аквацентру) ЖДРЕЛО, са базенима пуним топле (42 С), сумпоровите воде.

 По предању, ова црква је сазидана раније, у IX веку. Али, према сачуваним доказима остаје да је то био крај XII века, као и да је првобитно био посвећен Светом Николи. Данас је то женски манастир у коме постоји капела Светог Николе, док је црква посвећена рођењу Пресвете Богородице. Сазидана од сиге и пешчара, Тршка црква је изузетно вредан споменик Рашке школе. А грифони, од којих северни у предњим канџама држи главу овна, а у задњим главу човека, и јужни који држи главу анђела – представљају јеванђелисте Луку и Матеју. Такве скулптуре се могу видети једино још у Дечанима и Студеници.

Бања у Ждрелу је постала aквапарк. Али је и много раније, док није било ни ресторана, ни базена, то било омиљено место за фантастичан предах након планинарења. Зашто бисмо мењали пријатну навику?  🙂

У Београд стижемо најкасније до 22.30 h.

ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, вода, храна за успут, заштита од ветра и евентуалних падавина.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.650 динара

1.550 динара за чланове Клуба са плаћеном чланарином

За групу од 40 учесника, цена се умањује за 250 динара

Акцију реализује Зоран Стејић

064  453 83 04

zokimen@serbianoutdoor.com

 

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

Бисери Хомоља: ВРАЊ (манастир Витовница, Мијуцића пећина и водопади)

Драги пријатељи, места за одлазак на Врањ 18. марта, су попуњена. Због великог интересовања, реприза ће бити наредне суботе – 25. марта!

Мислим да нема оног ко није чуо за мисао – Какве су ти мисли, такав ти је живот – нашег великог духовника, оца Тадеја, настојатеља манастира  Витовница, где је и полазна тачка нашег пешачења.  Одатле,  кроз простране и бујне шуме Треста корачамо ка једном од престоних хомољских гребена – врху Велики Врањ. Како смо  уживали ранијих година на овој акцији, можете видети у овом фото албуму.

са врха Велики Врањ...

ПОЛАЗАК:  са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 (Коњарник, код хотела „Србија“), тачно у 6.00 h (дођите 15-ак минута раније, како бисмо кренули на време). Путујемо ауто путем до Пожаревца, а даље према Петровцу на Млави до манастира Витовница.

Манастир се налази на обали Витовнице, на излазу из њене клисура Скоп, између Фаце, Урлаје и Суморовца. До данас нису сачувани докази који би нам указали на време изградње манастира, али несумњиво је он, после Тршке цркве, најстарији у Браничевском округу. Двојезични натпис (на старосрбском и јерменском) на камену узиданом у северни зид, говори о цркви светих апостола Петра и Јакова, коју је 1218 године подигао Владо, син Бабугов.

Име манастира се у средњем веку јавља као Вителница, Витеоница, Витаоница, Витомница, Витовница. Ако је име добио по реци, онда у корену леже речи именица „витл“ која означава точак који вода окреће (напр. воденица са два витла), што упућује на воденице или ваљарице којих је било на овој брзој планинској реци. Међутим, име се може извести и из глагола  „витати“ – обитавати, боравити, гнездити, што упућује на гостионицу („виталница“), или на сам манастир који се у средњем веку назива „виталиште инока“, тј. обитавалиште монаха, а то је

Многи овде на земаљској кугли сматрају себе невернима, али кад боље размислимо о нама самима видимо да не постоји ни једно разумно биће на земаљској кугли, које не чезне срцем за животом и за апсолутном љубављу. Апсолутна љубав се не мења, она траје довека. Ми свим срцем чезнемо за апсолутним добром, за апсолутним миром, уствари ми свим срцем чезнемо за Богом. Бог је живот, Бог је љубав, Бог је мир, Бог је радост. Ми срцем чезнемо за Богом, а мислима се противимо Богу. Наше противљење неће нашкодити Богу јер Он је Свемогући, али хоће нашкодити нама самима. Мисли, расположење, жеље руководе наш живот. Каквим се мислима бавимо, такав нам је живот. Ако у себи носимо негативне, паклене мисли, онда је и наш унутрашњи мир разорен. Свети Оци о мислима кажу: „Која год мисао разара мир и од које мисли немамо мира, то је од пакла и треба је одбацити и неприхватити.“ Ми треба да се трудимо за своје добро, да се у нама учврсти мир, радост, љубав Божанска. Господ, а и сви ми желимо да будемо кротки и смирени, јер она душа која је кротка и смирена, она зрачи племенитост и доброту. Таква душа и када ћути емитује из себе увек мирне, тихе таласе пуне љубави и доброте. Таква се душа не вређа кад је вређате и грдите, можете да је и изударате, а она вас жали што се тако много мучите. Такви су малобројни на земаљској кугли, али због њих сунце греје и Бог нам даје благослов да живимо, да имамо све што нам је потребно за живот. Ми треба мислено да се изменимо.исто што и реч „обитељ“, како се манастирска братства називају у богослужбеним чиновима.

Отац Тадеј се родио 1914. године у имућној и образованој породици Штрбуловић у селу Витовница. Након завршене основне школе, родитељи га одводе у манастир Горњак. Касније је рукоположен, био игуман Пећке патријаршије, Тумана, Светогорац, али је последње године живота провео као игуман Витовнице, служећи вери и свом народу, оставивши за собом вредне и племените мисли.

Након посете манастиру Витовница, упутићемо се узводно кроз Трест ка Пајкином извору, после кога скрећемо лево на Врањ. Осим пред сам врх, крећемо се колским путем, пролазећи изворе.

Сам призор који се пружа са Врања, бесмислено је описивати…Јер, то је један од оних врхова са кога се тешко одлази.

Сасвим природно, да ћемо се ту задржати, уживати у призору, фотографисати… Искористите максимално боравак на овом врху !

 каменити врх пространа ливада

Са Врања се спуштамо преко једне предивне широке ливаде ка Мијуцића пећини и водопадима крај старе напуштене воденице, а потом куж Крепољинске реке ка нашем возилу.

Мијуцића водопад ту постаје јасно зашто су воденице биле инспирација у старим песмама

Описана траса дуга је 18 km сa 570 m успона (који је постепен) и ево њеног приказа на карти:

приказ трасе на карти

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац, вода, храна за успут, заштита од ветра и евентуалних падавина. Ако се будемо спустили до 17 h,  свратићемо у аквапарк Ждрело, тако да треба понети купаћи, пешкир и пресвлаку. Ако не, будите сигурни да утисци неће мањкати!

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h, на састанцима на састанцима Клуба, Устаничка 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.600 дин

1.500 дин за чланове Клуба

Велико возило НЕ може да приђе месту где силазимо, путујемо искључиво комбијем.

Акцију реализује Зоран Стејић

064 453 83 04

zokimen@serbianoutdoor.com

 ...са прелепом орнаментиком врх!

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

КАУП у 2017-ој

Током последње две године, запажено је интересовање за предавања и одређене теме, те и најзначајнија промена у 2017-ој  представља учесталију организацију пројекција. Међу нашим члановима има доста великих путника, што је утицало да теме буду претежно путописног карактера. Али, ту су рецимо и две, изузетно занимљиве теме у интерпретацији географа, чија је садржина антрополошког карактера.

Кликни да погледаш спот! 🙂

На страницама сајта, где су најаве пројекција, наћићете и садржајан опис који ће вас сигурно занимати, а свакако учинити и да лакше упијете све што будете гледали и слушали на самим пројекцијама.
Од акција ће бити мањих и већих новина, као и неколико класика које по вашој жељи враћамо на позорницу 🙂 То су пре свега Прерасти источне Србије и Лазарев кањон, а од већих путева, поново идемо у Кубу, али и Израел, Грчку, Бугарску, Словачку, Румунију…

Пролазак кањона Брњице је ове године у знаку јубилеја: бележимо 10 година изузетно успешне и посећене акције. Обзиром да је више пута организована и по два пута, са преко 80 учесника, са бројањем смо престали када је овај изузетно живописан кањон прошао и хиљадити учесник. Зато на лето (крајем јула), славимо! 🙂

Кањон Нере ће бити овог лета мало освежен новом трасом, уз постојеће којима вас водимо последњих неколико година, а одлазак на Морачке планине, који сваке године посвећујемо неприкосновеном барду домаћег планинарства, Крсту Жижићу – Жижи, као и сваке године, носиће још једну, нову, куриозитетну трасу. Уз Сврљишку принцезу, Нишевачку клисуру, овог лета у име сећања на легендарног спелеолога Милутина Вељковића, представљамо вам и Калафат!

Зато, нека нам је срећна ова 2017-та и да нас ноге служе докле жеље досежу! Живели! 🙂

Ваљевска класика: Јабланик и Медведник

Класик Ваљевских планина, пешачка тура Јабланик – Медведник је свакако нешто што не треба пропустити. Ова два планинска лепотана одмеравали смо предходних сезона са Бобије и Повлена. Сваким успоном магистралним путем према Дебелом брду одзвањало је питање: „Када ћемо тамо ?“

Приликом боравка у овом делу Ваљвских планина Јабланик и Медведник су два врха које је готово немогуће раздвојити. Сличних висина, први 1275 мнв и други 1247 мнв спојени су седлом чија је висина изнад 1000 мнв. Динамика стазе пружиће нам посебан ужитак у готово деветосатном боравку у природи.

ПОЛАЗАК: са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125, тачно у 6:30 h. Молимо, дођите 10-ак минута раније, како бисмо кренули на време.  Паузу за јутарњу кафу правимо у кафани „Дуга“ иза Ваљева а затим настављамо до полазне тачке.

  

Нашу туру започињемо са превоја Дебело брдо и након почетног макадама у дужини од 2 km лаганим успоном пењемо се на нешто виши Јабланик али зато питомији, заравњеног врха са феноменалним видиком на све стране. Након паузе прелазимо преко Марковића брда као лагани је увод у густе шуме Медведника. Сам врх Медведника налази се у раскошној буковој шуми али тек на неколико стотина метара даље наилази се на одлочан видиковац Велико Платно са очаравајућим погледом на долину Завојшнице и Љубовађе. У наставку следи Војинова стена са које се такође пружа поглед ка Завојшници, али овога пута на њен ток са северне стране Медведника.

Спуштамо се до Завојшнице, речице која опасује Медведник са три стране уливајући се у Љубовађу реку дринског слива. Завојшница на тај начин чини „крађу„ воде из колубарског слива којем припадају саставнице Колубаре, Обница и Јабланица које извиру на источним обронцима. Након изласка на широки шумски пут идемо до планинарског дома Крушик. Од дома до нашег превоза дели нас још 5 km лаганог макадамског спуста са прелепим видицима на падине Ребеља. Пешачења завршавамо у живописном засеоку Бебића Лука на Јабланици.

Укупна дужина стазе је 23 km са 900 m успона и 1200 m спуста. Стаза је разноврсна највећојм делом су колски и шумски путеви па неће бити проблема да се савлада у предвиђеном времену уз осредњу кондицију.

Велико Платно Завојшница пут Медведник-Јабланик

При повратку направићемо паузу за вечеру у неком од ваљевских ресторана. Повратак у Београд око 22 h.

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са водом и храном, штапови за ходање (нису обавезни, али ко је навикао, нека их понесе), заштита од сунца, ветра и евентуалних падавина.

  

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.400 дин

1.300 дина за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

ПРИЈАВЕ и информације на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Александар Радовановић

063 555 966

aca@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог удружења.

НП Тара: кањон Белог Рзава

Ову акцију сте веома волели, а врелина лета је враћа на репертоар 🙂 Да бисте стекли представу како нам је било, погледајте албум.

кањон Белог РзаваЊегове литице су некако отмене. Окомите, високе, елегантно извајане. оне у својимкањон Белог Рзава недрима крију малене и ретке рунолисте, заштитни знак планина. Но, и поред свега тога, његов пролазак не представља кондициони напор. Фотографије, које смо одабрали за ову страну су оне које приказују његове типичне призоре као и једини сегмент, који захтева технички маневар. Све остало је лако, с тим да рачунате на квашење 🙂 

 Кањон Белог Рзава је изузетне лепоте и планирана је његова заштита, као посебног резервата. Труд за пролазак је вишеструко награђен фантастичнм призорима. 

кућица на Дрини пред Бајином баштом река Врело, Перућац

Субота, 3. септембар:

Окупљамо се са паркинга крај нашег Клуба у Устаничкој 125 у 6.30 h, како бисмо пошли тачно у 7.00 h. Оно што нам је потребно је цео дан за опуштену акцију, а када већ зато идемо дан раније, онда смо га богато испланирали: путујемо преко Ваљева и Дебелог Брда ка Бајиној Башти и Перућцу, где ћемо прошетати дуж најкраће реке у земљи – Врело, коју другачије зову Година, јер је дуга свега 365 метара. Ту застајемо, да обиђемо стару воденицу, ушће Врела у Дрину, освежимо се у Дрини, или у ресторану изнад водопада 🙂

Врело пред ушћем у Дрину прави дивне слапове Дрина... (иза су слапови Врела) Слапови Врела

Пут настављамо на планину Тару ка Заовинском језеру. 

Поглед на брану у Перућцу Прелазиво Заовинско језеро...

Стижемо у Ђуриће и подижемо шаторе крај старе школе, пред самим кањоном Белог Рзава. Ту подижемо шаторе, вечерамо и воља нам ићи на плажу малог Заовинског језера, или пењати се на стену изнад логора 🙂

 Плажа на малом Заовинском језеру Чари логоровања

Недеља, 4. септембар: 

Буђење у 7.00 h, доручак, паковање шатора. Возач долази како бисмо сУ сред кањона Белог Рзаватвари унели у комби. До 8.30 h полазимо у кањон. Проћићемо га коритом, неких 2,6 km, а потом
се пењемо десно уз Солиле, и преко 
Кошаришта, Трифковића и Костића, уском шумском стазом стижемо до места одакле смо пошли и где нас чека наше возило.

Укупна дужина трасе износи 7,7 km, висинска разлика 400 m. Током повратка, паузу правимо у ресторану „Одмор на Дини“, иза Бајине Баште.

ОПРЕМА: гојзерице, обућа за воду, шатор, врећа, подлошка, храна за успут и за доручак. Неопходно је да за пролазак кањона будете обучени тако, да вам кретање кроз воду не представља проблем, дакле: купаћи, или шорц, обућа од неопрена, спортска сандала, каквих има у спортским продавницама, или платнене патике.  

После кањона, летње сунце прија Повратак је СУВ :-) Поглед према Ђурићима са Заовинског језера

Понећете и пресвлаку и гојзерице, за део руте у повратку, када изађемо из кањона. Ваши мали ранчеви и фото-апарати биће безбедно пренешени, за вас је важно да понесете ово што наводимо да је потребно, како бисте несметано уживали у дражима кањона и савладали планирану трасу. 

Неша Царевић и Тања Скок у Заовинско језеро при поласку Поглед на кањон Дрине са пута за Перућац

Храна за успут, током хода, из ранца. У суботу имамо вечеру, а у недељу ћемо ручати по жељи у ресторану крај Дрине, при повратку за Београд.

НАПОМЕНА: На једном месту у кањону, високом око 3,5 m  ћемо се спуштати један по један помоћу прусика и ужета. Увек нас је спуштао неко од алпиниста, тако да је било безбедно, чак и забавно (Ненад Царевић је пењач, члан ПК „Раднички“). Иза тог места наилазимо на потез дуг свега неколико метара, који ћемо препливати. Све остало је обичан ход са малим ранчевима на леђима. Ово није екстремни кањон и може га проћи сваки рекреативац.

ПРИЈАВЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ  (превоз, вечера у суботу):     

3.000 дин

2.900 дин за чланове Клуба

  Ко је планинар и има књижицу нека је понесе за печат! Beli Rzav

 Акцију реализује Ненад Царевић

nesa@serbianoutdoor.com

064 684 01 37

Најужи део кањона Ових 15-ак метара препливавамо  

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан Клуба, или неког другог  удружења.

Рам, Рамско-затоњска пешчара (и бонус бања Ждрело!)

На помен речи пешчара прво ће нам на памет пасти је Делиблатска. јер су остале пешчаре у Србији у сенци ове највеће континенталне пешчаре Европе. Иако највеће наше пешчаре налазе на територији Војводине овога пута ћемо обићи Рамско-Затоњску пешчару која припада групи пешчара Пожаревачког подунавља. Пешчара се формирала на јужној страни брда Горица (282 m надморске висине) са кога се пружа широк видокруг на све четири стране. Виде се Карпати као на длану, Вршачке планине, Панонска низија са Делиблатском пешчаром, у даљини се види Авала а на југу цео венац Хомољских планина. Наравно, најупечатљивији утисак оставља поглед на готово три километара широк Дунав све до Смедерева.

Стратешка позиција овог места одредила је његову историјску важност. Крајем четвртог века старе ере келти су на овом месту подигли војно земљано утврђење „Оpidum“. Између насеља Рам и брда Горица налази се група од двадесетак великих кристалних шкриљаца за које пожаревачки археолози тврде да су келтско светилиште. Своје тврдње заснивају на остацима оксида гвожђа на стенама које су накнадно дотериване како би добиле правилан облик. У близини налазе се остаци римског кастела „Lederata“ који је подигнут крајем првог века као и остаци средњовековног утврђења.

  

ПОЛАЗАК:  испред Сава центра тачно у 7 часова (дођите 10-ак минута раније како не би смо каснили). Путујемо аутопутем према Пожаревцу и надаље до насеља Рам . На почетку пешачке туре, ако не буде снежног покривача, обилазимо локалитет римског кастела, затим преко келтског светилишта да врха Горица. Надаље се крећемо према селу Затоње док се не спустимо на саму обалу Дунава којом ћемо се вратити до Рама. На самом крају обилазимо Рамску тврђаву.

Након пређених 11 до 12 километара уз 350 до 400 метара успона и спуста крећемо на једно сатну впжњу према бањи Ждрело у којој се можете купати или време провести у пријатној атмосфери ресторана уз огњиште које ће вас сигурно добро загрејати. Цена улазнице за улазак на базен за колективне посете је 300 дин..

Полазак кући планирамо за 20 h како би смо у Београду били између 22.30 и 23 h.

ОПРЕМА: Одећа прилагођена зимским условима и јаком ветру, гојзерице, камашне, штапови по жељи као и опрема за купање.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.500 дин

1.400 дина за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

ПРИЈАВЕ и информације  на састанцима Клуба, средом у 20 h у Устаничкој 125 ц (Коњарник, код хотела „Србија“)

Акцију реализује Александар Радовановић

063 555 966

aca@serbianoutdoor.com

Аца Радовановић

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.

ФРУШКА: у сусрет Баћи! :-)

На 80 km од Београда, налази се НП Фрушка Гора, лепа и интересантна у свако доба године, са бројним, уредно обележеним стазама за пешачење. Зову је и Српска Света гора због бројних манастира који се ту налазе, а има и више извора лековите воде. Међу њима је вероватно најпопуларнија бања Врдник, која је прошле године и реновирана, па ћемо у њеним базенима, након пешачења заокружити утисак.

манастири Фрушке Горе манастир Раковац

ПОЛАЗАК: са паркинга испред центра „Сава“ тачно у 8 h. Молимо вас да дођете 10-ак минута раније како бисмо пошли на време. Путујемо аутопутем до искључења за Руму и даље према Фрушкој до манастира Раковац, одакле започињемо наше пешачење.

Манастир Раковац налази се на северној страни Фрушке горе у Раковцу, на 10 km од Новог Сада. Манастирска црква посвећена је св. Козми и Дамјану.

Легенда каже да је манастир Раковац подигао извесни Рака, који је на том месту убио јелена. Како се јелен у хришћанству сматра симболом самоће и чистоте монашког позива, Рака је обећао да ће свој грех искупити, тако што ће на том месту изградити манастир. Међутим први званични документ о манастиру Раковац датира из 1546. године када су Турци извршили попис Срема, ради убирања пореза. Током свог постојања манастир је неколико пута био мање или више оштећен, међутим највећу штету претрпео је у I светском рату када је опљачкан, и у II светском рату рату када је минирана црква и звоник јер је у њему откривена партизанска штампарија. Црква манастира је током 90-их година већим делом обновљена, а 2003. године, захваљујући донацијама, започета је изградња и обнова конака. У зиду капеле манастира Раковца 1893. су похрањене кости митрополита београдско-карловачког Вићентија Јовановића, заслугом тадашњег митрополита карловачког и патријарха српског Георгија Бранковића.

 

Од манастира Раковац настављамо до Раковачке пећине – каменолома Бели Мајдан. Одатле се вадио камен за потребе изградње манастира, налази се на косом терену а свод држе камени стубови остављени приликом копања. На многим местима су видљиви трагови камених блокова који су одатле вађени. Кружи легенда да се у њој крије и живи пећински човек Велики Сремац Баћа, па можда га и сретнемо! Од скора су постављене табле са упозорењем на опасност због обрушавања, тако да морамо бити пажљиви приликом ове посете.

 

Враћамо се на стазу, прелазимо Велики Раковачки поток и идемо узбрдо према Змајевцу. Од Змајевца гребеном настављамо ка Врднику уз посету Врдничкој кули и спуштамо се ка манастиру Раваница, где се завршава наша шетња и одлазимо у бању Врдник.

У бањи остајемо око 2 сата. Ко не жели у бању може прошетати по Врднику и уживати у неком од тамошњих ресторана. Након окрепљења, предвиђен је повратак за Београд, где стижемо до 21 h.

 Раваница 

Акција није кондиционо захтевна. Са мањим успоном и силаском, траса је дуга око 12 km и као таква право освежење за душу и тело, по иначе кратком зимском дану. Уз посету манастиру, шетњу Фрушкогорским шумама и купање у бањи Врдник провешћемо пријатан и окрепљујући дан.

 

ОБАВЕЗНА ОПРЕМА: гојзерице, мали ранац са храном и водом за успут, штапови за пешачење, заштита од ветра и могућих падавина; зимска слојевита одећа, прибор и опрема за базен.

ИЗНОС КОТИЗАЦИЈЕ:

1.300 динара

1.200 динара за чланове Клуба са плаћеном годишњом чланарином

За групу од 40 учесник цена се умањује за 200 дин

ПРИЈАВЉИВАЊЕ  и информације средом у 20 h на састанцима Клуба (Устаничка 125 ц, Коњарник, код хотела „Србија“)

Aкцију реализује Ненад Царевић

064 684 01 37

nesa@serbianoutdoor.com

Пријавом за учешће у акцијама Клуба, у обавези сте да током акције поштујете Статут и Правилник о извођењу активности КАУП-а, без обзира да ли сте члан КАУП-а, или неког другог  удружења.